Феноменологија интернет форума

[Баба]

Зоран Грбић

Феноменологија интернет форума – I део

Од како је 1994. препозната појава 'интернет зависности', глобална мрежа се умногоме променила и самим тим постала примамљивија за оне подложне зависности. У почетку је сам термин 'зависност' прихваћен уз велике резерве, скоро као лоше успела шала доконог психијатра. Тек са годинама које су пролазиле у ширењу Мреже, појава је постала озбиљан феномен који је запретио нормалном функционисању држава запада. Данас се њиме баве озбиљни психијатри, оснивају се клинике за лечење те зависности, а термин је уведен и у правну регулативу неких држава.

Интернет је пун духовитих прича о томе како препознати да сте интернет зависник. Ако љубите сајт своје девојке, вашем favourites/bookmarks треба петнаест минута да би се скроловао до дна, ухватите себе да радите brainstorming о следећој теми за претраживање, не одлазите на одмор у место где нема компјутера, сањате у ХТМ-у, куцате '.com' након сваке реченице, кад пишете руком и с времена на време убацујете смајли у поруку...

Што се тиче научног одговора, он мало заостаје. Спорост у тумачењу новог феномена која је више него приметна није ни мало чудна када се има у виду да је интернет дошао сасвим ненајављено и да нас све је затекао помало неспремне. Сви остали велики изуми су деценијама, па и вековима раније најављивани. Још је Леонардо говорио о хеликоптерима, Верн о подморницама а бројни сф аутори најављивали су остале изуме - радио, телефон, телевизор, млазне ракете... Чак је и верзија мобилног телефона најављена у Звезданим Стазама. Али ни у једној књизи, ни у једном филму или тв серији није било ништа о интернету, нико није предвидео његову појаву. Ретроактивно су разним ауторима додељивали титулу 'прогнозера', иако су ти аутори у најбољем случају најављивали време када ће 'машине разговарати медјусобно' што баш и не мора да има неке везе са интернетом. Један од таквих аутора (Томас Пинчон) писао је о сијалицама које су глобално повезане и медјусобно комуницирају, па је због тога и он накнадно проглашен за неког ко је предвидео интернет. Али је чињеница да то ипак нико није урадио. Барем не на јасан начин, на онај исти којим су предвидјени остали изуми. Због тога је и природно што тумачење те појаве и феномена који иду уз њега, каска у односу на саму појаву која нас је изненадила.

Иако се већина стручњака слаже да је термин зависности од интернета мало претеран и неутемељен, јер је 'немогуће зависити од технологије', чињеница је да постоје људи који из овог или оног разлога свакодневно троше сате и сате седећи испред својих монитора. Чак је тешко да би могло да се говори о зависности од компјутера. Прикладније би било рећи да је ту посреди зависност од појединих садржаја које нуди компјутер. Дакле, постоје људи који данима седе за столом а да се никад (или ретко) не конектују на нет. Неко је компулсивно везан за играње игрица, или обраду дигиталних фотографија, монтажу филмова...

Што се тиче зависности од интернет садржаја, и ту се различити људи везују за различите видове забаве. Могло би се рећи да постоје зависност од порнографског садржаја које нуди интернет, зависност од умреженог играња игрица, зависност од четовања, зависност од праћења одредјених вести, зависност од праћења најновијих информација о некој омиљеној 'звезди'...

Сваком од ових типова зависности заједничко је једно – компулсивна, присилна везаност, готово обавеза коју сурфер осећа према испуњавању свог порива. У суштини, не постоји никаква разлика измедју свакодневног скидања порно филмова, мп3 музике или тражења информација о томе шта је Џенифер Лопез јутрос доручковала. Свему томе заједничка је присила, осећај потребе да се нешто добије са интернета, при чему је само задовољење импулса, као и код сваке неурозе, тек краткотрајно ослобадјање напетости и далеко мање важно од самог чина, од саме радње доwнлоадовања одредјеног садржаја. Оно што је урадјено, истог тренутка постаје небитно, јер је већ потребно потражити другу слику, филм, песму или информацију. И за то не постоји крај. Увек ће постојати нове слике и нове информације, које траже да буду пребачене на персонални рачунар.

Можда су то остаци непреживљене аналне фазе у развоју човека које га нагоне на скупљање, можда је то детиња радозналост која човека тера ка потрази за новим информацијама или је то природна радозналост сваког човека у сусрету са тим великим, шареним светом... Ко зна? У сваком случају, ми се овде нећемо бавити тиме. Мислим да се лек за такву ствар налази дубоко у уму сваког појединца, скривен у подсвести, настао у детињству. Не верујем да је до њега лако доћи. И знам да о томе заправо и нема пуно да се прича. Компулсивна неуроза је иста на интернету као и у реалном свету.

Постоји један облик зависности од одредјеног интернет садржаја који би могао да се реши разумевањем те појаве. Иако и код њега постоји појава присилног понављања, разлози за то су (већином) општи, везани за све људе, за разлику од осталих чије би разлоге требало тражити у психичком развоју индивидуе. Не можемо уопштено знати због чега неко упорно и свакодневно скида слике женских чизама, војних бродова или неке музике, али постоји садржај за чију примамљивост можемо окривити особине које могу бити универзалне и самим тим, универзално решиве. То су интернет форуми.

Постоје неколико различитих врста форума, или оно што би се данас могло назвати тако, који су настајали како се интернет ширио и временом превазилазили један другог. Постоји и појава која је блиска форумима, причаонице, али ми се нећемо бавити њима из разлога који ће постати јасни у даљем тексту.

Најприхваћенији и најзаступљенији облик форума и оно што данас подразумевамо под тим именом је сајт, или део неког сајта, на којем постоје претходно дефинисани подфоруми на којима чланови отварају нове теме и/или шаљу своје коментаре на већ претходно отворене теме. Данашњи форуми су заправо скуп некадашњих форума, настали су њиховим интегрисањем на једном месту, тако да се такви некадашњи форуми, данас називају 'подфоруми', који су делови једног већег Форума.

[Баба]

Врсте форума

Интернет форуми су логичан наставак некадашњих BBS-a (Bulletin Board System), Usenet news група и разних веб група и мејлинг сервиса. Иако сви они и даље постоје (Google i Yahoo и даље имају бројне веб групе) форуми су успели да се наметну и изборе за прво место по броју посећености.

Постоје форуми који су везани за одређену област (они су обично део неког сајта који се бави том облашћу) и форуми који функционишу независно и баве се општим темама. Дакле, условно речено, стручни и општи форуми.

Стручни су углавном део сајта који се и иначе бави том одређеном тематиком или који промовише одређену делатност и садржај. Па тако постоје музички, филмски, клубски, фетиш, спортски... На пример форум као део филмског сајта www.imdb.com, форум власнице сајта аматерске порнографије је форум као део сајта групе Blackeyedpeas, http://www.rts.co.rs/forum/ је форум званичног сајта РТС-а, http://www.worldsexguide.com/forum је форум на сајту љубитеља 'секс туризма'... Али и ту постоје изузетци (нпр. www.elitesecurity.org, www.club.co.yu) где власници стручних форума имају јасан концепт и довољно снажан садржај да може да стоји сам за себе, без промовисања неких неких других тема и садржаја. Теме на овим подфорумима су опет везане искључиво (мада и ту има мањих одступања) за област којом се бави основни сајт. Па тако на форумима посвећеним некој музичкој групи нећете пронаћи подфоруме за расправу о новим комјутерским процесорима или на форуму љубитеља женских груди углавном неће бити могућности за причу о хеклању.

Општи форуми могу да функционишу и постоје независно али могу да буду и део неког интернет портала, који је својим ширењем временом поставио и тај форум (нпр. http://forum.krstarica.com). Такође, могуће је да општи форум настане од бившег стручног, тематског форума његовима проширењем (http://forum.burek.com/index.php). И могуће је да општи форум буде затвореног типа у којем се приступ и чланство стичу позивом (http://dsdsclub.8.forumer.com).

Подфоруми на свим таквим општим форумима су се углавном испрофилисали, постали универзални и углавном су униформни па тако можемо рећи да је данас стандард да се на таквим форумима нађу подфоруми посвећени љубави, сексу, женским и мушким питањима, свим облицима уметности појединачно, упознавању преко интернета, разноразној компјутерској, интернет и техничкој проблематици, разним врстама хобија и слично. Укратко, свему ономе што просечног савременог човека може да занима. Циљ и разлог настанка оваквих подфорума је, наравно, допирање до најшире популације сурфера обухватањем свих профила у циљу што веће посећености и самим тим, подизања цене рекламног простора.

[Баба]

Врсте 'форумаша'

Одговор на питање шта је заједничко члановима посетиоцима 'стручних' форума је јасан – везује их заједничко интересовање за ту одређену област. И сва комуникација, сва питања и одговори везани су за оно што им је заједничко интересовање. Појам зависности би тешко могао да се веже уз ову врсту форума јер посетиоци на њих углавном долазе по потреби, онда кад их нешто конкретно занима. Што се тиче оних 'општих', који су уосталом и најбројнији и са највише чланства, ствари у потпуно супротне од тога. Наизглед, њих не везује апсолутно ништа. Подфоруми какви постоје остављају могућност за постављања нових тема са питањима најширег спектра, па су зато и занимљиви за целокупну интернет популацију. Према томе, на таквим форумима могуће је срести најшири дијапазон људи, од бизнисмена до клошара, од пропалица до високо моралних људи, ратнике и миротворце, проститутке и принцезе... То је вероватно најпозитивнији део феномена интернет форума. Не постоји ни једно место у реалном свету на којем бисте у истом тренутку били у прилици да упознате толико различите људе јер се, једноставно, такви људи никада и не сусрећу на истом месту у исто време.

Једина заједничка ствар која их везује су усамљеност и неоствареност у реалном свету. То је применљиво чак и код оних чланова код којих је наизглед све у реду. Постоје и они који би се сигурно увредили када бисте им то рекли а затим би износили доказе своје остварености у реалном окружењу. Али, то једноставно није истина. Ако неко успешно испољава своју личност у реалности и тамо задовољава своје потребе, због чега би уопште долазио на форум? Због чега би губио време на бескрајну расправу и приче са осталима уколико живи испуњујућим животом? Из овога, наравно изузимам људе који на форум дођу да поставе неко питање или сазнају одговор а затим оду са њега. Прича је о људима који су стални и свакодневни посетиоци а они чине најбројнију популацију општих форума. Једини разлог за останак на форуму је бекство од реалности од које се не добија одговарајући или барем не задовољавајући одговор. Уколико реална околина не одреагује очекивано на нашу појаву и понашање, од нас се очекује да прихватимо такву реакцију и да у складу са тим, променимо неке обрасце понашања видевши како делујемо. У немогућности да то урадимо или из лењости или због страхова да се мењамо, најлакше је доћи на форум и изградити виртуелну личност у коју можемо да убацимо све оно што желимо да будемо. Није лако прихватити оно што заиста јесмо, далеко је лакше побећи од свега у виртуелни свет.

[Баба]

Како се одлучује на останак на неком форуму?

Ово питање сам годинама постављао људима са разних форума, или су ми одговор сами нудили. На интернету има пуно форума а многи од њих су слични и по садржају и по изгледу. Уколико занемаримо стручне и форуме затвореног типа, начин доласка и одлуке за останак на неком форуму је код већине људи сличан. Форумаши углавном тврде да су случајно дошли на форум или да су 'негде' сазнали за њега и да су онда дуго, недељама или чак месецима, само посматрали преписку и читали текстове пре него што су се одлучили да се укључе.

Има неколико фактора који утичу на избор форума на којем се остаје. Први је провокативност постављених питања и одговора на њих. Он и не мора да утиче на то да случајни посетилац форума одговори на одређену тему, али утиче на то да такав посетилац застане и прочита оно што га занима. Уколико сурфер наиђе на форум на којем стално наилази на занимљиве теме које су му блиске, која покрећу питања која и њега занимају и уколико су му одговори увек интригантни или задовољавајући, природно је да се такав посетилац често враћа на тај форум. То је и један од разлога због којег они који управљају форумима и дозвољавају постављање и тема које понекад и нису у складу са правилницима форума а понекад ни у складу са моралом или обичајним нормама.

Други фактор је занимљивост осталих чланова. Уколико нови посетилац форума процени да су чланови незанимљиви, настрани, клинци или било шта друго њему непривлачно, он у старту прекида свако даље читање форума. Логично је, због чега би ико остајао у друштву за које сматра да је лоше или досадно. С друге стране, уколико процени да су чланови форума на било који начин интересантни, посетилац наставља са прегледањем текстова форума.

Трећи и пресудан фактор који помаже у доношењу одлуке за нечији останак на форуму је осећај прихваћености. Прва два су били пресудни само за то да неко остане да би читао туђе постове, али не и да би се сам укључио у расправу. Ако је форум занимљив и ако су његови чланови занимљиви то је добар разлог да неко пожели да и сам напише нешто. То је прва степеница, као позив да се укључи у расправу. Без та два фактора не би се ни десио покушај укључења.

Да би се неко одлучио да остане на форуму, мора да осети да је прихваћен. Да би дошло до тога, мора да уради прву активну ствар до тог тренутка на форуму – да одговори на неку тему. Реакција форумске околине одређује наставак његовог битисања на форуму. Уколико су његови одговори прихваћени на њему задовољавајући или очекивани начин, посетилац наставља да пише јер осећа да је његова појава на форуму примећена и због тога има осећај припадности групи. Тад види да није писао узалуд и да је његово писање имало утицај на ток одређених тема. И још ако му неко у свом одговору постави неко питање... Тек то је довољан разлог за одлуку да се на форуму остане.

Наравно, деси се и да до задовољавајућег одговора не дође. Слушао сам доста таквих прича а и мени се нешто тако дешавало. Људи обично касније причају како је на 'том и том' форуму досадно и како су људи смарачи... Вероватно део тих прича може да се објасни причом о 'киселом грожђу', али каква год да је истина, ништа страшно, зато постоје пуно форума, да се за свакога нађе по неко место.

Дешава се и да неприхваћени нови члан не жели да пронађе неко ново место, него да жели да буде баш на том форуму на којем је покушао да буде. То се нарочито дешава на стручним или на тематским форумима за које посетилац нема пуно (или нема уопште) замена на интернету. Ретко се деси да неко ко је имао баш лош старт, са неодговарајућом реакцијом околине, остане на том истом форуму под истим ником. На то се одлучују они који нису изазвали никакву реакцију али због нечега и даље хоће да остану на том одређеном форуму. Уколико је неко изазвао нежељену реакцију осталих чланова, а жели да остане на форуму, он се у највећем броју случајева поново региструје под новим надимком.

[Баба]

Одабир ника

Кад слушате форумаше о овој теми, одговор је у највећем броју 'изабрао сам га случајно'. Приче се углавном слажу, сви су приликом регистрације застали испред питања о надимку, неко време размислили а затим уписали оно што им је прво пало на памет.

Из овога, наравно, изузимам оне који већ унапред 'знају' свој ник – или зато што га преносе са неког другог форума или зато што преписују свој надимак из рл-а.

Дакле, већина је свој надимак на форуму узела случајно, али шта то 'случајно' значи? Уколико је то заиста случајно и без икаквог разлога и икакве повезаности са личношћу новог члана, због чега би он након одређеног времена и даље задржавао тај ник до којег је случајно дошао?

Случајно или не, чињеница је да већини чланова одабрани ник добро стоји и да се добро осећају носећи га. Постоје чак и примери, мада их нема пуно, да нови чланови промене првобитно изабрани ник јер се не осећају угодно под старим.

То управо говори у прилог ономе што желим да кажем – највећем броју форумаша одабрани ник добро стоји, добро изражава његову личност, ставове, понашање или начин опхођења. Понекад то не буде видљиво на први поглед, али се пре или касније покаже као истинито. (на пример, иако је јасно да 'газдарица' није власница неког форума, није јасно на какво газдовање она мисли, све док се не открије да упражњава с&м у којем игра улогу домине; 'калимеро' у свему види заверу и све је неправедно према њој; 'devilishgirl' је заиста девојка слободних схватања; 'дивља у срцу' је на форуму заиста дивља; 'којот' често излази на вируелни ауто-пут форума и напада без разлога…).

А с друге стране, постоје и никови који функционишу само на нету, а у рл-у ликови не изгледају као да им ник стоји (на пример, 'растаман' у стварности не изгледа као растафаријанац, 'Groucho Marx' у стварности нема бркове, 'ханибал' и 'анакин' су заправо женске особе, 'апотекарка' у стварности ради нешто сасвим друго...).

И не мора то да има везе са нечијим изгледом у реалности, нити би такав ник морао да му и тамо одговара. Чак би се могло рећи да је управо супротно, јер постоје чланови који одабирају никове којима се поистовећују са непостојећим идолима (спајдерман, Хулк, Загор...).

Постоје и никови који у себи садрже посебне карактере који замењују слова (Mask@, citz@) или који се у целости састоје од посебног карактера (® ).

Постоји и посебно занимљив феномен одабирања ника недефинисане сексуалности, из мени непознатог разлога, због чега такви чланови касније имају проблем са неопходношћу непрекидног објашњавања природе свог пола.

Постоји и феномен познат као 'дупли никови' или код нас познат као 'клонови' (на енглеском 'sock puppe' – 'лутка' направљена од чарапе која се држи у руци и говори гласом власника). Означава појаву када један члан отвори нови налог са другим ником и онда истовремено користи оба. То егзактно могу да докажу једино администратори и модератори форума, уколико члан користи исту ип адресу, али се често деси да и остали чланови примете сличност.

Постоји више разлога због којих то људи раде који зависе од начина на који то раде. Пре свега, нови налози се отварају уколико неко жели да постави неко провокативно питање или да испољи неки контраверзан став које не би смео да напише са свог основног налога. У такве разлоге могу да уђу и питања везана за неку здравствену проблематику, која је најчешће интимна. Сви ти разлози отварања другог налога су донекле и разумљиви.

Али, постоје и остали разлози. Вероватно је најраширенији пример онда кад неко створи нови ник да би са тог новог налога подржао сопствену причу и тиме јој дао већи кредибилитет. Слично томе, дешава се да се са тако створеног новог налога пишу намерно слаби аргументи у расправи у којој прича основног ника онда постаје озбиљнија и вреднија. Или се нови налози отварају да би са више никова напали једну особу.

[Баба]

Одабир аватара

Име 'аватар' преузет је из санскрита, на којем значи 'потомак' обично у смислу означавања инкарнација бога Вишну. Термин се први пут употребио да представи компјутерског корисника 1985. у компјутерској игри Ultima V. Циљ претходног наставка, Ultima IV, био је 'постати Аватар' па су сви остали наставци подразумевали да је играч Аватар. Тада је искориштена и слика која је репрезентовала играча.

Не зна се када се коришћење аватара први пут појавило на форуму, али је данас опште прихваћени стандард да се уз ник корисника дозволи и кориштење слике по његовом избору. Слике су обично ограничене величине (у килобајтима и пикселима) а корисник, у зависности од форума, може да их постави или са свог компјутера или да одабере један од претходно дефинисаних аватара које форум има у понуди. У другој варијанти, странице таквог форума могу да изгледају лепо стилски (уколико је таква понуда аватара) али чак и тад делују једнообразно и корисник преко њих не може да искаже своју индивидуалност.

На већини форума је ипак дозвољено коришћење било које слике до одређене величине, подразумевајући наравно да такве слике не крше основне моралне норме. Тако чланови форума за свој аватар бирају слова, ликове из цртаних филмова, мале покретне анимације, познате личности, апстрактне цртеже или било шта друго за шта мисле да их репрезентује. Не очекује се, мада има и таквих примера, да се за аватар бира сопствена слика, него нешто што корисник верује да га најбоље представља.

У новије време, појавио се и Граватар (Globaly Recognized Avatar) који је замишљен да аутоматски поставља аватар једног власника на било којем форуму или блогу да се појави, уколико сајт подржава ту опцију.

[Баба]

Слике у профилу

Првобитна и основна замисао је да чланови у профил стављају сопствене слике. Занимљива идеја која није наишла на очекивану примену у пракси. Али, пре свега, да ли су слике уопште потребне за комуникацију на форуму? Уколико се суди по приватној преписци, изгледа да јесте, јер је по причама форумашица једно од првих питања које им мушки чланови форума упуте везано управо за тражење фотографије. То некако и делује природно, мушкарци би волели да виде лик девојке са којом улазе у приватну причу.

Али мислим да су за форумску комуникацију фотографије непотребне, чак понекад и сувишне, јер могу да штете и угрозе комуникацију речима. На месту на којем се све своди на речи и аргументацију и на којем је суштина мисао, а не став о ономе ко ју је изрекао, фотографија доприноси томе да се формира неки став. 'Једна слика вреди хиљаду речи' – ова изрека и овде показује нови смисао. Хтели ми то да признамо или не, поглед на нечије лице у нама изазива симпатију или анти-патију и то осећање, једном изазвано, одређује и наш лични став према ономе што је та особа написала на форуму. Тако форум губи своју основну функцију. Од света речи (који и није толики антипод реалности колико је сведен на једно чуло) настаје нека чудна мешавина, у којем ни реч ни слика нису примарни а опет ни испољени на прави начин (нису изговорени и нису покретни) па тако и не могу да додју до пуног изражаја. И тако настаје чудан симулакрум, који је штетан управо зато што је неуспешна копија, неиспољен беспотребан и банализован одраз реалности. Не мислим да је свет састављен само од речи користан, али је пуно мање штетан од наведеног, јер је барем аутентичан.

Што се тиче приватне комуникације која је настала као плод или наставак оне која је започета на форуму, мислим да су ту ствари другачије. Људи из различитих разлога улазе у овакав вид комуникације, али се сви своде на неку повећану жељу за присношћу. Ван очију осталог дела форума, преписка је опуштенија, чланови се зближују и природно је да је један од корака који се морају прећи размена фотографија.

[Баба]

Модератори

Модератори су обично бивши чланови који су у међувремену код власника или администратора форума добили оцену 'истиче се' и тиме се успешно кандидовали за ову функцију. Да би неко био модератор, довољно је да довољно дуго буде на неком форуму и да се притом лепо понаша. Затим је потребно да сам себе предложи за ту дужност, јер то није место до којег се стиже гласањем или избором осталих чланова. Уколико администратори прихвате тај предлог, промовишу члана у модератора. То наравно не значи да ће он за то добити и новац, та дужност је волонтерска.

Званично, обавезе новог модератора су промовисање правилника одређеног форума и његово спровођење у праксу. Тако је на папиру. На монитору је мало другачије. Пошто су и модератори људи, врло често испадне да оног тренутка кад добију 'власт' почну да се понашају као да имају неку власт. Интернет је тако пун малих деспота који не само што не промовишу правилник и морал, него раде управо супротно од тога и тиме демонстрирају своју моћ. У преводу, показују како они могу оно што остали смртници не смеју.

Модератори би требало да одређују дух форума, његов садржај, начин и правац у којем он иде. Уколико су модератори добри, на форумима нема свађа, јер се оне у старту санкционишу. У опис њиховог радног места улазе и ствари као што су брисање неприкладних постова, закључавање тема које нису у складу са правилником или тема које већ постоје. Али на многим форумима сам видео да су то ствари које модераторе ама баш ни мало не занимају. На пример, на нашем најпосећенијем форуму (тако се барем рекламирају), http://forum.krstarica.com толеришу се постови који промовишу сепаритизам и верску нетолеранцију и модератори се понашају као да их није брига за то. Био сам сведок избацивању чланова, па и група чланова због баналних разлога, или разлога који су вероватно јасни само модераторима, док су другим члановима даване повластице за отварање класичних флејмерских и увредљивих тема, па чак у једном случају и 'шокантне теме' (о термину касније) са једном крајње морбидном фотографијом. Члан не само што није избачен, него ни тема није закључана. То су типичне појаве везане за тај форум, који вероватно иде на већу посећеност.

Наш реално најпосећенији форум http://forum.b92.net/ (ако је веровати контроверзном www.alexa.com) такође има модераторе који често нису на нивоу преузетих обавеза о поштеном спровођењу правилника форума. Али за разлику од Крстарице где не постоји нека видљива шема и образац у понашању модератора, према којој би корисници могли да претпоставе реакцију и своја писања ускладе са тим, неписаним правилима, овде је шема врло јасна, предвидљива и очекивана и у складу је са политичким ставом основног сајта који је и власник форума, тако да је то донекле оправдано.

Трећи на списку наших најпосећенијих форума је http://forum.burek.com/ . Морам да кажем да је то, реално гледано, форум са најпоштенијим и највреднијим модераторима које сам игде видео на интернету. Има их доста па су врло ажурни и брзи у исправљању грешака и истовремено су стрпљиви и изгледа да им није тешко да и десетинама пута новим члановима понављају исту ствар. Нисам приметио праксу избацивања чланова, него се све своди на јавну опомену и брисање постова. Једино што би се могло замерити модераторима Бурека је стриктно поштовање ионако врло строгог и стриктног Правилника тог форума. То отприлике значи да уколико нешто пише у Правилнику то нешто ће се спроводити увек и у сваком тренутку, без обзира на специфичност ситуације и степен огрешења о правила.

Тако да долазимо до модераторске омиљене занимације, а то је бановање корисника. Бановање значи избацивање корисника који се и након неколико упозорења, упорно оглушује о Правилник и не престаје да га крши. Наравно, ово лепо звучи и изгледа да је сасвим у реду, чак и пожељно да би остатак форума могао нормално да функционише. Али, то се често своди на то да нестрпљиви модератори избацују кога хоће, некога са чијим се политичким ставовима не слажу или просто некога чији му се постови не допадају. Наравно, научили су и они да се корисник који је банован обично врати под другим ником и да често буде још гори него што је био, али изгледа да је нешто у људској природи такво да просто понекад не може да одоли а да не избаци некога, тек да покаже да то може да уради.

Вероватно најдрастичнији или барем најзанимљивији пример бановања којем сам присуствовао десио се након препирке двоје чланова. Сукоб је почела форумашица која је прва почела да вређа неког члана у тренутку у којем је знала да ће га испровоцирати. Направио је грешку и, уместо да је први пријави модератору и скрене му пажњу на њен речник, ушао је у препирку и након неколико размењених постова, она га је пријавила модератору. То све не би ни било занимљиво да се касније није испоставило да тај модератор није био њен бивши љубавник, са којим је спавала неколико пута па га затим одбацила. Човек је вероватно на том форуму 'као запета пушка' и само чека на команду те форумашице.

Други пример је кад је десетак чланова форума оптужено да су формирали свој 'лоби' на форуму, па су због тога истовремено избачени, док је на том истом форуму у истом тренутку функционисао један други лоби, али који је одговарао модераторима.

Према томе, увек је пресудан људски фактор у обављању те дужности а изгледа да постоје и ситуације кад неким форумом владају и људи који немају јасно дефинисане функције.

Дакле, савет: уколико вам се остаје на неком форуму, нипошто не улазите ни у какву расправу са модераторима. Трудите се да им не противуречите и да им што мање скрећете пажњу на себе. Уколико се не слажете са њима, боље је да оћутите него да им нешто приговорите.

Модератори су на форуму оно што су избацивачи у реалном свету, а назив 'модератор' је заправо еуфемизам, да би све изгледало лепше. Према томе, кад се следећи пут нађете 'очи у очи' са модом, замислите га као ћелавог, дебелог билмеза који стоји на вратима неког клуба. Тако ћете лакше схватити с ким имате посла.

http://www.vidovdan.org/arhiva/article608.html

[Баба]

Тролови

Тролови су особе које се појављују на интернет форумима са једним циљем - да изазову пажњу. Сам појам је преузет из скандинавске митологије а занимљиво је да је на суђењу које је 'eBay' (највећа интернет лицитаторска кућа) имао пред Врховним судом САД, име повезано са Оркама, да би се млађим генерацијама приближило шта су то заиста тролови.

Начин на који тролови изазивају пажњу и провоцирају није битан и зависи само од умешности трола и врсте дискусије на форуму. Могу да буду духовити, нападни, безобразни, вулгарни а могу и да пронађу слабу тачку неког корисника и да га на тај начин испровоцирају. Њихове постове је понекад готово немогуће игнорисати, нарочито уколико представљају неки лични напад. Због тога тролови нападају изнова и не престају све док постоји реакција на њихово писање. Трол престаје једино кад виде да га сви игноришу. Због тога је вероватно најцитиранија реченица на интернет форумима 'Do not feed the troll' (не храни трола).

Тролови нису случајно такви, нити су јединствена појава која постоји независно од света ван интернета. И у реалном свету постоје људи жељни пажње који, у немогућности да је добију на други начин, провоцирају својим безобразлуком и цинизмом. У зависности од умећа и стила, и у стварности постоје мангупи, битанге, хулигани... Сви они су на интернету троллови.

Главни лек против тролова је игнорисање, мада ажурни модератори на интернет форумима могу такве тролове да избаце чим се појаве. Због тога је идеално место за тролове newsgroups, јер на њима нема модератора који би могао да их избаци. Све остаје унутар групе која одлучује да ли ће га игнорисати или ући у бескрајну расправу са њим.

Као и баитери, и тролови могу да долазе у групама или да отварају више налога како би себи дали већи кредибилитет и међусобно подржавали један ник са другога. Исто тако, и тролови могу да имају погубан утицај на форумски живот и атмосферу због чега нови, па стари, чланови могу да добију жељу да напусте форум.

Наравно, на форумима на којима је чланство компактно, које се дуго познаје из писања и на којима су створена нека заједничка идентична размишљања, појава нове личности са другачијим ставовима може од некога из групе да буде погрешно проглашено за 'троловање'. Прихватање или неприхватање таквог ксенофобичног става зависи од тога да ли је јавност одређеног форума склона размишљању гомиле или не.

Рекли смо већ да постоје различити начини троловања, али је вероватно најомиљенији и најраширенији постовање оф-топик (ван теме) порука. Постоје неколико врста оф-топик порука, али се под тим углавном подразумева скретање с једне теме, на уобичајен начин. На пример, на теми 'да ли више волите нараџе или мандарине?' неко одговори са 'више волим мандарине, али највише волим нар. Шта мислите о нару?'. Питање је легитимно, али у оквиру евентуално нове постављене теме. Уколико се постави на постојећој теми, она води скретању са главног питања и третира се као троловање.

Оф-топик као начин скретања теме је и кад се на теми започне чет, започињање брзог разговора са кратким постовима између малог броја чланова. Тема таквог јавног чета је често приватна и могла би да се одигра преко приватних порука, смс-а или телефонског разговора, али због нечега, неки чланови понекад воле јавно да ћаскају. На озбиљним форумима, овакво понашање се санкционише у старту.

Скретање са теме може да изазове и један једини пост новог члана, који се регистровао специјално за ту прилику. Такав пост може да буде расистичке, сексистичке или неке друге природе који је понекад толико иритантан да би могао да буде основ за кривично гоњење. Својом природом, такав пост изазива велику реакцију која неминовно води скретању, па и заборављању на почетну тему.

Слично овоме, и увредљиви пост неког члана упућен другом члану може учинити да се скрене са теме. Уколико други члан одговори, могуће је да ће се остали поларизовати око њих што доводи до опште форумске свађе, која наравно, нема везе са почетном дискусијом. Изазивање другог члана постиже се чак и непрекидним намерним погрешним писањем његовог ника.

Омиљени и веома ефикасан начин за изазивање смањења посета некој теми која не одговара тролу је његово непрекидно постављање великих слика на тој теми. Уколико то ради у континуитету, остали чланови а нарочито они са слабијом интернет конекцијом ће врло брзо одустати од посета тој теми и писања на њој. Постављање шокантних, вулгарних, морбидних или узнемирујућих слика води истој реакцији иако циљ трола у овом случају и не мора да буде смањење посете некој теми. Дакле, такве слике не морају да буду велике као у претходном случају, нити морају да буду бројне. У исту сврху понекад се користе и само линкови ка сајтовима са неприкладном или узнемирујућом садржином, која у свом урл-у ничим не наговештава природу тог садржаја. Тролови често у таквим постовима сакрију урл сајта а уместо тога напишу 'кликни овде', 'провери', 'ово је занимљиво' или нешто друго што делује безазлено и изазива природну радозналост.

Изазивање узнемирености групе трол постиже и свесним писањем о теми за коју зна да је блиска и битна члановима групе и то на начин за који зна да је супротан ставовима те групе. Оно што ту појаву чини тролловањем је то што уз такве супротне ставове трол не наводи изворе ни линкове који би потврдили његову причу.

Споилинг је такодје врста тролловања. На сајтовима посвећеним одређеним компјутерским игрицама постоје такозвани 'walkthroughts', описивање начина на који играч може да заврши игру. Уколико у таквом тексту постоји садржај који није битан за завршавање игре и чије би познавање некоме покварило доживљај играња игрице, писци таквих текстова издвајају тај садржај и неколико редова пре њега великим словима пишу 'Споилер' или 'Споилер алерт', чиме стављају до знања читаоцу да наставак текста не мора да чита уколико не жели да сазна нешто што би и иначе сазнао играњем игре. На форумима тролови, наравно, немају ту моралну дилему. На темама о играма, филмовима или разним загонеткама намерно откривају оно што остали не желе да сазнају. Можда је ова појава најчешћа на темама о филмским серијама, чији крај није познат већини.

'Освежавање' старих порука такође може да буде означено као троловање, уколико је тема и раније била увредљива или уколико је временом постала нешто што форумска заједница зна, али жели да остави у прошлости. Троловање је и освежавање бесмислених тема, које немају никаквог смисла ни за трола, ни за форумаше.

Код овога као занимљивост треба напоменути да на софтверу којег користе јапански форуми постоји опција 'sage' при слању постова. То значи да, смерни и уљудни, Јапанци могу да на неке теме одговоре а да својим одговором ту тему не подигну на врх актуелних тема, уколико процене да њихов одговор не захтева посебну пажњу групе, осим оних који су већ учествовали на теми и који ће о таквом одговору ионако добити обавештење.

Постоји и ситуација кад тролови нису злобни нити им је циљ да свесно повреде некога. Некада су људи толико заокупљени собом да просто морају да привлаче пажњу на себе, сматрајући да је нормално писати о некој приватној ствари уместо о некој општој теми која би могла све да занима. Овакво писање и не мора да садржи хвалоспеве, има оних који управо и пишу да би изазвали сажаљење.

Деловање тролова понекад може да буде и добро јер писање које је супротно ставу групе, доводи до њеног консолидовања и стварању веће блискости између чланова, уз ојачавање уверења које такви чланови имају.

Тролови обично не наступају у групама, јер су по природи особењаци несклони социјалним контактима. Једини изузетак из овог правила је уколико се већ не налазе у некој врсти групе која би имала довољно снажан заједнички интерес у троловању одређеног форума. Такав интерес може бити чланство у неком конкурентском форуму или форуму који заступа другачије ставове. Због тога понекад усамљени тролови отварају неколико налога који му служе да се узајамно подржавају или заједнички нападају. То је вероватно најлошија делатност трола, па се њој и најређе прибегава у страху од откривања и јавне осуде која би затим следила

Иако су тролови усамљеници, ипак постоји јавна група коју је основала група људи која је претходно троловала групу alt.cats. Група се зове alt.cats.declawing-debate и једина сврха њеног постојања је нервирање љубитеља мачака.

[Баба]

Baiting

Код нас је ово скоро непознат израз. Иако појава постоји, за њу немамо посебно име. 'Baiting' отприлике значи исто што и 'тролинг' јер је и ово начин за изазивање одговора форумске околине. Једина разлика је у томе што такав одговор треба да исмеје циљну групу и то на начин који би насмејао групу којој припада баитер. На пример, баитери нападају форуме које држе хомосексуалци, педофили, фетишисти и тако провоцирају одговор. Напад и одговори су за чланове тог форума провокативни и увредљиви а за случајног посетиоца духовити.

Баитери такође могу да буду и разочарани бивши чланови неког форума, или конкуренција неког форума. У оба случаја, њихов циљ је да смање популарност циљаног форума. Због тога отварају нове налоге и труде се да створе непријатну атмосферу која ће натерати редовне чланове да потраже нови форум. Понекад се чак и удружујују у том задатку или се дешава да један баитер отвара више корисничких налога. Главни циљ је да се испровоцирају старији чланови и модератори, да се њихове активности исмеју и омаловаже или да се просто изазову да одговоре истим речником који је можда примерен непознатом баитеру, али није прикладан за старијег члана или модератора. То новијим члановима може да изгледа јако лоше и може да представља довољан разлог за напуштање форума.

Scam baiting је још један термин везан за њих и вероватно познатији од основног термина. Означава појаву која је настала као одговор на scam мејлове, који су пре неколико година почели своје ширење интернетом. Вероватно је сваки власник неког мејлбокс-а добио барем један scam мејл (најпознатији су они из Нигерије) у којем га пошиљаоц са адресом неке Афричке или непостојеће земље, обавештава да је због некакве кризе у својој земљи онемогућен да пребаци огромни новац са једног места на други. У таквом мејлу, пошиљаоц обавештава примаоца да се само њему јавио (из разних оправдања) и обећава му огроман део већ огромне количине новца уколико му некако помогне.Scam  баитери се оваквим особама представљају као особе врло вољне да помогну, користе исти речник пун великих речи које обећавају и представљају се као наивни и богати западњаци. Њихов главни циљ је губљење времена скамера или просто, сопствена забава. На интернету може да се нађе доста успешно завршених преписки које су као трофеји 'окачени' на приватним или сајтовима тематски везаним за ову појаву. Вероватно најпознатији такав сајт је http://www.419eater.com/ .

Scam baiting је постојао и пре интернета, као одговор неких људи на досадне позиве теле-маркетара. Настао је у САД, родној земљи теле-маркетарства. Постоји пуно духовитих примера како су се људи носили са таквим позивима. Чувени Jay Len је недавно у свом тв шоу испричао Џенифер Анистон (глумици и бившој радници теле-маркетинга) како је он решавао проблем са њима. Подигао би слушалицу, саслушао и замолио га да сачека пар минута, јер има супругу на другој линији. То би поновио још једанпут или двапут и онда би након двадесет минута рекао гласом победника: 'Знам да си плаћен на сат, само сам хтео да ти потрошим време', и спустио слушалицу. То је отприлике оно што је  scam baiting на интернету.

Иако је главни циљ скам баитера губљење времена скамера и забава, понеки могу да се похвале и да су добили неки новац од скамера, на име разних измишљених изговора. То се назива cash baiting и представља велики трофеј за скам баитере па се с тиме радо хвале. Велики успех је и кад некако успеју да сазнају право име скамера и његову адресу, јер је онда прослеђују полицији.

[Баба]

Виртуелност форума

Сећам се да сам, кад сам први пут дошао на неки форум, сам налетео на неку живу форумску расправу око неке теме, давно је било и више се не сећам које. Тему је започео неко кога су половина присутних оптужили да је 'фламер' а друга половина понављала како он само тражи пажњу. Али сви су реаговали на његово писање. Мени у том тренутку ништа није било јасно. Нисам знао шта је то 'фламер' ни зашто би он на форуму тражио пажњу, нити шта би му значила таква пажња на том виртуелном месту.

Наравно, касније сам сазнао да је оно значило да је он 'попаљивач' а схватио сам и шта је значило тражити и добити такву пажњу. И схватио сам да та ситуација није била ни мало неуобичајена за форумски живот.

У објашњавању овога пре свега би требало нагласити важност могућности формирања сопственог профила, који је означен јединственим ницком на одредјеном форуму. Тај профил је у почетку празан, као тек родјена беба. Аутор му касније дода слику и аватар, али и те слике су на форуму младе и још неко време не значе ништа у форумском животу. Али како време пролази и аутор профила оставља све више својих порука и трагова на форум, профил постаје све пунији и све значајнији. И за власника ницка и за форумску заједницу. Формира се форумска историја одредјеног ницка, кроз могућност да се преко уласка на профил прелистају сва писања корисника на форуму. И тако се формира права нова виртуелна личност.

У овом тренутку нам уопште није битно да ли се та личност разликује од реалне личности посетиоца форума или је она плод његових жеља. Битно је да та личност постоји и да је личност особе која је креирала налог третира као део себе. А пре или касније прихватиће је и доживеће је као такву, јер је кроз њу на форуму испољио себе, своје жеље, мисли и искуства.

Оног тренутка кад се формира то 'виртуелно Ја', форум престаје да буде тек једно од многих места на интернету на које се долази и одлази по жељи. Постаје важно место на којем корисник преко тог свог виртуелног одраза доживљава интеракцију са светом. Свака нежељена реакција на тај одраз до којег у тој интеракцији може доћи доживљава се и као напад на личност која је одраз створила. При том је потпуно неважно и небитно то што тај члан форума можда никад неће упознати остале чланове. Питање упознавања се уопште и не поставља као проблем, нити се ико тиме бави у тренутку у којем доживљава неке емоције на форуму. Човек може да воли и мрзи особе на форуму а да их никад није видео.

Зашто је то тако? Подјимо од тога да свако од чланова има своје 'виртуелно Ја' у којег улаже своју енергију и преко којег испољава своју личност. То виртуелно ја такодје има свој его, супер-его, ид и све остало... Када сви чланови утопе то своје 'виртуелно Ја' у једну ширу заједницу, добија се 'виртуелно друштво', свет који постоји ван познате материје, али због тога није ништа мање реалан ни по жељама, ни по очекивањима.

Сетимо се да је један од услова за нечији останак на форуму занимљивост осталих чланова. Уколико неко у једном тренутку процени да је већина осталих посетилаца вредно његове пажње, онда верује и у њихов вредносни суд баш као што би у њега веровао и у реалном свету. Све игрице и сви односи који се одигравају на форуму су пресликани из реалног света. То је битно рећи. Буквално сви односи који постоје у стварности, постоје и као део тог виртуелног света. Једино што недостаје су видјење и физички контакт, али све остало је ту и сасвим добро функционише и без тих ствари које недостају.

Форумски живот се одвија у два нивоа. Баш као и у стварном свету, и на форуму постоји јавни и приватни живот. Јавни је све оно што се напише на јавном делу форума, а приватни се одвија преко приватних порука и није ништа мање занимљив.

[Баба]

Подела форумаша

Све поделе које постоје ван форумског света су, наравно, применљиве и на посетиоце форума. И на самом интернету постоји неколико духовитих покушаја разврставања. Али, ван тога, мени је најзанимљивија и најближа следећа подела. Сматрам да на форуму постоје две врсте људи - они који се праве паметни и они који се труде да се праве глупи да их неко не би прогласио да се праве паметни. Мислим да је ово јединствена подела и да је врло применљива на форумски живот.

Да одмах рашчистимо – сви који су на форуму сматрају да су паметни и сви желе да тако буду и прихваћени. Али су приступи различити. Чланови из прве групе имају пуно лепих мисли, понекад цитирају нешто паметно, доносе мудре закључке и тиме доказују да су оно што сматрају да јесу. Наивни и неповређени, или само храбри, причају своје или тудје доживљаје, преносе искуства и износе тврдње. При том, наравно, испадају и паметни и глупи и смешни и досадни, духовити и заморни...

Чланови друге групе стоје по страни, добацују духовите опаске или оне које сматрају за такве, понекад се труде да буду цинични и изван осталих, да буду поносни, сматрајући да су сувише паметни да би то морали да доказују. Али, у основи таквог става лежи нека повреда или страх од суочавања са могућношћу да они дају све од себе и да то опет не буде довољно добро и да их неко због тога не исмеје. Због тога се задржавају на сигурној удаљености, чак праве и намерне граматичке, словне или логичке грешке у реченици само да би показали како се они, ето, уопште и не труде и како све раде са пола снаге. Лакше је рећи 'ја бих то могао да урадим али нећу' и притом бити убеђен у то, него стварно дати све од себе и ризиковати да то не буде довољно добро.

То је подела која се прва и најлакше примећује на било којем форуму на свету. И мислим да је зато и најзначајнија.

С друге стране, оно што је заједничко свим сталним члановима свих форума је нарцистичка личност.

[Баба]

Приватне поруке

Оне омогућавају приватну преписку измедју чланова унутар неког форума, нешто као интерни е-маил. Има неколико занимљивости везаних за њих.

Прва је да се мушкарци уопште медјусобно не дописују. Та појава и није толико чудна колико је једноставан показатељ праве сврхе постојања таквих порука. У основи, оне су замишљене као средство комуникације било какве врсте, али су своју примену у пракси нашли једино у оквиру флерта и у комуникацији измедју женских чланова. Приватне поруке служе једино да би особа једног пола флертовала са особом супротног пола. Уколико мушкарци и размене понеку поруку, то се своди на чисту размену информација и након тога комуникација престаје.

Друга занимљивост је постојање (по сведочењу чланица форума) форумских 'духова', чланова без постова или са једноцифреним бројем постова који пишу приватне поруке. То значи да постоје чланови од годину, две или више дана који нису послали ни један пост на форум и који свој налог користе једино у циљу покушаја освајања неке форумашице. Непостојање форумске историје им је на неки начин предност јер нико не зна ко су они, па самим тим сматрају да могу да пишу шта желе. А то, узгред буди речено, и раде. Неки од таквих постова које сам видео су пример бљутавости. Па се зато стиче утисак да им је то заправо једини циљ, бити одвратан преко сваке мере, по сваку цену. Тако да испада да сврха тих постова и није жеља за освајањем, него потреба за испољавањем перверзних нагона.

Постоје и они ницкови који су у постојању приватих порука пронашли идеалан медиј за ширење гласина, трачева. Такодје, постоје и корисници који приватне поруке користе уместо четовања или уместо смс порука, као начин за брзу и кратку размену великог броја информација. Или као могућност за необавезно чаврљање.

И коначно, приватне поруке се највише користе за обични, класичан флерт. При том није битно ко га започиње и није битно шта је коначни циљ учесника у њему. Разлози за такво дописивање могу бити и различити али то само по себи не утиче на одредјење да ли је то флерт или не.

Постоји још једна занимљивост у вези са тим, мада она и није везана за тумачење начина кориштења таквих порука, већ је више везана за поделу форумаша по том питању. Постоје они чланови форума који не одговарају на приватне поруке уколико то не желе и при том не сматрају да су тиме испали непристојни вероватно зато што знају да то нико није приметио. С друге стране, постоје они чланови форума који одговарају баш на сваку приватну поруку, јер сматрају да је непристојно не одговорити некоме ко се потрудио да лично баш њему нешто напише, па чак и ако знају да то нико није приметио. Истовремено, они први чланови одговарају на свако јавно питање или коментар упућен њима на форуму, док ови други не одговарају на свако такво питање јер нека од њих сматрају сувислима. Не знам зашто је тако, али нека ово буде прилог за поделу форумаша.

[Баба]

Емотикони, сленг и скраћенице

Емотикони (смајлији) су настали као плод жеље за бољим разумевањем људи на интернету. На почетку то је представљао један од решења за боље приближавање људи различитих култура. Када комуницирају двоје људи са различитих крајева света, постоји велика вероватноћа да шала једнога неће бити разумљива оном другом. Зато су искориштени емотикони, који су на једноставан начин показивали емоције пошиљаоца.

Наравно, са појавом форума они су нашли своју примену и на њима. Показало се да имају своју оправданост чак и у оквирима припадника истих нација, па и у таквим случајевима утичу на повећавање разумевања између људи који комуницирају.

За разлику од широко прихваћеног западњачког начина прављења емотикона који су положени под углом од 90 степени у односу на осу посматрања, у Јапану и неким земљама истока постоје 'вертикони'. Па тако постоје вертикон (prstgore) који је замена за :-) , (319.gif) који је аналоган западњачком :-( , (о.~) који замењује ;-) и слично.

Као и у осталим специфичним заједницама, природно је да и у заједницама које постоје на интернету постоји и специфичан жаргон. Такав сленг може бити општи, прихваћен на читавом интернету или онај који је везан за одредјени форум или чак групу на одредјеном форуму. У општи сленг улазе емотикони, јер су универзално препознатљиви и неке скраћенице које су се одавно усталиле у интернет комуникацији. Неке од њих су – лол (лаугхинг оут лоуд), бтw (бy тхе wаy), ббс (бе бацк соон), имо (ин мy оппинион), рл (реал лифе)...

Сленг неког форума понекад се формира месецима или годинама и непрекидно се мења, као и језик. У њега улазе анегдоте и остале заједнички проживљени догадјаји. Посебне скраћенице као део тог сленга настале су као замена за специфичне речи које форуми аутоматски блокирају. Већина форума имају аутоматизован филтер који цензурише одредјене речи или фразе, који се разликују од форума до форума. Такве речи су обично оне из дијапазона вулгарних, али су у филтерима неких форума и неке друге узнемирујуће речи, па чак и линкови одредјених сајтова. Такве речи програм аутоматски реименује у звездицу (*), слова замењује са више звездица или 'x'-ова (xxxxx) или понекад такву реч замењује новом речју, која и не мора ништа да значи. На пример, у чувеном Хаббо Хотелу свака таква реч замењује се термином Бобба, који не значи ништа. Да би се такви филтери избегли, форумаши прибегавају замени одредјених слова сличним словима чији резултат програм не препознаје, али је он разумљив осталим посетиоцима. Па тако 'ј' у одредјеној речи постаје 'y', 'ку' се пише као 'q', 'пи' као '3,14' и слично...

Вероватно најпознатији интернет сленг је и даље 'леет' (познат и као 1337). Настао је на старим ББС-овима, такодје из намере да се избегне цензура коју су тада спроводили администратори, у време кад то још увек нису могле машине. Сленг је развијен од стране хакера који су желели да сакрију причу о некој теми или садржају који није био дозвољен на ББС-у. Леет се и даље користи, углавном од стране хакера, али више као део егзотике. Понекад се на неком форуму појави неко ко неко време пише леет-ом, али то обично кратко траје јер такво писање захтева време. Леет је заправо мењање слова неким симболом који личи на то слово, на такав начин да реч није читљива на први поглед, за разлику од савременог збуњивања филтера на форуму. Тако на пример, слово 'а' може да буде 4 (најчешће) или /\ или /-\, слово 'б' је 8 или !3, слово 'в' је \/, слово 'г' је 6 или & или Ц- или Ц_+ и слично.

[Баба]

Лаж и истина на форуму

Пре свега треба рећи јасно – на форуму сви лажу. Дакле буквално, сваки стални члан било којег форума на свету у свом писању на форуму лаже.

Ово, наравно, захтева појашњење. Не мислим да чланови измишљају нешто што не постоји, нити да свесно пишу лажи, мада наравно постоје и такви издвојени примери. Форумаши имају потребу да улепшавају истину и да тиме улепшавају слику о себи. То је донекле и нормално, али је врло битно знати то при читању нечијих постова. На форуму ништа није као што изгледа.

Али то и није толико суштински битно за члана форума. Битно је за посматрача или за члана који тумачи тудје постове. То је битан феномен за препознавање додатног (и можда основног) разлога за стварање зависности од форума. На пример, члан који је у стварном свету хендикепиран због нечега, с разлогом или без њега, у виртуелном свету направи савршеног себе, онаквог какав би он желео да изгледа. При том не мислим на физички изглед, наравно, него на брисање свих оних разлога због којих није задовољан собом у реалности. Оног тренутка кад осети прихваћеност тог савршенијег себе од стране околине, постаје завистан од те прихваћености. И при том углавном није ни свестан да се тај виртуелни Ја разликује од реалног. Понекад може да буде свестан да је у нечему претерао, да се можда мало превише хвалио или лепше писао о себи, али то је све. Нико неће рећи и признати себи да је лагао, него ће то назвати малом драматизацијом, безазлениим улепшавањем ствари. А није безазлено него је суштински битно.

При том не мислим да је лагање само онда кад се не изговори истина, него и онда кад се прикрију и намерно изоставе чињенице које су важне за тему о којој се прича. На пример, неко постави питање 'да ли си некад понављао разред у школи' а други одговори 'нисам' а изостави да је три пута мало фалило да до тога додје. Или на питање 'да ли имаш кола' одговори са 'имам' а изостави да је то пеглица из '75-е. Таквим одговорима се ствара слика која није реална. И уопште није битно да ли су то неке велике или мале лажи, битно је да се оне понављају, да су непрекидна појава и да као такве формирају лажну личност за коју се творац тих лажи везује. Такодје је небитно да ли он то ради свесно или не.

Свима нам је познато да и у свакодневном животу свако од нас понекад нешто слаже, с разлогом или без. Мали број људи патолошки лаже у свему што исприча, али сваког од нас речи понекад 'понесу'. Ако лажемо у свету у којем лаж тешко опстаје а лако буде откривена, зашто не прихватамо да је лаж уобичајена у свету у којем се тешко открива? Сваки корисник је испред свог монитора сам са собом и може да напише шта год пожели, без страха да буде откривен и без осећаја гриже савести. Чак и особе високих моралних назора који су свесни овога могу да доду у ситуацију да у нечему претерају.

Најважније лажи које неко може да изговори на форуму везане су за његове личне особине. И то најексплицитније могуће, чак и уколико то са стране понекад делује смешно и сувисло. Дакле буквално, непрекидно понављање 'ја сам добар човек', 'ја сам поштен', 'ја сам искрен'... Ма колико људи са осмехом реаговали на такве постове, најбитније је да их они памте и временом узимају за чињеницу која се не проверава. Изгледа да је то зато што је тако најлакше. Уколико, на пример, неко непрекидно понавља тврдњу 'ја сам искрен' након неког времена биће лакше прихватити то него доказати супротно. Уколико некога касније питате за мишљење о неком форумашу, у највећем броју случајева ће само поновити оно што је тај форумаш сам за себе рекао. Да би се помислило и тврдило супротно, требало би памтити нечије писање на форуму а затим га анализирати. А то је теже него само поновити оно што је неко сам о себи тврдио. На мом омиљеном форуму увек ми је било смешно понашање једне форумашице. У сваком другом посту успела је да негде убаци мање или више јасну тезу да је она добра и фина. А у сваком следећем је исто тако фино и суптилно провоцирала и испољавала агресију на најперфиднији начин. Чак су те ствари понекад биле у истој поруци, прво би пажљиво написала шта мисли о теми или о неком другом члану форума а онда би у наставку написала како не мисли ништа лоше и како неће никога да увреди јер је она добра. Најзанимљивије је то што је већина осталих чланови форума због тога потпуно убедјени да је она позитиван лик који никоме не мисли ништа лоше.

Таква врста лагања о себи се показује врло корисном у тренуцима кад започну форумске свадје.