Антологија-Докторе како је то бити мама?...

[мирођија]

    Наравно, сви смо чули за ово антологијско питање, некада је у својим репортажама на њега тражио

одговор и чувени новинар РТС-а  Бане вукашиновић...

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=xclNRBEAMXo&feature=related

а шта на то кажу маме...баке,тетке, стрине...и остала многобројна родбина...

Планирамо бебу, читамо књиге, похађамо курсеве…Па ипак сва теорија пада у воду када се сусретнемо са стварношћу и највољенијим бићем на свету .

Мој проблем је био што сам замишљала да и када стигне беба у стану све може бити чисто и уредно као пре, а онда сам схватила да ништа не мора бити по плану. Ако успем да прочитам новине, погледам тв програм или радим на рачунару- онда се прање косе одлаже за следећи дан. Када се схвате приоритети и престане да се брине о нереду и прашини, квалитетније се проведе време у мажењу и шетњи са бебом. Мало по мало, уз велику помоћ другарица и породице стигне се и у биоскоп и на кафицу са колегиницама…

Из дана у дан учим, понајвише од свог сина Алексе. Његов осмех, пун безграничне љубави и потпуног поверења и када ме позове : МАЈКА учине да заборавим на бол у леђима, умор и ненаспаваност.

Младе маме, не узбуђујте се ако сте првих недеља по порођају у стању када би најрадије само плакале – сада знам да је и то нормално и пролазно. Скуп нових околности, неискуство и умор на тренутак победе. У почетку је важно имати помоћ око ручка и кућних послова, а одморна и расположена мајка је најбоља мама својој беби.

Спадам у велику групу мама које су почетак гајења првог детета провеле у грчу из жеље да све буде савршено. Док је муж уживао, играјући се са њим, ја сам журила да га што пре обучем, подојим и збринем његове физиолошке потребе, пропуштајући да разговарам са бебом. Повијање би се завршило, ја бих била презнојена, па подој, измазање… И тако у круг. Из свог искуства бих препоручила да не треба претеривати са дечијом козметиком и гардеробом, јер све што је једноставно – испостави се као најбоље.

Моја трудноћа је прошла и кроз фазу појављивања препонске киле која се касније повукла, па и кроз дуг период примања лекова за затварање грлића материце кроз инфузију. Ја сам на уласку у 9.месец послушала савете искуснијих и пила ујутру по кашику маслиновог уља, што је помогло да све ” клизи као подмазано” и да грлић материце буде мек, тако да сам разбила предрасуде да оне које примају Гyнипрал морају у мукама да се породе. Отишла сам у породилиште смејући се и порођај је прошао природно, лако и у неверици да не боли пуно.

Упорност и воља су учиниле да схватим да млеко не полази из гена нити само од хране, већ из главе. Редовни оброци, кувана храна и нешто више течности су сасвим довољни. Алексу сам успешно и довољно дојила, уз чувене кризе дојења, нпр. рагаде брадавица, које сам третирала мелемом Мулти мам ланолином. Затим су ме обесхрабривала дууга измлазања млека, али ме патронажна сестра тешила да то не траје све време дојења, већ док беба не ојача да сама исиса потребно. Погрешно је веровање да се не треба измазати. Напротив, тиме се ново млеко само стимулише, и блага ручна масажа је сасвим довољна. Друга криза дојења је када беба напуни 3 месеца, па мислимо да су груди празне, али не треба бринути ни похрлити за вештачком прихраном, јер ни плач бебе ни сисање прстију не значе увек само глад, већ нормалну појаву у почетак раста зубића. Од 4.месеца сисање постаје успутна ствар, тада се беба осврће на околне звукове, па је потребно осамити се при подоју. Пелена која мирише на мамино млеко ми је била спас у периоду када је требао да се успава без мене.

Разумем мајке које заиста немају млека или из других разлога не могу дојити бебу, али пишем због оних које имају и могу, само су потребни подршка и стрпљење. Ми већ одавно кувамо ручкиће, кашице, компоте, цедимо воће или пијемо готове сокиће, па једемо и храну као и одрасли, али сада знам и тврдим да је дојење најлакши, најбржи и најјефтинији вид храњења. Не журимо са увођењем немлечне хране, јер се после нећемо одвојити од судова и помагала.

Ужички примаријус, врсни педијатар Др Протић је написао књигу „Саветовалиште за одојчад“, о којој се писало и у штампи, а у којој пише: „ Готово да нема мајке која је у стању да роди, а да није у стању да доји.“ И још једну тврдњу које се држим: “Ланац љубави између маме и бебе се не сме никада прекинути, али се мора повремено затезати.“ Тако и ја васпитавам Алексу. Некада сам строга и доследна, али му увек дајем до знања колико га и тата и ја обожавамо и желимо да постане добар дечак. Уз његов звонки кикот и ручице око мог врата схватам ону магију коју само мама и беба могу да створе.

Марина Јевтић Удружење „Родитељ-Ужице“

http://www.roditelj.org/2010/08/18/teorija-i-praksa-roditeljstva/

[мирођија]

  Сећам се и данас  времена у ишчекивању  порођаја... 0110_hahaha

  Сви те пазе, мазе...једва чекају кад ће беба...а ти немаш појма шта те чека...али једва чекаш... stadaradim

[ВИЛМА]

Не познајем ни једну жену која је рађала да се не сећа свог порођаја, тог најважнијег догађаја у животу.

Сећам се великог нестрпљења у 9. месецу, да коначно мазим и привијам уз себе и љубим то малено створење које ми је развлачило стомак и које сам мазила преко стомака непрекидно. Сећам се и огромног страха, али и самоохрабрења да су многе жене прошле кроз то и преживеле, па ћу и ја.

Нажалост, јесам се први пут много мучила, вероватно због тог Гинипрала.

Други порођај је био као песма у поређењу са првим.

У вези дојења, морам да кажем своје мишљење да дојење јесте свакако најбоље за бебу, али да превелики притисак да жена мора да доји може да створи контраефекат. Сећам се својих проплаканих ноћи, јер млека нисам имала довољно, и због свега прочитаног (како свака мајка СИГУРНО ИМА ДОВОЉНО млека, ако нема онда значи да се не труди довољно...) осећала сам се као лоша мајка и пребацивала сам себи да се не трудим довољно, падала сам на нос од стимулације дојки, али млеко је стало кад је Гале напунио 5 месеци. НЕ желим ни да се сећам тог одвратног осећаја пораза, самопрезира да се нисам довољно трудила...

Онда сам по престанку дојења урадила ултразвук дојки, и докторка ми је рекла да ми је састав дојки липозан, а не гландуларан - у преводу, моје дојке нису ни могле да производе много млека, јер им је грађа таква.

И ето како сам улудо плакала и пребацивала себи, мислила да сам лош родитељ... Срећом те дете нисам остављала гладно, већ сам му додавала дохрану. Ипак бих себи теже опростила да ми је дете гладовало због моје амбиције да га стављам на празну дојку, "јер ће сигурно мојим трудом млеко потећи у потоцима"...

Микија сам дојила 6 месецим и млеко је стало...тако да, ето, нисам била добра дојиља, али се надам да сам ипак добра мајка.

[мирођија]

  Ма душо моја наравно да си добра мајка.

  Ко је имао проблем са млеком, а мислим да га данас свака жена има, тај те и схвата.Није лако успоставити

лактацију.  eheeeej

  Има наравно и пуно мајки које имају довољно, и више млека, али увек су то биле ређе жене.Па не зове их народ  џаба ''дојиље''.

  Дешава се да рођене сестре нису исте дојиље.Као што је био случај са мојом мамом и њеним сестрама.

Моја најстарија и најмлађа тетка су се породиле у исто време отприлике и најмлађа тетка је дојила своју

ћерку и  сестрића,од најстарије сестре...јер она није имала млека.Ух ако ти је ово јасно...Сморих објашњењем.

 Али та моја сестра и брат од тетки су током живота били везани као рођени сестра и брат,и више чини ми се јер су то били  и по млеку... :229229229:

[Prolece]

Lepa tema  eheeeej ali ja sam sada jaaakooo umorna pa cu sutra nesto napisati  :229229229:

[ВИЛМА]

eheeeej

ево маме читају тему  :229229229:

Пролеће, по тикеру видим да немаш проблема са млекцем  0110_hahaha

[Prolece]

Nemam problema sa mlekcem,ali sa drugom hranom imam,nece skoro nista drugo da jede  prstgore ali za sada lepo napreduje pa se i ne brinem toliko,ali sta ako tako i nastavi,svakako mu moje mleko nece biti dovoljno...

Za sada voli najvise,pored mleka i ludaju,tj.tikvu  1000000001010 mali moj mis  0304_smile4 ostalo,ako bas bude gladan.

A sto se tice porodjaja...dva porodjaja,dve razlicite price...prvi je bio kao pesma,a drugi je boleo,boleo,boleo!!!Ali je krace trajao dada i brze sam se oporavila posle drugog porodjaja.

[ВИЛМА]

Јел ти негде у плану (кроз нелико година) и трећи порођај ?  1000000001010

[Prolece]

Pa ja bih,ali ne znam kakvog cu zdravlja biti...moram prvo da sredim svoje zdravstveno stanje...uh!

A tebi?

[ВИЛМА]

У мом плану није, а да ли је у Божијем, видећемо.

Мислим да нисам спремна и да нећу ни бити иако сам одувек желела троје деце.