"Хришћанство и демократија -између антагонизма и могућности"

[Marjanovic]

"Хришћанство и демократија -између антагонизма и могућности"

Зборник радова под називом Хришћанство и демократија – између антагонизма и могућности резултат је истоименог семинара на којем су учествовали млади научници, заинтересовани пре свега за питања хришћанске демократије као и свих дискурса у којима је она битан чинилац.

Зборник можете скинути са овог линка: http://www.kas.de/wf/doc/kas_21885-1522-14-30.pdf?110211112238

Зборник радова под називом Хришћанство и демократија – између антагонизма и могућности резултат је истоименог семинара на којем су учествовали млади научници, заинтересовани пре свега за питања хришћанске демократије као и свих дискурса у којима је она битан чинилац.

Семинар се састојао од низа сусрета који су одржани у периоду од марта до јуна 2010. године у библиотеци Фондације Конрад Аденауер. Иницијатори овог семинара су Центар за отворени дијалог, које представљају Никола Кнежевић и Владимир Марјановић и Хришћански културни центар са својом представницом Татјаном Радић.

Циљ пројекта био је иницирање разговора о проблемима хришћанске демократије у Србији, пружање информација о политичком концепту хришћанске демократије какав већ постоји у многим земљама, и афирмација хришћанско-демократских и хришћанско-социјалних вредности у друштву. На дискусијама тематизовало се више проблема, измедју осталог и однос људских права и слобода и њихова веза са хришћанством, однос традиционалних хришћанских Цркава и демократског система, Цркава и политичких пратија, као и ангажованости верника у политичком животу Србије. Наша жеља је била да се о хришћанској демократији говори у кругу људи који су истински заинтересовани за ову тему (овом приликом захваљујемо се свима који су на било који начин учествовали у пројекту), да се иста објасни и демистификује и да се представи као појава која је опшсте присутна.

Након поменутих сусрета и разговора, веома садржајних дискусија и, напослетку, овог зборника, не можемо а да не поставимо питање које се намеће од самог почетка рада на овом пројекту и које је један од учесника истакао: Да ли је у нашем друштву уопште потребно ангажовање лаика (верника) у социјално-политичкој сфери (како би се очувале традиционалне, моралне и етичке вредности које су део културног и верског идентитета нашег друштва)?

http://www.kas.de/serbien/sr/publications/21885/

[Marjanovic]

Промоција Зборника "Хришћанство и демократија: између антагонизма и могућности",

Дом Омладине, 10.03.2011 18h

10.03.2010. године Дому Омладине, са почетком од 18х биће представљен Зборник радова под називом "Хришћанство и демократија: између антагонизма и могућности".

Зборник је произишао као резултат истоименог семинара на којем су учествовали млади научници, заинтересовани пре свега за питања хришћанске демократије као и свих дискурса у којима је она битан чинилац.

Семинар се састојао од низа сусрета који су одржани у периоду од марта до јуна 2010. године у библиотеци Фондације Конрад Аденауер. Иницијатори овог семинара су Центар за отворени дијалог – центар за интердисциплинарна религиолошка истраживања, које представљају Никола Кнежевић и Владимир Марјановић и Хришћански културни центар са својом представницом Татјаном Радић.

Уредник Зборника је Јелена Јабланов Максимовић. Редакција: Татјана Радић, Владимир Марјановић и Никола Кнежевић. Рецензенти су проф. др Радован Биговић и проф. др Андрија Копиловић.

Циљ пројекта био је иницирање разговора о проблемима хришћанске демократије у Србији, пружање информација о политичком концепту хришћанске демократије какав већ постоји у многим земљама, и афирмација хришћанско-демократских и хришћанско-социјалних вредности у друштву. На дискусијама тематизовало се више проблема, измедју осталог и однос људских права и слобода и њихова веза са хришћанством, однос традиционалних хришћанских Цркава и демократског система, Цркава и политичких пратија, као и ангажованости верника у политичком животу Србије. Наша жеља је била да се о хришћанској демократији говори у кругу људи који су истински заинтересовани за ову тему (овом приликом захваљујемо се свима који су на било који начин учествовали у пројекту), да се иста објасни и демистификује и да се представи као појава која је опшсте присутна.

Зборник радова ће представити проф. др Радован Биговић, доц. др Давор Џалто, мр Јелена Јабланов Максимовић и мр Никола Кнежевић.

Сви су добродошли.

http://www.pokret-hriscanskih-demokrata.org/vest/promocija-zbornika-hriscanstvo-i-demokratija-izmedju-antagonizma-i-mogucnosti-dom-omladine

http://www.cirelstud.org/vest/promocija-zbornika-hriscanstvo-i-demokratija-izmedju-antagonizma-i-mogucnosti-dom-omladine

[Црни]

Демократија je данас један од кључних митова које у име своје антихришћанске митолошке парадигме намеће Нови светски поредак. Демократија je par exelance полуга глобалне идеолошке манипулације којом ce најбескрупулозније разарају суверенитети националних држава. Теоретичари политичке митологије Новог светског поретка желе да нас увере да je демократија "коначни облик хумане владавине": "Ми смо можда сведоци краја историје, то јест крајње тачке идеолошке еволуције човечанства и универзализације западне либералне демократије као коначног облика хумане владавине". Ово опасно Фукујамино трабуњање жели да употребом апокалилтичког дискурса о тобожњем "крају историје" изазове робску и идолопоклоничку пасивност, оданост и, штавише, подршку свим духовним, политичким, економским и другим наказностима Новог светског поретка. Ми Срби врло добро знамо како ce од стране САД и њихових послушника успоставља та лепозвучна "универзализација западне либералне демократије". Успоставља ce CNN-овским и сличним глобалним медијским манипулацијама, пакленим инсценирањем злочина за које ce оптужују Срби (ул. Bace Мискина и Маркале у Сарајеву, село Рачак на Косову и Метохији, итд.), НАТО бомбардовањима радиолошким бомбама, инквизицијским методама злочиначког Хашког трибунала, зверским и бездушним прећуткивањем постојања крематоријама у косовском селу Клечка (откривен крајем августа 1998.) у којем су шиптарски сатанистички зликовци спалили неколико десетина Срба међу којима je било и деце, и тако даље, и томе слично. Треба знати да у демократији не влада никакав народ. У демократији над обезбоженим и слуђеним народом (демос) владају они најгори - хохшталлери, хуље, кукавице, лопуже, хомосексуалци... Сетимо ce само ко је био на челу САД као светског расадника демократије - кукавички кривоклетник, сексуални напасник, перверзни манијак који са љубавницом сексуално општи преко томпуса, лажни протестантски хришћанин, виновник финансијске вајтвотерске афере и Богзна шта све не. Треба ce смело упитати: шта je ексхришћанској Европи и читавом свету донела демократија? Донела je право да моралне и полне наказе у лику хомосексуалаца склапају бракове, да побеђују на изборима за песму Евровизије (израелски трансвестит Дана Интернационал, 1998. године), да буду министри у владама својих демократских и либералних држава (нпр. у британској влади седе четири огавна педера који ce поносе својим изопачењем). Демократија je, такође омогућила свим тим моралним и полним первертитима да гордо одржавају своје хомосексуалне олимпијаде и марширају европским метрополама. (Прве недеље у августу 1998. године у Амстердаму су одржане Пете олимпијске игре хомосексуалаца и притом je склопљено стотине педерских и лезбијских бракова.) Поштовање педерских права у име "људских права" и то je, такође, један од наказних плодова глобалне подвале под именом демократија. Демократија je донела и (не)људска "права" да јеретици, секташи и антихришћани пљују и опогањују све хришћанске вредности.

Приче о томе да je демократија уствари владавина права и закона, јесу приче из репертоара митологије Новог светског поретка намењене слуђеним наивчинама и гордим глупацима. Не може право као такво само no себи да влада, нити су пак закони сами по себи гарант праведног поретка. Власт je увек персонална a не апстрактна и колективна у облику некакве фантомске "владавине народа". Само праведан и хришћански побожан владар који располаже полугама државне, државотворне и државочуварне моћи jecтe гарант правног и праведног поретка у држави у којој ce живи пo стратократским начелима. Само владар који зна да je политика страшна и света служба народу и држави и да je власт страшно и свештено дело, само такав владар јесте истински одговоран државник.

[Aquilius Cratus]

стратократским начелима. Само владар који зна да je политика страшна и света служба народу и држави и да je власт страшно и свештено дело, само такав владар јесте истински одговоран државник.

Ako nas istorija uci icemo to je onda lekciji da ce drustvo koje vodi imperator stratokrata uvek izgubiti od

otvorenog drustva kojeg vode timovi strucnjaka. Lep primer je kako je stratokrata Nikolaj Romanov izgubio

Aljasku u korist  USA liberala koji se vode tamo nekim teorijama sistema, naucnim procenama, naucnim

analizama i ostalim tekovinama mrskog nam zapada.

[Црни]

Император? Можда си мислио на Рим. Код нас је краљ домаћин. 

[Geheiligt]

Анализе, проучавања, планирање, наравно не мора да се одбацује ни у једном друштву. Али све то може да подбаци и подбацује, ако се томе не придода једна духовна димензија и владарева метафизичка осетљивост и проницљивост надчулна.

А демократија, као владавина демоса, безличне руље... То је.. Усудио бих се рећи антихришћанско. Пре би избрао термин лаоскратија 

[Aquilius Cratus]

Император? Можда си мислио на Рим. Код нас је краљ домаћин. 

Ajde. facenew22222222 Zar car nije isto sto i imperator?

[Црни]

Император? Можда си мислио на Рим. Код нас је краљ домаћин. 

Ajde. Zar car nije isto sto i imperator?

Народна држава и народна династија, једно од основа светосавског национализма, о томе причам... Одговори прво човеку.

Аристократија која дословце преведено значи владавина најбољих па према томе имало би ту места и за твоје стручњаке, наравно ако поред стручности баштине и врлину  facenew22222222

[Aquilius Cratus]

Анализе, проучавања, планирање, наравно не мора да се одбацује ни у једном друштву. Али све то може да подбаци и подбацује, ако се томе не придода једна духовна димензија и владарева метафизичка осетљивост и проницљивост надчулна.

А демократија, као владавина демоса, безличне руље... То је.. Усудио бих се рећи антихришћанско. Пре би избрао термин лаоскратија  facenew22222222

Jeste drugar samo ako nema analize, proucavanje, prosvetiteljstva i naucnog tehnoloskog napretka kao temelja

sva metafizika ce se neminovno sruciti u blato.

Veoma je indikativno da je uvek kroz istoriju kad je vladareva metafizicka osetljivost stavljanau privi plan

celokupni produkt eticki, umetnicki, filozofski, metafizicki cele te civilizacije sveden na minimum minimumna. A uvek kad su se pojavljivali prvi oblici otvorenih drustava, makar bila to lazna sloboda oligarhija renesansene Italije, odmah su se javila genijalna dela Mikelandjela, Leonarda, Dantea, Djordana Bruna, Mirandole, Korneliusa Agripe kojih u 1000 godina "domacinskog vladanja" nije bilo ni traga ni glasa.

[Geheiligt]

Анализе, проучавања, планирање, наравно не мора да се одбацује ни у једном друштву. Али све то може да подбаци и подбацује, ако се томе не придода једна духовна димензија и владарева метафизичка осетљивост и проницљивост надчулна.

А демократија, као владавина демоса, безличне руље... То је.. Усудио бих се рећи антихришћанско. Пре би избрао термин лаоскратија  facenew22222222

Jeste drugar samo ako nema analize, proucavanje, prosvetiteljstva i naucnog tehnoloskog napretka kao temelja

sva metafizika ce se neminovno sruciti u blato.

Veoma je indikativno da je uvek kroz istoriju kad je vladareva metafizicka osetljivost stavljanau privi plan

celokupni produkt eticki, umetnicki, filozofski, metafizicki cele te civilizacije sveden na minimum minimumna. A uvek kad su se pojavljivali prvi oblici otvorenih drustava, makar bila to lazna sloboda oligarhija renesansene Italije, odmah su se javila genijalna dela Mikelandjela, Leonarda, Dantea, Djordana Bruna, Mirandole, Korneliusa Agripe kojih u 1000 godina "domacinskog vladanja" nije bilo ni traga ni glasa.

Зато, како сабато рече - Бог не пише романе Можда поставим неке текстове ако их ископам.

[Aquilius Cratus]

Император? Можда си мислио на Рим. Код нас је краљ домаћин. 

Ajde. Zar car nije isto sto i imperator?

Народна држава и народна династија, једно од основа светосавског национализма, о томе причам... Одговори прво човеку.

Аристократија која дословце преведено значи владавина најбољих па према томе имало би ту места и за твоје стручњаке, наравно ако поред стручности баштине и врлину  facenew22222222

Jes malo sutra samo sto taj domacin strucnjake tretira kao savetnike a odluke o svemu donosi on

sam. Dok u otvorenim drustvima za svaku obladst ultimativnu odgovornost ima po jedan strucnjak(ili vise njih)

kompetentnih za to konkretno pitanje.

Mnogo bistrih glava je uvek superiornije u odnosu na jednu gvozdenu ruku.

[Geheiligt]

Штета па, слободних стручњака јако мало има  facenew22222222 већина је ипак под гвозденом руком неке од корпорација, а затим и вођено духом времена који почиње да делује као независни ентитет.

Ово је доста све хипотетички, али да се вратимо на демократију... Демократија је владавина безличне руље, а не стручњака, не најодговорнијих или најспособнијих..

[Црни]

Император? Можда си мислио на Рим. Код нас је краљ домаћин. 

Ajde. greengrin Zar car nije isto sto i imperator?

Народна држава и народна династија, једно од основа светосавског национализма, о томе причам... Одговори прво човеку.

Аристократија која дословце преведено значи владавина најбољих па према томе имало би ту места и за твоје стручњаке, наравно ако поред стручности баштине и врлину  greengrin

Jes malo sutra samo sto taj domacin strucnjake tretira kao savetnike a odluke o svemu donosi on

sam. Dok u otvorenim drustvima za svaku obladst ultimativnu odgovornost ima po jedan strucnjak(ili vise njih)

kompetentnih za to konkretno pitanje.

Mnogo bistrih glava je uvek superiornije u odnosu na jednu gvozdenu ruku.

Домаћин их третира баш као што треба, да ти је познат концепт православне сталешке монархије можда би знао нешто о томе.... Наравно, морамо аплаудирати човеку, званом Сорош, који нам је и донео "отворено друштво" благо нама.... А надам се да свако зна о његовим иницијативама за бомбардовање Србије, називање Срба најпогрднијим именима и слично.... ево још једне у низу акција овог "усрећитеља" Србије и Срба, наиме ради се о такозваном малтретирању психички оболеле деце у болницама... Отворено друштво? Нека хвала.... У наставку следи разлагање демократске заблуде

[Aquilius Cratus]

Штета па, слободних стручњака јако мало има  greengrin већина је ипак под гвозденом руком неке од корпорација, а затим и вођено духом времена који почиње да делује као независни ентитет.

Ово је доста све хипотетички, али да се вратимо на демократију... Демократија је владавина безличне руље, а не стручњака, не најодговорнијих или најспособнијих..

Pa ja sam tehnokrata. Pa je meni socijal demokratija jedne Skandinavije tek

prelazno resenje. Isto kao sto je ovim tradicionalistima DSS, SRS, Dveri i slicno tek prelazno resenje.

[Црни]

Еуфорија и непромишљеност јесу основне карактеристике уласка неких људи Србске Православне Цркве у интензивније јавно исказивање својих политичких ставова и гледишта о држави, нацији, историји, економији итд. Притом је симптоматична једна, благо речено зачуђујућа, неупитност у одобравајућем подразумевању и преузимању извесних појмова о политичкој организацији државне власти као и активно, у неким случајевима партијско, залагање за њихово остварење. Заслепљени сјајем прелестне привлачности коју демократија има као политички симбол у свести савременог човека, неки наши хришћани (међу којима и део архијереја, свештенства, па чак и монаштва) Без елементарне богословске критичности и политиколошке упитности заговарају своје бесловесно поверење у западну демократију и заблуду о тобожњој црквеној хришћанској демократији, или чак некаквој "светосавској демократији" или пак "теодемократији". Прогутавши флоскулу  “aut democratia, aut tyrranis “(или демократија или тиранија"), флоскулу која се у сваком иоле озбиљнијем политиколошком контексту показује као пука парола својеврсне политичке идеологије и идолатрије -они махнито запомажу о демократији и демократизацији, чиме жалосно поспешују растројство светосавске државотворне благоразумности и одсутство политичке присебности.Неозбиљно је, а пре свега недостојно његовог свештеног Богопризвања, да србски хришћанин плаћа данак погубности политичких заблуда наше бесловесне интелигенције поникле и духовно отхрањене на идеолошком слепилу црвеног партијског једноумља. Јер ономе који је кроз благодат Свете Тајне Крштења и Миропомазања примио печат дара Духа Светога - то јест дар благодатне прозорљивости у разликовању свих духова, па и оних политичких – непримерена је државотворна неопрезност или несмотреност олаког прихватања и непромишљеног пристајања уз нешто што је по свом пореклу и суштинском усмерењу и назначењу сасвим нецрквено, тачније, противцрквено - а то је, свакако, демократија! На нашој потпуно дезоријентисаној политичкој сцени (тачније, политикантском вашаришту) и не очекује се политичка прозорљивост светосавске државотворне разборитости и целомудрености, али међу хришћанима она је заиста conditio sine dua non. Гледано са православног становишта, о чему је заиста реч када је у питању демократија? Али пре свега, чујмо шта о њој каже један познати и компетентни западни проучавалац демократије као облика политичке организације државне власти: "Појава речи која има такав статус је готово јединствена у историји људског језика. Највероватније је да се никада раније није догодило да исти политички термин, који је за врло дуго времена био употребљаван у похвалном, погрдном и. неутралном смислу, буде прихваћен готово једнодушно као главна политичка парола безмало свих политичких партија".

Без обзира што у политичкој теорији постоји мноштво различитих одређења демократије и што сви који исповедају култ демократије не служе истом политичком идолу, ипак се може наћи једно умесно и подстицајно дефиницијско полазиште и упориште. Међу најпознатије, најпопуларније и етимолошком значењу речи најближе дефиниције спада, свакако и она чувена Линколнова, по којој је демократија "владавина народа од народа и за народ".

Али ствар више није баш тако саморазумљива ако се упитамо о којем и каквом народу је реч?