Епархија крушевачка

[Зоран]

Изабран први Епископ обновљене Епископије крушевачке

четвртак, 26 мај 2011 12:24 |

На пролећном редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ одржаном од 16. до 26. маја 2011. године изабран је први Епископ обновљене Епископије крушевачке, јерођакон др Давид Перовић, доцент на Богословском факултету СПЦ.

Монах Давид Перовић је рођен 17. јула 1953. године у Ђураковцу, на Метохији (eпархија рашко-призренска). Основну школу је похађао у Истоку, Ђураковцу и Пећи. Гимназију је завршио у Пећи (1972).

Бавио се студијама књижевности на Филолошком факултету у Београду, а филмском и телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (1972-1976). Теологију је студирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду (1977-1983).

Монашки постриг је примио у царској Лаври Високи Дечани (1983). Предавао је као суплент у богословијама Света Три Јерарха у Крки, и Свете браће Кирила и Методија у Призрену (1983-1989).

Припремао је докторски рад на тему Заједница Духа Светога по учењу светог Василија Великог, у класи патролога Стилијаноса Пападопулоса, на теолошком факултету у Атини (1989-1994). Као асистент, а затим као доцент, он континуирано предаје Хришћанску етику (са Аскетиком) и Аскетско богословље, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду (1995-2010). Студија Цивилизација слике (символ, слика, знак), иостали објављени радови (25), признати су му као еквивалент магистарским студијама и раду на матичном факултету (1996).

Богословске предмете Догматику и Етику, предавао је на Духовној академији Светог Василија Острошког у Србињу (1995-1997).

Бавио се француском филологијом на Сорбони и на Француској Алијанси за језике у Паризу (1995-1997 и 1999).

Започео је докторски рад на тему Христологија светог Максима Исповедника на основу Писама XII-XVи XIX-ог (1999), на Школи за Високе студије при Сорбони, у класи професора Алена Л-Буљуека, патролога.

Учествовао је у црквеној мисији за пријем православних старокалендараца Француза – Окситанаца (област Гаскоња) у крило Српске Православне Цркве, као и у преговорима са Французима, припадницима Православне Католичке Француске Цркве (LECOF), ради њиховог пријема у крило eпархије за Француску и Западну Европу.

Докторски рад на догматско-патролошку тему Пневматологија светог Василија Великог, одбранио је на Правосавном богословском факултету Универзитета у Београду (2002).

Постављен је (2002) за доцента на Катедри за Хришћанску етику (с Аскетиком). У међувремену је постављен за предавача на Катедри за Аскетско богословље (Општи смер) матичног факултета (2005-2007).

Своје радове и преводе објављује у црквеним часописима, и код других издавача. Сарадник је на књигама, учебницима, часописима, монографијама, зборницима, антологијама, као и на преводима (богословски текстови, химнографија, веронаука, књижевност, теорија и егзегеза филма, философија, наука). Преводи са грчког, француског, енглеског и руског. Објављује књиге.

Сарађивао је у настанку документарних филмова и телевизијских емисија и серијала (Буквар Православља, Вероучитељ у кући, Црква и језик, Планета Косово, Каржес—врата Оријента, Живот по Јеванђељу). Саоснивач је и сценариста филмског студија Наос, при Православном богословском факултету у Београду, и у оквиру Издавачког фонда АЕМ/ СПЦ-е.

Учесник је домаћих и међународних хришћанских скупова и фестивала (Београд, Фрушка гора, Охрид, Струга, Тезе, Лавардак, Лондон, Есекс, Торино, Москва, Оптина, Нитријска пустиња, Ротердам), теолошких и научних симпосиона (Београд, Атина, Александруполис, Солун, Париз, Оксфорд, Каиро, Јаш, Сибиу, Бозе, Србиње, Загреб, Перој) и трибина (Београд, Нови Сад, Суботица, Пожаревац, Пријепоље, Подгорица, Ниш, Крагујевац, Лазаревац, Требиње, Пећ).

[Mилена КШ]

Изабран први Епископ обновљене Епископије крушевачке

четвртак, 26 мај 2011 12:24 |

На пролећном редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ одржаном од 16. до 26. маја 2011. године изабран је први Епископ обновљене Епископије крушевачке, јерођакон др Давид Перовић, доцент на Богословском факултету СПЦ.

Монах Давид Перовић је рођен 17. јула 1953. године у Ђураковцу, на Метохији (eпархија рашко-призренска). Основну школу је похађао у Истоку, Ђураковцу и Пећи. Гимназију је завршио у Пећи (1972).

Бавио се студијама књижевности на Филолошком факултету у Београду, а филмском и телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (1972-1976). Теологију је студирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду (1977-1983).

Монашки постриг је примио у царској Лаври Високи Дечани (1983). Предавао је као суплент у богословијама Света Три Јерарха у Крки, и Свете браће Кирила и Методија у Призрену (1983-1989).

Припремао је докторски рад на тему Заједница Духа Светога по учењу светог Василија Великог, у класи патролога Стилијаноса Пападопулоса, на теолошком факултету у Атини (1989-1994). Као асистент, а затим као доцент, он континуирано предаје Хришћанску етику (са Аскетиком) и Аскетско богословље, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду (1995-2010). Студија Цивилизација слике (символ, слика, знак), иостали објављени радови (25), признати су му као еквивалент магистарским студијама и раду на матичном факултету (1996).

Богословске предмете Догматику и Етику, предавао је на Духовној академији Светог Василија Острошког у Србињу (1995-1997).

Бавио се француском филологијом на Сорбони и на Француској Алијанси за језике у Паризу (1995-1997 и 1999).

Започео је докторски рад на тему Христологија светог Максима Исповедника на основу Писама XII-XVи XIX-ог (1999), на Школи за Високе студије при Сорбони, у класи професора Алена Л-Буљуека, патролога.

Учествовао је у црквеној мисији за пријем православних старокалендараца Француза – Окситанаца (област Гаскоња) у крило Српске Православне Цркве, као и у преговорима са Французима, припадницима Православне Католичке Француске Цркве (LECOF), ради њиховог пријема у крило eпархије за Француску и Западну Европу.

Докторски рад на догматско-патролошку тему Пневматологија светог Василија Великог, одбранио је на Правосавном богословском факултету Универзитета у Београду (2002).

Постављен је (2002) за доцента на Катедри за Хришћанску етику (с Аскетиком). У међувремену је постављен за предавача на Катедри за Аскетско богословље (Општи смер) матичног факултета (2005-2007).

Своје радове и преводе објављује у црквеним часописима, и код других издавача. Сарадник је на књигама, учебницима, часописима, монографијама, зборницима, антологијама, као и на преводима (богословски текстови, химнографија, веронаука, књижевност, теорија и егзегеза филма, философија, наука). Преводи са грчког, француског, енглеског и руског. Објављује књиге.

Сарађивао је у настанку документарних филмова и телевизијских емисија и серијала (Буквар Православља, Вероучитељ у кући, Црква и језик, Планета Косово, Каржес—врата Оријента, Живот по Јеванђељу). Саоснивач је и сценариста филмског студија Наос, при Православном богословском факултету у Београду, и у оквиру Издавачког фонда АЕМ/ СПЦ-е.

Учесник је домаћих и међународних хришћанских скупова и фестивала (Београд, Фрушка гора, Охрид, Струга, Тезе, Лавардак, Лондон, Есекс, Торино, Москва, Оптина, Нитријска пустиња, Ротердам), теолошких и научних симпосиона (Београд, Атина, Александруполис, Солун, Париз, Оксфорд, Каиро, Јаш, Сибиу, Бозе, Србиње, Загреб, Перој) и трибина (Београд, Нови Сад, Суботица, Пожаревац, Пријепоље, Подгорица, Ниш, Крагујевац, Лазаревац, Требиње, Пећ).

AKSIOS!DOSTOJAN!

P.S.Moj vladika  0442_feel prstgore prstgore 0442_feel 0442_feel 0442_feel

[Guest]

Владика Јован служио у манастиру Наупари

Данас, када Црква Христова прославља Оданије великог хришћанског празника Васкрсења Господњег, 1. јуна 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор крушевачки Господин Јован служио је у манастиру Наупари Свету Архијерејску Литургију и опело новопрестављеној монахињи Ирини.

Монахиња Ирина је провела 55 година у манастиру Наупари и како је владика Jован у својој беседи рекао „јуче се завршила монашка бројаница монахиње Ирине, али ако ју је Господ, а верујем да јесте, примио у Царство Небеско, она је наставила ону другу бројаницу горе“.

Монахиња Ирина сахрањена је на манастирском гробљу.

Бог да прости новопрестављену слушкињу Божију, монахињу Ирину. Амин

БЕСЕДА И ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Беседа на Педесетницу

Ава Јустин Ћелијски

Ево Празника, браћо, који нам казује шта је то човек, шта је то дух човечији, шта је то ум човечији, шта је то срце човечије, шта је то мисао човекова.

Данашњи Велики Празник казује нам ту тајну. Нама је Господ, стварајући нас као људе, дао духа, дао душу. Ради чега? Казује данашњи Празник: ради тога да ми дух свој Духом Светим усавршимо, Духом Светим развијамо, Духом Светим ходимо кроз овај свет и кроза сву вечност. Није човек шала, бре! Бог се није шалио када је стварао човека. Човек је врло озбиљна тајна, и велика и највећа тајна Божија у овоме свету.

На Спасовдан, шта смо ми прослављали? Прославили смо Господа Христа који се са телом Васкрсе и Вознеси на Небо. Шта је тиме казао Господ? Господ је казао то да ће тело наше, и моје и твоје и свачије, васкрснути из мртвих и узнети се изнад свих Небеса. Господ је постао човек да покаже пут човеку кроз овај свет. И оно што се десило са његовим телом, десиће се са свачијим телом, са телом свакога човека.

Ми идемо, галопирамо ка гробу. Је л` то завршетак нашег живота? Да ли је црвињак завршетак човековог бића? Ако је то тако, онда се Бог подсмевао човеку када га је створио као човека.

Напротив, Бог је створио тело човеку да тело победи грех, да тело победи смрт, да тело победи ђавола, и да васкрсне из мртвих, и узнесе изнад свих Небеса. То је пут човековог тела. И тај пут пропутио је Господ Христос. Нико други осим Њега! И показао којим ће путем ићи моје тело и твоје тело, и свачије људско тело.

И данас, на Духовдан, на дан Свете Тројице, шта ми славимо? Ми славимо највеће чудо овога света, браћо. Славимо рођендан Цркве Божије. Шта је то рођендан Цркве Божије? Силазак Духа Светога на Свете Апостоле, на Цркву Христову, и вођство Цркве од стране Духа Светога кроз овај свет, и кроза све светове. Данашњи Свети Празник показује каква је сила и моћ Господа Христа и у чему је наша вера. „Наша вера је у Сили и у Духу Светоме“, како вели Свети Апостол. У Сили и у Духу Светоме.

Гле, дванаест рибара Галилејских, дванаест простих сељака, крећу у свет после данашњег Дана да проповедају, кога? Шта? Највеће чудо, најмилије чудо, да проповедају Господа Христа, Васкрслог из мртвих! И да Његовом силом, силом Духа Светога, чине чудеса која људи уопште не могу никада чинити, без Божанске Силе Божије. Дванаест простих рибара кренули су после овог Великог и Славног Празника у свет. Ради чега? Да проповедају Васкрслог Господа Христа. Васкрслог Господа! То значи, да проповедају Победитеља смрти, Победитеља греха, Победитеља ђавола. Нису се они плашили никога у овоме свету. Цела Римска империја ондашња, цела царевина Римска устала је на њих. Они су постали буктиње, које су незнабошци спаљивали. Но триста и тринаест године стално је гоњено Христово име и Христови следбеници. И ко је победио? Да ли оружје Римске империје? Не, не, не! Победило је дванаест простих рибара Галилејских. Чиме? Силом Христовом! Исцељивали су болне, васкрсавали мртве, чинили безбројна чудеса, изгонили ђаволе. Свет је био запрепашћен и запањен, гонили су их, приморавали да се одрекну тога. Не! Нико се од њих није одрекао Господа Христа, сви су с радошћу ишли на смрт, ишли су у погибију за Пресветог Господа Исуса.

Тако је било у прво време Хришћанства, тако је остало и у сва времена. Тако је и данас. Колико данас гоне нас Хришћане, са свих страна? Одузимају се деци духовне небеске радости. Нигде се не допушта да се Име Божије слави, да се деца уче Правди Божијој, Истини Божијој. Милиони, милиони Хришћана и данас умиру за Господа Христа. Милиони! То што никада није било, у Римској империји гинули су за Господа Исуса. Али је свет онда био мањи. А данас четири милијарде људи, и милиони нових мученика. Шта је то? Каква то сила данас гони тебе и мене да неустрашиво проповедамо Господа Христа, да верујемо у Њега, када се не допушта да верујемо? То је та Сила која је пронела Христово име кроз свет, Име Спаситеља, и данас дању та иста Сила делује међу нама.

Погледајте на Српске Светиње, о којима пишу гадости ових дана, о светим моштима наших великих Светитеља. Погледајте Светог Василија Острошког. И данас дању дешавају се Еванђелска чудеса. Ко је тај Србин који то не зна, и ко је тај Србин са болешћу, а да се није излечио од њега Славног и Дивног Светитеља Божијег? Он, Свети Јоаникије Девички, Прохор Пчињски, Свети Гаврило Лесновски! Земља Српска пуна Светих моштију чудотворних. Јеванђелска чудеса дешавају се и данас, која су се дешавала за време Господа Христа и Светих Апостола, и кроз целу историју.

Зато, ми Хришћани не бојимо се смрти, не бојимо се гонитеља наших. Нека знају, ми имамо сигурно оружје за победу, а то је смрт за Господа Христа. Ми тиме побеђујемо! Када је велики Светитељ Свети Божији Григорије Богослов, обратио се гонитељима Хришћана у четвртоме веку, он им вели: Знајте да ми Хришћани имамо оружје сигурне победе, а то, то је смрт за Господа. Ми са радошћу идемо и гинемо за Господа Исуса, јер пред нама је отворена Вечност, пред нама је отворен Вечни Живот, пред нама је отворено Царство Небеско. Шта ће нам учинити људи, шта гонитељи данашњи? Мушице, мушице! Комарци који пљују на сунце и пљувачке се враћају на њих саме.

Да, ми смо позвани као Хришћани, да себе усавршавамо Духом Светим, Духом Који је у Цркви Христовој, Духом Који је Апостоле начинио Мученицима, и све безбројне мученике, и безбројне милиона Исповедника Господа Христа, и данас и јуче и вавек. Шта треба да радимо са својим духом, са својом душом? Оно што су радили Свети Апостоли са душама свих верних. Испунимо себе вером у Господа Христа, вером непоколебљивом, испунимо себе љубављу према Господу Христу и према браћи својој, испунимо себе молитвом, постом, свима Еванђелским врлинама. И тако ми стичемо Духа Светог, тако ми узрастамо дух свој, душу своју онебесујемо, чинимо је бесмртном и вечном, уносимо Духа Светога у њу.

Јер шта је циљ нашег живота? Циљ нашег живота, да стекнемо што више Духа Светога, еда бисмо могли побеђивати сваки грех, свако зло, сваког ђавола у овоме свету. А то се стиче, браћо моја, никако друкше него помоћу молитве, помоћу поста, милостиње, милосрђа и свих осталих Јеванђелских врлина. Циљ је нашег живота стећи Духа Светога, а кад Њега стекнемо, шта ће нам учинити људи? Наша је радост у томе што смо јачи од смрти, не само од смрти, него јачи од сваког ђавола и од свакога греха. Зато, ви чујете на Светој Литургији: Горе имајмо срца! Не плашимо се наших гонитеља, не плашимо се оних који хоће да нам душу отму, него са вером у Господа Христа ми ћемо побеђивати све непријатеље вере наше. Смрћу нашом, ако треба.

Нека би Благи Господ на данашњи Дан свима нама дао силу и моћи да се духовно родимо, пошто је данас рођена Црква Христова, а пошто је данас њен рођендан, данас је рођендан и свакога Хришћанина, свих Хришћанина уопште. Рођендан у Господу Христу, рођендан у Вечности нашој, рођендан за све што је Небеско и Наднебеско.

Данас, данас је, како се вели у дивним црквеним песмама, завршни Празник, завршило се Спасење. Казао је Бог и Господ Христос човеку ради чега је човек у овоме свету. Дао му је сва средства за спасење, дао му је сва средства за обожење, дао му је сва средства за Живот Вечни. Зато не престајмо, браћо, смело и храбро, јуначки исповедати Господа Христа, тог Јединог Победитеља греха и смрти и ђавола и Њему се клањати и живети Њиме, и у овом и у оном свету. Амин.

Манастир Ћелије 1977. г

[Зоран]

Владика Атанасије служио у Недељу Свих светих у цркви Лазарици

недеља, 19 јун 2011 10:36

Са благословом Епископа шумадијског и администратора Епархије крушевачке Господина Јована, данас је у цркви Лазарици свету Литургију служио умировљени Епископ захумско-херцеговачки Господин Атанасије (Јевтић), уз саслужење петорице свештеника и једног ђакона.

После прочитаног Светог Еванђеља, владика је надахнуто беседио. Велики број верника се причестио.

Посве Свете Литургије у окриљу древне Лазарице, владика је разговарао са децом и омладином. Ово свето сабрање се завршило трпезом љубави у парохијском дому цркве Лазарице.

Старешина цркве Лазарице

протојереј-ставрофор Драги Вешковац

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Беседа умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића)

http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2011-06-19.mp3

[Зоран]

Архимандрит Алексеј Богићевић: Сусрети са Старцима

4. Јул 2011 - 10:34

Пред великим бројем окупљених, у петак, 1. јула 2011. године у сали Народног Позоришта у Крушевцу, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и Администратора Епархије крушевачке Господина Јована, одржана је промоција књиге Архимандрита мр Алексеја (Богићевића) игумана Свештеног манастира Светог Луке у Бошњану "Сусрети са Старцима" у издању Издавачке куће "Каленић".

На самом почетку Преосвећени владика Јован упутио је благослов сабрању и рекао неколико реченица о самом Аутору кога, како каже, "познаје више деценија". Владика је истакао тај боготражитељски дух оца Алексеја који је у свом вишедеценијском монашком животу сусрео многе савремене Старце и Духовнике и који су, и те како, оставила на њега велики и неизбрисиви траг.

О значају сусрета и сусретања у животу Цркве говорио је протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Он је подсетио окупљење о вишедеценијској издавачкој делатности куће "Каленић", у оквиру које је изашла и ова књига оца Алексеја.

Госпођа Радмила Мишев, приређивач књиге, подсетила је окупљене на њен сусрет са оцем Алексејем, дечанским монахом, као и то да су овом књигом покушали да отргну од заборава све оне велике Старце и Духовнике Православља који су били миомирисни цветови у Божијем Врту званом Црква Христова.

На крају је и сам Аутор подсетио и себе и окупљене на великог свог Старца и духовника, оца Макарија Дечанца кога ведрина и хумор никад нису напуштали. Дивном анегдотом из Старчевог живота завршено је ово духовно вече.

У промоцији ове књиге учествовао је и хор Светог кнеза Лазара из Крушевца који је молитвом Оче наш отворио ово сабрање.

Извор: Епархија крушевачка

[Guest]

Хиротонија новоизабраног Епископа крушевачког Господина др Давида (Перовића)

                                       

Ј О В А Н

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ

И АДМИНИСТРАТОР ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КРУШЕВАЧКЕ

Обавештавамо Вас да ће дана 24. јула 2011. године у Саборном храму Св. Вел. Муч. Георгија у Крушевцу бити служена Света Архијерејска Литургија са почетком у 9 часова, на којој ће бити хиротонисан и уведен у трон крушевачких епископа новоизабрани Епископ крушевачки Господин др Давид Перовић.

Наречење новоизабраног Епископ крушевачког и свечано бденије биће служено 23. јула 2011. године у Саборном храму Св. Вел. Муч. Георгија у Крушевцу са почетком у 17 часова.

ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА

[Guest]

Наречење новоизабраног Епископа крушевачког Господина Давида

ФОТОГРАФИЈЕ

[Александрида]

Aksios    confused  4chsmu1 confused

[Guest - . . .-]

[Guest - . . .-]

Прва беседа Епископа крушевачког Г.  др Давида

[Chevalier]

Aksios!!!  dada

[Guest]

Aksios  slava3  facenew22222222 slava3  slava3

[Guest]

Хиротонија новоизабраног Епископа крушевачког Господина Давида

ФОТОГРАФИЈЕ

[Booba]

Aksios!

Prelepe slike!