Епархија крушевачка

[Guest]

Исповест свештенства Архијерејског намесништва темнићког

уторак, 05 април 2011 09:32

У овим данима радосне туге, сусрећемо се са самим собом да увидимо какви смо и колико смо далеко од Бога, колико смо себе греху предали. Најбољи лек за повратак Оцу јесу покајање и исповест, молитва и заједничарење са Васкрслим Христом.

Они који исповедају и сами имају потребу за исповешћу те се и ове као и протеклих година свештенство Архијерејског намесништва темнићког на празник св. свештмуч. Никона 05./23. Априла исповедило у храму Успенија Пресвете Богородице у Варварину где је потом Његово Преосвештенство Владика Јован уз саслуживање Архимандрита Алексеја (Богићевића) игумана манастира Светог Луке у Бошњану, Архијерејског намесника темнићког и свештенства овог намесништва служио Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова уз учешће деце и верника овог и околних места.

У својој беседи Владика Јован упутио је вернике на непрестано самоиспитивање кроз правилно разумевање поста, а нарочито на значај сталног приступања Светој Чаши.

Након Свете Литургије ђакон Светоуспенског Храма у Варварину Дејан Антић прочитао је реферат на тему '' Пастирско сведочење наде ''. Владика Јован са свештенством продискутовао о реферату указујући свештеницима да је нама пастирима поверено да својим животом сведочимо наду а уједно и да кроз тријаду врлина (веру, наду и љубав) својим верницима посведочимо Васкрслог Христа.

Након трпезе љубави коју је свештенство Светоуспенског Храма варваринског са великом љубављу припремило, Владика Јован се вратио у престони град Крагујевац остављајући свештенство и вернике духовно богатије са надом у што скорије виђење.

Јереј Срђан Миленковић

фотографије

[Mилена КШ]

И ја сам из ове Епархије! 

Има ли нас још???

I ja sam odatle  dance67890 dance67890  1000000001010 :cmizdrenje:

bas iz Krusevca  0442_feel 0442_feel 0442_feel

[Guest]

Исповест свештенства Архијерејског намесништва крушевачког

уторак, 12 април 2011 08:25

Понедељак, пете недеље Часнога поста 11. априла 2011.г. на празник преподобног Марка Аретуског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије крушевачке Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова у храму Покрова Пресвете Богородице у Крушевцу, уз саслужење свештенства и ђакона Архијерејског намесништва крушевачког.

У својој беседи владика Јован је подсетио сабрани народ на значај и смисао постао као и на то да је време у коме се налазимо све у знаку страдања Христовог али и Његовог Васкрсења.

Светој Литургији претходила је Света тајна исповести свештенства крушевачког намесништва коју је обавио, по благослову Епископа, протојереј-ставрофор отац Драги Вешковац, старешина цркве Лазарице.

Након Литургијског сабрања одржан је братски састанак свештенства крушевачког намесништва са својим Епископом. Том приликом јереј Брана Павловић, парох великоврбнички, прочитао је реферат на тему Јеванђелска љубав према непријатељима. Ко је мој, а ко Божији непријатељ? после чега је уследила дискусија.

На крају се ово сабрање завршило трпезом љубави.

Ђакон Јован Вуковић

Извор: Епархија крушевачка

фотографије

[Guest]

Сусрет Епископа Јована и г-дина Драгана Јовановића, кандидата за градоначелника града Крушевца

понедељак, 11 април 2011 12:48

Дана 11. априла 2011. године Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије крушевачке Господин Јован, у цркви Покрова Пресвете Богородице на Расини примио је г-дина Драгана Јовановића, кандидата за градоначелника града Крушевца.

Том приликом владика Јован је будућем градоначелнику пожелео пуно среће у раду истичући значај али и одговорност коју ће он, као градоначелник, имати.

Владика је у даљем разговору упознао г-дина Драгана Јовановића о историјском значају оснивања Епархије са седиштем у Лазаревом граду као и о активностима које предстоје новооснованој Епархији крушевчкој.

На крају су и владика Јован и г-дин Драган Јовановић изразили обостране жеље о даљој међусобној сарадњи.

Извор: Епархија крушевачка

фотографије

[Guest]

Исповест свештенства Архијерејског намесништва ћићевачког

субота, 16 април 2011 16:39

У четвртак, Пете недеље Велике четрдесетнице, 14. априла 2011. године одржан је братки састанак свештенства Архијерејског намесништва ћићевачког у Ћићевцу. На празник преподобне Марије египатске, Литургију пређеосвећених Дарова служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије крушевачке Господин Јован, уз саслуживање свештенства Архијерејског намесништва ћићевачког и темнићког, као и епархијског ђакона.

Владика Јован је у свој пастирској беседи нагласио значај и утемељење Часног поста, моменат страдања као дар Господњи, братољубља и праштања....итд. Посебан акценат Владика је ставио на значај Евхаристије као заједнице верних и Причешћа у смислу уграђивања сваке личности у Тело Христово, тј. Цркву.

Литургијском сабрању предходила је исповест свештенства, а за духовника Преосвећени Владика одредио је високопречасног протојереја – ставрофора Љубивоја Радовића, пароха при Цркви Лазарици.

У наставку је уследио братски састанак у просторијама парохијског дома храма Светог Саве у Ћићевцу. Добродошлицу нашем Домаћину пожелео је Архијерејски намесник ћићевачки протојереј Раде Богићевић, који је топлим и молитвеним речима зажелео долгоденство Преосвећеном Владики Јовану. Током братског састанка прочитан је и реферат на тему « Човекољубље као Божанска и човечанска особина », у ауторству презвитера Растка Петковића, пароха лучинско – браљинског. Након читања рада уследио је коментар Владике Јована који је тиме и отворио дискусију на дату тему.

Сабрање је завршено трпезом љубави.

презвитер

Растко Петковић

Извор: Епархија крушевачка

[Guest]

Васкршња Литургија у цркви Покрова Пресвете Богородице у Крушевцу

недеља, 24 април 2011 13:27

фотографије

[Зоран]

Владика Јован служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Лазарици на Васкршњи Уторак

уторак, 26 април 2011 13:08

Овогодишњи ђачки Васкршњи Сабор је своју пуноћу остварио на Литургијском Сабрању испред цркве Лазарице, а под омофором Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора крушевачке Епархије, Господина Господина Јована, који је, заједно са десеторицом свештеника и четворицом ђакона служио Свету Литургију, беседио и причестио велики број верника.

Литијским ходом, од цркве Лазарице до Споменика косовским јунацима и натраг, уз појање хора "Свети кнез Лазар", Сабор је завршио свој рад, а "кључ" за следећи Васкршњи Сабор преузео је град Ниш.

Старешина цркве Лазарице

Протојереј ставрофор

Драги Вешковац

Беседа епископа шумадијског и администратора крушевачког Г. Јована

http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2011-04-26.mp3

[Зоран]

[Зоран]

[Зоран]

ЕПИСКОПИЈА КРУШЕВАЧКА – ИСТОРИЈА И ОБНОВА

Аутор текста: презвитер Драгић Илић

У Историјском архиву Крушевца чува се ратни дневник једног хлебарника српске војске из Балканских ратова. Он је учествовао у ослобођењу Једрена од Турака 1913. године. Дневник је водио свакога дана. После турског пораза и напуштања Једрена он је забележио: „Мустафа Паша, среда, 20. март 1913. године. Господин Костоглу ми причао о Бици на Марици, под краљем Вукашином, код Черномена – Черомена. Вели ми да има једно тепе (старо место, п.п.), Срб Сенди код Мустафа Пашине станице – на северу код Новог Села. Ту је била жандармеријска касарна. Кад су ту копали, нађен је гроб са врло много покопаних, отуд и назив Срб Сенди – Срб угаснуће – Пропаст Срба“.

Пред угаснуће српске средњовековне државе, које је започело 1371. године, поразом од Турака у Маричкој бици, почели су ницати прелепи манастири Моравске школе у архитектури. Тада је основан средњовековни Крушевац. Када се на географској карти погледа распоред сакралних задужбина из доба светог кнеза Лазара, лепо се види загрљај манастира Раванице и Љубостиње. Из првог манастира испружена мушка рука средњовековног српског владара, оснивача града Крушевца, као да дотиче и снажно грли нејаку руку своје супруге кнегиње Милице, у монаштву, после Косовске битке, љубостињске монахиње Јевгеније, а по примању велике схиме Јефросиније. У том загрљају, срце је географски у Крушевцу, у њиховој придворици Цркви Лазарици. Одатле пулсира аристократски духовни крвоток до манастира, које данас наука познаје под именом Моравска школа: Дренча, Каленић, Наупара, Руденица, Велуће... У грудима тихује Мојсињска Света гора, где се по речима једног путописца из 1891. године: „некада ништа друго није могло чути до брујање звона и појање преподобних калуђера“. На том мистично – географском телу свете Србије вековима духовну стражу има Крушевачка епархија.

Крушевачка епархија последњи пут се помиње половином XVII века у турским пореским књигама са задужењем да њен епископ султану за берат плати пешкеш од петнаест дуката. Имала је тада ранг митрополије, а њена духовна област описана је као: „Митрополија ђаура области Крушевца, с нахијама Петруш, Болван и Длбочица“. Међутим постоји могућност да је Крушевац имао митрополита и два века раније, који је непосредно учествовао у пресељењу моштију краља Милутина из Грачанице у Софију. Била је тада у насилно наметнутој јурисдикцији Охридске архиепископије. Сачувано је име једног епископа Крушевачке епархије: Силуан (1451–1455), прота др Радомир Милошевић, Српска православна црква у времену и простору, Смедерево, 2009, стр. 257.

Крушевац је старином припадао Топличкој или Белоцркванској епископији, коју је основао 1219. године Свети Сава. У једном зборнику адреса и титула епархија српских из XVI века, пише: „В Богоспасаемују Епархију Белоцрквенскују, јеже јест кадилук Крушевац“. Касније је Крушевац био и у саставу других епархија. Из Београдске митрополије изузет је 1854. године и додат епископији Жичкој, па је њен владика имао титулу: епископ ужичко – крушевачки“, свештеник Петар Гагулић, Топличка епархија, у Гласнику Српске православне цркве, Београд, 1957. године, стр. 135. У Служебнику штампаном у Београду 1838. године, који се чува у Цркви свете Петке у Мајдеву код Крушевца, на страни 160, свештеник Петар П. Јовановић, парох мајдевски, пише: „1857. године, 21. Новембра, зацрни(х) се (рукоположих се, п.п.) код Г. Владике Јанићија у Карановац и био сам капелан својем оцу јереју Милоју Јовановићу, пароху зебичком“. Поменути владика Јанићије Нешковић био је епископ ужичко – крушевачки. У Архиву Србије сачуван је документ из фонда Митрополије Београдске за 1860. годину, број 579, који вели : „Како је високочајшим рјешењем од 14. Новемб. 1859. године предвојен Срез Бугар – Моравскиј и већиј део његов придан је Алексиначком окружију, а мањиј остао је по пређашњем у Крушевачком, како пак Окружије Алексиначко подпада под Епархију Неготинску, а Крушевачко под Ужичку: то је Собор Архијерејски из обзира на ово најновије грађанско распоређење, желећи довести у ред и дотичну духовну управу, по узајамном саветовању нашао за сходно рјешити да онај већи део бугар – моравског среза придани Алексиначком окружију припадне Неготинској епархији, а онај мањи део остављениј по старом да остане и даље под Ужичком епархијом“.

Поменути свештеник Милоје Јовановић, парох зебички, синовац је архимандрита светороманског Саве Петровића. Рукоположен је у свештенички чин 31. маја 1836. године. Крушевачки протојереј Милован Протић пише: „У смотренију ђака Романског Милоја Јовановића, желећем у чин свјашченическиј ступити“, Архив Србије, фонд Митропилије Београдске, 1836. година, број 502. Архимандрит Сава Петровић (1793–1861), оставио је једини писани траг о томе како је изгледало ослобођење Крушевца од Турака после вишевековног Срб угаснућа: „Ноемвирија 22. 1832. године, дођоше позвати ме да идем у Врбницу код народа. (Тамо затекох, п.п.), 1850 живи душа, но пушке велике имали у појасу свега 450 комата. Из Врбнице крену народ на Крушевац. У село Лазарице дођоше Турци за бој – 350 коњаника. Изиђо код Турака умолити да се не бију неће на добро изићи. Ни једног није заболела глава, ни једна пушка није пукла, здраво и весело Турци изиђоше (из Крушевца, п.п.), без никаквог зла но сас добро. Десет товара барута доне на мојег рачуна. Два товара барута у весеље потрошено не за зло“, Архив Србије, фонд Митрополије Београдске, 1858. године, број 106.

Одлуком Светог Αрхијерејског Сабора Српске Православне Цркве 18. новембра 2010. године обновљена је Крушевачка епархија. Епископ шумадијски Господин Јован као администратор Крушевачке епархије наставља да сеје јеванђелско семе у давно започетој бразди старе српске престонице. Ми који ослушкујемо реч сејача и молитвено гледамо у небо сећамо се свих Срб угаснућа, Срб Сенди, који својом жртвом ударише темељ Крушевачкој епархији, која пред нама васкрсава после више од три века од њеног последњег писаног помена у нама познатој историји.

[Guest]

Ђурђевдан у Крушевцу 2011

Саборни храм Светог Великомученика Георгија у Крушевцу своју храмовну славу Ђурђевдан ове 2011 год. свечано је прославио Светом архијерејском Литургијом коју је служио Администратор Епархије крушевачке Епископ шумадијски Јован. Овом Светолитургијском сабрању саслуживали су: архијерејски заменик архимандрит о. Алексеј Богићевић, архијерејски намесник крушевачки о. Адам Стевановић протојереј ставрофор; свештеници: о. Цветан Топличанин, о. Будимир Којић, о. Драгић Илић, о. Маринко Јокић, о. Ђорђе Милојковић и ђакони: Иван Гашић, Јован Миленковић, Игор Шљивић и Милан Тодосијевић.

После прочитаног Светог Јеванђеља владика Јован је са посебним надахнућем одржао пригодну беседу, поздрављајући присутне вернике радосним васкршњим поздравом Христос Васкрсе, честитајући старешини храма и братству храмовну славу, као и свим парохијанима који прослављају Крсну славу. У беседи је Владика говорио о проблемима савременог човека, о нашој пролазности, истичући да једино реч Божија јесте непролазна и вечна.

После литијског опхода освештани су славски колач, жито и вино које је за ову славу уз свећу воштаницу принео колачар храмовне славе Г-дин. Срђан Миливојевић народни Посланик са породицом, уз присуство великог броја верног народа и гостију.

Ова свечаност завршена је трпезом љубави у сали парохијског дома поменутог храма.

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

[Ленка*]

Била    0102_laugh bendoff

И ја сам из Србије, брале, из Крушевца града greengrin

[Guest]

Долазак моштију Светих врачева Козме и Дамјана у Мајдево

[Зоран]

Долазак моштију Светих врачева Козме и Дамјана у Мајдево

понедељак, 23 мај 2011 12:35 |

[Зоран]

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић