Епархија далматинска

[Guest]

САБОР У КОЖЛОВЦУ

У недељу (22. 7. 2012) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства Епархије далматинске. Ове недеље се по традицији обележава спомен на ранохришћанску мученицу Свету Недељу – веома поштовану светитељку у Далмацији.

После Свете Литургије пререзан је славски колач и извршена славска литија са поменом ктиторима и приложницима светог храма у Кожловцу, који је још у обнови.

У својој беседи Епископ Фотије је позвао народ да живи крстоликом љубављу према Богу и ближњима, јер је та љубав суштина Светог Јеванђеља. Поред тога Епископ је позвао све добронамерне да помогну даљу обнову цркве Свете Недеље у Кожловцу.

На крају је приређена трпеза љубави у ЦО Бенковац, старањем о. Љубе Црнокрака, пароха бенковачког.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ

ЦРКВЕ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У СМОКОВИЋУ

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г.Г.Фотија започето је с обновом цркве светога Георгија у Смоковићу,која је у току рата минирана Молимо све заинтересоване људе из Смоковића и задарскога залеђа да се укључе у обнову ове велике светиње далматинске Епархије и да својим добровољним прилогом помогну обнову ове светиње.

Молимо Вас да контактирате надлежног свештеника протојереја-ставрофора Петра Јовановића

23000 Задар, Блажа Јурјева 1

Тел. стан: 023/313-493;

при храму:023/251-014

Моб.: 098/332-784

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА СВЕТА ЛАЗАРИЦА

НА ДАЛМАТИНСКОМ КОСОВУ

Један од најлепших заветних храмова Православне Далмације свакако је Далматинска Лазарица, која се налази у селу Звјеринац, десетак кило­метара јужно од Книна, на Далматин­ском Косову у долини коју окружују обронци Динаре, Козијака и Промине. Са благословом блаженопочившег Епи­скопа далматинског Стефана (Кнежеви­ћа), почела је ова светиња да се гради 1874. године и првобитно је била посве­ћена Светим праведним Јоакиму и Ани, али се њена градња веома споро одви­јала, читавих петнест година. Разлог овог одуговлачења у изградњи огледао се у жељи епископа Стефана да храм посвети Светом великомученику Кнезу Лазару, јер се 1889. године обележавао јубилеј; 500-годишњица од Косовског боја.

Аустроугарске власти строго су забрањивале подизање храмова Срби­ма светитељима, као и национално буђење српског идентитета, тако да је приликом освећења храма епископ Стефан храм посветио Светом великомученику Кнезу Лазару 15/28.јуна 1889. године. Остало је забележено у „Српском листу" да је приликом освећења храма било присутно 7.000 верника.

Годину дана касније, 1890. године, у близини храма прошла је железничка пруга, а станица је названа Косово, која и данас носи тај назив. 3ахваљујући овом повезивању сваке године желе­зницом су се сливале велике масе верног народа из читаве Далмације. Лепо­та Далматинске Лазарице огледа се у градњи тесаним каменом, као и драго­ценим украшеним иконостасом, који је у оно време коштао 2.400 круна.

Ова светиња даривана је од многих добронамерних људи. Никодим Милаш је даривао храм великом иконом Светога Кнеза Лазара, док су богати тргов­ци Срби и Хрвати даривали овај храм полијелејима, иконама и крстовима...

Благословом блаженопочившег Епископа далматинског Иринеја (Ђорђевића), уместо првобитног звоника пре­слице 1935. године саграђен је нови звоник који осветио блаженопочивши Патријарх српски Варнава (Росиђ), уз учешће епископа охридско-битољског др Николаја (Велимировића), горњо­карловачког др Максимилијана (Хајди­на), захумско-херцеговачког др Тихона (Радовановића), епископа далматинског др Иринеја (Ђорђевића), викарног епископа сремског Саве (Трлајића) и око седамдест свештеника.

Године 1940. црква Лазарица је проглашена манастиром и метохом мана­стира Крке, заветним храмом и названа је - Света Лазарица.

У Другом светском рату, манастир Лазарица био је оштећен и изложен пропадању, а обновљен је тек 1964­1965. године. Обновљени манастир поново је страдао у земљотресу 1970. године. Уследила је поновна обнова, тако да је на Видовдан 1973. године све­чано освензен. Време блаженопочившег Епископа Стефана (Боце) (1959- 1978) остаће упамћено по обнављању про­славе Видовдана на Далматинском Косову. Ову традицију окупљања код манастира Лазарице наставио је тада­шњи Епископ далматински Николај (Мрђа) (1979-1991).

Године 1991. на трон Епископа дал­матинских долази епископ Лонгин (Крчо), који је веfг 8. новембра 1992. године формирао Црквени одбор за обнову манастира Лазарице. Све што се успело обновити, девастирано је у последњем рату 1995. године, мана­стир је претрпео мања оштећења у уну­трашњости. Доласком 1999. године Преосвећеног Епископа далматинског Фотија почела је обнова ратом опусто­шене Епархије далматинске, тако да је у више наврата започињана обнова манастира Лазарице. Oдвијали су се радови на уређењу конака, порте, спољних дело­ва конака. Дограђено је и пет келија за живот монаха. На Видовдан 2008. годи­не манастир Лазарица коначно је ожи­вео, јер је добио настојатеља у лику јеромонаха Симона (Кузмановића), сабрата манастира Крке. Сада се ради на обнови и постављању новог крова на манастирској цркви. Молимо све људе добре воље да својим прилогом помогну обнову ове светиње.

Račun kod:

RBA d. d. ZAGREB

Poslovnica Zadar

Kunski: 2484008-1104157944

Devizni: 2100127475

IВАN НR9124840082100127475

SWIFT RZBHHR2X

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

ПОШТОВАЊЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА ПРЕМА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

• 
  Старче, која вам се икона Пресвете Богородице највише допада?
  

Мени се допадају све иконе Пресвете Богородице. И само име Њено, када нађем негде написано, целивам више пута са побожношћу и затрепери срце моје.

Страшно је и помислити на то. Будући још девојчица, рече: „Велича душа моја Господа, јер погледа на смирење слушкиње своје.“ У овим малобројним речима, толико значење! Много ће ти користити уколико се удубиш у ове речи. Мале су, али снажне. Ако се од њих поучиш, заволећеш смирење... и кад се смириш, Бог ће се настанити у теби и твоје ће срце начинити Пећином Витлејемском.

превод с грчког: еп.Фотије

[Guest]

САБОР У КАРИНУ

На празник светих мученика Кирика и Јулите - Ћиритово (28.07.2012) Његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију на храмовној слави у Карину, уз саслужење већег броја свештенства Епархије далматинске.

У свјој беседи Епископ Фотије је нагласио потребу да се угледамо на оне “који су сав живот свој Христу Богу принели“ свете мученике, подвижнике вере. Једни од њих су свети Кирик и Јулита пострадали у 3. веку у време Диоклецијана, чији култ и поштовање постоји до данас у Далмацији. Поред тога Епископ Фотије је позвао да се наставе радови око обнове братске куће у Карину, при чему је посебно истакао досадашњег приложника и добротвора Мирка Дуброју.

После Свете Литургије протонамесник Миле Савичић приредио је трпезу љубави у просторијама Ц.О. Смилчић.