Епархија далматинска

[Guest]

[Guest]

ПОМОЗИМО ОБНОВУ СВЕТИЊА СКРАДИНСКЕ ПАРОХИЈЕ

У среду (21. 03. 2012. год.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије обишао је Црквену општину Скрадин и тамошње цркве које су тренутно у обнови.

На цркви Светог Спиридона (1878. год.) тренутно се постављају прозори, као и нови малтер у куполи храма. Поред тога, ускоро се очекује и наставак радова на заштити иконостаса, које изводи Завод за заштиту споменика из Новог Сада уз одобрење конзерватора из Шибеника.

Друга скрадинска црква Свете Петке је такође у великој обнови. На цркву ће, ако Бог да, бити постављен потпуно нови кров, а предвиђа се и унутрашње уређење цркве.

Молимо све православне Србе скрадинскога краја и све људе добре воље да се укључе у обнову ових светиња скрадинске парохије, како би се очувало присуство Срба и њихових светиња у Скрадину.

Своје прилоге можете послати на жиро рачун:

Црквена општина Скрадин

2484008 – 1103054244

За све потребне информације везане за обнову скрадинских цркава можете контактирати надлежног скрадинског свештеника протонамесника Саву Миланковића на број 098/994-15-62.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

ДУХОВНО И КУЛТУРНО НАСИЉЕ НАД СОПСТВЕНИМ КОРЕНИМА

И Свети Сава избачен из уџбеника у Црној Гори

Годинама се из наставних програма у Црној Гори избацују знаменити српски писци. Уместо Милорада Павића и Матије Бећковића – Андреј Николаидис и Есад Мекули. Из уџбеника нестали Свети Сава, Теодосије, Јефимија, Стефан Лазаревић, Јован Јовановић Змај.

Из наставних програма за основну и средње школе у Црној Гори од 2004. до данас протерано је на десетине знаменитих српских писаца, док су на њихова места дошли “домаћи” ствараоци, делом из Матице црногорске или црногорског ПЕН центра.

Истраживање је урадио никшићки професор Веселин Матовић, који је те године са још 26 својих колега остао без посла, противећи се насиљу над именом српског језика у Црној Гори. Од тада је и почео прогон српских писаца који је, како он наводи, “урађен темељно, од првог разреда основне до четвртог гимназије”.

Преко ноћи из уџбеника су нестали Свети Сава, Теодосије, Јефимија, Стефан Лазаревић, Константин Филозоф, Јован Јовановић Змај, краљ Никола Први Петровић, Јаков Игњатовић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Љубомир Ненадовић, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Милутин Бојић, Душан Васиљев, Оскар Давичо, Александар Вучо, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милорад Павић, Бранко Радичевић,МираАлечковић…

Заменили су их Андреј Николаидис, Сретен Асановић, Јеврем Брковић, Младен Ломпар, Сретен Перовић, Мирко Ковач, Хусеин Башић, Балша Брковић, Огњен Спахић, Авдо Међедовић, Есад Мекули, Муса Ћазим Ћатовић….

„Министарство просвете Црне Горе је покушало да под етикетом некакве национално неутралне књижевности прокријумчари у школске учионице локалшовинистичку, културоцидну и страначку петљавину, назвавши је програмом за наставу књижевности у црногорском образовном систему, тврдећи чак, како је “квалитет писаца и књижевних ђела (а не ’национални критеријум’) био одлучујући фактор” при њеном састављању. А колико је та изјава тачна говоре чињенице да је од укупног броја књижевних дела аутора са бившег југословенског простора, предвиђених за обраду у основној школи, више од половине припало ауторима рођеним у Црној Гори. Међу њима се налазе десетине локалних писаца непознатих како широј јавности тако и књижевној критици којима се даје више простора него најзначајнијим српским књижевницима2, рекао је професор Матовић.

У односу на програм за српски језик до 2004. године у гимназији и средњим стручним школама из првог разреда су избачени Св. Сава (Житије Св. Симеона), Теодосије (Житије Св. Саве), Јефимија (Похвала кнезу Лазару), Стефан Лазаревић (Слово љубве), Константин Филозоф (Житије деспота Стефана Лазаревића), Алекса Шантић, Десанка Максимовић, Скендер Куленовић, Михаило Лалић, Добриша Цесарић, Јован. Ст. Поповић, а унесени “Лукреција илити ждеро” (непознати аутор), Ђорђе Бизанти, Људевит Пасквалић.

„Избачене су чак и епске народне песме: “Женидба краља Вукашина”, “Косовка девојка”, “Марко Краљевић укида свадбарину”, “Деоба Јакшића”, “Ропство Јанковић Стојана”, “Хасанагиница” . Изузетак су “Жендба Милића барјактара” и две песме Старца Милије, које они, иначе, сврставају у црногорску књижевност! У првом разреду потпуно је изостављена српска средњовековна књижевност, почевши од Светог Саве, Доментијана, Теодосија, све до Доситеја Обрадовића, док су из четвртог разреда најурени Миодраг Павловић, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Матија Бећковић, Милорад Павић, Ранко Јововић“, појашњава професор Матовић.

У уводној напомени за програм наставе књижевности за основне и средње школе у црногорском образовном систему, који је у примени од 1. септембра 2011, наводи се да књижевност није замишљена као национална, већ као она “која обухвата јужнословенски простор и обухвата репрезентативне писце-представнике епоха у европској и свјетској књижевности… Квалитет писаца и књижевних ђела био је одлучујући фактор при њихову увођењу у заједнички програм”.

извор:

http://www.vesti011.com

[Guest]

ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕНИХ ЗВОНА У БЕНКОВЦУ

У недељу (25.03.2012.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Бенковцу и извршио освећење звона за бенковачку цркву светог Јована.

У својој беседи Епископ Фотије је говорио о значају поста и молитве за духовни живот, нагласивши да су пост и молитва „уски пут“ кој води у Живот Вечни.

Поред тога Епископ Фoтије се у име Ц.О. Бенковац захвалио свим приложницима за нова звона која ће од сада позивати православне Србе овога краја на молитву и свако добро дело.

Звона су приложили парохијани бенковачког краја, који живе расути по читавом свету, али се сећају своје Цркве и помажу њену обнову.

На крају је о.Љубо Црнокрак – надлежни бенковачки свештеник приредио трпезу љубави за све госте у просторијама Ц.О. Бенковац.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ ЦРКВЕ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У СМОКОВИЋУ

Црква Светог Георгија у Смоковићу (1567. год.) је једна од светиња далматинске Епархије, које су до темеља порушене у недавном трагичном рату на просторима Далмације.

Наша Црква и народ смоковићког краја и читавог задарског Залеђа кренули су у обнову ове порушене цркве, која је због своје старине регистрована и као културни споменик.

Апелујемо на све православне Србе широм света и све људе добре воље, који желе да се укључе у обнову цркве Светог Георгија, да своје прилоге могу уплатити на жиро-рачун Црквене општине Смоковић:

1105293092 IBAN HR24 2484 0081 1052 9309 2

Raiffeisenbank Austria d.d. /SWIFT: RZBHHR2X/

Свим приложницима и добротворима цркве у Смоковићу желимо свако добро од Бога и помоћ од светог Великомученика Георгија.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МАНАСТИРА КРКЕ

Поводом текстова који су се појавили у неким медијима, а у вези оптужби Жељка Хуљева на рачун игумана манастира Крке Германа Српски православни манастир Крка издаје следеће саопштење.

„Новинар“ Жељко Хуљев од раније познат као антисрпски новинар је оптужио игумана Германа за вербални напад и претњу смрћу. Пошто је подигао медијску хајку, његов циљ је да угрози сигурност и опстанак како игумана тако и манастира Крке. Сваки досадашњи текст дотичног пискарала је био уперен против Срба (свако то може да провјери када на интернету укуца име Жељко Хуљев) тако да он не одустаје од прогона и оно мало народа што је преостало и што се вратило на своја вјековна огњишта. У својим оптужбама Жељко Хуљев оптужује игумана Германа да му је пријетио смрћу. Права истина је следећа. Дотични је данима телефоном малтретирао манастир и богословију, а како нико није хтио с њим да разговара, он је у осам сати навече са још једном особом упутио у манастир. Када га је због дрског понашања братија манастира отјерала из манастира, он је на 50 метара од манастира сусрео оца Германа и економа манастира г. Бојана Савића. Игуман је изашао из аута и упитао шта жели. Он је одговорио да је дошао у манастир да разговара, нашто му је игуман одговорио да због његовог става и ранијих лажних писанија не жели да разговара. Игуман му је рекао да је упознат и са његовом насилничком прошлошћу и да више никад не треба да се обраћа или да долази у манастир. Након тога је Хуљев отишао према Кистањама, а игуман у манастир. Већ сутра ова лажа и паралажа по разним сајтовима и новинама објављује своју маштарију о претњама смрћу и на тај начин себе промовише као жртву и наравно постиже циљ јер је он одједампут од обичног новинарчића постао „жртва агресора“ (који је у свом дворишту разговарао са Хуљевим) и подиже медијску хајку позивајући на линч игумана и свих који не мисле као он.

Читава верзија Хуљева је плод његове фантазије и мржње према свему што је српско. Пошто је игуман дао исказ у полицији, полиција није нашла нити један разлог да га кривично гони и сматрамо да је овај случај завршен. Наравно да ћемо и даље носити биљег непожељних особа и знамо да ће сватко коме се не свиђа наше присуство на овом светом мјесту реаговати негативно на овакве догађаје, али пред Богом и народом тврдимо да је читав догађај изрежиран са циљем да се и ово мало народа уплаши и ослаби, али ми знамо да Крст носити нама је суђено.

Игуман Герман