Otac Gavrilo

[IXTUS]

Е брате мој, тај није радио пилатес и дрндао скајп, но је знао шта је подвижништво

Brate, Bosko svako sebi nalazi ucitelje, duhovnika, po svojoj mjeri. Ako je neko zadivljen sa misionarskim radom oca Gavrila njegova je sloboda. Zaista zivimo u ravnoapostolska vremena, sudeci po ovom forumu i pojedinima na njemu. Ljubav, ljubav to nam treba! Da ali ljubav ka istini a ne lazama, ne kao nas usi svrbe.

BOLJE ME SPALI NEGO ME POHVALI! Slava i pohvala Gospodu jedinome!

Svako Dobro

[И.стојковић]

BOLJE ME SPALI NEGO ME POHVALI! Slava i pohvala Gospodu jedinome!

0110_hahaha crvenilo bangin bangin bangin bangin bangin bangin bangin bangin bangin bangin bandit bandit bandit bandit bandit bandit bandit bandit bandit bandit bandit bandit bandit bandit

[soldiere]

Kad pricamo o ljubavi, ne znam da li je termin "drndanje" teoloski, bogoslovski i crkven  izraz hriscanske vere i ljubavi, a ne koristi se ni u kritickim tekstovima.  Ne sluzi bas na cast ovom forumu. Obicaj da se koriste izraz drndanje je karakteristican u zutoj stampi. Jos nema crkvene zute stampe, ali evo prilike da se ucini nesto pozitivno i da se na ovom forumu otvori rubrika CRKVENA ZUTA STAMPA, mogao bi tu  BOSKOJUGOVIC da bude veliki MODERATOR I UREDNIK i na narednom saboru u DUBOKOM da bude pocasni gost. :smiley:

Nadam se da ce biti prilike da se covek jos bolje upozna uzivo sa svakim od  sveznajucih "revnosnika" za Slavu Gospodnju i da na narednom  saboru duboku bude jos vise svetlosti i da se bas ovim povodom, mislim povodom teme o ocu Gavrilu svako malo potrudi da svoj govor i nacin izrazavanja ocrkveni, produhovi i preobrazi.

Malo je jadno kad nema pravilnika i da moze svako da prica sta hoce, onda nema ni poslusnosti, a kad nema ni toga, onda vlada velzevuv. Nadam se da ta izreka onog nepoznatog starca "BOLJE ME SPALI; NEGO ME POHVALI" vazi i za ovaj forum.

[marija]

 

          Svaka reč koju izgovorimo ili napišemo, posebno način na koji to izgovorimo ili napišemo, više govori o nama samima nego o drugima.

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Kad pricamo o ljubavi, ne znam da li je termin "drndanje" teoloski, bogoslovski i crkven  izraz hriscanske vere i ljubavi, a ne koristi se ni u kritickim tekstovima.  Ne sluzi bas na cast ovom forumu. Obicaj da se koriste izraz drndanje je karakteristican u zutoj stampi. Jos nema crkvene zute stampe, ali evo prilike da se ucini nesto pozitivno i da se na ovom forumu otvori rubrika CRKVENA ZUTA STAMPA, mogao bi tu  BOSKOJUGOVIC da bude veliki MODERATOR I UREDNIK i na narednom saboru u DUBOKOM da bude pocasni gost. :smiley:

Nadam se da ce biti prilike da se covek jos bolje upozna uzivo sa svakim od  sveznajucih "revnosnika" za Slavu Gospodnju i da na narednom  saboru duboku bude jos vise svetlosti i da se bas ovim povodom, mislim povodom teme o ocu Gavrilu svako malo potrudi da svoj govor i nacin izrazavanja ocrkveni, produhovi i preobrazi.

Malo je jadno kad nema pravilnika i da moze svako da prica sta hoce, onda nema ni poslusnosti, a kad nema ni toga, onda vlada Velzevuv. Nadam se da ta izreka onog nepoznatog starca "BOLJE ME SPALI; NEGO ME POHVALI" vazi i za ovaj forum.

?? ??????? ??????? ??? ?? ???? ?? ???? ?? ?????, ???????? ?????, ?????????? ??? ?? ??????? ????? ????? ? ???? ??? ???? ? ?? ?? ?????????? ?? ???? ???? ????????. ?? ??? ???????? ?? ???? ??? ????? ????????? ????. ?????, ??????? ?? ? ????? ?? ?????? ?????? ???? ??????? ????????????, ??? ?? ?? ????? ?????? ??????? ????????. ??????? ?? ???? ?? ?? ?? ????? ?? ??? ?? ?? ??????????, ? ?? ?????? ???? ?????? ?? ?????? ????? ? ?? ???????? ???????? ? ????? ???????? ? ??????????. ????? ?? ???? ?? ??????, ??? ??????.

[Guest Alefshin]

Kad pricamo o ljubavi, ne znam da li je termin "drndanje" teoloski, bogoslovski i crkven  izraz hriscanske vere i ljubavi, a ne koristi se ni u kritickim tekstovima.  Ne sluzi bas na cast ovom forumu. Obicaj da se koriste izraz drndanje je karakteristican u zutoj stampi. Jos nema crkvene zute stampe, ali evo prilike da se ucini nesto pozitivno i da se na ovom forumu otvori rubrika CRKVENA ZUTA STAMPA, mogao bi tu  BOSKOJUGOVIC da bude veliki MODERATOR I UREDNIK i na narednom saboru u DUBOKOM da bude pocasni gost. Смешко

Nadam se da ce biti prilike da se covek jos bolje upozna uzivo sa svakim od  sveznajucih "revnosnika" za Slavu Gospodnju i da na narednom  saboru duboku bude jos vise svetlosti i da se bas ovim povodom, mislim povodom teme o ocu Gavrilu svako malo potrudi da svoj govor i nacin izrazavanja ocrkveni, produhovi i preobrazi.

Malo je jadno kad nema pravilnika i da moze svako da prica sta hoce, onda nema ni poslusnosti, a kad nema ni toga, onda vlada velzevuv. Nadam se da ta izreka onog nepoznatog starca "BOLJE ME SPALI; NEGO ME POHVALI" vazi i za ovaj forum.

Ту поруку сам избрисао и у праву си да не приличи тако причати о једном архимандриту.

Што се констатације о форуму тиче, псеудопијетизам и лицемерје овде немају овде баш неку добру прођу, па ћеш морати то да промовишеш на неком другом месту. Овај свет данашњице није манастирска келија и свештеници и теолози овде су потпуно свесни тога. Христос је јео и пио често и са најгорим грешницима не би ли их привео покајању и спасењу, ко смо онда ми грешни да глумимо нешто. Бог нам је сведок да се трудимо да будемо изразито мисионарски форум, што значи да једноставно морамо да будемо делом и `овосветски`, свидело се то неком или не. Ако и тренутно нисмо нашли меру у томе, верујем са правом да ћемо је у будућности наћи.

[stamenko]

Pomaže Bog draga braćo i sestre , želim vam sretan sutrašnji  praznik Uspenije Presvete Bogorodice - Velika Gospojina , Ispovjed i  Pričest da vam bude na spasenje duše i tjela.

Želi da sa vama podjelim jedan predivan jubilej našeg oca Gavrila.

dada VISOKOPREPODOBNI ARHIMANDRIT - Gavrilo (Vučković) ,iguman Manastira Lepavina sutra ima "mali"   dada  jubilej 1405_love, 15 godina od tog događaja  

(iz očeva žitija-"Na Veliku Gospojinu - Uspenje Presvete Bogorodice, 1994. godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije G. Jovan na Svetoj arhijerejskoj liturgiji proizveo ga u čin arhimandrita."

Svako dobro od Gospoda vam želim .

Molitva Presvetoj Bogorodici: Bogorodice Djevo, raduj se blagodatna Marijo, Gospod je s tobom; blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim

Tropar: V roždestvje djevstvo sohranila jesi, vo uspeniji mira ne ostavila jesi Bogorodice, prestavilasja jesi k životu mati sušči života, i molitvami tvojimi izbavljajesi ot smerti duši našja

DUHOVNU PESMU PEVA ARHIMANDRIT GAVRILO IZ MANASTIRA LEPAVINA.

SA BLAGOSLOVOM NJEGOVOG VISOKOPREOSVEŠTENSTVA MITROPOLITA ZAGREBACKO - LJUBLJANSKOG GOSPODINA JOVANA.

Otac Gavrilo Bogomati premila

    http://www.facebook.com/otac.gavrilo?ref=sgm      dada

[suza]

Kad pricamo o ljubavi, ne znam da li je termin "drndanje" teoloski, bogoslovski i crkven  izraz hriscanske vere i ljubavi, a ne koristi se ni u kritickim tekstovima.  Ne sluzi bas na cast ovom forumu. Obicaj da se koriste izraz drndanje je karakteristican u zutoj stampi. Jos nema crkvene zute stampe, ali evo prilike da se ucini nesto pozitivno i da se na ovom forumu otvori rubrika CRKVENA ZUTA STAMPA, mogao bi tu  BOSKOJUGOVIC da bude veliki MODERATOR I UREDNIK i na narednom saboru u DUBOKOM da bude pocasni gost. :smiley:

Nadam se da ce biti prilike da se covek jos bolje upozna uzivo sa svakim od  sveznajucih "revnosnika" za Slavu Gospodnju i da na narednom  saboru duboku bude jos vise svetlosti i da se bas ovim povodom, mislim povodom teme o ocu Gavrilu svako malo potrudi da svoj govor i nacin izrazavanja ocrkveni, produhovi i preobrazi.

Malo je jadno kad nema pravilnika i da moze svako da prica sta hoce, onda nema ni poslusnosti, a kad nema ni toga, onda vlada velzevuv. Nadam se da ta izreka onog nepoznatog starca "BOLJE ME SPALI; NEGO ME POHVALI" vazi i za ovaj forum.

319.gif dali mi  imamo slobodu ako nikoga nevredjamo da kazemo il da pricamo bas sta hocemo  nevidim razlog sto velika agresivnost vlada prema drugima ,gdje nam  najveca zapovijest ostala onda , sam isus Hristos je    to zapovidio ,stosmo tako kukavice  i samo trazimo od drugih da budu kakobi htjeli sami da budu , sebicnost ili sta se desava  ,ovaj forum je kolko se primijeti od  mladih  ispunjen i zar ih nije divota poslusati  sve ,naci  nesto lose u drugom i od njega traziti da bude drugaciji je najlakse zar to nerade  mnogi,naci lik Boziji u drugom trebao bi jos laksi da bude ,trazilimo mi to ?, il nadjemo onda kad  preformiramo dasu nam pogodni kako nama se dopada , nije ovo mudrovanje nikakvo vec razmisljanje neko o svemu ,svima  na ovom forumu 319.gif sutrasnji praznik ,ostanite i budite kakvi jeste  neka vas Gospod cuva sve

[suza]

Pomaže Bog draga bra?o i sestre , želim vam sretan sutrašnji  praznik Uspenije Presvete Bogorodice - Velika Gospojina , Ispovjed i  Pri?est da vam bude na spasenje duše i tjela.

Želi da sa vama podjelim jedan predivan jubilej našeg oca Gavrila.

319.gif VISOKOPREPODOBNI ARHIMANDRIT - Gavrilo (Vu?kovi?) ,iguman Manastira Lepavina sutra ima "mali"   319.gif  jubilej , 15 godina od tog doga?aja  

(iz o?eva žitija-"Na Veliku Gospojinu - Uspenje Presvete Bogorodice, 1994. godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagreba?ko-ljubljanski i cele Italije G. Jovan na Svetoj arhijerejskoj liturgiji proizveo ga u ?in arhimandrita."

Svako dobro od Gospoda vam želim .

Molitva Presvetoj Bogorodici: Bogorodice Djevo, raduj se blagodatna Marijo, Gospod je s tobom; blagoslovena si Ti me?u ženama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim    ,hvala jako lijepo ovo  stosi postavio ovde  da cujemo  ,svako dobro

Tropar: V roždestvje djevstvo sohranila jesi, vo uspeniji mira ne ostavila jesi Bogorodice, prestavilasja jesi k životu mati suš?i života, i molitvami tvojimi izbavljajesi ot smerti duši našja

DUHOVNU PESMU PEVA ARHIMANDRIT GAVRILO IZ MANASTIRA LEPAVINA.

SA BLAGOSLOVOM NJEGOVOG VISOKOPREOSVEŠTENSTVA MITROPOLITA ZAGREBACKO - LJUBLJANSKOG GOSPODINA JOVANA.

Otac Gavrilo Bogomati premila

  319.gif  http://www.facebook.com/otac.gavrilo?ref=sgm      319.gif

[suza]

hvala za ovaj video ,jako lijepo

[Zaklina]

Imala sam prilike da saradjujem sa ocem Gavrilom na moje veliko zadovoljstvo.Prevela sam mnogo clanaka, obavila nekoliko razgovora i napisala nekoliko putopisa za sajt manastira Lepavina. Ovaj skromni covek, koji je jako komunikativan, ljubazan, toliko je puta pomogao kad god sam imala duhovna posrnuca, toliko se puta molio pred cudesnom ikonom Bogorodice Lepavinske, a svedocim i jedno cudo koje se desilo i koje je na moju inicijativu zapisano u knjizi cuda koju on pedantno vodi. Otac Gavrilo je najsjajnije duhovno svetlo koje sam imala prilike da upoznam i to ne licno vec preko interneta i telefona. Svejedno, to svetlo je toliko cisto i sjajno, blago i toplo, da sam srecna sto sam savremenica jedne ovakve, istinske duhovne velicine. Molim se za njegovo zdravlje i od srca zelim da Gospod uslisi njegove molitve... znam cemu se otac Gavrilo nada, i gde cesto prebiva njegov duh...tamo gde je proveo najlepse godine svoga zivota- u raju na zemlji...

[Barbara]

Dragom Ocu Gavrilu sve najbolje povodom ''malog jubileja'' a pesmu Bogomati premila mislim da je otpevao sa posebnim nadahnucem vodjen Duhom Svetim

[JELENA]

To sto o.Gavrilo radi preko interneta je vise nego dobro, on samo pomaze ljudima kojima je potrebna pomoc moli za njih. U sta sam se i sama uvjerila procitajte malo sta o .Gavrilo prica sa ljudima  i kako im pomaze. 8086.gif

[stamenko]

319.gif Još jedna duhovna pesma  8084.gif Oca Gavrila na youtube

Otac Gavrilo - pesma Časnom krstu

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=3899

[stamenko]

Pomaže Bog draga braćo i sestre   0110_hahaha ,

podjelio bih sa vama ovaj tekst brata Mihaila koji je napisan kao   klapklap stručan komentar knjige a u isto vrijeme ima čini mi se mnogo dublje razmišljanje.

Nekoliko utisaka po pregledanju knjige "Duhovni razgovori" arhimandrita Gavrila (Vučkovića)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/3997_otac%20Gavrilo.jpg&size=300

Jedno od skrivenih pravila u medijskom razvoju je inverzija takozvanih procesa. Skloni smo da televiziju vidimo kao napredak u odnosu na radio; elektronsku komunikaciju vidimo kao "korak dalje" u odnosu na štampanu knjigu. U stvarnosti, nema nikakvog napretka; menja se naš odnos prema realnosti. Količina artefakata, među koje spadaju i oni nevidljivi, elektronski, povećava se; usložnjavajući naš odnos sa realnošću ali i sa samima sobom.

Kao što zastupnici materijalizma nisu u pravu, jer u ovom razvoju vide bezuslovni napredak, tako ni isključivi kritičari tehnološkog razvoja ne mogu biti u pravu kada u njemu vide samo loše, čak pogubne posledice. Oni gube iz vida pravu proporciju, svodeći Tvorca i stvaraoca na žrtve sopstvenih proizvoda. Oni takođe gube iz vida odnos žive i nežive materije; odnos bića i predmeta. U velikim očima zastrašenih, predmeti i materija postaju po sebi jači od onog koji ih stvara i koristi.

U inat ovima, materija, puna snage od božanskog daha svog Stvoritelja, tvrdoglavo se protivi... Ona se nameće nekad svojom apsolutnom lepotom, šarmira nâs posmatrače i kada nismo i kada jesmo svesni od koga nam je kao klapklap upućena, i kao snaga stihije kada zaboravimo na naša ljudska ograničenja.

Isti put materija nalazi u takozvanim procesima, smenama tehnologija. U inat savezu pesimističke i optimističke braće, ona kao da zadobija život i ponekad se uzjoguni. Proces "napretka" zna tako da se okrene i naopačke, i pokaže da i "downgrade " može i te kako da donese novi kvalitet.

Knjiga arhimandrita Gavrila lepavinskog lep je primer za to. Od onog, od čega se neki već ježe, od dopisivanja-razgovora preko internet programa skajp, napravljena je čitava knjiga. Navikli smo da vidimo obrnuti redosled: filmovi se snimaju po romanima, a ne obrnuto. Izgledalo je vrlo moguće da takva knjiga ne samo da ne dobije kvalitet jedne knjige, već i da izgubi onaj životni sok koji struji komunikacijom preko interneta kada u njoj u nekom trenutku o ozbiljnim stvarima razgovaraju svesne ličnosti.

Sa knjigom "Duhovni razgovori" pak desilo se upravo suprotno. Pojavio se jedan novi žanr. Sadržaj iz "ćaskanja" opravdao je i prosto pojačao svoju težinu i ozbiljnost. Životnost protagonista ove komunikacije dobila je priznanje na jedan viši način. Sada to nije više samo iguman jednog manastira koji nečijim nedoumicama posvećuje svoju pažnju; sada su ove teme dobile dimenziju u kojima je priznanje opšte, putem štampanog medija. Predati ovom strogom sudu, sudu javnosti i vremena, kako priče onih koji su u vezi sa ocem arhimandritom, tako i njegovi saveti njima, izgubili su ličnu relativnost, efemernost čet-kontakta i nedodirljivost i samovolju jednog privatnog posla. Ako je, i ukoliko je, a sigurno jeste, postojalo sumnjivaca u samom krilu Crkve - kako u tehnički način kontakta koje naš iguman pionirski ostvaruje čak i "na neviđeno", sa često potpuno nepoznatim osobama, - tako i u sadržaj njegovih pouka i misije, sada su oni potpuno razoružani. Retko je koji naš duhovnik imao toliko hrabrosti kao lepavinski arhimandrit u oba ova slučaja.

On je prvo zagazio u teren koji se činio sasvim suprotan pravoslavlju, u komunikaciju koja preti svojom površnošću, prolaznošću i neobaveznošću. To je uradio kao pionir bez premca, kao šezdesetogodišnjak, već ozbiljno ugroženog zdravlja, u vreme kada je u krilu Crkve već naraslo mlado sveštenstvo i monaštvo od kojeg bi se očekivalo više hrabrosti i snalaženja u virtualnom svetu. Onda je - opet pionirski - u svom drugom koraku odlučio da objavi sadržaj ove komunikacije, ne ostavivši time ni najmanju sumnju u misionarsku vrednost i dubinu svojih reči. Bez straha za ogromnu odgovornost koju duhovnik i u tradicionalnom kontaktu sa svojim čadom ima i trpi, a koja je u ovakvoj komunikaciji sigurno još veća. Duhovniku iza monitora toliko je manje opažajnih sredstava na raspolaganju od situacije u neposrednom dodiru, da je on zbog toga prinuđen da se još više osloni na svoja nevidljiva čula i nagomilano iskustvo. Sagovornika otac arhimandrit niti vidi niti dodiruje, a od reči koje prostorno i čulno udaljeni tragalac dobije od ovog duhovnika neretko zavisi ostatak njegovog života. Pri tom smo ovime već rekli da se ne radi o prostom pretresanju bogoslovskih tema i interesantnim diskusijama, već o sasvim životnim pitanjima. Ova ljude muče najčešće i najjače u trenucima samoće.

U onim časovima kada "pri ruci" nije ni sveštenik ni monah, a neretko ni prijatelj ni rođak. U tim trenucima ispoljavamo pojačanu osetljivost za egzistencijalne dileme. U kasnim ili ranim satima doma javlja se i pojačana potreba za kontaktom, savetom, sigurnim izborom. To znaju mnogi naši duhovnici koji su svojim vernicima dali broj telefona, a koji se zbog toga ponekad i pokaju. Arhimandrit Gavrilo Vučković se verovatno nikada nije pokajao za svoj poznati profil na skajpu, svima pristupačan i otvoren. Iz njegovih reči, kako iz ritma tako i sadržaja, struji smirenje koje njemu omogućuje da savlada iskušenja a sagovorniku uliva spokoj i postojani autoritet. Ovaj autoritet biva dokazan u raznim situacijama. Umesto primera, ja ću vas samo uputiti na razgovore u knjizi. Oni govore za sebe. Mnogi odgovori na neobična, ponekad i provokativna pitanja, i sami su neočekivani. Oni iskrenom čitaocu jasno kažu da "običan čovek" ovako nikako ne bi mogao da se postavi i savetuje. Oni nagoveštavaju dug pređeni put monaha još iz mladosti i smisao monaškog podvizivanja koji nam često izmiče shvatanju i nema vidljivu meru.

Mi koji svakodnevno koristimo skajp i navikli smo na ovaj vid zajedničarenja - ali i ćaskanja, od najintimnijeg poveravanja do mlaćenja prazne slame - (mislimo da) poznajemo formu i formulu čet-programa. Pa se baš stoga nađemo preneraženi pred ovim odgovorima. Oni nam u momentu svedoče jedno nemerljivo duhovno iskustvo koje u svakom trenutku izlazi jače od medijuma koji koristi, i ne popušta njegovoj "logici".

Knjiga je, uz ovaj suštinski sadržaj pisane reči i autentičnost proživljenih trenutaka, i bogato opremljena. Uz predgovor mitropolita Jovana i kratku biografiju oca arhimandrita, tu su i slike. Fotografije, na žalost nedovoljno prokomentarisane tekstom, brojne su i majstorske. One ne iznose lažni sjaj ovog po svemu neobičnog manastira, blistanje pozlate ili šarenilo cveća, već prepoznaju njegov pravi kolorit. Ovaj kolorit nastaje u sučeljavanju senke i svetla unutar hrama, u pobožnoj i proživljenoj molitvenoj tišini, u tamnijim, pastelnim nijansama i valerima koji nama pravoslavcima kao da su dodatni ključ provere istinitosti i ispravnosti. Ko od nas nije ustuknuo pred drečavim šarenilom, hvalisavim bogatstvom i nametljivim gabaritima "sestrinske" Zapadne crkve? I u njima naslutio hladni promašaj. Ko se od nas nije radovao utešnoj nenametljivosti pravoslavnih svetinja? Fotografije u knjizi, iako nedovoljno poduprte tekstom, svakom aktivnom verniku biće sasvim rečite. To nisu dokumentarno-informativne slike arhitekture, enterijera ili svetinja, pravljene za luksuzne monografije; to su, čak i kao portreti, diskretno uhvaćeni trenuci molitve i samog života Crkve, u kojima ni jedan izraz lica nije falsifikovan ili namešten. Bez lažnih osmeha i lepih odela, u ovim slikama Lepavine otkriva se svet koji smo izabrali kod krštenja: svet patnjom obogaćenog saznanja, svet očišćen od samozadovoljstva i oholosti, svet neuprljan prolaznom raskoši i kratkotrajnim samopouzdanjem.

Kao što je u ovoj svojoj iskrenosti najjači oslonac vernima, arhimandrit podršku sebi nalazi, i potporu i svoj autoritet gradi, u - neizveštačenosti vernih, u njihovoj oslobođenosti od suvišnog, glumljenog, zalizanog i ponosnog sveta. U tom smislu ove fotografije su posebno bogatstvo knjige i zaslužuju da se, povećane, nađu i na jednoj tematskoj izložbi koja bi pažljivo objedinila umetnički nivo autora i fenomen Lepavine.

Smernost, skromnost i stid odlika su svakog hrišćanina, i ovaj je kriterijum čak i "širi od samog pravoslavlja". Jedna vrsta uslovnog i ispravnog ponosa, naše sigurnosti da smo na pravom putu, može se meriti ovime. Kako pisana reč iz knjige, tako i fotografije, daju nam osećaj spremnog poistovećivanja sa protagonistima, prepoznavanja sa njihovim dilemama i situacijama. Bilo bi lepo kada bi ovaj fotograf imao način da još češće "nevidljivo" prisustvuje svetim tajnama, sa blagoslovom od igumana i punim razumevanjem vernih, bez ometanja i upliva u njihovo ponašanje i osećanja. Da u narednim izdanjima još prisutnije bude slikano saborno i molitveno jedinstvo manastirske obitelji i njihovih posetilaca.

Za naše prilike relativno skupa knjiga bagatelna je prilika da se više nego ikad približite ovoj svetinji, njenim starateljima i pastvi. Čujemo da materijala ima još mnogo, pa se razmatra priprema i druge knjige, za koju se nadamo da neće biti samo običan nastavak prve, već nam doneti još nešto novo. Iako će novina i posebnost ove prve knjige za dugo vremena teško biti prevaziđena, čak i od samih njenih autora.

Mihailo Hadži-Cenić

16. septembra 2009.

Preuzeto : http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=3997