Otac Gavrilo

[Милан Меденица :)]

мислим шта је следеће, да монаси користе мобилне телефоне, наравно да не! 1319_womens

[Guest Alefshin]

Ја не видим ништа лоше у томе да монаси и монахиње користе компјутер за мисионарење, напротив! Кад би Бог дао да више монаха користи ове савремене технологије у том правцу, а на славу Божију!

[marija]

Oca gavrila "pratim" već dugo i oduševljena sam, ne vidim u tome ništa loše.

Pogledajte malo i ovu temu

http://www.svetijakov.org/forum/index.php/topic,722.0.html

Zar danas monasi treba da idu peške do Svete Gore da bi se čuli sa svojom braćom, ili da uskrate zadovoljstvo blagodati mirjanima koji iz raznoraznih razloga ne mogu posetiti određeni manastir, čuti živu reč etc.

Ne vidim ništa loše u tome.

Ono što ja vidim kao loše je ono što mi onaj monah sa Fejsa reče...da žena mora da ćuti dok muškarci govore...

Da nije interneta i Bogu hvala sveštenika koji koriste internet ja možda nikada ne bih saznala za o Ugrina, o Supermena i o Ivana 1319_womens

I hvala Bogu da je sve više informatički obrazovanih sveštenika i monaha voljnih da svoju reč podelei sama nama malima

[marija]

  Meda рече:

?????? ??? ?? ???????, ?? ?????? ??????? ??????? ????????, ??????? ?? ??!

a zašto da ne?

ja sam imala stvar koju nisam znala da rešim, zamolih jednog sveštenika da preuzme stvar u svoje ruke, on je iskoristio mobilni telefon je je razdaljina poprili?na i stvar je rešena

Da li iko od vas pomisli koliko vremena , snage i volje svi ti sveštenici i monasi moraju da uskrate svojim porodicama i sebi li?no da bi bili ovde sa nama, odgovarali na naša pitanja, usmeravali nas, koliku žrtvu oni prinose...za to vreme o.Gavrilo i mnogi drugi možda bi mogli da odu na 0110_hahaha ili da provode vreme u svojoj keliji...ne oni to vreme poklanjaju nama savetuju?i, upijaju?i našu tugu, bol, radost, rešavaju?i naše brige i šire?i Živu re? utehe

Bogu hvala

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/smil42d2ceaa68084.gif 1319_womens

[suza]

Oca gavrila "pratim" već dugo i oduševljena sam, ne vidim u tome ništa loše.

Pogledajte malo i ovu temu

http://www.svetijakov.org/forum/index.php/topic,722.0.html

Zar danas monasi treba da idu peške do Svete Gore da bi se čuli sa svojom braćom, ili da uskrate zadovoljstvo blagodati mirjanima koji iz raznoraznih razloga ne mogu posetiti određeni manastir, čuti živu reč etc.

Ne vidim ništa loše u tome.

Ono što ja vidim kao loše je ono što mi onaj monah sa Fejsa reče...da žena mora da ćuti dok muškarci govore...

Da nije interneta i Bogu hvala sveštenika koji koriste internet ja možda nikada ne bih saznala za o Ugrina, o Supermena i o Ivana аплауз

I hvala Bogu da je sve više informatički obrazovanih sveštenika i monaha voljnih da svoju reč podelei sama nama malima      Mogli bi da otvorimo posebnu temu o poslusnosti  io cutanju   da se diskutuje stako podrazumeva pod  poslusnost , kako treba  na koji nacin biti poslusan jel ima razliciti poslusnosti

[Guest Izida]

Lazarice,ne bi saznala ni za mene. https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/ba.gif

Nema niceg lose u tome sto monah misionari.Narocito treba uzeti u obzir cinjenicu da monasi nisu duzni to da rade,a svestenici jesu. 1319_womens

Ja licno ne poznajem oca Gavrila,osim po cuvenju.I nisam ga bas puno pratila i proucavala.Ali,se,u svakom slucaju,divim njemu,zato sto u tim godinama poznaje rad na racunaru.Obzirom da znam puno mladih,icluding myself,tehnicki nepismenih.

Sem toga,meni je licno je net misionarenje veoma pomoglo...

Otac Gavrilo je nas stariji brat na netu,i iz pijeteta prema njegovom trudu i njegovim fanovima sam postavila ovu temu.

Svako ima pravo na svoje misljenje,i meni licno ne smetaju ni komentari,koji su suprotni mojim stavovima.Forumi i sluze za intelektualnu razmenu.

Bilo bi dosadno da svi isto mislimo i isto pisemo.Da je Bog zeleo da budemo svi isti stvarao bi robote,a ne ljude!

[Guest Izida]

  ???????? рече:

  Meda рече:

?????? ??? ?? ???????, ?? ?????? ??????? ??????? ????????, ??????? ?? ??!

a zašto da ne?

ja sam imala stvar koju nisam znala da rešim, zamolih jednog sveštenika da preuzme stvar u svoje ruke, on je iskoristio mobilni telefon je je razdaljina poprili?na i stvar je rešena

Da li iko od vas pomisli koliko vremena , snage i volje svi ti sveštenici i monasi moraju da uskrate svojim porodicama i sebi li?no da bi bili ovde sa nama, odgovarali na naša pitanja, usmeravali nas, koliku žrtvu oni prinose...za to vreme o.Gavrilo i mnogi drugi možda bi mogli da odu na ili da provode vreme u svojoj keliji...ne oni to vreme poklanjaju nama savetuju?i, upijaju?i našu tugu, bol, radost, rešavaju?i naše brige i šire?i Živu re? utehe

Bogu hvala

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/smil42d2ceaa68084.gif 1319_womens

Bas tako. 0110_hahaha Ja sam u svom blogu pre dva meseca napisala da svestenici misionare netom umesto da sede sa svojim mladim i lepim zenama,

i svojom decom...

Ja,licno,oca Gorana i oca Ivana ne smem sedeci da pomenem.Da nista drugo nisu uradili slusaju mene.Oni,koji me poznaju,znaju koliko je to tesko i

naporno,koliko digresija imaju moja izlaganja.Pa,meni je nekada tesko samoj sa sobom,kako je svestenicima,lekarima i Lazarici,ne smem ni da zamislim.Jer,ako zamislim odustacu od komunikacije sa njima.

Evo vam samo jedan primer.Pre mesec i po dana sam jednom svesteniku napisala u Skype-u:"Brale,dusa me moja boli!"Samo tu recenicu.Covek

me je istog momenta pozvao.Pricao je sa mnom dva sata,sve mi lepo objasnio,kad me je pozvao,dirnuta njegovom dobrotom,i povredjena od strane

nekog koga volim,sam pocela da placem,ridam i jecam.Na kraju razgovora sam se smejala.Inace,upoznali smo se a live,tek par dana kasnije.

A detalj jako bitan je da mu je na pocetku razgovora popadija nesto rekla,da sam ja rekla:"Brale,idi njoj,nije ti bila tu sedam dana...!"A on je rekao:

"Ne brini ti za nas.Bicemo mi zajedno nocas..."I pozvao je i nju da mi se obrati.I zena je dosla i predstavila mi se i malo prozborila sa mnom.Koja

druga bi to uradila danas?

[marija]

Mnogi slušaju, ali ne čuju

Mnogi gledaju ali, ne vide

Slušanje je umetnost 1319_womens

[Srna]

Blazeni koji ne videse a poverovase...

Vasa Srna

[Steva]

Interesantni su neki “negativni” komentari ucesnika  diskusije.    Pseudonim  Bosko Jugovic kaze:“Cini mi se da je covek u prelesti, Ja nemam nista da svestenici koriste skajp, ali monasi, e to je sablaznjivo. Oni su izabrali da se izoluju od gresnog sveta, i da svoj zivot posvete Gospodu, kroz post, molitvu , ispovest, pokajanje, covekoljublje i dobrotoljublje...”Potrebni su ovakvi komentari zbog razjasnjenja. Tvrditi da  je neko u prelesti podrazumeva duboko poznavanje duhovnosti, medjutim BoskoJugovic u nastavku teksta pokazuje  krajnje nepoznavanje duhovnog zivota i crkvenosti. Stara Crkva je bila poznata  po svojoj inovativnosti  i naprednosti u svakom pogledu, pa i u pogledu tehnickih dostignuca. Sa slabljenjem crkvenosti, pa i vojinstvenosti Crkve gubi se ta njena uloga a time se i javlja kriza modernog sveta, koji ne ume vise bez crkvenog nadzora da kontrolise inovacije. U vreme komunisticke vladavine, ali i pre pod Turcima Crkva se sve vise povlaci iz javnog delovanja pod pritiskom svetovnih vlasti, a danas ima nekih pravoslavaca koji misle da vojujuca Crkva treba biti pasivna, povucena u tom smislu, jer vide Crkvu samo u jednoj fazi istorije tj. komunistickoj i misle da Crkva i monasi treba da lice  samo na one modele monastva, kakvi su  prikazivani recimo u filmovima u vreme komunizma ili onako kako na Zapadu prikazuju mracne stranice rimokatolicke Crkve. Doslovno receno vide Crkvu u praznoj formi. Po tome bi onaj koji ima najacu bradu, bio najpodobniji za monaha. Ovakav nacin razmisljanja dovodi do suludih ideja.Upravo aktivni, radostan pristup i misionarenju i uopste crkvenom zivotu, kakav pokazuje u svom delanju otac Gavrilo, podseca na podvige iz drevne  Crkve, naravnu u modernoj odori. Nekad su pisana dalekim parohijama pisma ili poslanice na pergamentu, danas se koristi skype, email itd. Tvrditi da svestenici treba da koriste samo skype, a ne monasi, isto je kao da je neki kriticar podigao glas u drevnoj Crkvi da recimo episkop ili neki starac ne sme da koristi tintu, ali sme djakon. Kad lik BoskoJugovic pominje covekoljublje i dobrotoljublje monaha, onda treba da zna da se ono na osnovu poznavanja zitija velikih Bozijih ugodnika moze svedociti i kroz pustinjsku askezu, ali i kroz aktivan socijalni angazman. Ako bi pratili pseudologiku BoskaJugovica, onda bi tako Svetog Antonija smatrali za svetitelja, a recimo Svetog Savu ili Svetog Nikolaja Zickog koji su  imali  svoje faze zitija gde je dominirala drustvena ili cak politicka aktivnost u svetu, koja je svedocila o njihovom covekoljublju i dobrotoljublju i borbi za spas pravoslavnog naroda,njih dvojicu bi proglasili prelescenima.Po svemu ovome da se zakljuciti da BoskoJugovic je upoznao svega jednu dimenziju pravoslavlja    i crkvenosti, kao i da je u opasnosti zbog toga  podlegne jeretickom nacinu misljenja tj. zastranjenju.BoskoJugovic dalje navodi da mu je glupo da ima ispovest preko skajpa i da se gubi smisao, jer nema razresne molitve. Ovi navodi kao prvo govore da BoskoJugovic uopste nije dobro informisan o aktivnosti oca Gavrila, jer se uopste ne radi o Tajni ispovesti preko skajpa, vec o duhovnom razgovoru i savetu. Medjutim doticni BoskoJugovic se usudjuje ipak da deli sud i rasudjuje i dalje o tematici koju ne poznaje, pa tako deli ocu Gavrilu etiketu protestantizma, jer eto voli vise da cita sam akatiste nego da slusa oca Gavrila, jer navodno se boji da oni koji slusaju akatiste lenjstvuju. Akatisti se mogu citati i u samoci, ali BoskoJugovic ne shvata da u svetu ima hriscana koji imaju dug radni dan na poslu i nisu u stanju da odstoje svakodnevno akatist ne zbog lenjosti, vec zbog iscrpljenosti, i da otac Gavrilo brinuci se i o npr. takvima cita i za njih akatiste da pomogne i onima koji se u svetu spasavaju. To je samo jedna od dimenzija Radija Blagovesti i covekoljublja koje svedoci otac Gavrilo, ali ni nju doticni BoskoJugovic ne primecuje. Takodje u svom olakom i povrsnom sudu ne shvata da  rad oca Gavrila preko medija je s blagoslovom od visih crkvenih vlasti, u ovom slucaju od Mitropolita Jovana, a posto se uopste ne osvrce na tu bitnu cinjenicu, onda se moze zakljuciti da ne poznaje znacaj postovanja hijerarhijskog poretka u Crkvi, jer tvrdeci da je otac Gavrilo u prelesti ,on indirektno tvrdi da je i Mitropolit Jovan u prelesti, pa mozda i cela SPC. BoskoJugovic sebi pod pseudonimom uzima mnogo za pravo, ali mozda to i nije tako lose da se razjasne neke nedoumice.Pseudonim SLUSALICA je takodje interesantan u kontekstu povrsne, zlonamerne i krajnje neumesne kritike. Ovde je potrebno u celosti preneti : “Ma,ja to samo da vas ukljucim u diskusiju.Forumi i jesu za to da se diskutuje na odredjene teme a ne arhiva tekstova postavljaca tema.Buniti se da ti neko kvari temu zato sto na tekst daje svoje misljenje stvarno nema smisla.Delanja oca Gavrila su poznate mnogima koji su isli na njegove duhovne tribine preko irc cata.Prvo pravio razliku koga ce pozdraviti i blagosloviti a teme koje je postavljao i komentari njegovih i clanova cata,vise nego da su bili smesni.Ako je ko koju pametnu rekao odmah je bio banovan.Pravio je arhive svih razgovora a kasnije je govorio da ce dati taj materijal za studije raznim profilima od psihijatara,socijologa.... i ne znam koga je sve najbrojao.Znaci cista zloupotreba neta i poverenja ljudi, na kraju je cat zatvorio sa obrazlozenjem da je neko zloupotrebio arhivu.Neko ga prijavio vladici koliko znam.Malo me iznenadilo da je dobio blagoslov da od tog materijala napravi knjigu.Koliko znam da monah pri monasenju daje zavet neprekidne molitve pa mi malo cudno videti ih po netu da se aktivno bave informatikom. “Ovde se moze od kraja poceti, ocigledno SLUSALICA ne poznaje sustinsko pravoslavno ucenje o neprekidnoj Isusovoj molitvi, pa zbog svoje nedovoljne pravoslavne ocrkvenjenosti tvrdi da otac Gavrilo se bavi informatikom, a ne molitvom neprekidnom, pa se cudi tome. Kada bi se pozabavila zaista delom oca Gavrila, koji je uzgred da kazem,  nedavno na Radiju Blagovesti citao iz knjige Jeroteja Vlahosa “Vece u pustinji Svete Gore” ili neku drugo duhovno delo o Isusovoj molitvi kada bi procitala, naucila bi da je moguce baviti se neprekidnom molitvom i raditi neki posao. |Naravno onaj ko tu mogucnost duhovnosti ne poznaje i ne svedoci u praksi svoju veru, ali pri tome visokoumno filozofira kao SLUSALICA, ne moze to da shvati, Otud kobajagi zacudjenost. Ona se zbog daljnjeg neznanja o osnovi crkvenosti kao i BoskoJugovic cudi i Vladici kako je mogao dati blagoslov da se na osnovu diskusija na duhovnoj tribini omoguci objavljivanje knjige i da je to zloupotreba.  Pa navodi i primere banovanja sa tribine. Ovde SLUSALICA pokazuje osnovu nepoznavanja kulture ophodjenja,a to znaci  nepoznavanje crkvene kulture pre svega. TRIBINA, bilo naucna, bilo teoloska je uvek tematska, to je forma diskusije gde sudionici se izjasnjavaju po pitanju neke teme, svaka diskusija mimo toga remeti i daje organizatoru tribine pravo da iskljuci sa skupa osobu koja ne postuje pravila diskusije. To nije samo slucaj na duhovnoj, naucnoj, virtuelnoj tribini, nego i na bilo kom chatu. SLUSALICA se cudi banovanju. Medjutim SLUSALICA kao osnovu svoje informisanosti o pravoslavlju navodi navodno prijavljivanje Vladici da je neko zloupotrebio arhivu razgovora. Teme su joj smesne, kako kaze. Da se vratimo na princip TRIBINE, posto govori o zloupotrebi. Svakome ko je prisustvovao bilo kojoj naucnoj ili drugoj tribini, poznato je da se materijali, razgovori sa tribina, izlaganja itd. koriste kasnije radi objavljivanja zbornika u stampanoj formi. Zalosno je uopste da se na ovom forumu o veri dozvoljava da se objavljuju prilozi ucesnika koji ne poznaju bazicne osnove kulture diskursa i poznavanja teme. Ucesnik Marko (novajlija) ne pokazuje zlonamernost, vec dozu neupucenosti, pa se pita o crkvenom tj. monaskom cinu Visokoprepodobni Arhimandrit Gavrilo, pa mu se cini da je tu nesto neprimereno, jer se navodno samo za svetitelja kaze prepodobni npr. Sveti Prepodobni Mojsije Ugrin itd. Bratu Marku bih preporucio da se informise o crkvenim cinovima i o stepenima duhovne vlasti da bi o ovome mogao pravilno da rasudjuje.

[anastasija rimljanka]

Pomaze Bog!

Draga braco i sestre,

Dugo sam se dvoumila da li da posaljem ovu moju licnu ispovest - ispovest mog Bogotrazenja. Priznajem da me je nateralo da se na ovaj forum registrujem zelja i potreba da odbranim Svetootacki lik Oca Gavrila Lepavinca i njegov rad. Ova ispovest je napisana jednom, a danas (potstaknuta negativnim komentarima procitanim na ovom forumu),dopunjena poslednjim paragrafom.Ne stidim se da priznam sopstvene pogreske; …stidela bih se vise da precutim….da precutim ljubav koju sam danas udostojena da  primim, osetim i sa bliznjem  svojim ponovo podelim…I sve to zahvaljujuci Bogorodici Lepavinskoj, ocu Gavrilu i sajtu Manastira Lepavine. Ne dozvolite “nepomjaniku” da u vama poseje seme sumnje u Ocev rad, zato sto niste dovoljno u njega upuceni. Jedino vas sestrinski molim da posetite Manastir Lepavinu. Blagodat koja se tamo oseca i Ocev blagoslov uverice vas u istinitost ovih mojih reci i reci  mnogih drugih koji su tu blagodat osetili, doziveli i dan danas osecaju i dozivljavaju...Tada cete i razumeti i drugacije gledati na virtualno misionarenje jednog Duhovnika...Shvaticete koja je snaga molitve potrebna da se tolike duse virtualnim putem sa mnogih stranputica vracaju na put Bogopoznanja i zasto je ta "privilegija", Bozjim promislom, data bas ocu Gavrilu.Slava Bogu na milosti, a ocu Gavrilu hvala za sav Njegov trud i rad na Njivi Gospodnjoj!

U dugogodisnjoj  pomracenosti duse grehom gordosti, osetila sam svu tezinu licne nemoci i bezuspesnost borbe koju sam mislila da mogu sama izvojevati. Obuzeta egocentrizmom i bezosecajnoscu,nisam nalazila nikakav smisao ostanka i zivota na prostorima gde me je Gospod, rodjenjem, odredio da obitavam. U najtezim vremenima rata i nemastine, ostavila sam najbliskije, svoj rodni prag i krenula  u nepoznato.Verovala sam  u prolazne vrednosti i u price da je jedna “daleka zemlja” -obecana zemlja….Ali i u toj “dalekoj zemlji”, svi zivotni uspesi nudili su samo prividnu srecu, koja se brzo rasprsivala kao pena od sapunice. U traganju za savrsenstvom medju zemaljskim savrsenstvima, nisam nalazila nista sto bi nahranilo moju jadnu dusu, koja je godinama bila zedna reci Boga Zivoga.

Samo velikim Bozjim promislom i Bozjom miloscu uspela sam da uz pomoc saveta jednog velikog Duhovnika sagledam da se moja licnost godinama izoblicavala, menjala u nesto sto vise ni rodjena majka nije mogla  da prepozna.Na bilo koju rec koja se kosila sa mojom “savrsenoscu”, jer u grehopadu  gordosti, covek je bolji od ostalih,  vidi i cuje samo sebe, sopstvene zelje i potrebe, odgovarala sam ljutnjom. Tu vise nije postojao niko ko bi mogao da narusi  red i poredak sebicnoga, niti i najmanja prepreka koja bi gordljivca sprecila da zacrtani plan sprovede u delo. A svi planovi, potrebe i zelje bile su ustrojeni sopstvenim kriterijumima i vodjeni  ljudskim zakonima, bez osvrta na potrebe “bliznjega svoga” i “zakone Bozije”...

Nepogresiva promisao Bozja  spasla me je strasne bure i sigurnog brodoloma na otvorenom moru.  Ta ista Bozja promisao vracala me je ponovo  mirnoj luci iz koje sam jednom, sasvim slobodno, isplovila na daleku pucinu. Taj povratak je bio kao radost deteta koje, posle duzeg vremena, ponovo ugleda svoje drage roditelje (… )

Sa izvora novoga zivota, niz kamenu liticu, krenuo je jedan mali planinski  potok - potok moga duhovnog obnavljanja. I kao sto svaki potok ide prvo brzo i lako, tako i ovaj, po promislu Bozijem, preskace vece oblutke, zaobilazi veliki kamen ili tesko brvno,…I nesmetano tece ka svome Uscu.Taj moj maleni potok vec godinama  prima u svoje korito VODU ZIVOTA iz Manastir Lepavine. Molitvama Oca Gavrila, Njegovim savetima i duhovnim poukama, u srcu i dusi nastavlja se obnavljanje jednom olako izgubljene Vere, Nade i Ljubavi. Moja jedina ovozemaljska briga  jeste da tu Veru, Nadu i Ljubav, slobodom koja mi je od Gospoda data,a sopstvenom nepromisljenoscu, vise nikada ne izgubim. Da se vise nikada ne odreknem, kao Petar recima “ne poznajem Te” Oca Nebeskog, da ne rastuzim Presvetu Bogorodicu, Molitvenicu i Zastupnicu nasu, i sve Svete u Carstvu Ljubavi. Sve druge brige ostavljam na Bogu, pa neka bude volja Njegova.

Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj me![/i]

[Дејан]

  ???????????? рече:

???? ?? ?? ?? ?? ????? ? ????????. ?? ????? ????? ?????? ?? ?????????? ??????? ?????, ??? ??????, ? ?? ?? ??????????. ??? ?? ???????? ?? ?? ??????? ?? ??????? ?????, ? ?? ???? ????? ??????? ???????, ???? ????, ???????, ????????, ????????, ??????????? ? ????????????.

????? ?????,???? ????? ???? ????? ???? ???? ??????????? ???????? ?? ???? ???? ? ????????.???? ??????? ?? ???? ??? ????????? ????? ????????????? ? ?????????,?? ?????? ?????? ?? ???? ??????? ?????.????? ?? ?? ?????????? ????? ??????????.????? ????? ?? ?? ?? ? ??? ?? ???? ??????? ?? ?????? ????? ?? ????? ?? ?? ??? ??? ?? ?????? ? ??? ?????.? ???????? ?????? ??????? ?? ??????? ?????????? ? ?? ???? ???????.???? ???? ???????????? ??? ?? ?????? ?????????,? ?????? ?????,???? ???? ???????? ??????? ?? ?? ????? ????? ??????? ????.

[Дејан]

Још нешто,од кад је света ,века и монаштва,монаси су у току целе историје били најиновативнији.Или су стварали нове технологије или усвајали први.Технологија прераде млечних производа,алкохола,штампарије итд итд.

[Steva]

SLazem se s bratom Dejanom, kratko i jasno je sve receno, ali dve cinjenice se jos zaboravljaju:

1.  Ovo je crkveni , a ne svetovni forum, a to znaci da se ne moze i ne treba kritika vrsiti na necrkven nacin i jos uz temeljno nepoznavanje crkvenosti tj. ne treba to na crkvenom forumu dopustiti, jer vredja osnovna verska osecanja onih koji pripadaju Crkvi i dozvoliti da se to jos objavljuje, pogotovo kada se govori o stvarima koje se doticu u ovom slucaju i crkvene hijerarhije ( Mitropolit Jovan) i uglednog duhovnika i predstavnika monastva( otac Gavrilo - ne samo u SPC, vec i sire). Da je rec o osnovanoj kritici, koja bazira na poznavanju stvari, onda bi to bilo posve legitimno i objavljivo. Nadam se da je moderator foruma prevideo slucajno ovu cinjenicu.

2. Znacaj duhovnih poduhvata oca Gavrila preko modernih medija s blagoslovom Mitropolita Jovana je sustinski po pitanju opstanka pravoslavnog naroda u rasejanju, ali i po pitanju uopste odnosa pravoslavnih Srba prema tehnoloskom zaostajanju, gde se na osnovu netrezvenih " strahova" od novina gube celi vekovi i stotine hiljada dusa koje su mogle biti spasene. Poduhvati s web-prezentacijom manastira Lepavine, koja je inace najposecenija od svih srpskih pravoslavnih sajtova , s casopisom "Put, Istina i Zivot", sa DVD-filmovima, skype-programom, Radijom Blagovesti, duhovnom tribinom, izdavastvom itd. ukazuju se kao putokaz na osnovu ispitivanja i dugogodisnjeg duhovnog rada gde i kako se treba jos vise, masovnije i intenzivnije po pitanju misije angazovati nasa Crkva. Plodovi ovih poduhvata su ocigledni, a to su masa duhovne dece oca Gavrila, masa ljudi koji su se okrenuli veri, crkvenosti u dijaspori, a koji nisu koga mogli da pitaju, nikoga u svom okruzenju, jer parohija nema svuda po dijaspori, a i tamo gde ih ima ni svestenici pored sve dobre volje ne mogu da se izbore sa svim mogucim teretima koje nose nasi ljudi iskorenjeni i iz svog maticnog prostora i iz svoje duhovne kulture. Sreca je da su mnogi imali i imaju internet, jer su ti ljudi mogli u svojoj duhovnoj zedji, ali i neznanju postati zrtve sekti, a ovako su imali kome da se obrate. Odgovornost za dijasporu je ogromna i sreca je da su u eparhiji zagrebacko-ljubljanskoj nakon toliko istorijskih iskusenja shvatili to, jer gubljenje miliona dusa u dijaspori zbog misionarske pasivnosti pod velom licemernog zastupanja fundamentalnog pravoslavlja, pasce u odgovornost  svakog pripadnika Crkve, od obicnog vernika u svetu do vrha crkvene hijerarhije. Mnogi dogadjaji poretklih decenija su to pokazali.

Tamo gde jos nema jakih crkvenih zajednica, u vec tromilionskoj dijaspori ovim sirenjem Bozije reci preko interneta moze se inicirati i stvaranje novih parohija i novih  zajednica, mozda cak i eparhija. Neprocenjiva je vrednost ovih poduhvata i plodovi su ocigledni, a nisu samo zlonamernim i onima, koji jos misle da jos uvek zivimo u seoskim zajednicama omedjeni drvenim tarabama i ne vide da su sela skoro izumrla i da stvarnost zivota ih opovrgava.

Jasno je da nas narod ima jedan veliki teret, a to je opsti nizak stepen crkvene kulture. Zamislimo, kakva su iskusenja ljudi u dijaspori koji ne mogu decu da salju na veronauku ili u Crkvu, ili cak ni sami ne znaju kod kuce kako da deci objasne i prenesu osnove vere. Upravo kroz moderan medij, putem ciljanog slanja bitnih informacija i usmeravanja vernika, se moze amortizovati ova duhovna sveopsta slabost.

[Barbara]

Nas dragi Otac Gavrilo,za dobrobit,za spasenje dusa i tela nasih,misionari radi nas svako vece preko ''RADIO BLAGOVESTI'',odgovara do sitnih sati na pitanja nas zalutalih i zbunjenih,pomaze da svi nadjemo pravi put,put neizmerne Hristove ljubavi.Zato me je zacudio komentar Boska Jugovica,koji,ako mu vec ne odgovara rad i delo Oca Gavrila,ne treba da taj rad naziva prelesti,jer zasto je tako Bosko lako suditi Ocevom radu,da li je komentar na mestu,od srca se nadam i verujem da ako cistim srcem poslusas Oca Gavrila,kao sto sam ja uradila,i mnogi drugi osetices samo dobro i ljubav kojom nas nas pastir vodi.Otac Gavrilo ce misionariti na ovaj nacin uz Bozju promisao jos dugo nama kojima je potreban,nama kojima se nadje u svakoj situaciji,da nas posavetuje,utesi,da zajedno se moleci osetimo svu Bozju milost.

Ko ima usi da cuje,cuce

Ko ima oci da vidi,videce.Brate Bosko verujem da ces kada preslusas arhivu Radio Blagovesti,procitas knjigu Oca Gavrila otvoriti oci i shvatiti njegov trud rad i zrtvu za sve nas.