Ја-други: О благодатној одговорности...О распетом идеалу љубави

[NinaD]

кад се сви посветите пре мене, сетите ме се  0205_whistling

 

Дај Боже балгодати да заслужимо сви 

[Милан Меденица :)]

Дај Боже балгодати да заслужимо сви  prstgore

 

неће нико заслужити, у томе је лепота љубави - јер се не зарађује нити броји, већ пружа prstgore

[Никола Ђоловић]

управо због те несаборности и непостојаности појединачних верних у заједници верних наше помесне Цркве не може основати у новије време здраво ткиво које ће надгласати и надјачати тврдо, ожиљкасто, ткиво које упорно самоповређује, цепа ризу Тела Христовог.

:229229229:

Вечити проблем а не само у "новије време" проблем...

[NinaD]

неће нико заслужити, у томе је лепота љубави - јер се не зарађује нити броји, већ пружа bandit

 

У праву си брате, "заслужити" није адекватна реч у овом контексту. Лоше сам се изразила, хвала на благодатној исправци.  smej.gif

[Милан Меденица :)]

У праву си брате, "заслужити" није адекватна реч у овом контексту. Лоше сам се изразила, хвала на благодатној исправци.

љубим свете руке које са смирењем прихватају братску опаску :cheesy2: klapklap confused

winter посреди нас!

Вечити проблем а не само у "новије време" проблем...

ваистину брате мој, само што сам размишљао о конкретним догађајима из блиске прошлости, садашњости и ненадане будућности confused

[maxwell]

И зато: "Не бој се мало стадо, јер би воља Оца вашег да вам даде царство."

[NinaD]

љубим свете руке које са смирењем прихватају братску опаску  :cheesy: klapklap

:cheesy: посреди нас!  

Па кад си у праву.  :cheesy:

[Милан Меденица :)]

Па кад си у праву.  greengrin

 

џаба ми ако сам 100 пута у праву, ако нисам у љубави и смирењу :bla: 0110_hahaha

[Никола Ђоловић]

Човек без  стално покретнуте самосвести о личној самоупитаности о сопственој одговорности према себи и другом – није човек. То нема додира са онима који воле јавно  да праве сцене и да се доказују у присуству другог да им други  јавно кажу шта мисле о њима – јер тако друга страна неће никада бити искрена. Свест о личној одговорности треба да буде стриктно унутрашња борба а не театралан  гест који се углавном претвори у патетику. Докле год се губи перцепција да наша егзистенција има свој оријентир  у односу на Бога, неће бити меродавна  ни према људима. Када устројаваш свој живот са циљем да не ожалостиш  Бога и Његову благодат, тада устројаваш и своје односе према другима. Без првог нема ни другог. Иначе, прво постане обична сујета за ласкаве  уши. Опет, и онај који се фокусира на однос према Богу, може угорзити друге својом упадљивошћу ако  није разумна, и таква егзистенција уместо да послужи на добро да направи  колапс и постане ствар неразумна  и сујетна. Бог је изнад свега  тога и изнад свега тога са Богом  а не са својим егом треба бити. Издизање изнад свега не треба да значи  надменост већ непристрасност према  свему ономе што нема у себи Царство Небеско. Укратко, нико не треба  да оптерећује никога том својом борбом ако у себи има благодатне одговорности, а још мање на то оптерећење има  право онај коме до Бога и Његове благодати није уопште стало –  то су они који мислећи да нема Бога да је све допуштено, те да нема више ни одговорности.