Malo poznate historijske fotke...DOŠO ŠIPTАR SVE DO RALJE, A OD RALJE NEMA DALJE

[Јаков.]

ŠIPCI UHIĆENI U OKOLICI BEOGRADA 1912.

[marko_13]

Мислим да они нису никада стигли даље од Косова и Метохије. Ово су вероватно неки заробљеници, као тријумфални маршеви...

[Јаков.]

Pogledaj kartu Srbije iz 1912..ima osnova za to...da su došli kao deo Turskih jedinica...

[Јаков.]

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/ca/Balkan_Wars_Boundaries_cleanup.jpg

Ovo braon je sve do 1913. bila Turska...

Tada je kao rezultat prvog balkanskog rata sve to nestalo i postalo naše...to jest bugarsko, grčko..a tada je na inicijativu prokletih austro-ugara stvorena Albanija (na štetu zemalja pobednica)...prokleti bili...

I potpuno je oslobođena Makedonija...

[marko_13]

У Балканским ратовима!? Ма какви... Србија је успела да сазове 230.000 војника са 230 топова, груписаних у 10 пешадијских дивизија, две независне бригаде и једну коњичку дивизију под ефективном командом бившег министра рата Радомира Путника. Српска висока команда, је према предратно формираним стратегијама закључила да ће се одлучујућа битка против Турске Вардарске армије највероватније одиграти у висоравни Овче Поље, испред Скопља. У ту сврху су основане три армије чији је задатак био да напредују према Скопљу, док су једна дивизија и независна бригада имале да делују са Црногорцима у Новопазарском санџаку.

Прва армија, под командом генерала Петра Бојовића, била је највећа по броју и снази, зато је чинила центар снага које су напредовале према Скопљу. Друга армија, под командом генерала Степе Степановића, састојала се од једне српске и једне бугарске дивизије. Чинила је лево крило снага и имала је наређење да напредује према Страцину. Укључење бугарске дивизије у другу армију, је био чин предратног договора између српских и бугарских команданата, али је одмах по почетку рата бугарска дивизија одбила да слуша и поштује наређења генерала Степе Степановића, и само је поштовала наређења која су стигла из бугарске високе команде. Трећа армија, под командом генерала Божидара Јанковића, чинила је десно крило и имала је задатак да ослободи Косово и Метохију и после тога да се придружи осталим двема армијама у очекиваној Бици код Овче Поља.

рпски команданти су сматрали да ће већина османлијских снага бити развијена у Вардарској долини и на стратешки важној висоравни Овче Поље. Циљ је био да се са три армије и двокраким нападом опколи османлијска армија. Кумановска битка, која је почела одмах на почетку рата трајала је између 23-24 октобра 1912. године, и била је прва велика битка коју је водила српска војска у Првом балканском рату. Резултат битке је била српска победа над Турском Вардарском армијом (генерал Радомир Путник је после битке унапређен у чин војводе). После овог тешког пораза, османлијска армија је била принуђена да напусти већи део вардарске долине уз тешке губитке у људству (углавном дезертерство) и ратном материјалу. Битка код Прилепа, била је друга битка у Првом балканском рату која се одиграла 3. новембра 1912. године. Српска војска се борила против османлијске војске близу града Прилепа. Битка је трајала три дана, после чега је османлијска армија била надјачана и присиљена на повлачење. Битка код Битоља, је била трећа велика битка коју је водила српска војска против османлијског царства и одиграла се близу Битоља и трајала је између 16-19 новембра 1912. године. Српска војска је одлучно поразила османлијску војску у овој бици и ушла у Битољ 19. новембра 1912. године. Освајањем Битоља Срби су контролисали југозападну Македонију, заједно са симболички важним градом Охридом. Српском победом у бици код Битоља, петовековна османлијска власт над Македонијом је окончана. Српска Прва армија је била највећа по броју и снази и водила већину битака у Првом балканском рату, тако да су неки Срби желели да Прва армија настави да напредује низ вардарску долину до Солуна. Војвода Путник је то одбио, пошто је био свесан да Аустро-Угарска неће прихватити Српски излазак на море а посебно не на Јадранско море, а пошто су Бугари и Грци већ били у Солуну, појављивање српских снага у Солуну би само још више замрсило већ сложену ситуацију. Мање српске јединице су послате у Санџак да координишу са Црногорцима. Врховни командант српске војске је био генерал Радомир Путник.

У суштини рат се водио у Рашкој области и Старој Србији...

[Михајло]

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/ca/Balkan_Wars_Boundaries_cleanup.jpg

Ovo braon je sve do 1913. bila Turska...

Tada je kao rezultat prvog balkanskog rata sve to nestalo i postalo naše...to jest bugarsko, grčko..a tada je na inicijativu prokletih austro-ugara stvorena Albanija (na štetu zemalja pobednica)...prokleti bili...

I potpuno je oslobođena Makedonija...

Да и треба додати Талијане и Британце који су подржали аустријанце..

А први премијер албаније је био нико други но албанац Православац!

Или ти арбанизовани Грк!

Teofan Stilijan Noli (alb. Theofan Stilian Noli), bolje poznat kao Fan Noli (alb. Fan Noli; 6. januar 1882. — 13. mart 1965) bio je albansko-američki pisac, naučnik, diplomata, političar, istoričar, govornik, i osnivač Albanske pravoslavne crkve, koji je služio kao premijer i regent Albanije 1924. godine.

[Михајло]

Unija Kraljevine Srbije i Albanskog Islamskog Emirata

U Tirani je na dan 28. juna (Vidovdan) 1915. godine potpisan tajni ugovor o realnoj uniji između Srbije i Albanije u kojem je bilo predviđeno formiranje zajedničke vojske, carinske uprave, centralne banke i diplomatskih predstavništava. Esad-paša bi bio, u skladu sa odredbama ovog ugovora, knez Albanije a zauzvrat bi granice bile prepravljene u korist Srbije.

Esad-paša napušta Drač 1916.

Esad-paša je bio zagovornik principa „Balkan balkanskim narodima“ i u cilju ostvarivanja tog principa i u cilju suprotstavljanja aspiracijama Austro-Ugarske i Italije je 1915. godine sklopio ovaj ugovor o uniji između Srbije i Albanije.

Za više informacija pogledajte Albanska golgota

Tokom srpskog povlačenja kroz Albaniju, Esad-paša je srpskoj vojci pokazao veliku solidarnost. Njegova žandrmerija je na granici štitila bokove kolona srpske vojske u odstupanju, dok ju je u neprohodnim i divljim područjima susretala i pokazivala joj put. Lokalno seosko stanovništvo pružalo je srpskoj vojci utočište po njegovoj naredbi. Čak je i poslednje zalihe hrane za svoju žandarmeriju ustupio srpskoj vojci, čime je spasavao čitave srpske jedinice.[17] Takođe je izdao naređenje da se na teritoriji Albanije obavezno mora primati srpski dinar kao sredstvo plaćanja da bi omogućio srpskim vojnicima da kupe namirnice za svoje potrebe. Bilo mnogo je primera Esad-pašine pomoći[17]. Broj žrtava Albanske golgote vojske i civila bi bio mnogo veći da nije bilo podrške Esad-paše

----------------------------------

А треба и овај пример навести...

[Midrash]

Nije baš vezano za temu, nego me je naslov potaknuo pa i vas pozivam da razmislite. Dakle, "počasni" naslovi kao što su šipci, čamuge, ciganija...etc...etc. Ima li tome zaista mesta među nama hrišćanima? (retoričko pitanje - prim.aut) Neko ne voli (cele) narode - ni to baš nije hrišćanski, ali nek im bude - ali zašto potreba da se i vređaju omalovažavajućim imenima? A mi smo, kao, hrišćani.

[Јаков.]

Što bi šipac bilo nešto pežorativno..

To je nadimak za reč šiptari koja označava pripadnike albanskog naroda.

Kao što za hrvate se kaže rvati..a pežorativno je ujaci (jer nisu svi rvati ujaci-ustaše)..

ili što rvati za srbe kažu vlasi (i ako nemaju pojma o čemu pričaju i to govore u pežorativnom smislu) a u novije vreme umesto vlasi kažu čede (po četnicima).

[marko_13]

Шипац је еуфемизам од Шиптар, то је изворни, албански назив тог народа.

[Александар Милојков]

Колико знам, и Албанија се у оригиналу (на албанском) каже "Шћиприја". Не знам зашто се онда љуте кад их називамо Шиптарима?

[Александар Милојков]

Nije baš vezano za temu, nego me je naslov potaknuo pa i vas pozivam da razmislite. Dakle, "počasni" naslovi kao što su šipci, čamuge, ciganija...etc...etc. Ima li tome zaista mesta među nama hrišćanima? (retoričko pitanje - prim.aut) Neko ne voli (cele) narode - ni to baš nije hrišćanski, ali nek im bude - ali zašto potreba da se i vređaju omalovažavajućim imenima? A mi smo, kao, hrišćani.

Зашто би то морало да има увредљиву конотацију? Циганија? Па зар не постоји и реч Србадија?

[Милан Меденица :)]

Колико знам, и Албанија се у оригиналу (на албанском) каже "Шћиприја". Не знам зашто се онда љуте кад их називамо Шиптарима?

зато што се шиптар сматра погрдним називом.

правилан назив је shqip, шкип, шкипетарет, онај који говори шкип језиком.

шкипетар је женски етноним од Скупи, Скопје, Скопље.

[Милан Меденица :)]

Nije baš vezano za temu, nego me je naslov potaknuo pa i vas pozivam da razmislite. Dakle, "počasni" naslovi kao što su šipci, čamuge, ciganija...etc...etc. Ima li tome zaista mesta među nama hrišćanima? (retoričko pitanje - prim.aut) Neko ne voli (cele) narode - ni to baš nije hrišćanski, ali nek im bude - ali zašto potreba da se i vređaju omalovažavajućim imenima? A mi smo, kao, hrišćani.

Зашто би то морало да има увредљиву конотацију? Циганија? Па зар не постоји и реч Србадија?

а постоји и ''српови'' ...

[Аурор]

Колико знам, и Албанија се у оригиналу (на албанском) каже "Шћиприја". Не знам зашто се онда љуте кад их називамо Шиптарима? 0102_laugh

Siptari znaci narod orlova.