Kako zapadne banke uništavaju Srbiju

[ристМико]

Zahvaljujući paklenom Triju iz G-17 plus Srbija pretvorena u edorado za zapadne banke gde su profiti enormni i gde se i građanima i privredi naplaćuju enormne kamate

Kako zapadne banke uništavaju Srbiju

Dok su na Zapadu, u SAD i u Velikoj Britaniji posebno, centralne banke smanjivale kamatne stope radi pokretanja privrede i njenog većeg kreditiranja, u Srbiji je guverner Jelašić referentnu kamatnu stopu povećavao, očigledno samo zarad većeg profita zapadnih banaka koje rade na teritoriji Srbije.

  Nakon promene vlasti u Beogradu 2000., srpske banke se su našle u veoma teškom položaju. Već krajem 2001. i početkom 2002. godine četiri najveće srpske banke su faktički ugašene. Ovakve mere novih vlasti u Beogradu je podržala Svetska banka. Ova institucija je tada poručila da ona, ali i ''sve druge međunarodne finansijske institucije podržavaju veoma hrabru odluku''1 srpskih vlasti o pokretanju stečaja za 4 najveće srpske banke. Ubrzo nakon odluke o uništavanju 4 srpske banke, srpsko finansijsko tržište su preuzele zapadne banke. Od tada, svi guverneri Narodne banke Srbije su se ponašali kao da su činovnici zapadnih banaka. Uporno su štitili su interese zapadnih banaka na štetu građana Srbije. U tom kontekstu, nisu čak ni dozvoljavali rad ruskih banaka u Srbiji (tek posle 8 godina je dozvoljeno Moskovskoj banci da se pojavi na srpskom finansijskom tržištu). Ovakva jednostrana prozapadna politika, neminovno je posle nekoliko godina, dovela do velikih poremećaja na srpskom finansijskom tržištu. Podaci iz izveštaja Narodne banke Srbije o poslovanju rezultatima i monetarnoj politici u 2008 godini, to pokazuju (izveštaj je dostavljen Narodnoj skupštini Republike Srbije početkom jula 2009 godine).

Guverner Radovan Jelašić i njegov tim iz NBS već na početku izveštaja priznaju da su nekoliko meseci nakon početka ekonomske krize u Srbiji, u novembru 2008 godine povećali referentnu kamatnu stopu. Dakle, dok su na Zapadu, u SAD i u Velikoj Britaniji posebno, centralne banke smanjivale kamatne stope radi pokretanja privrede i njenog većeg kreditiranja, u Srbiji je referentna kamata povećana, očigledno samo zarad većeg profita zapadnih banaka koje rade na teritoriji Srbije. Na primer, to pokazuju i sledeće činjenice, u novembru 2008 referentna kamatna stopa je povećana na 17, 75 %, a samo mesec dana kasnije Monetarni odbor NBS je doneo procenu da će inflacija početkom 2009 godine biti oko 10 %. Dakle, izgovor o vezi između refernetne kamatne stope i visine inflacije koji često koristi guverner Jelašić kada opravdava visinu referentne kamatne stope ne može biti, blago rečeno, ozbiljan argument.

Takođe, NBS u izveštaju navodi i da je koristila ''preporuke''2 da bi ubedila zapadne banke da posluju u skladu sa tržišnim pravilima. Međutim, zapadne banke su iskoristile ovakav blago rečeno, nejasan stav NBS i retroaktivno su, bez ikakvih sankcija od strane NBS, povećavali marže (bankarske zarade na kredite koji se već otplaćuju) na već zaključene kredite, i to od 0,75 % do 2,5 %!. Na primer, Banka Inteza, Erste, Euro EFG štedionica, Prieus, Prokredit, Rajfazen, Hipo Alpe Adrija su tako postupile3. NBS i Vlada Srbije ni tada nisu zaštitili srpske građane.

Ovakva politika srpskih vlasti je dovela i do ogromnog i nekontrolisanog zaduživanja Srbije. U izveštaju NBS se navodi da je ukupan spoljni dug Srbije u 2008. godini dostigao oko 30 milijardi dolara ili oko 21 milijardi evra. Zatim se navodi da je prosečna kamata na taj dug 4,96 %. Kada se ovo ima u vidu, dolazi se do zaključka da je je samo na osnovu kamata stranim poveriocima u 2008 godini isplaćeno oko 1 milijarda evra! NBS iznosi i da je u istom periodu otplaćeno i 2,3 milijarde evra glavnice duga inostranim poveriocima4. Dakle, Srbija je u 2008. godini isplatila ukupno oko 3,3 milijarde evra inostranim poveriocima! To je suma koja je uporediva sa 40 % srpskog budžeta usvojenog u decembru 2008 godine! Tačnije, srpska država, građani i preduzeća, izdavajaju sumu koja je je uporediva sa 40% srpskog budžeta, ne za svoju dobrobit i dobrobit svojih porodica i srpske privrede, već za plaćanje kamata i duga zapadnim poveriocima (ili održavanje ekonomskog i društvenog sistema koji postoji u bogatim članicama Evropske unije i SAD). Da bi ova situacija bila još apsurdnija, srpski spoljni dug se nije smanjio u 2008 godini i pored ovako velikih otplata. Naprotiv,srpski spoljni dug se povećao!

Istovremeno, dok se spoljni dug Srbije i njenih građana povećavao, rasli su i prihodi zapadnih banaka u Srbiji. Zapadne banke zahvaljujući vlastima u Beogradu, drže monopolski položaj na srpskom finansijskom tržištu (oko 75% banaka na srpskom finansijskom tržištu je u rukama stranaca). U tom kontekstu, bankarski sektor u Srbiji je zabeležio pozitivan finansijski rezultat. U periodu, 2007/2008 godina, finansijska koncetracija prvih 5 banaka je povećana sa 44,6 % na 46,2, %, u bilansnoj sumi, u kreditnoj aktivnosti 44,2% na 45,7 % i depozitnom potencijalu 48,1 % na 49,8%. Takođe, kada se radi o prvoj i najuspešnijoj banci u Srbiji (naravno, opet banka u zapadnom vlasništvu) porast koncetracije u procentima, za iste tri prethodno nasvedene kategorije, izgleda ovako; 11,3 %na 14,1 % zatim 10,3 % na 15,3 % i 12,9% na 13,9%5.

Ukupno, kada se analiziraju podaci o trogodišnjoj dobiti banaka u Srbiji, ponovo se dolazi do zaključka da dok se Srbija zaduživala, strane banke su povećavale svoju dobit. Na primer, godine 2006. dobit banaka je iznosila 16, 4 milijardi dinara, 2007 godine 23,4 milijardi dinara i godine 2008 godine 34,9 milijardi dinara (ili oko 470 miliona evra prema zvaničnom kursu dinara iz decembra 2008 godine). 6

Slična situacija je i sektoru osiguravajućih društva. Od 24 osiguravajuća društva u Srbiji 2008 godine, 17 je bilo u stranom vlasništvu. Kao i slučaju banaka, strana osiguravajuća društva su povećala svoje prihode u periodu 2007/2008. Učešće u premiji neživotnog osiguranja je povećano sa 59,1% u 2007. godini na 61%, a u ukupnoj imovini sa 58,6% na 61,2%. Takođe, u premiji životnog osiguranja osiguravajuća društva u stranom vlasništvu su u 2008 godini imala učešće od skoro neverovatnih, 92,6 %, a u broju zaposlenih 70%.7

Naravno, da bi se skrenula pažnja sa ovakvih negativnih podataka, srpskom narodu i javnosti su tokom 9 godina od promene vlasti, skoro neprestano prezentirani podaci o rastu deviznih rezervi. Međutim, kada se se uporede podaci o prihodu od srspkih deviznih rezervi (koje se uglavnom nalaze na Zapadu) i onih ogromnih suma koje Srbija svake godine plaća uglavnom zapadnim poveriocima, svakom neutralnom posmatraču će ponovo biti jasno da Zapad i njegove banke ekonomski izrabljuju Srbiju. Na primer, godine 2008 godine srpske devizne su iznosile 8 milijardi i 160 miliona evra ili u dolarima izraženo na dan 31 decembra 2008 godine, 11 milijardi i 490 miliona dolara (dakle, devizne rezerve u 2008 godini su bile manje za 15,4% ili za 1 milijardu i 480 miliona evra u odnosu na 2007 godinu). U 2008 godini, srpske devizne rezerve su se sastojale od stranih hartija od vrednosti, u visini od 82,32 % (u 2007. godini 60,63%) i depozita na računima NBS u inostranstvu, u visini od 8,38% (u 2007. godini 35,25%)- Ostatak srpskih deviznih rezervi u 2008 bili su efektivni strani novac, zlato i specijalna prava vučenja. Kada se analiziraju ovi podaci, dolazi se do zaključka, da je Narodna banka Srbije u 2008 godini uglavnom kupovala inostrane hartije od vrednosti, tačnije,obveznice. To se i potvrđuje u izveštaju NBS i jer se u njemu navodi da su kupovane državne obveznice na Zapadu, (tačnije Kanadi, Nemačkoj, SAD i Velikoj Britaniji). U izveštaju se navodi i da je ukupan prihod od ovih obveznica i kamata na devizne račune NBS u inostranstvu iznosio oko 316 milona evra8. Dakle, Srbija je u 2008 godini, na osnovu svojih deviznih rezervi od oko 8 milijardi evra, zaradila oko 316 miliona evra, a srpski poverioci na osnovu srpskog duga od oko 21 milijardu evra su zaradili preko 3 milijarde evra! Tačnije skoro 10 puta više, iako je razlika između srpskog duga Zapadu i srpskih deviznih rezervi oko 3 puta. Istovremeno, srpski dug u 2008 godini je kao što je prethodno izneto, porastao, a devizne rezerve su smanjene!

To je prava istina o srpskim finasijama i nikakve fraze o ''dobronamernim'' zapadnim bankama i poveriocima je ne mogu sakriti. Tačnije, čitav sistem koji čine zapadne banke na teritoriji Srbije, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, ali i centalne banke zapadnih zemalja, ima za cilj samo da omogući kretanje novca od Srbije ka Zapadu, a ne obrnuto.U tom kontekstu, prvi korak ka izlasku Srbije iz ekonomske provalije u kojoj se ona nalazi je sagledavanje ove istine, uz prestanak prozapadne propagande.

__________________________

1 NIN 18.6.2009.

2 Godišnji izveštaj NBS 2008.str. 6.

3 ''Privredni pregled''28.5.2009

4 Godišnji izveštaj NBS 2008 str.38-48.

5 isto str 71

6 Matevski V.''Novosti''3.7.2009

7 Godišnji izveštaj NBS 2008. str. 79

8 isto str 103

Piše: Dejan Mirović

http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2009/latinica/050.html