Srpski manastir pretvoren u noćni klub

[Nicholas]

Srpski manastir Svete Paraskeve na Hvaru, sagrađen u 16. veku, pretvoren je u diskoteku, jedno od najpopularnijih letnjih mesta za izlazak. Srpska pravoslavna crkva zatražila je od institucija Hrvatske da joj se ovaj manastir vrati.

Manastirom Svete Paraskeve ili Svete Venerande na Hvaru, danas je popularni klub u vlasništvu Grada Hvara kojim upravlja jedna privatna firma. Diskoteka koja se nalazi u zdanju manastira jedna je od najpopularnijih letnjih destinacija na Hvaru.

Eparhija dalmatinska je na svom sajtu objavila da je manastir sagrađen 1561. godine. Posle Drugoga svetskog rata i Zakona o denacionalizaciji manastir Svete Venerande (Paraskeve) postaje vlasništvo Grada Hvara i zaštićeni spomenik kulture.

"Sa žaljenjem smo konstatovali da je svetinja pretvorena u noćni klub", rekli su u Eparhiji dalmatinskoj. "Naše nezadovoljstvo podelio je i katolički biskup Mile Bogović kada je pitao episkopa dalmatinskog Fotija šta je sa svetom Venerandom, pri čemu se neugodno iznenadio kada je čuo da je to sada pretvoreno u noćni klub. Stoga se nadamo da će nadležna tela preduzeti sve zakonske mere da se ovaj verski objekat vrati SPC-u i njenim vernicima", piše u saopštenju eparhije.

Manastir je pretvoren u noćni klub ovog leta, posle čega su ga posećivale mnoge građevinske inspekcije zbog sumnje da je zaštićeni objekat bespravno nadograđivan. Inspekcija je naredila da se uklini krovna konstrukcija, a protiv vlasnika je podneta krivična prijava.

Manastir Svete Paraskeve (spolja)

...a unutra klub

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/108273/Hvar-Srpski-manastir-pretvoren-u-nocni-klub

[Crveni Baron]

Ja sam do sada verovao da su samo komunisti pravili slicne svinjarije. Ali izgleda da nisu ni oni bili bas dno. Ima i gorih.

[Nicholas]

МАНАСТИР СВЕТЕ ПАРАСКЕВЕ НА ОСТРВУ ХВАР

(данас диско клуб „Венеранда“)

Давне 1561. године, када је бити православан на овим просторима, као и данас, подразумијевало спремност на страдања и у вријеме када се Православље из Далматинске загоре спуштало према приобаљу и на острва, основан је на Хвару манастир свете Параскеве.

Наиме, у том периоду када је на Хвару већ била смјештена флота ратне млетачке морнарице, досељава се и неколико православних, грчких породица. Будући да је и међу морнарима било доста оних православне вјероисповијести, те како би овај народ Божији могао приносити своје молитве Богу, сагради се црква у част преподобне матере Параскве. Важно је напоменути како је одмах поред цркве подигнут и дом за служашчег свештеника, у којем су понекад ради пастирске службе обитавали један или двојица монаха. Од тада је црква свете Параскеве прозвана манастиром. Према писаним изворима, тада су значајан део хварског становништва чинили и православни Срби, а први хварски свештеник је био отац Евстатије Лефара.

Иако су времена била тешка и упркос латинском прозелитизму, с обзиром на горе наведене податке, да се закључити да је под мелтачком влашћу, Православна Црква имала извјесну слободу. Интересантан је податак да чак и папски визитатор, бискуп града Вероне, Августин Валерије, у свом извјештају из фебруара 1579. године, када је у цркви још увијек био само један олтар, помиње овај манастир свете Параскеве. Нешто касније, 21. 10. 1616. године, обилазећи своју паству по Далмацији, у 75. години живота у овом манастиру упокојио се епископ Гаврило Север.

Нови млетачко-далматински епископ био је Теофан Ксенакис. Три године послије смрти епископа Гаврила, епископ Теофан је у договору са млетачком општином уредио, да се 1619. године Гаврилово тијело са Хвара пренесе у Млетке. Већ тада је Црквена општина на Хвару, била  прилично лошег имовинског стања, иако се неколико деценија старала да издржава  своје свештенослужитеље. На овакво стање Цркве на Хвару посебну пажњу обратио је  нови епископ Атанасије Валеријан, који је млетачкој влади упутио молбу за помоћ. Пошто је власт због морнара православне вјерописповијести имала интерес да Црква на Хвару буде активна, она преузима бригу око издржавања овог манастира.  Тако млетачке власти, указом од 01. 02. 1628. године, када су у манастиру на Хвару живјели монах Матеј Касимати са још два сабрата, одређује једномјесечну помоћ овој свештеној обитељи. Међутим, пошто је та помоћ била недовољна за потребе манастира и монаха, 13. септембра 1636. године, од истих власти издат је дукал, којим се манастиру свете Параскеве на Хвару, додјељује 60 канапа необрађене земље у Пишћинама и Бешкови. Овим дукалом се озакоњује и државно право патроната на земљу. Тако су, у јуну 1644. године када је у манастир за хварског пароха дошао Пахомије Канакари, власти у септембру 1646. године, тражиле од кнеза и хварског проведитора извјештај о томе постављењу. Потом је генерални проведитор далматински Леонард Фосколо 05. 05. 1647. године, по примитку позитивног извјештаја, одобрио Пахомијево постављење за православног свештенослужитеља на Хвару.

До 1685. године у манастиру свете Параскеве увијек се служило по источном обреду, и увијек се читао Никео-цариградски символ вјере. Међутим, прилике се мјењају и те исте године, хварски бискуп Приули, обратио се проведитору Валијеру, са молбом да у цркви свете Параскеве поред православног сагради и латински олтар. Валијер му је уважио молбу, те је тада направљен католички олтар, посвећен светом Франциску, гдје је понекад, мимо воље православног свештенства и народа, латински свештеник служио мису.

Наиме, треба споменути да су католички олтари били грађени и по осталим православним црквама у Задру, Шибенику и Трогиру. На примјер, у време епископа Мелентија Типалда, када је православна црквена општина у Трогиру била веома јака, храм је одузет, а народ махом поунијаћен. Ипак, та пракса да латинска миса буде служена у православним храмовима, те да се дограђују латински олтари, временом је ишчезла.

Уредба проведитора Гриманија од 22. 10. 1754. године сведочи о томе да је манастир свете Параскеве био уређен тако да су се у њему могла вршити православна богослужења. Исти указ налаже да се и цркве у Скрадину, Задру и Шибенику морају уредити по прописима источног обреда.

* * *

Након Другог свјетског рата и познатог закона о национализацији у тадашњој СФРЈ, манастир свете Венеранде (Параскеве), постаје власништво града Хвара и заштићени је споменик културе. Са жаљењем констатујемо, да се годинама на манастиру изводе радови, будући да је ова светиња претворена у диско клуб. Приликом недавне посјете делегације јерусалимске Патријаршије Задру, када је бискуп Миле Боговић питао епископа далматинског Фотија шта је са светом Венерандом, веома се изненадио чувши да је то сада ноћни клуб.

По свим државно-правним прописима, како садашњих тако и свих претходних власти, манастир свете матере Параскеве – Венеранде, требало би да буде у власништву Православне Епархије далматинске. Стога се надамо да ће надлежни органи предузети све законске мјере да се овај вјерски објекат не само de jure, већ и de facto врати Српској Православној Цркви и њеним верницима.

Уздајући се у помоћ Божију и молитве преподобне Параскеве, чврсто вјерујемо да ће се у овом намученом манастиру ускоро узнети благодарствене молитве Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу.

протонамјесник Славољуб Кнежевић

http://www.eparhija-dalmatinska.hr

[NinaD]

На жалост толико смо навикли на рушења, паљења, скрнављења и остала злодела према нашим светињама, да се више ничим не можемо изненадити. Срећни смо кад остане нешто што се да обновити, а хвала Богу обнавља се и оно што изгледа сасвим уништено. Најважније, у народу се обнавља вера.  

[Михајло]

Hvar: Srpski manastir pretvoren u noćni klub

Srpski manastir Svete Paraskeve na Hvaru, sagrađen u 16. veku, pretvoren je u diskoteku, jedno od najpopularnijih letnjih mesta za izlazak. Srpska pravoslavna crkva zatražila je od institucija Hrvatske da joj se ovaj manastir vrati.

Manastirom Svete Paraskeve ili Svete Venerande na Hvaru, danas je popularni klub u vlasništvu Grada Hvara kojim upravlja jedna privatna firma. Diskoteka koja se nalazi u zdanju manastira jedna je od najpopularnijih letnjih destinacija na Hvaru.

Eparhija dalmatinska je na svom sajtu objavila da je manastir sagrađen 1561. godine. Posle Drugoga svetskog rata i Zakona o denacionalizaciji manastir Svete Venerande (Paraskeve) postaje vlasništvo Grada Hvara i zaštićeni spomenik kulture.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/108273/Hvar-Srpski-manastir-pretvoren-u-nocni-klub

Srpski manastir Svete Paraskeve sagrađen na Hvaru u 16. veku

[Nicholas]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10766.msg340551/topicseen.html#msg340551

[Zayron]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10766.msg340551/topicseen.html#msg340551

Фуј, то је баш отпорна пракса. Овдје у Чешкој је неки католички бискуп продао некориштену Цркву која иначе изгледа чак и врло лијепо, није никаквом том рушевином нити развалином а налази се у центру града. А та такођер одмах по продаји била претворена у дискотеку. ми обични вјерници били поучени тим како је црква била такозвано "одсвијецена" тј. посебним обредом десакрализирана након чега је постала сасвим обичном грађевином коју је послије могуђе употребити к било чему. Како год ни мени се то никако не свиђа чак и кад се ради о недвојбено католичким црквама. А то узети још православну па тако с њом наложити је стварно барбарски, не води то к ничем добром. Потом се чудимо што једни другима тако ништа и ни у чем не вјерујемо. Једина утјешна ствар на свему томе да то није учинила КЦ већ мјесне, локалне општинске дакле цивилне, грађанске власти.

[Михајло]

Ово је доказ колико је световна власт оперисана од Хришћанства колико год се шлихтали владикама, у кроасанској верзији папи и бискупима...

[Zayron]

Ово је доказ колико је световна власт оперисана од Хришћанства колико год се шлихтали владикама, у кроасанској верзији папи и бискупима...

Хахаха, тај коментар ти је одличан. За то Чеси имају исто тако живописан израз као тај "шлихтат се нечим".

Они тому кажу: "ohánět se něčím" што значи уствари привезат нешто за канапу па око себе с тим млатит, вртит ко с елисом хеликоптера. Значи отприлике као кад би узели кадионицу па је завртили себи изнад главе. То се каже кад се нетко појави негдје, било гдје у друштву или на јавности па и у новинама и у интервјуима а уста су му пуна неког другог на врло високој функцији с којим је рецимо наводно познаник, сарадник, пријатељ или рођак итд. Кад кажу Чеси: "Ohání se Tadićem ili patrijarhom +Irinejom" то устрвари значи да у неком говору или разговору не пропушта ни не заборавља свако мало споменути и ставит на знање и удив осталима како има такве блиске конексије с тако високо постављеним особама. А ево доле је чак и смајлик који то такво понашање прилично тачно илустрије. Хахаха!

Ја и предсједник Тадић смо ходали у исти дјечији вртић!

[Михајло]

Где тај вртић..да пошаљемо специјалну јединицу да окади после БоТе шепавог...

0110_hahaha

А може и егзорциста неки!

[maxwell]

Саблажњиво, веома!

[Зорица екс Милева]

Tuga i žalost 

[ВИЛМА]

[Jadranka1]

Nista novo pod Suncem.I u Albaniji ima neceg slicnog,a u Bugarskoj sam videla svojim ocima(doduse,crkva pretvorena u galeriju,sve slike po Prestolu,oltaru).Nije ni njima lako.

[Милан Меденица :)]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10766.msg340551/topicseen.html#msg340551

Фуј, то је баш отпорна пракса. Овдје у Чешкој је неки католички бискуп продао некориштену Цркву која иначе изгледа чак и врло лијепо, није никаквом том рушевином нити развалином а налази се у центру града. А та такођер одмах по продаји била претворена у дискотеку. ми обични вјерници били поучени тим како је црква била такозвано "одсвијецена" тј. посебним обредом десакрализирана након чега је постала сасвим обичном грађевином коју је послије могуђе употребити к било чему. Како год ни мени се то никако не свиђа чак и кад се ради о недвојбено католичким црквама. А то узети још православну па тако с њом наложити је стварно барбарски, не води то к ничем добром. Потом се чудимо што једни другима тако ништа и ни у чем не вјерујемо. Једина утјешна ствар на свему томе да то није учинила КЦ већ мјесне, локалне општинске дакле цивилне, грађанске власти.

јел та ''десакрализација'' подразумева одзиђивање мученичких моштију из темеља и олтарског престола?