Сахрањивање самоубица!!!

[чувар_истине]

Свака помесна црква има своје унутрашње црквено право које је прожето неким својим посебним особинама али се само канонско право не мења, јер се оно црпи из правила васељенских сабора као и светих отаца. Ови пастирски приручници нису толико познати широј јавности тако да нема неких већих расправа шта, када и како свештеник треба да ради. Поред наших приручника мени су познати руски (и грчки), који су издати још за време Царске Русије.

Нема потребе да сумњаш у оне моје раније одговоре у вези сахрањивања самоубица. Познати православни литургичари и канонисти као што су Булгаков, Никољски, Властар и др., сви они оправдавају ту потребу да људи који су у болестном стању подигли руку на себе да могу да се сахране молитвама Цркве. Ево руски пастирски приручник «Практично руководство» које је одштампан у Вороњежу још 1888 г., или «Руководство за сеоске пастире» (1862) јасно каже, да чак ако и пијаница подигне руку на себе, рачуна се да је он то урадио «ван свога ума». Наравно, овде мора да постоји дозвола епископа. Ништа мање воља епископа је изражена и у брачном праву када се разрешавају и неки степени сродства на брак (популарније: благословом епископа).

А што се тиче свеправославних ауторитета у вези овог твог питања можемо да се ослонимо на Тимотеја Александријског, који у свом 14 правилу каже да се самоубице лишавају молитава Цркве само они који «имају здрав разум и нису повредили ум болешћу, или од туге и малодушности (депресије), или страха и било којег већег малтретирања». О томе пише и Номоканон, прав. 178, као и указ Патријарха Адријана, члан 21.

Епископ има канонско право да разрешава много шта, и он је више свог епархијског суда. Одлуке суда се подносе њему на увиђај и он их прима или преиначује. То је једино православно схватање епископа у овом случају и оно је обавезно за све Православље.

Имајући ово све и виду,пошто се наводи и примјер пијанице,јер се то узима као болест то стање помућеног разума,да ли то важи за наркомана будући да наша Црква на то гледа као на болест,или се прави разлика између тога да ли је та особа у тренутку чина самоубиства била директно под утицајем дрога,а да се при том не узима стање њене поремећене психе након дужег периода конзумирања истих.

Ово питам јер ми је од пријатељице сестра прије пар година извршила самоубиство,а била је нажалост болесна од тог порока,а на сахрани није било свештеника,већ је сахрањена онако уз плех музику да не буде глуво.

Модератори нека премјесте тему,на одговарајуће мјесто ако сам погријешио област,иако није превише нека ме преко пп обавијести гдје је похрањена,хвала унапријед.

[Дејан1]

Не знам да ли епископи имају оваква овлашћења, али и ако имају...

Замисли себе у улози епископа у оваквом случају. Којим мерилом би мерио да ли је особа у стању помућеног разума? Ако не постоји "нешто" чиме би се мерило оно што је потребно мерити, не може постојати ни прецизна дефиниција права или обавезе.

Окрени се око себе. Погледај и себе и људе у свом окружењу. За кога можеш рећи да је ПОТПУНО нормалан и свој, а за кога да је ПОТПУНО ненормалан и да не може расуђивати о својим поступцима? Теоретски, претпоставимо да си пронашао те две особе. Између тих особа (једна је потпуно разумна, а друга потпуно неразумна) налазе се сви остали. За њих се једино може рећи да су делимично разумни или делимично неразумни. Где ћеш повући црту и рећи: са ове стране су разумни, а са друге стране црте су неразумни? Којим мерилом измерити "здрав разум"? И да ли би било праведно повући тако танку црту??

Може ли неко за себе да каже да има здрав разум а у свом животу прави глупости? Па ако НИКО од нас није савршен са које стране црте ћемо га сместити? Чиме ћемо мерити?

Једино мерило разума у нашој цркви (које је мени познато) јесте покајање и исповест.

Можда моје речи звуче грубо, а знам и да очекујеш конкретан одговор. Конкретан одговор не верујем да можеш добити, а својим речима сам само покушао да објасним проблематику.

И да се вратим на почетак:

Не знам да ли епископи имају оваква овлашћења, али и ако имају... ово им је један од најтежих задатака.