Поређење духовности Фрање Асишког и Светог Серафима Саровског -о.Георгије Макрис

[Дража]

Мој одговор и мишљење у вези наслова теме:

Поређење у било ком смислу Светог Серафима Саровског и Фрање Асишког је непотребно разводњавање личности и дела великог подвижника Цркве Христове какав је био Свети Серафим.

А стигме (ако нису измишљене) по мени представљају апсолутни доказ духовне прелести и пада оних који су их објашњавали као дејство благодати на њима самима. А на крају крајева и западном човеку требало је понудити нешто видљиво и нешто што се уклапа у његов човечански хуманизам.

И неби ме зачудило да се на неком од наредних ватиканских концила папа прогласи и за самог Христа.   

Заиста се запад од истока већ цели миленијум удаљава светлосном брзином - у духовном смислу и начину поимања вере.

[Zayron]

Овдје на Форуму : http://www.thephora.net/forum/index.php је занимљива расправа о источном и западном хришћанству, доле испод је линк. Прегледао сам неколико православних сајтова на славенским језицима и међународних на енглеском. Свугдје је то као преписано једним од других и присутан је отпор према таквим свецима стигматама као што је нпр. свети Фрањо Асишки. Говори то у прилог резону да ако нечију туђу духовну традицију не разумијем или ми је страна најбоље и најсигурније буде да је за сваки случај прелиминарно означим за неправославну, јеретичку и неблагодатну па свеједно потом каква је она уствари. Сасвим небитно, поготову ако ме то уосталом право ни не занима. Притом је свети Фрањо Асишки посљедњом особом на свијету који би се сматрао достојним некакве такве стигме носити а камоли из петних жила свјесно усиловат о то да их на било који такав начин задобије. Према томе на располагању је имао само три начина да му се то деси: психички или психосоматски или психијатријски. Зато што тај четврти мистички не може да постоји у "неблагодатној" Цркви. Занимљив назор, врло екуменски а врло отворен и према осталим духовним струјама и традицијама у цјелокупном хришћанству.

Western Christianity vs. Eastern Christianity?

http://www.thephora.net/forum/showthread.php?t=33898

[Viktor Ljvovic]

Meni je vrlo simpatican odnos koji je sv. Franjo Asiski imao prema zivotinjama. Evo necega o tome: Many of the stories that surround the life of St. Francis deal with his love for animals.[29] Perhaps the most famous incident that illustrates the Saint's humility towards nature is recounted in the "Fioretti" ("Little Flowers"), a collection of legends and folklore that sprang up after the Saint's death. It is said that, one day, while Francis was traveling with some companions, they happened upon a place in the road where birds filled the trees on either side. Francis told his companions to "wait for me while I go to preach to my sisters the birds".[29] The birds surrounded him, intrigued by the power of his voice, and not one of them flew away. The variety of birds are a metaphor for the nations of the world.

Another legend from the Fioretti tells that in the city of Gubbio, where Francis lived for some time, was a wolf "terrifying and ferocious, who devoured men as well as animals". Francis had compassion upon the townsfolk, and went up into the hills to find the wolf. Soon, fear of the animal had caused all his companions to flee, though the saint pressed on. When he found the wolf, he made the sign of the cross and commanded the wolf to come to him and hurt no one. Miraculously the wolf closed his jaws and lay down at the feet of St. Francis. "Brother Wolf, you do much harm in these parts and you have done great evil...", said Francis. "All these people accuse you and curse you... But brother wolf, I would like to make peace between you and the people". Then Francis led the wolf into the town, and surrounded by startled citizens made a pact between them and the wolf. Because the wolf had “done evil out of hunger”, the townsfolk were to feed the wolf regularly, and in return, the wolf would no longer prey upon them or their flocks. In this manner Gubbio was freed from the menace of the predator. Francis even made a pact on behalf of the town dogs, that they would not bother the wolf again. Francis, to show the townspeople that they would not be harmed, blessed the wolf.

Francis preached the teaching of the Catholic Church, that the world was created good and beautiful by God but suffers a need for redemption because of the primordial sin of man. He preached to man and beast the universal ability and duty of all creatures to praise God (a common theme in the Psalms) and the duty of men to protect and enjoy nature as both the stewards of God's creation and as creatures ourselves.[29] Legend has it that St. Francis on his deathbed thanked his donkey for carrying and helping him throughout his life, and his donkey wept, http://en.wikipedia.org/wiki/Francis_of_Assisi.