Novosti u Glasu Koncila

[marko_13]

Zapravo i nije neka novost... Kao i obicno Srbi su krivi za sve, pa je ''crkva u Hrvata'' na vrijeme reagirala.

Urednik Glas Koncila, Ivan Miklenić, smatra kako je uhićenje Sanadera 'odvraćanje pozornosti od životnih pitanja'

ZAGREB - Urednik katoličkog tjednika Glas Koncila , Ivan Miklenić, svojim se komentarom 'Zašto su još jednom marginalizirani bitni legalni i legitimni interesi hrvatskoga naroda?' u posljednjem izdanju snažno okomio na vlast zbog nedavnih uhićenja Ive Sanadera i Tomislava Merčepa , nazivajući te postupke 'razaranjem hrvatske državotvornosti'.

O odvraćanju pozornosti od životnih pitanja nakon medijske eksplozije oko skidanja imuniteta bivšemu predsjedniku Hrvatske vlade u komentaru piše urednik Ivan Miklenić pitajući: Zašto su još jednom marginalizirani bitni legalni i legitimni interesi hrvatskoga naroda? Osim toga, pokretanje službene istrage tempirano je u pomno izabrani trenutak – upravo na dan u koji je pala 11. obljetnica smrti prvoga hrvatskog predsjednika dr. Franje Tuđmana. Tako je procesu tzv. detuđmanizacije, koja ujedno znači i slabljenje, čak i razaranje hrvatske državotvornosti, smišljenim odvraćanjem pozornosti od njegova djela dodan još jedan prilog, ističe komentator te navodi što je sve ostalo zasjenjeno toga dana. To je ponajprije nova sramotna presuda Haaškoga suda, koji je još jednom pokazao svoj cinizam i bešćutnost prema vukovarskim žrtvama. Također, na istragu je priveden teško bolesni branitelj, ratni pomoćnik ministra unutarnjih poslova, koji je uskoro i završio u bolnici. Iako se ne može, niti smije ignorirati ikoji zločin, ozbiljan je problem kad se u mnoštvu zločina koji su se nažalost dogodili u smišljenoj agresiji i u neprimjerenoj obrani selektivno pristupa tom pitanju, bez dovoljnoga uzimanja u obzir okolnosti, ističe komentator.

Miklenić smatra kako je medijska pažnja oko uhićenja bivšeg premijera te Merčepa pokušaj 'odvraćanja pozornosti od životnih pitanja'. Tu tezu potkrepljuje činjenicom kako se skidanje imuniteta Sanaderu te privođenja Merčepa dogodilo na dan 11. obljetnice smrti prvoga hrvatskog predsjednika, dr. Franje Tuđmana.

Uz to, kao jedno od 'važnih životnih pitanja' navodi i smanjenje kazne srpskom ratnom zločincu Veselinu Šljivančaninu te medijsko predstavljanje novog političkog pokreta pod imenom Hrvatski rast – HRAST.

- Zašto su još jednom marginalizirani bitni legalni i legitimni interesi hrvatskoga naroda? Osim toga, pokretanje službene istrage tempirano je u pomno izabrani trenutak – upravo na dan u koji je pala 11. obljetnica smrti prvoga hrvatskog predsjednika dr. Franje Tuđmana. Tako je procesu tzv. detuđmanizacije, koja ujedno znači i slabljenje, čak i razaranje hrvatske državotvornosti, smišljenim odvraćanjem pozornosti od njegova djela, dodan još jedan prilog - upozorava glavni urednik Glasa Koncila.

Što se tiče privođenja Tomislava Merčepa Miklenić ga opisuje samo kao 'teško bolesnog branitelja koji je umalo završio u bolnici', ne navodeći kako ga DORH tereti za ubojstvo ili nestanak 43 osobe tijekom nekoliko mjeseci 1991. godine.

- To je ponajprije nova sramotna presuda Haškoga suda, koji je još jednom pokazao svoj cinizam i bešćutnost prema vukovarskim žrtvama. Također, na istragu je priveden teško bolesni branitelj, ratni pomoćnik ministra unutarnjih poslova, koji je uskoro i završio u bolnici. Iako se ne može, niti smije ignorirati ikoji zločin, ozbiljan je problem kad se u mnoštvu zločina koji su se, nažalost, dogodili u smišljenoj agresiji (naravno velikosrpskoj) i u neprimjerenoj obrani selektivno pristupa tom pitanju, bez dovoljnoga uzimanja u obzir okolnosti - zaključuje Miklenić.

http://www.glas-koncila.hr/portal.html?catID=2&conID=19574&act=view

[Zawisza]

Merčep je ratni zločinac, čovek koji je unosio strah u srpski živalj, zbog čijeg su delovanja i počeli balvani da se postavljaju. U početku ga vlasti nisu uzimali za ozbiljno a kad je sve to uzelo maha bilo je kasno.

Takvi tipovi su nametnuli rat i treba da odgovaraju.

Pratim glas koncila i to je postao samo jedan od mnogih političkih glasnogovorničkih listova u kojima i nema nešto pametno da pročitate. Pametni ljudi su odavno zaćutali.

[marko_13]

Кустић је био много нормалнији од овог.

[Zawisza]

Да будем искрен Кустић ми уопште није јасан, нема никакав став све завије у неку причу о интересима Хрвата и нјихове цркве и на крају нити негира нити потврђује оно о чему данас пише ГК.

Али то није случај само са њима све новине су вам сада такве, нема ни једног постконцилског старог свештеника да се оглашава у њима.

Рецимо да један број који је писао о католичкој цркви у Смедереву никад није дошао да нас да буде раздељен верницима из Смедерева, ја и данас не знам шта је тамо написано. Интересантно је да је интервију дао свештеник који није ни био у Смедереву, односно који је тек дошао у Смедерево и одмах дао интервију.

[Nikola Knezevic]

Да будем искрен Кустић ми уопште није јасан, нема никакав став све завије у неку причу о интересима Хрвата и нјихове цркве и на крају нити негира нити потврђује оно о чему данас пише ГК.

Али то није случај само са њима све новине су вам сада такве, нема ни једног постконцилског старог свештеника да се оглашава у њима.

Рецимо да један број који је писао о католичкој цркви у Смедереву никад није дошао да нас да буде раздељен верницима из Смедерева, ја и данас не знам шта је тамо написано. Интересантно је да је интервију дао свештеник који није ни био у Смедереву, односно који је тек дошао у Смедерево и одмах дао интервију.

Pametni ljudi pišu za Concillium i Communio Ili recimo za Bosna Franciscana. Meni ljudi sa Franjevačke teologije u SA oduševljavaju  dada

[Zawisza]

Meni je franjevačka teologija uvek bila po malo infantilna, ali baš iz te infantilnosti su proizašli lepi običaji, eto sada jaslice, kićenje bora, zatim ogromna energija u izdavaštvu, setite se samo našeg poljskog sveca Maksimilijana Kolbea, pa njihova misionarska delatnost.

Ali danas gledam dosta se promenilo, nekad su Jezuiti imali tu harizmu intelektualaca, franjevci su radili u narodu i sa narodom, neki zatvoreni redovi proizvodili i bavili se naukom.

Danas po mom skromnom mišljenju upravo  redemtorista i benediktinaci su preuzeli taj intelektualni primat, pomalo se i salezijanci pojavljuju, fratri imaju tu tradiciju izdavaštva i umeju da izaberu i sagovornike i da prilagode svaki tekst da ga narod običan razume.

Sigurno danas najinteresantniji i šteta što se o njemu malo zna je Ivan Zirdum.

Odavno nisam recimo pročitao nešto interesantno od jezuita a treba imati u vidu da su oni kvantitativno najveći red.

[Nikola Knezevic]

Meni je franjevačka teologija uvek bila po malo infantilna, ali baš iz te infantilnosti su proizašli lepi običaji, eto sada jaslice, kićenje bora, zatim ogromna energija u izdavaštvu, setite se samo našeg poljskog sveca Maksimilijana Kolbea, pa njihova misionarska delatnost.

Ali danas gledam dosta se promenilo, nekad su Jezuiti imali tu harizmu intelektualaca, franjevci su radili u narodu i sa narodom, neki zatvoreni redovi proizvodili i bavili se naukom.

Danas po mom skromnom mišljenju upravo  redemtorista i benediktinaci su preuzeli taj intelektualni primat, pomalo se i salezijanci pojavljuju, fratri imaju tu tradiciju izdavaštva i umeju da izaberu i sagovornike i da prilagode svaki tekst da ga narod običan razume.

Sigurno danas najinteresantniji i šteta što se o njemu malo zna je Ivan Zirdum.

Odavno nisam recimo pročitao nešto interesantno od jezuita a treba imati u vidu da su oni kvantitativno najveći red.

Interesantno zapažanje, Ivan Zirdum kažeš... Šta kažeš za fra Petra Jeleča ili Ivu Markovića?

[marko_13]

Meni je franjevačka teologija uvek bila po malo infantilna, ali baš iz te infantilnosti su proizašli lepi običaji, eto sada jaslice, kićenje bora, zatim ogromna energija u izdavaštvu, setite se samo našeg poljskog sveca Maksimilijana Kolbea, pa njihova misionarska delatnost.

Ali danas gledam dosta se promenilo, nekad su Jezuiti imali tu harizmu intelektualaca, franjevci su radili u narodu i sa narodom, neki zatvoreni redovi proizvodili i bavili se naukom.

Danas po mom skromnom mišljenju upravo  redemtorista i benediktinaci su preuzeli taj intelektualni primat, pomalo se i salezijanci pojavljuju, fratri imaju tu tradiciju izdavaštva i umeju da izaberu i sagovornike i da prilagode svaki tekst da ga narod običan razume.

Sigurno danas najinteresantniji i šteta što se o njemu malo zna je Ivan Zirdum.

Odavno nisam recimo pročitao nešto interesantno od jezuita a treba imati u vidu da su oni kvantitativno najveći red.

Meni su najdrazi oni koji su sr bavili pivom i sirom.  eheeeej

Slazem se da je SA kudikamo plodonosnije, ali meni se ne dopada ignorantski stav Nadbiskupije Vrhbosanske po nekim pitanjima koja su od obostranog interesa.

[Zawisza]

Interesantno zapažanje, Ivan Zirdum kažeš... Šta kažeš za fra Petra Jeleča ili Ivu Markovića?

Petar Jeleča je mlad, hrabar i Bosanac. Kad kažem Bosanac mislim u kvalitativnom smislu. Ako potražiš tekstove na "verujem" kad smo pisali u vreme izbora u Hrvatskoj isti stav smo zauzimali i Jeleča i ja, a za Markovića, šta može čovek da kaže, jedan od najhrabrijih sveštenika isto Bosanac, njegova hrabrost je u tome što daje i što više daje nego što nacionalisti i šovinisti mogu da progutaju. Čovek mira i tolerancije, čovek koji je u sukobu zbog istine koju izgovara, a istina je bolna za manipulatore i zločince.

Takvi sveštenici treba da budu nosioci ideje hrišćanskih demokrata i od njih treba učiti i uzimati ih za primer.

Na žalost koliko uopšte se zna ovde o njima.

[Nikola Knezevic]

Interesantno zapažanje, Ivan Zirdum kažeš... Šta kažeš za fra Petra Jeleča ili Ivu Markovića?

Petar Jeleča je mlad, hrabar i Bosanac. Kad kažem Bosanac mislim u kvalitativnom smislu. Ako potražiš tekstove na "verujem" kad smo pisali u vreme izbora u Hrvatskoj isti stav smo zauzimali i Jeleča i ja, a za Markovića, šta može čovek da kaže, jedan od najhrabrijih sveštenika isto Bosanac, njegova hrabrost je u tome što daje i što više daje nego što nacionalisti i šovinisti mogu da progutaju. Čovek mira i tolerancije, čovek koji je u sukobu zbog istine koju izgovara, a istina je bolna za manipulatore i zločince.

Takvi sveštenici treba da budu nosioci ideje hrišćanskih demokrata i od njih treba učiti i uzimati ih za primer.

Na žalost koliko uopšte se zna ovde o njima.

Potpisujem, pogotovo za fra Ivu Markovića. Imao sam to zadovoljstvo da ga upoznam nedavno u Sarajevu. Ne zna se mnogo o njemu u Srbiji, ali ima vremena 0102_laugh Bitno je da kao bogoslovi radimo na poverenju i pomirenju ali i na taj način što ćemo otvoriti poglavlja i najtežih pitanja. Moje je mišljenje da kao bogoslovi moramo da se bavimo pitanjima nedavne prošlosti, zločiina, sukoba. Tek o tome se slabo piše kod nas. Kontekstualne (političke) teologije gotovo i da nema.

[Zawisza]

Citao sam i pratio sta se desavalo na REKOM-u, licno mislim da si dao jednu lepu i inspirativnu temu za razmisljanje, otprilike si rekao, ne mogu tacno da citiram:#gde je bio covek i gde je nestao Bog u njemu u zlocinima u ratu na tlu bivse Jugoslavije#

Meni licno nedostaje jos samo jedna karika a to je juristicnapolitickateologija, Lajbnicova .ili  Smitova , njegova Politicka teologija i druga pisma stampani su u krakovu 2000. godine, nisam ih nasao na srpskom jeziku.

Meni se dopala i misao koju je Pilzner izrekao a to je otprilike, da nema pomirenja a da prethodno nisu procesuirani zlocini, nisu pronadjena tela, naveo je primer za to. Njegov rodjeni brat je stradao u jednoj suludoj akciji kad su posli trabakulom da potope topovnjacu. bili su razneti u parcice i nikad nisu pronadjeni njihovi ostaci. Tu je more duboko oko 50 metara i ucinilo je svoje. On je uspeo da se preko nekih veza sretne sa zapovednikom topovnjace u kumboru i da sa njim razgovara. Secam se d je otprilike rekao; eto moja majka place i zali a moglo je da bude i drugacije da tvoja majka place, nemam ti sta oprostiti jer ti nemam ni sta zameriti.

Bez te karike juristicne sve ce se opet svoditi na filosofiju deizma, a ona glasi: dobro je kad moje pleme unisti tvoje ali je lose kad tvoje pleme unisti moje.

Oprosti na greskama kucam na ovoj igracki laptopu i tesko se snlazim.

[Nikola Knezevic]

Citao sam i pratio sta se desavalo na REKOM-u, licno mislim da si dao jednu lepu i inspirativnu temu za razmisljanje, otprilike si rekao, ne mogu tacno da citiram:#gde je bio covek i gde je nestao Bog u njemu u zlocinima u ratu na tlu bivse Jugoslavije#

Meni licno nedostaje jos samo jedna karika a to je juristicnapolitickateologija, Lajbnicova .ili  Smitova , njegova Politicka teologija i druga pisma stampani su u krakovu 2000. godine, nisam ih nasao na srpskom jeziku.

Meni se dopala i misao koju je Pilzner izrekao a to je otprilike, da nema pomirenja a da prethodno nisu procesuirani zlocini, nisu pronadjena tela, naveo je primer za to. Njegov rodjeni brat je stradao u jednoj suludoj akciji kad su posli trabakulom da potope topovnjacu. bili su razneti u parcice i nikad nisu pronadjeni njihovi ostaci. Tu je more duboko oko 50 metara i ucinilo je svoje. On je uspeo da se preko nekih veza sretne sa zapovednikom topovnjace u kumboru i da sa njim razgovara. Secam se d je otprilike rekao; eto moja majka place i zali a moglo je da bude i drugacije da tvoja majka place, nemam ti sta oprostiti jer ti nemam ni sta zameriti.

Bez te karike juristicne sve ce se opet svoditi na filosofiju deizma, a ona glasi: dobro je kad moje pleme unisti tvoje ali je lose kad tvoje pleme unisti moje.

Oprosti na greskama kucam na ovoj igracki laptopu i tesko se snlazim.

Šmitova "Politička teologija", tačnije delovi izdati su na srpskom jeziku u izdanju Norma i odluka : Karl Šmit i njegovi kritičari, Beograd : "Filip Višnjić", 2001

Šmit je svakako interesantan ali ne i primenjiv na kontekst jer su njegove ideje bile prilično totalitarne, moja inspiracija su najviše Metz i Moltmann. Što se REKOM-a tiče, bojim se da sam govorio malo ispred vremena, nadam se da će biti odjeka.  ekstra