ИСКРЕНО... У славско предвечерје ...

[мирођија]

Време Слава

+

Свети отац Никола.

Мирис тамјана.

Честитања, гости, сусрети и понека суза - радосница.

Поклони....много поклона, скупих, бљештавих

Љубљење – три пута обавезно.

Разно пиће и све више пића...убијање алкохолом.

Кафе и онима који не пију – кафа!

Хвала, ја пијем чај.

Разрогачене очи, зачуђен поглед – благи прекор - осуда...а кафу нећеш?!

Ма не, ипак кафа.

Добро, хвала.

Смешак...узвраћен смешак - киселкаст

Узвраћен поново смешак, одобравање, мио поглед, олакшање.

Свећа гори правилно, весело, домаћин се радује.

Домаћица срећна, блиста, погледује, служи.

Домаћин двори, увесељава, пун је поноса и среће.

Безалкохолна пића само малој деци, сви остали само алкохол...већина на екс.

Здравице за: срећна састанка, живота, здравља, подмлатка, Крсне Славе, домаћина и чељади (има их дванаест, к’о апостола и неке су јако дуге и све је у њима садржано - сав живот и све жеље и наде) или само просто, живели (цхеерс), ово друго много чешће и углавном тихо...гледање у очи, обавезно....тек касније се чује песма и све јаче, веселије, уз осмехе.

Дим, цигарете.

Много дима.

Вицеви, и масни вицеви..шале, неке баш неслане.

Заводљиви погледи, очијукања, траћарења, доскочице, к'о под шатром.

А домаћински разговори, вера, сећања на старе, на време, порекло.

Ма, ко помиње порекло...шта је то...чему...од мајмуна, можда на то мисли...

Смех...много смеха.

Пуцњи, громови, трзање, плач деце, али - зар није весело?

(Па не пуца се за Славу!

А где је ту молитва? - неко упорно, тихо пита.)

Мезе, предјело, јело, уобичајено: печење, много печења, сарма, торте, колачи, и још, и још...и још...пиће, опет здравице, музика, смех, ватромет.

Ватромет у ноћи, шаренило, бљесак, аплаузи...вашар...дајте нам кловна, домаћине.

Опет смех и мало нелагоде...домаћин ћути.

Ватромет траје, у кући, у души, у очима.

Међу нама, речи, речи...речи све до апсурда и какофоније па ипак речи, много речи, празних к'о љуска орахова, са понеким црвом на трулежи, у паучини. Можда ће ипак молитва, на крају, привести олтару душе и учинити Славу узвишеном, како и доликује...са вековима повезати, призвати поколења, научити - благословити.

На крају - поздрављање, захвале за долазак, за гостопримство, обећања, све до нових сусрета...па опет разговори, подсећања, сузе, растанци, печење, дим...много дима, мирис тамјана и понека суза...

Сами или у друштву настављамо даље, до следећег дома и домаћина.

Срећна ти Слава, добри домаћине!!

Хвала, живи били и добро ми дошли, драги гости!!

Србија слави, и ми славимо.

А молитва? - опет неко пита.

Послужење, све по реду.

Друм широк, пуст....чује се песма, смех_кикот, а онда тишина...жамор...кораци...прохладна јесења ноћ на асвалту.

Кафана препуна, музика заглушује, успут, све пуно, много света!

Свадба?

Не! - Слава, бре!!

Зар Слава у кафани? - ооо Боже драги!

А молитва, где је...исповест, покајање - опет неко пита - чуди се!

Прекорни погледи севају!

Весеље траје, узело маха - крај му се не назире, а ноћ одмиче, хладна.

Певаљка полунага, изазовна, а закићена - игра на столу.

Кум плаћа, не жали.

Пола су гости, пола домаћини...кафанска ноћ

Зар смо дотле дошли па и Отац Никола у кафани? – неко непрекидно запиткује, чуди се.

Идемо даље, тек да честитамо и они ће нама доћи, исто тако, кад дође време, а доћи ће ускоро и славићемо, ред је и обичај - знамен је то.

Цео живот се одвија између Слава и од Божића до Божића.

Честитамо па онда све из почетка, јер се не ваља одбити понуђено“ на Славу, иако више нема где да стане.

Па ипак честитамо и наздрављамо, тек кап радости, сиромашном домаћину, севапа ради...макар смо то научили.

Старица плаче, а настоји задржати осмех, данас се само радост у кућу уноси, Свецу у част и Господу нашем.

И радост и туга се помешали - у срцу.

Све је пуно: и куће, и ми, и тањири, и Србија...

Све хоће да пукне од среће и весеља, а Слава траје ли траје.

Која већ кућа: ручак, вечера, пиће, честитке.

Можда последња пара, тешко сачувана, али се не жали...образа и обичаја ради.

Слава је и ред је, и обичај је, којим се векови чувају у срцу...у корену.

И Раскољникова су помињали, однекуд.

Неко је читао.

О Кафки је реч овде (добаци неко), али се ја не мешам, а знам на шта мисли...ипак, Слава је.

Не осећам се спремним и не бих да заподевам...а и ко би ме пратио.

Мени је Стендал под мишком, али бих пре о Мишкину...о времену...о ћупријама, можда...

Неко се шали: Сизиф је у Србији - тек смешак прелете преко лица.

На тренутак тишина...одзвања у души - дубоко.

И опет кораци, жамор и тишина се смењују, а ноћ испуњена музиком и испарана ватрометом и пуцњима, циком.

Црквени торањ к небу стреми, позлаћен, обасјан ватрометом и месечином, ћути.

Ноћ тиха, дуга, траје...одмиче - јутро призива.

Кидају је на комаде, раздиру, к'о вуци јагње.

Идемо тихо кроз векове...и ми, и Славе наше, а све се мање препознајемо.

Славимо ли или се само веселимо, ко зна због чега и докле тако...

Славе ли срца наша...верују ли...

Ми у вековима и векови у нама, тихо путујемо, а пута не памтимо...

Има ли повратка, наде...

Помози Славо наша!!

Услиши молитве Господе и на пут добра изведи нас и подари нам здравље, мир и слогу. Амин.

Ипак молитва, макар на крају - искрена.

Ваљда ће ускоро ипак сванути, над нама, над Србијом, над светом, у срцима нашим и обасјати нам душе љубављу и добротом.

Коначно ноћ на измаку, дуга, необична славска ноћ, слична, а ипак различита од других.

А јутро рано, свеже, јесење - буди наду.

Лепа, скромна девојка, румених образа, граби журним кораком ка цркви са позлаћеним торњем, што блиста на првим зрацима сунца.

Момак, наочит, згодан, висока стаса...к’о ново доба леп...из оне кафане (са Славе) излази нехајно и поздравља је осмехом.

Нелагода, а ипак му се овлаш смеши...жури.

Он стоји, на тек обасјаном, сивом тротоару, одсутно гледа за њом...ћути...каје ли се или се можда моли...јутрење...а ускоро опет Слава - кап нове наде...

Нек ти је срећна Слава, добри домаћине!!

Многа лета, у здрављу и великој радости славио, са најмлијима и најбоље госте дочекао и испраћао, вазда се веселио и Господа помињао, у дому свом!!

Аутор Милан Јовић - Поуке. орг

Преузето са насловне стране нашег сајта, 17.децембра 2010.

[мирођија]

   Препознала сам,

   а ви? 4chsmu1

    Али морам рећи и то да и сама славим,али скромно, породично.

    Молитва,свећа,жито и моји најдражи. greengrin

[malaMaia]

Nisam udata, zivim sa roditeljima i bratom a slava nam je Sv. Jovan. I jako mi je krivo sto oni ne ispostuju nijedan slavski obicaj a nazivaju to slavom... A nece ni da me poslusaju...

Dodje bratovljevo drustvo, sede celu noc, piju...  A ne mogu nista da promenim...

[мирођија]

Nisam udata, zivim sa roditeljima i bratom a slava nam je Sv. Jovan. I jako mi je krivo sto oni ne ispostuju nijedan slavski obicaj a nazivaju to slavom... A nece ni da me poslusaju...

Dodje bratovljevo drustvo, sede celu noc, piju...  A ne mogu nista da promenim...

0442_feel

          Драга Мајо, буди стрпљива и истрајна.Знам да ти није лако, али ако можеш издржи,моли се често за њих.Молитва буде увек услишена,ако је на спасење.

          Јави се бар нама овде чешће.И сама сам имала сличних прилика у животу,па тек сам удајом и заснивањем своје породице дочекала боље дане. facenew22222222

[malaMaia]

Hvala puno na savetu, molim se i molicu se...  prstgore

Pa i ja mislim da cu tek tad da docekam te bolje dane... Ma godinama unazad im pricam i ne slusaju...  

Tu sam ja sa vama od sad, nasla vas i fino mi deluje sve...  :cheesy: