Kreacionistički leksikon

[Aquilius Cratus]

E ovako. Otvaram ovu temu sa namerom da bude blogerska. Ranije sam kačio dosta video materijala

koji se bavio osporavanjem kavzinaučnošću kreacionizma i inteligentnog dizajna ali se više ljudi javljalo

da im je engleski problem i da nemogu da razumeju tačno o čemu se radi.

Pošto nemam toliko vremena i energije da napišem doslovni prevod i postavim na snimak u obliku titlova

prevesti ću u obliku prepričavanja. Dakle neću prevoditi doslovno od reči do reči nego suštinu. A ostaviću

u istom postu i video pa se nadam da će razumevanje ovoga puta biti mnogo lakše.

Neću uvek prevoditi sve u detalje pošto to zahteva previše vremena. U temama koje su zanimljivije i koje se

često dovode u pitanje ću ići u detalje dok ću kod perifernih zamerki biti kratak.

Ne radi se samo o evolucionoj biologiji već o opštem odnosu prema istinitosti naučnih činjenica koje

se sa kreacionizmom skroz brišu.

Molio bih one koji imaju neke primedbe, pitanja, molbe, žalbe da ne postavljaju ovde ništa nego da to urade na ovom topiku  https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2645.75.html

Takodje ako je u nekom klipu/postu reč recimo o Arheopteriksu nemojte postavljati pitanja u vezi Lucy ili Piltdaunskog čoveka. Jeste da je to sve tema prelaznih formi ali suština je da ih obradjujemo jedan po jedan.

Doći će na red i Lucy i Piltdaunski čovek, idemo redom.

Samo da adresiraju naslov svakog posta i da prema tome postave pitanje ili primedbu.

[Aquilius Cratus]

Abiogeneza

Krecionistička tvrdnja: Ništa nemože nastati slučajno, samo od sebe. Nemoguće je da živa materija nastane od nežive.

Odgovor naučnika:

Barijera koju dvoslojni fosfolipdi formiraju oko ćelije čineći je skoro neporbojnom  za bilo šta iz spoljne sredine isto tako protenski mehanizam za replikaciju je veoma složen da bi nastao direknto od hemijske evolucije. Danas na osnovu velikog broja eksperimenata i posmatranja na poljima Astronomije, Hemije, Geologije i Meteorologije znamo da se hemijski sastav pre-biotksog stanja razlikovao od ovog današnjeg. Nije bilo složenih proteinskih mehanizama. Tu u takvom hemijskom okruženju možemo mnogo lakše videti kako spregovi sila utiču na stvarenje prve ćelije i prvog genoma.  

Prosti oblici masnih kiselina koji u dometu ph vrednosti formiraju prlično stabilne vezikule koje imaju sposobnost da absorbuju proste organske molekule. Organski moelkuli su inače veoma zastupljeni u nama znanom univerzumu. Pošto je membrana vezikule propustiljiva ne trebaju nam kompleksni proteini da bi se nesto unelo unutar membrane. Kad slobodna masna kiselina susretne plutajuću vezikulu bice priključena u nju po čistom zakonu termodinamike. Ovako skupljanjem slobodnih masnih kiselina vezikula dobija cevastu razgranatu formu a membrana joj je prilično elastična i može biti prepolovljena mehaničkim pritiscima kao što su vodene struje ili stene. Dakle do sada vidimo da spregom tri bazične sile dobijamo organsku vezikulu koja raste i deli se. E sad dolazi suštinsko pitanje. Šta sa genetskim meterijalom.  Kao sto smo vec rekli današnji  nukleotid je veoma stabilan i sadrži i suviše složene proteniske mehanizme za  replikaciju ali pre biotsko hemijsko okruženje je bilo drugačije od današnjeg. Tadašnji nukleotidi, kojih je bilo dosta, su imali mogućnost spontne polimerizacije.  Kovalente veze vodonika u pitanju. To su polimeri sastavljeni od više monomera. Sad neko pita a kakve to veze ima sa plutajucom vezikulom? Pa ima veze. U vezikulu ne može da prodre ceo polimer ali može  više monomera. Kad se monomeri unutar vezikule polimerizuju više ne mogu da napuste vezikulu. Kako pluta u okeanu vezikula  nailazi na gejzire a ,kazu masne kiseline su stabilne na visokim temepraturama, tada se membrana molekule širi i monomeri prodiru unutar nje. Kad se temepratura ohladi spontana polimerizacija može da počne. I tako u krug.

E sad tu na  ovom nivou se već javlja  prirodna selekcija. Kako? Pa tako što se zbog polimerizacije unutar vezikule stvara jak ranvnomeran pritisak na membranu zbog toga što joni privace polimere. I tako opet po prostoj termodinamici  koja vezikula ima više polimera više će da raširi membranu i moći će da usisa više monomera i tako ih „otme“ od drugih vezikula koji imaju manje monomera.  Polimer koji može da se replicira brze  taj će da raste brže i da se deli brže. I to je početak „hranidbenog lanca“.

Lako se može zaključiti da ovi rani oblici genoma nisu sadržali informacije ali njihova sposobnost replikacije je vodila rast i deobu vezikula. Mutacije su bile korisne za vezikulu ako polimeri nisu formirali sekundarne strukture tako da blokiraju mogucnost dalje replikacije, da nove sekvence budu stabilne ali opet relativno lako deljive, i da nove sekvence imaju neke enzimiske aktivnosti. Zato su mogli molekulu sa visokim potencijalom energija koji je moga da dopuni monomer energijom. Da sintetizuje lipide iz drugih molekula u okruzenju i da modifikuje te lipide kako ne bi napustili membranu vezikule.

Manje više to je to. Jedan od modela abiogenze. Nema slucaja, nema neke preznine prostora pada neko kaze a “kako samo od sebe”.  

[Aquilius Cratus]

Zašto se ljudi smeju kreacionistima I deo

Kreacionistička tvrdnja :

-Kada kažemo da se desio globalni potop ljudi nam se smeju. Ali treba znati da je ¾  planete prekriveno vodom i da ako se potop dogodio kako je opisan u Bibliji tadaje moguće da se Veliki Kanjon u Koloradu formirao u roku od 5 minuta.

-Naučnici očajno pokušavaju da nađu vodu na drugim planeta ali za sada je potraga bez ikakvih rezultata. Uzgred naša planeta ima 100% vode u celom Sunčevom sistemu.

- Takođe je interesantno poreklo vode. Odakle je došla? Nemože se naći ni jedan molekul H2O izvan naše planete.

- Oko svake zvezde postoji zona u kojoj je život moguć jer voda može da postoji u tečnom stanju. U toj zoni naša planeta je u savršeno kružnoj trajektoriji oko naše zvezde, Sunca. Ako bi bili nekoliko procenata bliži Suncu spržili bi se kao Venera a da smo nekoliko procenata dalje zamrznuli bi se.

Odgovor naučnika:

-Teško! Veliki Kanjon u Koloradu je oko 480 kilometara dugačak. Da bi voda prešla sa jednog kraja na drugi i tako je formirala kanjon bilo bi potrebno da se kretala 5-6 puta većom brzinom od brzine zvuka.

- Ne baš! Posmatranja planete Mars koja su rađena u period od 2001-2005 su jasno potvrdile postojanje vode na toj planeti. Takodje je posmatranje potvrdjeno postojanje vode na Titanu. Na svim Jupiterovim prirodnim satelitima je potvrđeno postojanje vode i što je najverovatnije da Europa ispod ledenog omotača ima čitave okeane, baš kao i Ganimed I Kalisto. Isto se odnosi i na satellite Urana, Saturna i Neptuna.

- Morali bi svesno da ignorišemo očito postojanje vode na Marsu, stalitima Jupitera, Saturna, Neptuna i Urana kao i jos nekoliko kometa na kojima je takodje potvrđeno prisustvo vode. Ostaje pitanje zbog čega bi sami sebe svesno obmanjivali.

- Potpuno netačno. Vodonik (92%), Helijum (8%) I Kiseonik (1%) su tri najrasprostranjenija elementa u svemiru. A najrasprostranjeniji molekul je H2 a drugi najrasprostanjeniji H20, voda!

-Pogrešno. Orbita naše planete nije savršeno kružna, niti je uopšte kružne nego je eliptična. Podatka koji je poznat kao naučna činjenica već 400 godina. Takođe treba napomenuti da tih “nekoliko” procenata zapravo 37% procenata sto je oko 50 milijardi metara.

[Aquilius Cratus]

Zašto se ljudi smeju kreacionistima II deo

Kreacionistička tvrdnja:

- Po pitanju hemijske evolucije, u laboratoriji je dokazano da vodonik nemože biti pretvoren  u neki drugi element i zbog toga zaključujemo da je hemijska evolucija nemoguća.

- Pri pomračenju Sunca Mesec savršeno preklapa Sunce  i to očito ukazuje na precizna diznajn u sistemu.

Odgovor naučnika:

- Još jedna fundamentalno netačna tvrdnja. Na Suncu se vodonik pretrvara u složenije hemijske elemente procesom poznatim pod nazivom fusija. Toplotna energija koja se oslobađa fusijom je ta koja omogućava život na planete zemlji. A i termonuklerani reaktori funkcionisu upravo na istom tom principu. Ako neki od kreacionista pak neveruje u postojanje takvih reaktora može da se uveri sa nekim više grafičkim premra (nuklearne bombe na snimku).

- Što uopšte nije tačno jer udaljenost Zemlja Mesec varira od 360 miliona do 410 miliona metara i zbog toga imamo situacije da pri potpunom pomracenju meseca površina koja

Prekriva Sunce „varira”