Римокатолицизам, протестантизам, схоластика... у Православљу

[Guest свештеник Иван]

Непрестано слушамо о овоме, о разним западним утицајима на православну мисао. Волео бих да овде тачно видимо шта су то утицаји западне теологије на православље а шта ми мислимо да јесте утицај а заправо није.

Молио бих да на овој теми буде озбиљних саговориника.

Ево на пример: како смо дошли до 7 Светих Тајни? Одакле то? Да ли су Свети оци тако учили, да ли нам Свето Писмо о томе сведочи?

Или, како смо дошли до тога да данас свештеник може сам да служи Литургију (по многим манастирима је ово чак и пракса и то се сматра необичном побожноћу и ревношћу. Одакле то, када знамо да Литургија подразумева заједницу?

Или, да духовник може да буде независтан од свога Епископа и да се такви духовници, који уместо да буду сарадници Епископа постају његови противници, изузетно високо цене код многих верника?

[Mиљан Танић]

Mislim da je i klerikalizam u pogledu dostojnosti za Pričešće uticaj zapada.

[Guest свештеник Иван]

Хајде да поразговарамо. Свакодневно чујемо да је ово или оно утицај Запада тј. западног богословља.

Ево, занима ме и то како неко може читање молитава наглас (литургијских) и отворене царске двери да повеже са утицајем запада и потчињавањем Папи који би био први и по власти и по части и да ли је икада у  Цркви Папа био први по власти? (по части јесте и за то имамо непобитне историјске чињенице)

[Guest Evgenik]

Колико знам причица о "7 смртних гријехова" и "7 светих тајни" итд. је још једна од "старотарија" ушла у Православље прије стотињак година и копирана вјероватно из неког католичког катихизиса.

Са којим год великим духовником у Православљу да сам разговарао добио сам став да је

"сваки гријех смртни, јер нас раздваја од Христа животодавца",

а све ове јуридичке примјесе управо дјелују као да су потекле са запада.

[Guest Evgenik]

Mislim da je i klerikalizam u pogledu dostojnosti za Pričešće uticaj zapada.

Нема шта да мислиш, јесте.

Прича о "специјалној" благодати са свештенике управо долази са запада, у којем се отишло тако далеко да се вјерницима ускратило причешће под видом Крви Христове, што је посебна схизофренија, будући да сам Христос недвосмислено каже "ко не једе Тијело моје и не пије Крв моју неће видјети Царства".

Дакле, код њих се, следујући логику Христовим ријечи, спасавају само попови.

Има још гомилетина "старотарија" попут олтарског звонца, проистеклих директно из католичке мисе,

а наши "турбо гига мега ревнитељи за предање" би руку у ватру ставили за те барокне детаље.

[Guest свештеник Иван]

Ево, сада чујемо и то да монах Артемије каже да је он доживотни Епископ. Такође каже да где је он- ту је Епархија. Шта мислите о том ставу?

[Guest Evgenik]

Само погледамо како су чинили свети Апостоли и све јасно:

св.Петар формирао Антиохијски престо - када је отишао даље оставио наследника

св. Игњатије био отац и мајка свима - када је отишао даље Антиохија добила новог Епископа и наставила даље...

Сад, по тумачењу канона о.Артемија, испада:

- да се Антиохија два пута преселила у Рим

- да је св.Петра и св.Игњатија требало рашчинити јер су самовољно напустили Епархију

Неко од "умних и образованих теолога" ће рећи сто посто:

"па то је било прије милион година",но ми свеједно имамо и  примјера из Руске

и осталих помјесних Цркава гјде Митрополит због здравља или година оде у пензију,

дакле за живота напусти Епархију, па нити Епархија пропада, нити га треба рашчињавати,

нити сав духовни живот пропадне када се промјени Епископ.

Таквих примјера имамо кроз читаву црквену историју, и још ником није падало да са собом сели комплет монаштво, односно што је још луђе - да проглашава да је Епархија тамо гдје је он,

што је небулоза какву у историји Православља још нисмо чули.

Епископ је само пастир којег Црква одреди да надгледа одређено стадо на одређеној локацији,

а сваки домаћин (Црква) има право да пастире шаље на друге локације другим стадима.

Потпуно је смијешно, и што неко рече - чист папизам, изговарати небулозе типа "Епархија је тамо гдје сам ја" што свједочи о елементарном недостатку свијести о улози Епископа (који испада у овом случају мали папа) и недостатку саборне свијести уопште.

Епископ - надгледник на грчком - ну латинској варијанти - инспектор,

онај који пази да је стање редовно, да нема секти, јереси, свађа и сл. У ЊЕГОВОЈ ЦРКВИ.

Епископ није папа, ни самовласник, ни фараон, већ слуга који је послат да чува стадо.

Није стадо од пастира но од газде, а врховна власт на земљи јесте САБОР ЕПИСКОПА,

па све да су му наредили да лук сади наопако, његово је да слуша Сабор, а не Виловског и остале ловце у мутном који раде за једно пет страних обавјештајних служби.