Правила за поклонике у православним манастирима- разговори о њима

[Милица]

  Цитат

Миљане, па ваљда се подразумева да је у питању типик манастира? Штавише може се предпоставити да је ово општи типик манастирске обитељи, а да индивидуалан "типик" (односно подвиг) сваког монаха понаособ зависи од воље његовог духовника (најчешће игумана).

То су ваљда ствари које се подразумевају? Исто као што се подразумева да је сваки типик сваког манастира такав какав је искључиво по благослову надлежног епархијског епископа (када није онда је то велики проблем, наравно).

Нема по мени ништа спорно у томе што манастири имају свој типик који важи за ходочаснике зато што се ради о једном сасвим другачијем начину живота од световног (оличено у постојању основних монашких принципа као што су странствовање, својевољно беспоговорно послушање духовнику, итд., види Лествицу). И стога је сасвим у реду да мирјани који живе потпуно другачијим животом барем у нечему осете подвиг одрицања у коме живе њихова сабраћа у манастиру. Отуд и ово правило за пост итд. Не треба заборавити да ми у парохијским заједницама уопште и немамо типике него искључиво зависимо од прописа које установи наш епископ и свештени Сабор.

Оно што јесте спорно, а то наравно нема везе са овим конкретним случајем манастира +Лепавина, је што су се временом многе категорије које у светом православном предању традиционално важе искључиво за специфичан живот манастирски прелиле у свет. Као резултат тога имамо реалан проблем са људима који су постали некакви "световни монаси", а који и немају свог исповедника у свету (парохијског свештеника) него искључиво у манастиру, итд. Оваква врста "судара светова" понекад нажалост има катастрофалне духовне последице и по једне и по друге.

Sjajno napisano!!!