Правила за поклонике у православним манастирима- разговори о њима

[uros]

Миљане, па ваљда се подразумева да је у питању типик манастира? Штавише може се предпоставити да је ово општи типик манастирске обитељи, а да индивидуалан "типик" (односно подвиг) сваког монаха понаособ зависи од воље његовог духовника (најчешће игумана).

То су ваљда ствари које се подразумевају? Исто као што се подразумева да је сваки типик сваког манастира такав какав је искључиво по благослову надлежног епархијског епископа (када није онда је то велики проблем, наравно).

Нема по мени ништа спорно у томе што манастири имају свој типик који важи за ходочаснике зато што се ради о једном сасвим другачијем начину живота од световног (оличено у постојању основних монашких принципа као што су странствовање, својевољно беспоговорно послушање духовнику, итд., види Лествицу). И стога је сасвим у реду да мирјани који живе потпуно другачијим животом барем у нечему осете подвиг одрицања у коме живе њихова сабраћа у манастиру. Отуд и ово правило за пост итд. Не треба заборавити да ми у парохијским заједницама уопште и немамо типике него искључиво зависимо од прописа које установи наш епископ и свештени Сабор.

Оно што јесте спорно, а то наравно нема везе са овим конкретним случајем манастира +Лепавина, је што су се временом многе категорије које у светом православном предању традиционално важе искључиво за специфичан живот манастирски прелиле у свет. Као резултат тога имамо реалан проблем са људима који су постали некакви "световни монаси", а који и немају свог исповедника у свету (парохијског свештеника) него искључиво у манастиру, итд. Оваква врста "судара светова" понекад нажалост има катастрофалне духовне последице и по једне и по друге.

[Никола Ђоловић]

Оно што јесте спорно, а то наравно нема везе са овим конкретним случајем манастира +Лепавина, је што су се временом многе категорије које у светом православном предању традиционално важе искључиво за специфичан живот манастирски прелиле у свет. Као резултат тога имамо реалан проблем са људима који су постали некакви "световни монаси", а који и немају свог исповедника у свету (парохијског свештеника) него искључиво у манастиру, итд. Оваква врста "судара светова" понекад нажалост има катастрофалне духовне последице и по једне и по друге.

Upravo!!!

Ali samo da dodam da ni Miljan nema nista protiv Lepavinskog tipika nego se osvrce na problem posta i pricesca uopste... Niko nije lud da insistira na promeni tipika bilo kog manastira...

[uros]

Пардон, нисам навео Миљанов пост на који сам одговорио, а то је:

A kada konkretno govorimo o Lepavini, ponavljam po stoti put - NIJE problem ako je to pravilo za pričešće pravilo koje važi za SVE u manastiru. Dakle i za žitelje i služaščeg. Ako je to pak pravilo samo za vernike, to je onda klirikalizam i elitizam koji naprosto ne postoji u Pravoslavlju nego je novotarija od katolika.

[o.Gavrilo]

Pravoslavni post

Otkuda post i cemu on sluzi ?

Hriscanski post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista. Gospod je i sam postio cetrdeset dana, pre nego a to je poceo da propoveda svoju nauku, kao a to je postio pre njega i Prorok Mojsej i drugi Proroci. Postili su i Apostoli i svi pravoslavni hriacani kroz vekove. "Post je sve Svete rukovodio u zivotu po Bogu", kaze Sv. Vasilije Veliki. Prva zapovest Bozija u Raju bila je zapovest o postu, tj.o uzdrzanju.Otuda je i prvi covekov greh bio greh protiv posta. Kao ato u grehu ucestvuje i dusa i telo, potrebno je da i u vrlini i oslobodenju od greha ucestvuju oboje. Cilj posta jeo ocsienje tela, jacanje volje, uzdizanje dusa.Posteci, hriani se secaju neprestano Hristovih stradanja za njihovo spasenje. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Sastoji se u uzdrzavanju od mrsne hrane i preizobilnih jela, ali prvenstveno u uzdrzavanju od rdjavih misli , zelja i dela. Post umnozava ljubav i molitvu i spremnost na vraenjesvih evandjelskih vrlina. Dusa ima dva krila kojima leti nebu: post i molitvu. On je lek za dusevne i telesne bolesti i zastita od svakog demonskog dejstva o cemu je sam Spasitelj je rekao: "Ovaj rod (tj. demoni) se izgoni samo postom i molitvom". Njime se dusa i telo pripremaju da postanu hram Duha Svetoga. Istinski duhovni zivot je nezamisliv bez posta.

Postoje visednevni postovi (Uskrsnji, Petrovski, Gospojinski - uoci Velike Gospojine i Bozicni) i jednodnevni (svake srede i petka sem razreseih sedmica, Krstovdan uoci Bogojavljenja, Usekovanje glave sv. Jovana Pretece, Vozdvizdenije Casnoga krsta 14. septembra).

PRAVILA POSTA

Crkva uci da je post vazno sredstvo za duhovni i telesni zivot i zdravlje. Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaze sveti Jovan Zlatousti: ,,Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, isao sam u gruboj haljini;nego kazi nam da li si od gnevnog coveka postao tih, od zestokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, zasto si telo mucio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi sto si pio samo vodu? Ako je dusa, koja je gospodarica tela, zabludela, zasto kaznjavas slugu njezinog - svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdize na nebo bez molitve i milostinje,,.

Na pitanje: koja je mera posta? Sv.Vasilije Veliki odgovara:,, U duhovnom postu mera je jedna i vazna za sve - potpuno udaljenje od svega sto vodi grehu. A sto se tice uzdrzavanja od hrane, tu su mera i nacin upotrebe razliciti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguce podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u skoli poboznosti. No, odredivsi meru uzdrzanja za zdrave podviznike, mi prepustamo razboritosti nastojatelja da u tome vrsi pametne izmene. Hranu pak bolesniku, ili umornome od teskih radova, ili onome koji ide na tezak rad, na put ili na kakav bilo tezak posao, nastojatelji su duzni udesavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajuci hranu za

odrzavanje tela i smetati mu u vrsenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakse nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, pastili oko spremanja omiljenih i skupih jela.

Sveta Crkva je ustanovila postove:

1) Opste postove obavezne za sve hriscane. To su: Uskrsnji post, Apostolski, Bogorodicni i Bozicni post, zatim sreda i petak preko cele godine, Vozdvizenje Casnog Krsta, Usekovanje i navecerje Bogojavljenja (Krstovdan).

2) Mesni post ustanovljen na pojedinim mestima povodom kakve nesrece, poplave,bolesti i slicno.

3) Poseban post po narocitom obicaju ili po nalogu duhovnika.

Uskrsnji post

Ovaj post se jos zove Sveta cetrdesetnica ili Casni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda naseg Isusa Hrista.

U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razresava ulje i vino. Razresenje na ulje i vino biva jos i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelja i na Mladence. Ribu pak jedemo samo na Blagovesti (ukoliko ne padne u Strasnu sedmicu) i na Cveti. Ako Blagovesti padnu pre Cveti, dan pred Blagovesti razresava se na ulju i vinu ( Tipik, 32 gl ).

Prve nedelje Casnog posta u ponedeljak, utorak i sredu, do svrsetka liturgije predjeosvecenih darova, pravoslavni hriscani ne uzimaju hranu. Ko to ne moze jede hleb i tecnost (caj ili kompot) i to posle vecernje sluzbe (sve ovo po razresenju tj. blagoslovu - dozvoli duhovnika odnosno svestenika).

Veliki Cetvrtak. Jede se jedanput i to posle svrsetka Svete Liturgije koja pocinje u 14.00 casova ( Veliki tipik od Nikolajevica, gl. 16).

Veliki Petak. Ne okusa se nista (po blagoslovu razresenje na hleb i caj).

Velika Subota. Po zavrsenoj Liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenije).

Apostolski post

Zove se jos i Petrovski post.

Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na vodi, bez ulja, a u ostale dane sedmice razreseno je na ulje i vino, subotom i nedeljom moze i riba.

Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i cetvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razresava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razresava se samo na ulje i jedemo jedanput dnevno. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti ciji je hram, razreseni su ulje, vino i riba (Tipik,gl.33).

Bogorodicni post

Zove se jos i Uspenski ili Gospojinski. Po strogosti ovaj post dolazi odmah iza Uskrsnjeg. Tokom cele sedmice sprema se hrana na vodi tj. bez ulja. U subotu i nedelju hrana je sa uljem i dozvoljeno je piti vino. Razresenje na ribu u toku posta biva samo na Preobrazenje Gospodnje.

Bozicni post

Posto crkveni ustav smatra Rodjenje Hristovo kao drugu Pashu, to post pred Bozic traje takodje 40 dana.

Po strogosti ovaj post se moze uporediti s Apostolskim. U Bozicnom postu strogo se posti samo u sredu i petak. Ponedeljkom, utorkom i cetvrtkom razresava se na ulju i vinu, a subotom i nedeljom i riba. Od 20. do 24.decembra (od 2. do 6. januara po novom kalendaru) post postaje stroziji i nema razresenja na ribu.

Najstroziji post je 24.decembra (6. januara po novom kalendaru), uoci Bozica, to jest na Badnje vece (Tipik, pod 14.nov.).

Sreda i petak, preko godine, poste se bez ulja, ukoliko nije razreseno drukcije. Na praznik Usekovanja glave Sv.Jovana Krstitelja (29.avg./11.sep. po novom kalendaru), Vozdvizenija Casnog Krsta (14/27 sept. po novom kalendaru), na i na Krstovdan (5/18. jan. po novom kalendaru) najstrozi post; ko moze toga dana jede se jednom dnevno, bez ulja i razume se, bez vina. Ukoliko praznik Krstovdan padne u subotu ili nedelju post ne biva - jedemo ulje i vino (Veliki tipik, pravilo za 5.januar).

RAZRESENJE OD POSTA NA GOSPODNJE I BOGORODICINE PRAZNIKE KAD PADNU U POSTAN DAN

Blagovesti

razresava se ako padne pre Cveti: ulje, vino, riba

ako padne u toku Strasne sedmice samo ulje

ako padne na Veliki petak ulje, vino

Bogojavljenje

za monahe: sir, jaja i vino;

za mirjane: i meso makar to bili sreda i petak.

Vavedenje

Velika Gospojina

Mala Gospojina ulje, vino, riba

Preobrazenje

Sretenje

TRAPAVE SEDMICE

Post je razresen sredom i petkom :

1) Od Bozica do Krstovdana (25.dec. do 5.jan.)

za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso

2) Sedmica po nedelji mitara i fariseja

za monahe: sir i jaja; za mirjane : meso

3) Siropusna nedelja

za sve: samo sir i jaja

4) Svetla nedelja (prva po Uskrsu)

za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso

[o.Gavrilo]

O POSTU - Jerođakon Vasilije(Srbljan)

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=0ALIEK0kf74

[Zeebedee]

Текст Јереја Саше из Сједињених Америчких Држава обилује нетачним и необјективним подацима,

препун је кукавичке осуде "неких великодостојника" од којих очигледно о.Саша боље познаје литургику.

Примјера ради он спочитава в.Атанасију како он, ето, не зна да архијереји на служби не носе "камилавку",

него "митру која је симбол духовне власти". Чист безобразлук будући да митру није нико носио од Христа и Апостола па идућих 1450 година када ту "почаст" добија Васељенски Патријарх, приморан од стране султана да носи византијску царску митру, будући да је царевина урушена, а над хришћанском покореном рајом морао је бити неки ауторитет (притом без политичких амбиција).

Да та симболика не би бола очи, односно да се Васељенски не би издвајао од браће, митру су прво прихватили Патријарси, касније Епископи, да би данас дошли до тога да је у Русији носе и Архимандрити.

Ко зна, за пар година можда ће је и лаици морати носити на литургији, јер су и они род изабрани и царски.

Толико о митри, коју нису носили Свети Васељенски Оци Цркве, а да не отварам тему безобразлука спочитавања једном доктору теологије којем живот виси на 20% стањеној кичменој мождини и који непрестано пребива у незамисливим физичким тегобама, како ето, не зна ред, па не носи одређену врсту капе, од које биће, и њему и нама зависи спасење...

Срамота!

O. sasa ima licni problem sa Vladikom Atanasijem; zato je i nastao ovaj tekst.Naravno da je tekst u biti sa bogoslovske strane totalno tragican.

[мирођија]

O POSTU - Jerođakon Vasilije(Srbljan)

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=0ALIEK0kf74

                                  :291291291:

[o.Gavrilo]

                                                                   :291291291:

                 

                               ZATIHNULA DISKUSIJA NEMA MI BRATA MILJAN DA DISKUTIRAMO

                                                      NADAM SE DA ĆE SE BRZO

                                                                     VRATITI.

                                                                   

[мирођија]

Миљане, па ваљда се подразумева да је у питању типик манастира? Штавише може се предпоставити да је ово општи типик манастирске обитељи, а да индивидуалан "типик" (односно подвиг) сваког монаха понаособ зависи од воље његовог духовника (најчешће игумана).

То су ваљда ствари које се подразумевају? Исто као што се подразумева да је сваки типик сваког манастира такав какав је искључиво по благослову надлежног епархијског епископа (када није онда је то велики проблем, наравно).

Нема по мени ништа спорно у томе што манастири имају свој типик који важи за ходочаснике зато што се ради о једном сасвим другачијем начину живота од световног (оличено у постојању основних монашких принципа као што су странствовање, својевољно беспоговорно послушање духовнику, итд., види Лествицу). И стога је сасвим у реду да мирјани који живе потпуно другачијим животом барем у нечему осете подвиг одрицања у коме живе њихова сабраћа у манастиру. Отуд и ово правило за пост итд. Не треба заборавити да ми у парохијским заједницама уопште и немамо типике него искључиво зависимо од прописа које установи наш епископ и свештени Сабор.

Оно што јесте спорно, а то наравно нема везе са овим конкретним случајем манастира +Лепавина, је што су се временом многе категорије које у светом православном предању традиционално важе искључиво за специфичан живот манастирски прелиле у свет. Као резултат тога имамо реалан проблем са људима који су постали некакви "световни монаси", а који и немају свог исповедника у свету (парохијског свештеника) него искључиво у манастиру, итд. Оваква врста "судара светова" понекад нажалост има катастрофалне духовне последице и по једне и по друге.

          Заиста лепо речено.

[OLD_NORSK]

Текст Јереја Саше из Сједињених Америчких Држава обилује нетачним и необјективним подацима,

препун је кукавичке осуде "неких великодостојника" од којих очигледно о.Саша боље познаје литургику.

Примјера ради он спочитава в.Атанасију како он, ето, не зна да архијереји на служби не носе "камилавку",

него "митру која је симбол духовне власти". Чист безобразлук будући да митру није нико носио од Христа и Апостола па идућих 1450 година када ту "почаст" добија Васељенски Патријарх, приморан од стране султана да носи византијску царску митру, будући да је царевина урушена, а над хришћанском покореном рајом морао је бити неки ауторитет (притом без политичких амбиција).

Да та симболика не би бола очи, односно да се Васељенски не би издвајао од браће, митру су прво прихватили Патријарси, касније Епископи, да би данас дошли до тога да је у Русији носе и Архимандрити.

Ко зна, за пар година можда ће је и лаици морати носити на литургији, јер су и они род изабрани и царски.

Толико о митри, коју нису носили Свети Васељенски Оци Цркве, а да не отварам тему безобразлука спочитавања једном доктору теологије којем живот виси на 20% стањеној кичменој мождини и који непрестано пребива у незамисливим физичким тегобама, како ето, не зна ред, па не носи одређену врсту капе, од које биће, и њему и нама зависи спасење...

Срамота!

O. sasa ima licni problem sa Vladikom Atanasijem; zato je i nastao ovaj tekst.Naravno da je tekst u biti sa bogoslovske strane totalno tragican.

I to je dublja priča koja se tiče poznavanja "modnih detalja" i njihove istorije kao i tumačenja u današnjem kontekstu. Npr. mitra ima svoje značenje i u smislu poznavanja i Starog i Novog Zaveta. S druge strane kada govorimo o kamilavki u RPC npr. nose crne kamilavke monasi i episkopi, a rubincrvene ili violetne jereji, protojereji, protodjakoni...Svaka pomesna pravoslavna Crkva ima tu svoje razlike koje su se razvile posebnom istorijom svake pomesne Crkve. Upoznavanje sa "lokalnim" i "nacionalnim" običajima je od presudnog značaja kada je  u pitanju i poredak manastirski, ali s druge strane kada se postavlja npr. pitanje "modnih običaja". To je sve vezano za ono što je otac Gavrilo govorio o skeniranju i firmama ovim ili onim. Do sada npr. nijedna pomesna Crkva nije, koliko je meni poznato, omogućila i da žene nose mitru. U svakom slučaju, ako razgovaramo na ovakvom jednom forumu, i ako postoji želja za razjašnjavanjem bitno je da se predstavimo tj. da predstavimo svoje izvore i onda znajući poreklo i ideja i stavova možemo naći zajedničku nit. Otac Gavrilo se jasno predstavio odakle je i ko je i gde su izvori, a oni su Sveta Gora, Hilandar, Filotej, kelija Svetog Nikole i da ne nabrajam, takođe je rekao da je prilično "bolestan" što je naravno takođe značajno kada se neko predstavlja i tumači stavove.

[Guest свештеник Иван]

                                                                   

                 

                                ZATIHNULA DISKUSIJA NEMA MI BRATA MILJAN DA DISKUTIRAMO

                                                      NADAM SE DA ĆE SE BRZO

                                                                      VRATITI.

                                                                    1000000001010

Задиркујете оче, задиркујете... 

[мирођија]

            Сви смо ми деца...Христова... 1000000001010

[Никола Ђоловић]

                                                                   0442_feel

                 

                               ZATIHNULA DISKUSIJA NEMA MI BRATA MILJAN DA DISKUTIRAMO

                                                      NADAM SE DA ĆE SE BRZO

                                                                     VRATITI.

                                                                   0409_feel

Де, де, немојте плакати...

Mогу ја да га одменим - док се не врати.

А о чему бисте волели да дискутујете када и не учествујете у дијалогу осим што постављате тему за темом?

Ни на једно питање нисте својим речима одговорили.

[o.Gavrilo]

   

                                                    A INTERESANTAN BRAT MILJAN

                                                            VOLI DA DISKUTIRA

                                                              FINO ONAKO,

 

                                                  ALI TEOLOGIJA ČINI MI SE DA MU

                                                                SLABO IDE.

[OLD_NORSK]

Imam jednog brata koji u zadnje vreme često nosi frigijsku kapu, pa liči malo na jednog od 7 patuljaka iz bajke o Snežani, a drugi voli više beretu ( čini mi se da je to baskijska kapa). Npr. Vladika Vasilije, zvorničko-tuzlanski, nosi neki neobičan šešir i tako redom...

Inače o. Gavrilo toliko malo priča, kaže ćutanjem se svašta skenira. Meni se čini da je o. Gavrilo rekorder u ćutanju.