Амери слетели на Месец 0409_feel, а где је оригинал снимак ?

[fsa]

Da bi se „dokazalo“ da je spuštanje ljudi na Mesec falsifikovano, navodi se deset „optužbi“ na račun NASA-e. Navešćemo ih uz njihovo naučno objašnjenje.

1. Zastava vijori na Mesecu na kome nema vetra

Zastave koje su astronauti poboli na Mesec namerno su „izgužvane“ pre pakovanja na Zemlji da bi ostavljale utisak vijorenja. Takođe, kroz gornji deo zastave provučena je plastična šipka koja s gornje strane zateže zastavu, dok njen donji deo ostaje da slobodno visi izložen uticaju gravitacionog polja Meseca. To, naravno, daje utisak da zastava vijori.

2. Uticaj Van Alenovih radijacionih pojasa je takav da astronauti prilikom prolaska kroz pojaseve ne bi mogli da prežive

Van Alenovi pojasevi nastaju usled dejstva Zemljinog magnetnog polja. Oni štite našu planetu od opasne radijacije Sunca tako što je „sakupljaju” i od nje formiraju svojevrsne pojaseve koji opasuju Zemlju. Tokom leta prema Mesecu brodovi “Apolo” su presecali Van Alenove pojaseve. Prosečno vreme prolaska kroz pojaseve iznosilo je oko četiri sata, a nivo radijacije kojoj su astronauti bili izloženi bio je daleko ispod kritičnog nivoa i odgovarao je količini koja se ima tokom medicinskog X-zračenja u ambulanti. Izvan pojaseva, bliže Mesecu, nivo radijacije je daleko manji i postaje problem samo ako astronauti godinama borave u takvom ambijentu.

3. Različiti uglovi senki na Mesecu dokaz su da je korišćeno nekoliko izvora svetlosti, kao, na primer, veliki studijski reflektori

Tokom programa „Apolo“ napravljeno je preko 32.000 fotografija. U nedavno objavljenoj knjizi „Pun Mesec“ („Full Moon“) objavljeno je više od 900 visokokvalitetnih fotografija koje govore o svakoj značajnijoj etapi jedne tipične misije čovekovog leta na Mesec. Autor ovih redova pronašao je samo jednu fotografiju na kojoj su senke dva kamena bile pod različitim uglovima. Svih 12 astronauta je boravilo na Mesecu u vreme mesečevog jutra, kada je Sunce bilo nisko nad horizontom, tako da su uglovi senki i njihove dužine bili različiti. To je posebno izraženo na snimcima astronauta „Apola-15“ koji su istraživali planinsku oblast u kojoj je stepen refleksija sunčevih zraka bio snažniji, pa su različiti uglovi senki bili izraženiji. Ovakvi uslovi su slični onima koji se mogu videti na Zemlji na polju prekrivenom sneg om dok je nisko nad horizontom pun Mesec. Konture na površini tada stvaraju senke različitih uglova i dužina.

Evo kako je Edvin Oldrin (Edwin Aldrin), drugi čovek na Mesecu, opisao svoje utiske vezane za igru svetlosti na Mesecu:

„Svetlo na površini daje osećaj topline, mada u skafanderima nismo mogli da osetimo prave temperature na Mesecu. Svetlo je bilo ponekad dosadno, jer kad bi sa strane dopiralo do naših šlemova odbijalo se o staklo. Kad bismo ušli u senku, videli bismo odsjaje svojih vlastitih lica ispred šlemova i to je zamračivalo sve drugo što je trebalo videti. Trebalo bi mi dvadesetak sekundi da mi se zenice opet rašire da vidim detalje.”

4. Usled visokih temperatura na Mesecu film u kameri bi se istopio

Ako je ovo istina, kako onda objasniti hiljade fotografija napravljenih tokom radova kosmonauta i astronauta u otvorenom kosmosu? Najveći deo njih, počev od Leonovljeve istorijske kosmičke šetnje marta 1965, snimljen je pomoću kamera koje su bile instalirane na spoljašnjoj površini kosmičkih brodova, u uslovima otvorenog kosmosa. Takođe, sami kosmonauti i astronauti nosili su sa sobom kamere, koje su na strani okrenutoj Suncu izložene temperaturama od preko 1500C, dok je strana kamere u senci na minus 140C. Filmovi korišćeni na Mesecu i tokom svake kosmičke šetnje otvorenim kosmosom nikada nisu bili direktno izloženi Suncu. Oni su se nalazili u posebnim zaštitnim kanistirima i kao takvi su ubacivani u kamere i, posle završetka korišćenja, vađeni iz nje.

5. Da bi stopalo ostavilo otisak na tlu, potrebno je da je ono nakvašeno, a na Mesecu nema vode

To nije pravilo. Kao što smo napomenuli, mesečeva prašina se milionima godina taložila na tlu. U najranijoj fazi postojanja Meseca, ona je bila posledica davnašnjih vulkanskih aktivnosti, a posle toga neprekidnog dejstva meteora i posebno meteorske prašine. Ona je sastavljena od najfinijih čestica tako da ima formu gustog, kompaktnog praha u kome stope lako ostavljaju tragove.

6. Kroz kosmos velikom brzinom putuju mikrometeoriti koji mogu da probiju kapsulu ili skafander i ubiju astronauta

Ovo nije problem tipičan samo za letove na Mesec. Kao što smo naveli, od 1965. kada je Leonov prvi izašao u otvoreni kosmos, oko 150 ljudi je radilo van bezbednih kabina kosmičkih brodova. Pojedini od njih su tamo provodili sate i sate (rekord je gotovo devet časova).

Tačno je da je vasiona puna sićušnih čestica koje se kreću ogromnim brzinama. Neke od njih dostižu čak brzinu od oko 200.000 km/h. Međutim, dimenzije vasione su takve da je gustina ovakvih čestica veoma mala. Konačno, “Apolo” je zanemarljivo malih dimenzija u odnosu na, recimo, Međunarodnu kosmičku stanicu (ISS) koja već godinama kruži oko Zemlje i iz koje povremeno u otvoreni kosmos izlaze kosmonauti i astronauti. Niko nikada nije nastradao usled dejstva mikrometeorita, mada su njihovi udari registrovani. U jednom prozoru ruske orbitalne stanice „Mir”, na primer, jedan mikrometeorit je napravio sićušni krater. Ovo je problem kojim se nauka decenijama ozbiljno bavi.

7. Zašto nema kratera usled rada raketnog motora mesečevog modula

Ispod desetak centimetara prašine nalazi se veoma čvrst kameni omotač Meseca kroz koji je vrlo teško prodreti da bi se formirao krater. To je uspevalo samo meteoritima koji su velikom brzinom, bez ikakvog usporavanja (na Mesecu ne postoji atmosfera) bombardovali površinu Meseca. To je proces koji traje i sada. Astronauti su imali mnogo problema da prodru kroz kameni omotač Meseca, čak i pomoću posebnih titanijumskih burgija. Tokom spuštanja, usled rada raketnog motora sletajućeg stepena Mesečevog modula oblak prašine je dostizao visinu samog modula. Tako su astronauti „Apola 14”, na primer, sleteli na slepo, jer zbog oblaka prašine nisu mogli da vide tlo. Prašina se onda lagano slegla dole, ali su njena rasutost i ogoljeno tlo ispod modula zabeleženi na snimcima astronauta.

8. Ko je snimio poletanje modula s astronautima sa Meseca

Edvard Findel (Edward Fendell) sedeo je u Hjustonu, u Kontroli leta i upravljao daljinskim komandama kamerom koja je bila montirana na mesečevom džipu. Poletanje uzletnog stepena LM-a snimljeno je samo tokom tri poslednje mesečeve misije „Apolo” kada su astronauti “Apola-15“, „Apola-16“ i „Apola-17“ koristili mesečeve džipove da bi istraživali udaljenije oblasti od LM-a. Pre povratka u kabinu LM-a oni su parkirali mesečev džip na bezbedno rastojanje od LM-a. Na džipu je ostavljena kamera kojom je daljinskim komandama upravljao Findel iz Hjustona.

Za poletanje uzletnog stepan LM-a vezana je još jedna „sumnja“. Gde je usijani mlaz čestica iz raketnog motora? Da li je korišćen veliki kran koji je pomoću sajle podizao gornji stepen, dok je „eksplozija“ lansiranja simulirana pomoću dva mala barutna punjenja postavljena na donjem stepenu? Ovu „teoriju“ smo pronašli u jednom, verovali ili ne, ruskom časopisu („Duel“). Prilikom paljenja motora uzletnog stepena, na snimcima se na trenutak vidi slabašan mlaz usijanih čestica i mnoštvo delova izolacije donjeg stepana koji se koristi kao platforma za lansiranje gornjeg stepena LM-a. Na Mesecu vlada totalni vakuum, tako da tamo jednostavno nema atoma kiseonika koji su u uslovima čak i veoma razređene atmosfere koja vlada u okolini Zemlje, „nosioci“ usijanih čestica sagorelog goriva.

9. Mesečev džip je toliko veliki da ne može biti

„upakovan“ uz telo LM-a

Kao što smo naveli, mesečev džip (Lunar Rover) je korišćen tokom tri poslednja spuštanja na Mesec. Pomoću njega, astronauti „Apola-15“ i „Apola-16“ prevalili su po 27 kilometara, dok su astronauti poslednje mesečeve misije „Apolo-17“ prokrstarili više od 35 kilometara. Kada se rasklopi, džip je dugačak 3,1 m, širok 2,1 m, a visok 1,1 m. Džip je napravljen od lakih materijala tako da masa samog džipa, verovali ili ne, iznosi svega 211 kg. S astronautima i pratećom opremom ukupna masa „rovera“ je 725 kg. On je tako projektovan da se može sklopiti u vidu velike kutije koja je tokom leta prema Mesecu priljubljena uz bok donjeg stepena LM-a. Četiri točka, dva sedišta i parabolična antena prečnika oko jedan metar sklopljeni su uz telo „rovera“. Posle sletanja na Mesec, astronauti prvo rasklapaju točkove, a onda pomoću sajli spuštaju prvo zadnji, pa prednji deo „rovera“.

10. Zašto nema zvezda na snimcima s Meseca

Ovo pitanje, u stvari treba da glasi: zašto nema zvezda na našem nebu kada je dan, ili zašto nema zvezda na snimcima napravljenim, na primer, sa spejs šatlova tokom njihovog kruženja oko Zemlje iznad njene osvetljene strane?

Kao što smo naveli, astronauti su uvek boravili na Mesecu tokom njegovog dana, gde Sunce nemilosrdno sija. Kako nema atmosfere, vode i biljnog omotača, stepen ozračenosti i refleksija su veći nego na Zemlji tako da se najveći broj zvezda jednostavno ne vidi. S velikim trudom, astronauti su uspevali tokom svojih šetnji Mesecom da uoče samo najsjajnije zvezde koje su bile jedva vidljive. Na apsolutno crnom nebu Meseca jedino je Zemlja, reflektujući sunčevu svetlost, jasno vidljiva. Čak su i tokom orbitalnih letova kosmonauti i astronauti u prilici da obavljaju zvezdanu orijentaciju kosmičkih brodova samo iznad neosvetljene strane Zemlje, gde se zvezde vide kao na dlanu, jer su na dnevnoj strani samo najsjajnije zvezde vidljive.

Jednostavno, stepen osvetljenosti sa Sunca je toliko veliki da, i sada, kada je tehnologija daleko savršenija od one koja je korišćena za vreme programa „Apolo“, ni najosetljivje kamere i foto-aparati korišćeni na spejs šatlu ili ISS-u nisu u stanju da registruju zvezde na svetloj strani orbite oko Zemlje. Međutim, kada kosmički brod dospe iznad druge strane, one koja je u senci, otvara se „bezdan zvezda pun“, kako je to Ljermontov opisao. Hiljade zvezda se pojavi na nebu, a tamo gde je naša planeta zjapi ogromna crna rupa na kojoj se vide grozdovi svetlosti – gradovi

http://www.diskusije.net/nauka/spustanje-na-mesec-istina-ili-zavera-7150/strana5.html

[fsa]

Није снимано у Холивуду, али је доснимавано

Алексеј Леонов, руски космонаут: Смешне су приче да Армстронг није био на Месецу

Алексеј Леонов наздравља са председником Медведевим (Фото Фонет)

Од нашег дописника

Москва, 21. јула – Приче о томе да се Американци нису спустили на Месец и да је све била представа приређена да би се, на врхунцу хладног рата, непосредно после Гагариновог успеха, показала надмоћ САД, не једном су се појављивале и у Русији. Приказани су и филмови у којима се, тобоже, доказује да су снимци са Месеца, заправо, снимљени на Земљи. Аргументи делују прилично убедљиво – ако је на Месецу безваздушни простор, како се застава лелуја; како је било могуће снимити силазак Армстронга степеницама; и још много сличних питања.

Алексеј Леонов, први човек који је боравио у отвореном космосу, учесник совјетског „месечевог програма”, један од кандидата за првог човека који ће ступити ногом на Месец, врло објективно оцењује ситуацију и један је од најватренијих бранилаца америчког присуства на Месецу. Његово сведочење руским медијима има још већу вредност ако се зна колика је суревњивост тада владала између две велесиле и коју су цену обе биле спремне да плате (и у људским животима) само да превазиђу супарника.

„Да Американци нису били на Месецу могу озбиљно да верују само апсолутно неуки људи. И, нажалост, све те приче о тобоже исфабрикованим кадровима у Холивуду потекле су управо у Америци. Узгред речено, први човек који је почео да шири те гласине осуђен је за клевету и био је у затвору”, каже Леонов.

А читаво замешатељство је почело на прослави осамдесетог рођендана Стенлија Кјубрика, кад је његова жена, у неком разговору с новинарима, изјавила да на земљи постоје само два права месечева модула – једна у музеју, а други у Холивуду, где је „доснимавано искрцавање Американаца на Месец”.

Леонов не пориче да је било доснимавања, али тврди да је оно било потребно да би гледалац могао да од почетка до краја види шта се догађало, и да је то пракса у многим документарним филмовима.

„Није, на пример, могло бити снимљено како Армстронг отвара врата космичког брода који се спустио на Месец. То, просто није имао ко да сними споља. Из истог разлога није могло бити снимљено ни његово силажење степеницама. То је заиста додао Кјубрик у студијима Холивуда, како би гледалац имао комплетну слику тог историјског подвига”, каже легендарни совјетски космонаут.

Он додаје да су астронаути почели да снимају неколико минута после спуштања на Месец. Толико им је требало да се снађу и да поставе антену преко које се слика преносила на Земљу. Леонов руши и крунски аргумент присталица „теорије завере” – лелујање заставе.

„Застава заиста није могла да се лелуја у безваздушном простору. Она је била од прилично чврсте армиране тканине и увијена у ролну на коју је била навучена навлака. Астронаути су прво у постоље које су колико су могли укопали у месечеву ’земљу’ ставили металну шипку на коју је била причвршћена застава, па тек онда скинули навлаку. Платно је почело да се, у условима смањене гравитације, одмотава а деформација арматуре која је почела да се исправља, створила је утисак да се застава лелуја као на ветру.”

Космонаут истиче да је прича о снимању целог филма на Земљи, просто смешна. У Америци су постојали системи који су пратили старт ракете, корекцију орбите, летење око Месеца, спуштање капсуле и њено приземљење.

Иако су Совјетски Савез и Кина биле једине земље на свету које нису директно преносиле спуштање Американца на Месец, Леонов је, као један од малог броја изабраних астронаута, све то пратио преко војног канала.

„Кад је Армстронг стао на површину Месеца и ми, совјетски космонаути, били смо дубоко свесни значаја тренутка, држали смо му песнице за срећу, и искрено желели успех целе експедиције.”

Космонаут сматра да је најбоље такмичење које се икад догодило у историји човечанства управо такмичење СССР-а и САД у космичким програмима.

Љ. Милинчић

[објављено: 22/07/2009]

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Nije-snimano-u-Holivudu-ali-je-dosnimavano.sr.html

[Милан Меденица :)]

ohoho vidim da je goran aktivirao klasicna NASA-ina obajsanjenja, nema veze, imam ja konkretne argumente i snimke koji po svakoj skoro tezi spaljuju argumente, al to od nedelje kad se vratim iz Studenice 0203_cool

[Grizzly Adams]

ohoho vidim da je goran aktivirao klasicna NASA-ina obajsanjenja, nema veze, imam ja konkretne argumente i snimke koji po svakoj skoro tezi spaljuju argumente, al to od nedelje kad se vratim iz Studenice 0202_238

?? ?? ?? ?????? ?? ?? ????? ??? ? ?????????.

[Милан Меденица :)]

ohoho vidim da je goran aktivirao klasicna NASA-ina obajsanjenja, nema veze, imam ja konkretne argumente i snimke koji po svakoj skoro tezi spaljuju argumente, al to od nedelje kad se vratim iz Studenice

?? ?? ?? ?????? ?? ?? ????? ??? ? ?????????. 0203_cool

??? ?? ??????? ? ??????? ???? ?????  0205_whistling

[konstantin]

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=rgG5s28fvM8

orginalniji ne moze da bude 0205_whistling

[proLogos]

DID WE LAND ON MOON?- (Vol1) -WE WANT THE TRUTH

[proLogos]

Man On The Moon? Part 1: Photo Anomalies

[proLogos]

Moon Hoax - Moonset Trickery Revealed- nin (astro-not) piggies

[bilja]

За мене је то шупљак да већи не може да буде.

Па ако су слетили на Мјесец 1969. то је прије 40 година, толико је технологија узнапредовала за ових 40 година да је до сад на Мјесецу требао бити Хилтон хотел и Парис Хилтон у њему да дочекује госте! А можа би и мадона (мало слово је намјерно) одржала неки концерт горе. Вјерујем да би било фанова који би пошли за њом...

[Милан Меденица :)]

биљо драга сестро, ишо би и ја на Месец и да није мадонин концерт, ја сам фан Божји   1405_love

[bilja]

???? ????? ??????, ??? ?? ? ?? ?? ????? ? ?? ???? ??????? ???????, ?? ??? ??? ?????   1405_love

??? ????, ?????? ?? ??!

[Милан Меденица :)]

???? ????? ??????, ??? ?? ? ?? ?? ????? ? ?? ???? ??????? ???????, ?? ??? ??? ?????  0102_laugh 0202_238

??? ????, ?????? ?? ??! klapklap

?? ? ?? ?? ?? ???? ???????? ? ??????, ? ????? ????? ???????? ?????, ?? ???? ????? ? ???? ????????? ?? ??????, ? ???? ?? ???? ??????? ?????? ?? ?? ?? ????? ?? ???? ??? ? ?? ?? ???? ????? ??????? ?? ?? ??????? ?????. ?? ??? ???? ??? ???????, ???? ???? ?? ?? ??????? 12 ??????? ?????? ?? ???????? ?????

?????? ?? ?? ?? ??????? ??? ?????? ?????, ?? ?? ?? ???????? ????? ? ????? ???????????, ?????? ?? ?? ???????? ???? ?????????? ?????? ???? ?? ?? ???? ????? !!!

[bilja]

Lepa Lukic - Oj mesece zvezdo sjajna

0102_laugh

[konstantin]

NAJVEĆA PREVARA U ISTORIJI ČOVEČANSTVA

    Ovu temu je najbolje početi sa izjavom jednog NASA-inog čoveka, kada su ga nedavno pitali kada će ponovo na Mesec.Njegov odgovor bio je, 'Kada ovladamo tehnologijom, ponovo ćemo tamo...'.

    Da li je greškom načinio lapsus ili je samo bio iskren, ali ovo je prilično čudno.Pre 40 godina, pomoću štapa i kanapa ladno su u konzervi išli na Mesec, a danas sa ovakvom tehnologijom, još čekaju...

    Ima još jedna zanimljiva činjenica.Kada je novinar Bart Sibrel prišao jednom prilikom Armstrongu, ovaj mu je odgovorio 'Nemojte me ništa pitati i ja vam neću ništa slagati'. Da li bi Armstrong rekao ovako nešto da nema ništa da sakrije? Inače, Nil Armstrong se danas suočava sa mentalnom bolešću.Da li je to rezultat povezivanja njegovog imena sa najvećom prevarom u istoriji ili mu je jednostavno proradila savest.

    Uverenje da je čovek kročio na Mesec, odnosno da su poduhvati misije Apolo bili uspešni, toliko je čvrsto ukorenjeno u našoj svesti da tvrdnja da to nije istina deluje prilično smešno svakome.To je prihvaćeno kao svojevrsna dogma.Pa ipak, ima mnogo ozbiljnih dokaza u prilog tvrdnji da je celo čovečanstvo žrtva jedne od najvećih podvala u režiji Amerike, to jest NASA-e, (Američka agencija za svemirska istraživanja).

Počelo je pre dvadeset godina kada jednom od inženjera koji je radio na projektu savest više nije dozvoljavala da ćuti.Izdao je knjigu gde je potanko objasnio ovu neviđenu prevaru.Tu su bile navedene sve same činjenice, kao što su: mesto gde je sve snimano, boravak astronauta u karantinu posle 'vraćanja na Zemlju' gde su u stvari učili odgovore na sva moguća pitanja koja će im biti postavljena od strane novinara, izbacivanje modula iz transportnog aviona - kao navodno spuštanje modula na Zemlju, pogibija tog pilota koji je vozio taj avion već na njegovom prvom sledećem letu, istina o lunarnom modulu koji nikada nije testiran na Zemlji i mnogo toga još.NASA je bila potpuno zatečena i uložila je nekoliko desetina miliona dolara da bi demantovala ove informacije.A zašto uložiti toliki novac za nešto što se smatra potpuno normalnim, očiglednim i sveprihvaćenim.

    Samo logičko razmišljanje baca totalnu sumnju na ovaj njihov 'poduhvat'.Kada su Rusi otišli u orbitu, Amerikanci su bili poniženi.Da i oni odu u orbitu, bili bi samo drugi koji su to uradili.Samo je postojala jedna opcija sa kojom su mogli da preteknu Ruse.Odlazak na Mesec bio je jedino rešenje.I šta su uradili, pa ladno su otišli na Mesec i to u rekordnom roku.Ovde treba spomenuti jednu činjenicu kada su vojni avioni u pitanju, a to je da je jednom vojnom avionu, od ideje pa do konačne realizacije, to jest da se nađe u naoružanju jedne armije, potrebno 15 godina.Koliko je potrebno onda jednoj napravi koja 'vozi na Mesec'.Po toj logici oni su trebali još početkom 50 godina da krenu u realizaciju projekta leta na Mesec.A kakva je tehnologija bila 50-tih godina? Pogledajte auto industriju, ili avio industriju toga doba.Informatičari koji dobro poznaju istorijat računarstva takođe vrlo dobro znaju na čega su ličili tadašnji računari, šta su mogli i naročito koliko su bili veliki.

    1969. godine (a kamoli na početkju projekta) kompjuterski čip još nije bio pronađen.Maksimalna kompjuterska memorija bila je 256k, a kompjuter u Apolo 11 imao je 'neverovatnih' 32 k memorije.Danas kada kod Kineza kupite dve majice, na 0202_238 dobijete kalkulator koji ima deset puta više memorije nego računar Apola 11. I sa tim su oni otišli na Mesec !?

  Kako sprečiti današnju tehnologiju da otkrije prevare na snimcima i video materijalu.Vrlo jednostavno.Francuski časopis Figaro objavio je vest da je NASA 'izgubila' ni manje ni više nego 13.000 kaseta na kojima su bili snimci sa meseca.Ono što nema, nemožete ni testirati.Gde su kasete sklonjene, samo oni znaju.

    Inače, treba spomenuti i autora Vilijama Kerela, koji je snimio dokumentarni film 'Operation Lune' za francuski 'Point du Jour Production and Arte France'.U ovom dokumentarcu, udovica poznatog režisera Stenlija Kjubrika otkriva frapantnu činjenicu da je on bio angažovan 1969. godine od strane američke državne administracije da snimi kadrove šetnje astronauta po Mesecu.Stenli Kjubrik je uradio taj zadatak i to u istom studiju gde je završio i svoj najpoznatiji film 'Odiseja u svemiru 2001'.Kjubrik je za snimanje tih kadrova koristio specijalne Zeiss objektive, koji su bili napravljeni upravo za potrebe NASA-e.U filmu se navodi da je američkoj administraciji bilo najvažnije da astronauti budu viđeni kako hodaju po Mesecu.Nagrada Kjubriku za dobro obavljen posao bila je ta da je on dobio te iste objektive da bi kasnije mogao da snimi svoj film 'Beri Lindon', za koji je specifično da uopšte nije korišćeno veštačko svetlo, već samo svetlost sveća.

ČUDNE ČINJENICE

    Na slici koju je načinio Ruski špijunski satelit poznate Oblasti 51 može jasno da se vidi oblast koja je potpuno čista od bilo kakvog biljnog sveta.Na tom delu postoje krateri, koji izgledaju potpuno isto kao krateri na Mesecu.Još preciznije istraživanje pokazalo je da je jedan od tih kratera identičan sa kraterom snimljenim na Mesecu prilikom misije Apollo 12.

    Kamera koja se koristila da napravi sve snimke na Mesecu, bila je postavljena na prednjoj strani odela astronauta i nije imala okular (ono kroz čega gledate dok pravite snimak.Imaju ga i većina digitalnih aparata, bez obzira što se slika gleda kroz ekran).Sve što su astronauti mogli da urade je da se okrenu prema objektu koji žele da slikaju, upere kameru i nadaju se da će im to ući u kadar.To je jednostavno bilo 0102_laugh naslepo, a da se ne spominje skakanje i slično.Međutim, pogledajte slike sa Meseca, one su fantastično kadrirane, svaki objekat je potpuno fokusiran, nema kadrova koji izlaze van okvira, niti zamućenih slika usled skakanja.Tako je napravljeno hiljade perfektnih slika.Još jedan dokaz tvrdnji da je sve to napravila filmska ekipa.

  Samo mesec dana pre misije Apollo 11, Armstrong je testirao Lender u vazdušnoj bazi.U toku testiranja nije mogao nikako da uspostavi potpunu kontrolu nad njim.Lender je slupan, a Armstrong se spasao iskočivši iz njega u poslednjem momentu.

  Gus Grisom bio je veteran svemirskih putovanja koji je često okolo kritikovao NASU i govorio, 'Neko ide da bude ubijen'.Međutim taj neko bio je baš on.On je bio unutar kapsule koju je zahvatila vatra, komunikacija se izgubila i cela posada je izginula.Ostaci ove kapsule završili su zaključani daleko u vojnoj bazi. Familija Gus Grisoma misli da vatra uopšte nije bila nesrećan slučaj. Beti Grisom,  Gusova udovica, tražila je od NASA-e da kaže istinu o ovom slučaju, kao i o Apollo misijama.

  Čarls Barent sakupio je preko 500 stranica NASA izveštaja koji su se ticali sigurnosti.Rakao je: 'Apollo program je velika zbka i nered, oni nikada to neće napraviti za let na mesec'. Jednu nedelju kasnije voz je udario u njegov auto, ubivši njega, ženu i ženinu ćerku iz prvog braka.Svi njegovi izveštaji su nestali!

  Između 1964. i 1967.godine, desetorica astronauta izgubili su živote u nesrećama.Samo vrlo mali broj ljudi iz NASA-e znao je pravo stanje i šta se u stvari dešavalo.Raketni inženjer koji je radio za kompaniju proizvodeći raketne motore za Apollo program, prijavio je mnogo problema i izrazio veliku sumnju u uspeh misije.

  Nekoliko godina nakon NASA-inog navodnog spuštanja na Mesec, Baz Oldrin, 'drugi čovek na mesecu' bio je upitan na jednom banketu kakav je osećaj hodati po Mesečevoj površini.Oldrin je nakon toga pogledao u svoja stopala i napustio prostoriju plačući nekontrolisano.To nije bio ni prvi ni poslednji put da je učinio tako nešto.Da li je to bila patnja i pokušaj da živi udaljen od velike laži.

  Odmah ćemo navesti i slučaj astronauta na misiji Apollo 12. Pit Konrad rekao je da će javno progovoriti o prevari letova na mesec kada bude 30-godišnjica njegovog navodnog leta na Mesec.To je trebalo da se desi 1999. godine.Ubijen je jednu nedelju pre navršetka 30 godina od njegovog leta i tako sprečen da progovori.

  NASA-ima slika sa Apollo 11 misije pokazuje Nila Armstronga kako čini veliki korak za čovečanstvo. Fotograf bi morao biti u tom slučaju na površini Meseca.Ako je Armstrong bio prvi čovek na Mesecu, ko je onda načinio fotografiju?

  Kaže se da su samo dva čoveka šetala po Mesecu prilikom Apolo 12 misije.Astronaut koji se vidi na viziru naslikanog astronauta nema kameru, pa ko je onda načinio fotografiju.

  Lunarni modul kojim su se navodno spustili na Mesec bio je težak 17 tona.Imao je izuzetno snažne raketne motore na donjem delu koji su ga trebali prizemljiti, kao i izbaciti pri povratku sa mesečeve površine.Međutim, na slikama modula, nigde nema nikakvih tragova ispod njega.Nikakvog, ni najmanjeg kratera koji bi trebao ostaviti, nikakvih tragova u prašnjavom tlu Meseca.Modul deluje kao da nikada nije upaljen.

  Ko je toliko lud da rizikuje korišćenje lunarnog modula na Mesecu, kada simulacija spuštanja na Mesec nije nikada testirana?

  Zašto su NASA-ini administratori dali ostavke dan pre prve Apollo misije?

  Kada pogledate šta su Apolo misije ostavile na Mesecu, zapitajte se zašto ništa od toga nije vidljivo putem jakih teleskopa.Sonda Klementina periodično mapira Mesečevu površinu, ali nikako da pokaže bilo koji artefakt koji je ostao tokom Apolo misija.Gde su Mesečev bagi i baza od Lunarnog modula nestali.

  Bilo je nemoguće imati svemirska odela sa vodenim hlađenjem, kada je spoljna temperatura bila stalno na tački ključanja vode.

  Navodno Mesečevo kamenje doneto sa Meseca je basaltna stena pronađena negde na Zemlji, a NASA ju je veštački načinila radioaktivnom.

RADIJACIJA

  Radijacija je ono što i dan danas predstavlja najveću prepreku putovanjima u svemir.Jedan američki autor je istraživao i otkrio da bi Apolo raketa trebala biti dva metra debela da bi zaštitila astronaute  unutar kapsule od kuvanja usled kosmičke radijacije.Pitanje je veliko kako je NASA zaštitila filmove i

kamere od radijacije i estremnih temperatura?

  Rusi su obelodanili da oni neće nikada pokušati otići na Mesec, pošto nemaju ideju šta sve radijacija može da uradi.Možda i ovo dovoljno govori o problemu radijacije.

  Sunčevi blesci mogu povrediti astronaute u svako doba.Da bi otišli na mesec, astronauti bi morali proći kroz 2 posebne oblasti sa veoma visokom radijacijom koje su poznate kao Van Alenov Pojas. Prvo polje je 272 milje od Zemlje. Količina radijacije u pojasevima varira od godine do godine, ali svakih 11 godina zračenje postaje najgore.I koja slučajnost.Baš od 1969. do 1970. bio je jedan od najgorih perioda u kome je radijacija dostigla svoj vrhunac. NASA je na ovo pitanje odgovorila da aastronauti nisu dugo prolazili kroz Van Alenov Pojas.Kada smo kod ovoga, setite se samo koliko traje snimanje na rendgenu.Delić sekunde, a i to je dosta. Zašto je onda NASA koristila tanke ploče od aluminijuma da bi zaštitila astronaute, kada su znali da je nivo radijacije u Svemiru nekoliko stotina puta jači od smrtonosne doze.

    Da li ste znali da je vlada SAD-a 1962. godine pokušala da napravi rupu u Van Alenovom Pojasu 248 milja od Zemlje.Tokom operacije Starfish Prime, megatoni nuklearnih bombi bili su korišćeni da naprave neprirodni koridor kroz Van Alenov Pojas.Nažalost, ne da nisu uspeli da naprave rupu u pojasu, već su napravili totalni haos.Napravili su treći pojas koji je bio 100 puta intenzivnijeg zračenja od prirodnih pojaseva, a 2002.godine ova veštačka zona još uvek je imala 25 puta jaču radijaciju od druga dva pojasa.Danas čak nema ni slaganja u pogledu širine pojaseva. Dr Džejms Van Alen, koji je i pronalazač ovih pojaseva otkriva da se oni prostiru najmanje 64.000 milja u dubinu, dok NASA kaže da su oni samo 24.000 milja u dubinu.Svaka od Apolo raketa provela je približno oko 4 sata u pojasu, izložena ogromnoj količini radijacije.Nikada nijednom od astronauta nije ni dlaka sa glave falila, a kamoli da su oboleli od bolesti koje prouzrokuju i mnogo manje količine radijacije.

  Na Mesecu, mnoge od stvari koje mogu ubiti astronaute su potpuno nevidljive: vakum, ekstremne temperature i naravno svemirska radijacija.

1994. određeni naučnici su zaključili da ljudska vrsta nemože rizikovati odlazak van Zemljine atmosfere, sve dok se ne pronađe put da se zaobiđe smrtonosna svemirska radijacija.Kako je danas? 2006. godine NASA je napravila 30 minutni video snimak, u kojem NASA-ini naučnici iz svemirskog programa nekoliko puta ponavljaju zaključak naučnika iz 1994.

  Putovanje, to jest navodno spuštanje na Mesec je savršen primer događaja za koji ne postoje dokazi osim snimaka i fotografija koje je za prikazivanje izabrala NASA.Ali, kao da se nije očekivalo da će neko pažljivo proučiti taj materijal i otkriti da tu nešto nije u redu.Tada ni oni znali da će se jednog dana pojaviti internet i da neće moći blokirati informacije, da će se pojaviti tehnike kojima se lako dokazuje svaka falsifikovana i montirana fotografija i video.

  Stručnjaci su ustanovili nepodudarnost filmskih kadrova snimljenih navodno na Mesecu sa fotografijama koje su 'astronauti' tamo napravili; na TV snimcima se gotovo i ne vidi da oni prave fotografije, kao da je reč o sasvim odvojenim dešavanjima.Zatim, i na tim kadrovima i na fotografijama, navodno napravljenim na Mesecu, vide se nemogući svetlosni efekti.

    Ovde ćemo vam sada pokazati neke od brojnih snimaka, i fotografskih i onih iz filmskih snimaka i TV prenosa, napravljenih između 1969. i 1972. godine na kojima postoje jaki dokazi da nisu pravljeni na Mesecu, kako to tvrdi NASA.Komentare na slike dao je Dejvid Persi, čuveni britanski stručnjak za film i fotografiju.