Светосавска омладинска заједница Епархије Бањалучке

[Владан]

СОЗ је добровољно, ванполитичко, удружење младих православних хришћана и представља органски дио подручне Епархије бањалучке.

СОЗ Епархије бањалучке своје дјелатности организује и остварује на основу оснивачког акта Његовог Преосвештенства Eпископа бањалучког Г. Јефрема бр. 96. од 06. марта 2000. године, на основу којег је добила право дјеловања у оквиру каконског подручја Епархије бањалучке. Званично је основана 02. априла 2000. године и уписана је у државни регистар код Основног суда у Бањалуци као удружење грађана рјешењем бр. Rg - 64/00, а пререгистрована је под бр. F -1-54/03.

   

ИЗЈАВА О ВИЗИЈИ

СОЗ Епархије бањалучке жели да приближи

љепоте православне Цркве свим младим људима!

ИЗЈАВА О МИСИЈИ

   

Циљ Заједнице је да савременим методама приближи православну Цркву свим младим људима кроз:

едукативне пројекте,

сакупљање и ширење информација о православној вјери,

организације радионица, кампова, семинара и поклоничких путовања,

вјерске, културне и спортске манифестације,

милосрдни рад и

остале самофинансирајуће активности и пројекте.

   

Све активности СОЗ спроводи кроз самостални рад и сарадњу са другим омладинским организацијама у земљи и иностранству, владиним и пословним сектором и свим људима добре воље!

СОЗ Епархије бањалучке има више подручних заједница, од којих подручна заједница Бања Лука чини централну Заједницу.

Подручна заједница Бања Лука има 4 одјељења, а чланство се стиче учлањењем у једно од њих.

Мрежа СОЗ епархије Бањалучке

Бања Лука

Приједор

Прњавор

Мркоњић Град

Градишка

Нови Град

Србац

Трн

Козарска Дубица

Костајница

Лакташи

Челинац

Котор Варош

http://www.sozeb.org/

[Владан]

Да ли у вашим епархијама постоје СОЗ-ови, колико сте упознати са овом идејом младих православаца??

[Ведран Лепир]

Акција помоћи за Жељку Блатешића

Жељко Блатешић, ученик другог разреда Гимназије из Прњавора, тешко је болестан и хитно му је потребна опетација ноге у Љубљани, република Словенија.

Жељко је рођен 2. марта 1994.године у Прњавору а од рођења болује од Хемофилије типа А и посједује веома ријетку крвну групу АБ-

Хемофилија А назива се и двама другим именима:

* Класична хемофилија јер јесте најуобичајенији поремећај нивоа фактора у крви

* Фактор ВИИИ хемофилија, зато што јесте поремећај нивоа фактора VII у крви, протеина у крви чији недостатак изазива проблем згрушавања.

Хемофилија А и Хемофилија Б су ријетки поремећаји. Хемофилија А у просјеку погађа једну од 10.000 особа, док је Хемофилија Б још рјеђа јер погађа тек једну од 50.000 особа.

Жељкина породица је до сада на лијечење потрошила много новца а за наставак лијечења и операције у Словенији је потребна такође велика количина, те је потребно да сви будемо јединствени и подржимо ову акцију.

Овим путем молимо све људе добре воље да се прикључе акцији и помогну онолико колико могу јер свака помоћ је добродошла.

Сви они који желе помоћи Жељки, своје прилоге могу уплатити на рачун Hypo Alpe Adria Bank a.d.:

Број текућег рачуна:

552115-35072179-96

Светосавска омладинкса заједница Прњавор која је један од организатора ове акције помоћи заједно са Гимназијом у Прњавору се унапријед захваљује свим људима добре воље који су спремни помоћи да Жељко побиједи ову болест.

Свако добро од Господа Бога вам желимо.

СОЗ Прњавор

http://www.sozeb.org/index.php?option=com_content&task=view&id=820&Itemid=52

http://zeljkoblatesic.blogspot.com/

[Михајло]

Светосавска омладинска заједница Епархије бањалучке – Бања Лука организује предавање на тему Правослано – католички дијалог послије Јасеновца. Предавач је професор др Србољуб Живановић.

Академик Србољуб Живановић већ деценијама је заокупљен јасеновачким системом концентрационих логора. Овај водећи светски антрополог, који живи у Лондону, био је члан тима који је по завршетку Другог свјетског рата истраживао масовне гробнице и пребројавао јасеновачке жртве.

Предавање ће се одржати у петак 20. маја 2011. године у 20 часова у просторијама Светосавског Културног Клуба. Улица Бана Милосављевића 8 (зграда СПЦО).

Телфона: 051/ 226 - 920

[Милан Меденица :)]

сад је јасније зашто се ''дијалог'' заснива на промашеним стварима. bleh-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt=';)' />

[gresni]

сад је јасније зашто се ''дијалог'' заснива на промашеним стварима. greengrin-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt=';)' />

Slazem se! G. Zivanovic bi mogao da govori na temu Srpsko - Hrvatskog dijaloga, a povrsno na ovu 0102_laugh

[Михајло]

Код нас је питање наших жртви... основно питање за дијалог...

......нисмо сви духовна аристократија...

kriminalac

[Милан Меденица :)]

па да, супер је изигравати чака нориса и седети на престолу Судије и Оног који опрашта.

а реципроцитет је познатији у муслимана, него у православаца  facenew22222222

сматрам да је врло је дискутабилна пракса, образовање и еклисиологија свештеника који поистовећују нацију са вером, да не помињем вернике који, као последицу тога, то не разликују па хотимично или не исповедају после јерес етнофилетизма.

[ћиу-ћи]

Све што проф.Живановић буде рекао део је житија Св.мученика Јасеновачких које је друга страна у дијалогу послала на небо.Према томе има везе са дијалогом.

Уосталом

Милан Меденица ака Меда Брутал

сад је јасније зашто се ''дијалог'' заснива на промашеним стварима. збун

ништа мање него разговор о папском примату пре папиног покајања.

[Милан Меденица :)]

Све што проф.Живановић буде рекао део је житија Св.мученика Јасеновачких које је друга страна у дијалогу послала на небо.Према томе има везе са дијалогом.

Уосталом

Милан Меденица ака Меда Брутал

сад је јасније зашто се ''дијалог'' заснива на промашеним стварима. збун

ништа мање него разговор о папском примату пре папиног покајања.

јел постоји колективна одговорност једног народа, вере, некакве друге припадности или одговорност једне титуларне институције као што је папа, патријарх, доктор, менаџер, ковач?

[Михајло]

па да, супер је изигравати чака нориса и седети на престолу Судије и Оног који опрашта.

а реципроцитет је познатији у муслимана, него у православаца  0203_cool

сматрам да је врло је дискутабилна пракса, образовање и еклисиологија свештеника који поистовећују нацију са вером, да не помињем вернике који, као последицу тога, то не разликују па хотимично или не исповедају после јерес етнофилетизма.

Ко сматра..и ко глуми Судију?

То што ти сматраш нешта...да је битно за Православље..као и оно шта ја сматрам...се толико пика...да је равно зујању комарца...

Тако да би било лепо у некој будућој расправи да престанеш своје неке ставове ...презентовати као ставове Цркве...

Јер искрено нисам упознао до сада ни једног Епископа СПЦ да се противи национализму у Срба...а и Свештеника нисам упознао таквог...

[Михајло]

http://www.sozeb.org/index.php?option=com_frontpage&Itemid=1

Ко је из БЛ и околине(а и остали ако желе) ..позивам вас да налетите некада на часицу разговора

Бана Милосављевића 8

(Светосавски Културни Клуб)

78000 Бања Лука,

Република Српска

[Михајло]

Иначе..одржава се: Пета међународна конференција о Јасеновцу

24-25. мај 2011.

Бања Лука – Доња Градина

Покровитељ – Влада Републике Српске

http://jasenovac-donjagradina.org.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=66&Itemid=27

[Милан Меденица :)]

па да, супер је изигравати чака нориса и седети на престолу Судије и Оног који опрашта.

а реципроцитет је познатији у муслимана, него у православаца  facenew22222222

сматрам да је врло је дискутабилна пракса, образовање и еклисиологија свештеника који поистовећују нацију са вером, да не помињем вернике који, као последицу тога, то не разликују па хотимично или не исповедају после јерес етнофилетизма.

Ко сматра..и ко глуми Судију?

То што ти сматраш нешта...да је битно за Православље..као и оно шта ја сматрам...се толико пика...да је равно зујању комарца...

Тако да би било лепо у некој будућој расправи да престанеш своје неке ставове ...презентовати као ставове Цркве...

Јер искрено нисам упознао до сада ни једног Епископа СПЦ да се противи национализму у Срба...а и Свештеника нисам упознао таквог...

сваки онај који тражи клечање и објашњење за клање а поистовећује веру са нацијом или каквом другом припадношћу.

ајде сад кад си то тако лепо написао о мојој гордости и наводној застрањености, изволи и цитирај где сам ја написао да су моји ставови ставови Цркве или покажи да нису?

а у том болдованом је и проблем, није проблем у национализму, већ у погрешној еклисиологији која се спроводи.

[gresni]

Етнофилетизам је јерес која се почела јављати међу православнима у деветнаестом и почетком двадесетог века, а као последица коначног ослобођења од вековног турског ропства, и Француске револуције 1798 – 1848. Француска револуција је створила појам нације као идеологију, одакле је и увезен национализам (види критику нацинализма у Житије светог Јована Владимира, од светог Николаја Жичког). Наиме, за време стагнације развоја источних народа под јармом Османлија, на Западу се развија цивилизација на потпуно различитим основама од ромејске цивилизације, која је у својим основама баштинила православно Предање. То ће довести до појаве да имућнији људи шаљу своју децу на школовање у западну Европу, одакле ће се враћати као интелектуална елита која треба да предводи православне народа, када ће и бити инплементирана идеологија национализма, створена у Буржоаској револуцији, као и многе друге идеолошке поставке просвећености и ренесансе, које су некритички примењиване. На ово су и утицали раимокатолички и протестантски монаси ''мисионари'', који су од 16. века присутни у свима православним земљама. Народима се намеће представа о светлом Западу и тамном Истоку, која захтева што брже реформе и евроинтеграције, пред којима ће почетком двадесетог века подлећи сви народи Балкана. Идеја национализма увезена са Запада ће и пресудно утицати на схватање појма Цркве, која се по аутокефалном начелу организовала по географском одређењу (Свети Сава од патријарха Михаила Харитопула Сарантена добија титулу ''архиепископ свих српских и поморских ЗЕМАЉА''; Јоаникије је 1346. проглашен за ''патријарха ПЕЋКОГ''; или апостол Павле шаље посланицу Цркви у Коринту, у Солуну...), што је било сагласно са вером да Црква није од овог света, већ тренутно борави у овом свету, који је представљен географским називима појединих области (остатак овакве организације видимо у називима епархија који су стриктно географски). Од 1879. под налетом европејског национализма Црква у Србији мења назив у Православна Српска Црква (види Радослав М. Грујић, Православна Српска Црква, Београд, 1921), да би Уставом из 1931. поклекла пред етнофилетистичким идејама, и од некадашње Архиепископије свих српских и поморских земаља, Пећке патријаршије, Карловачке митрополије, ПСЦ променила име у Српска Православна Црква. Етнофилетизам су осудили Свети Ахијерејски Сабори помесних Цркава, почевши од сабора у Константинопољу 1872. Проблем етнофилетизма (= национализам, и веома често шовинизам) представља дубок богословски проблем, а не проблем српства или антисрпства. Наиме, Црква се у историји јавља као нови начин постојања ''не само за народ, него да расејану децу Божију сабира у једно'' (Јн 11, 52). Од почетних страница Библија сведочи о растакању људског рода на племена и родове после прародитељског греха, али се као исправљање догађаја код Вавилонске куле, који нам говори да је неразумевање и растакање народа последица греха, јавља Педесетница на коју апостоли окупљени на Литургији говоре језиком који сви разумеју ''Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији, у Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити, Крићани и Арапи''  (Дап 2, 9 – 11). Ако прихватимо историјски начин исцепканости на нације, Црква више не би сведочила нови начин постојања, који је објављен на Педесетницу. Псевдозилотски текстови, пак, отворено заступају етнофилетизам, у тој мери да чак и питање Косова постаје догматски проблем. Питање Косова је државни проблем Републике Србије, чији смо и ми лојални грађани и имамо право да захтевамо поштовање међународног права, но пре свега смо православни хришћани, за које је питање Косова једнако питању: ''Колико хришћана живи у тој земљи?''. Ако Косово преплаве хришћани, онда је земља Божија, а све што је Божије то је и наше, јер смо један народ – Божији Народ, Нови Народ. Питање ''колико је Косово наше'' је питање ''колико смо ми хришћани, да и људе који живе са нама учинимо хришћанима'', и тада за нас неће бити где ће рећи Америка и Европа да је граница, јер је наша граница, граница Народа Божијег.  У текстовима народноослободилачке акције за ослобођење СПЦ  налазимо низ изјава у којима се православност одређује према критеријуму ''Косово је Србија'', па у интелектуалној перцепцији оваквих покрета већи је православац онај који заступа тезу да је Косово Србија, него онај који каже да је Косово Божија земља и да ће је Бог дати ономе који је заслужује. Ово је класичан пример јереси етнофилетизма, коју отворено заступају интернет – сајтови са псевдозилотским префиксима. У сврхе етнофилетистичке јереси злоупотребљена је и личност Светог Саве, кога сматрају оснивачем посебне врсте православног хришћанства, особене само Србима, о чему не говори ни један историјски податак. Православна химнографија Саву назива ''равноапостолним'', или ''апостолима и светитељима сапрестолним''. Свети Сава није донео посебну врсту православља, већ је обновио од наранијих векова постојеће хришћанство на Балкану, напајан из ризнице ромејског богословља, и благодатно – подвижничког живота Свете Горе Атонске.

http://209.85.129.132/search?q=cache:Hh4dbeSrWYgJ:otacmilic.com/multimedija/text/Jereticka%2520propoved%2520protiv%2520Crkve%2520u%2520Srbiji.doc+etnofiletizam&cd=16&hl=sr&ct=clnk&gl=rs

па сада, ко воли неk' изволи!!! tuzansmajli8904