Бивши епископ Артемије и његова герила !!!

[Guest свештеник Иван]

Нека и зна и нека подржава- његова ствар. Мени је, заправо, чудно да исти тај ђакон подржава и расколнике ИПЦ пљујући по нашој Светој и мученичкој Цркви. Разумете? Сада је питање ко је овде у шта уплетен и ко подржава бившег владику Артемија у овоме што чини.

Мада постоји још једна ствар у свему: можда овај Милорад лаже.

Знаш како оче, можда је тај ђакон неки тврди антиекумениста па се у том смислу слаже са ИПЦ... немора да значи да их због тога скроз подржава. Иначе ја њих не узимам за озбиљно јер су маргинални. Уопште нам не прети опасност од ИПЦ...благо речено, ко их шиша. dada

Sa ovim se slazem. Na to sam mislisla kada sam pomenula simpatije djakona Aleksandra prema bivsem vladiki Artemiju. A mozda i Milorad njega samo svojata, jer mu se to ucinilo kao dobra ideja!

Дакле, вама није то проблем? Може један ђакон да иде код расколника, да пљује своју Цркву, да их подржава, а онда мало да буде и у Цркви, да брани о. Артемија, мало да заједничари са свима који су у СПЦ, па опет да пљује и тако у круг...?

Каква је то еклисиологија? Онда вас и разумем како се свим силама трудите да браните неодбрањиво...

[Hana]

Mladi hriscani su zeljni vatrene vere, da se mole danonocno i da okrecu brojanice, da se podvizavaju. To je Artemije njima pruzao i zato su ga sledili.

Хана, свака ти је златна. Добила би још један dada али морам сачекат сат времена greengrin

Nemoj me hvaliti brate, prepusti hvale Bogu . Ja sve sto vam govrim ovde, govorim iz  desetogdisnjeg licnog iskustva sa mladima u Crkvi, nista nisam izmislila. Sve je tako bilo.

A djakon Andrej Kurajev, tek njemu sto je svaka zlatna, samo ga salusajte jednom. Simpatican covek. Kazao je tad kao zakljucak  da nasa Crkva, SPC i svaka druga Pravoslavna Crkva, treba da omoguci mladima da se tako mole, da revnuju, da se podvizavaju u suprotnom, pristupice nekoj sekti koja ce im uzeti svu imovinu, dusu, zdravlje, naterati ih da zive u nekom podrumu i ubediti ih da je to podvig. Ko razume shvatice.

[Hana]

Нека и зна и нека подржава- његова ствар. Мени је, заправо, чудно да исти тај ђакон подржава и расколнике ИПЦ пљујући по нашој Светој и мученичкој Цркви. Разумете? Сада је питање ко је овде у шта уплетен и ко подржава бившег владику Артемија у овоме што чини.

Мада постоји још једна ствар у свему: можда овај Милорад лаже.

Знаш како оче, можда је тај ђакон неки тврди антиекумениста па се у том смислу слаже са ИПЦ... немора да значи да их због тога скроз подржава. Иначе ја њих не узимам за озбиљно јер су маргинални. Уопште нам не прети опасност од ИПЦ...благо речено, ко их шиша. dada

Sa ovim se slazem. Na to sam mislisla kada sam pomenula simpatije djakona Aleksandra prema bivsem vladiki Artemiju. A mozda i Milorad njega samo svojata, jer mu se to ucinilo kao dobra ideja!

Дакле, вама није то проблем? Може један ђакон да иде код расколника, да пљује своју Цркву, да их подржава, а онда мало да буде и у Цркви, да брани о. Артемија, мало да заједничари са свима који су у СПЦ, па опет да пљује и тако у круг...?

Каква је то еклисиологија? Онда вас и разумем како се свим силама трудите да браните неодбрањиво...

15 put-ne znam nista o tim raskolnicima! Jeste problem ako je djakon sa njima u kontaktu, ali to nije dokazano. Kao sto ste sami rekli mozda taj Milorad laze!

[Semberac]

Дакле, вама није то проблем? Може један ђакон да иде код расколника, да пљује своју Цркву, да их подржава, а онда мало да буде и у Цркви, да брани о. Артемија, мало да заједничари са свима који су у СПЦ, па опет да пљује и тако у круг...?

Каква је то еклисиологија? Онда вас и разумем како се свим силама трудите да браните неодбрањиво...

Незнам дал је пљуво своју Цркву јер тај текст нисам ни читао, да будем искрен. Само кажем да није трагедија ако се неко дружи са људима из ИПЦ и ако их у нечему симпатише (рецимо антипапистички став или шта ја знам већ). А шта ја браним неодбрањиво?То не контам...ја никада нисам бранио ИПЦ!!!

Иначе нема догматске разлике између нас и њих, док између нас и паписта има. Е сад, дал је за тебе проблем ако неки Православац чита дјела Папе Бендикта?Све зависи, по мени. Е исто тако важи и са ИПЦ.

[Hana]

Нека и зна и нека подржава- његова ствар. Мени је, заправо, чудно да исти тај ђакон подржава и расколнике ИПЦ пљујући по нашој Светој и мученичкој Цркви. Разумете? Сада је питање ко је овде у шта уплетен и ко подржава бившег владику Артемија у овоме што чини.

Мада постоји још једна ствар у свему: можда овај Милорад лаже.

Знаш како оче, можда је тај ђакон неки тврди антиекумениста па се у том смислу слаже са ИПЦ... немора да значи да их због тога скроз подржава. Иначе ја њих не узимам за озбиљно јер су маргинални. Уопште нам не прети опасност од ИПЦ...благо речено, ко их шиша. dada

Sa ovim se slazem. Na to sam mislisla kada sam pomenula simpatije djakona Aleksandra prema bivsem vladiki Artemiju. A mozda i Milorad njega samo svojata, jer mu se to ucinilo kao dobra ideja!

Дакле, вама није то проблем? Може један ђакон да иде код расколника, да пљује своју Цркву, да их подржава, а онда мало да буде и у Цркви, да брани о. Артемија, мало да заједничари са свима који су у СПЦ, па опет да пљује и тако у круг...?

Каква је то еклисиологија? Онда вас и разумем како се свим силама трудите да браните неодбрањиво...

Imala sam kolegu na fakultetu koji je isao u dzamiju!!! Pljuvao je po crkvi neverovatno, ali kad su ga tamo pitali da izabere izmedju islama i Hriscanstva, izabrao je Hriscanstvo i zavrsio fakultet do kraja. Sta dalje reci? A imam i kolegnicu sa fakulteta koja se pricescuje kod katolika, anglikanaca, a svrati nekad i kod nas! Sta reci? I posle takvih slucajeva koje sam licno videla izgleda da sam oguglala pa vise ne reagujem ni na sve ostale varijante. Na zalost, ima svega

[Драган]

Немогу да не видим оно што видим, мислим да је јасно свакоме, сви ми смо пред избором хоћемо ли се определити за земаљско или за Небеско Царство, па да ли је неко од нас ковач или ложач, клисар или владика, за свакога је то ствар личног избора по слободи коју нам је Бог дао коме ће се приклонити царству.  dada

А шта би по теби требало да буде то небеско а шта земаљско?

Имам осећај оче да је дан страдања за веру Христову близу.

[Hana]

Дакле, вама није то проблем? Може један ђакон да иде код расколника, да пљује своју Цркву, да их подржава, а онда мало да буде и у Цркви, да брани о. Артемија, мало да заједничари са свима који су у СПЦ, па опет да пљује и тако у круг...?

Каква је то еклисиологија? Онда вас и разумем како се свим силама трудите да браните неодбрањиво...

Незнам дал је пљуво своју Цркву јер тај текст нисам ни читао, да будем искрен. Само кажем да није трагедија ако се неко дружи са људима из ИПЦ и ако их у нечему симпатише (рецимо антипапистички став или шта ја знам већ). А шта ја браним неодбрањиво?То не контам...ја никада нисам бранио ИПЦ!!!

Иначе нема догматске разлике између нас и њих, док између нас и паписта има. Е сад, дал је за тебе проблем ако неки Православац чита дјела Папе Бендикта?Све зависи, по мени. Е исто тако важи и са ИПЦ.

Da to ni meni nije jasno-koje neodbranjivo? Ja sam 15 puta ponovila da ne znam ni sta je to IPC, prvi put za to cujem. A bivseg vladiku Artemija ne branim, nego samo iznosim cinjenice koje znam u vezi njegovog monastva i naroda koji ga sledi i iz kog razloga smatram da ga svi oni slede. To je sve!

[andrej]

Брате Андреје, тешке речи збориш.

Него да те питам за мишљење пошто видим да имаш јасан став: Дал ће СПЦ уклонити и остале владике те ткз. "тврде" струје (мислим на владику Никанора, владику Јефрема, владику Василија..)?

Ја мислим да та опасност постоји, нажалост.

Пази, мој став је да све ово има политичких разлога као и циљ 2013 да се Папа појави у Нишу (а та тврда струја је против као и већина народа). Шта мислиш о тим размишљанима?

Црква све своје одлуке доноси у саборном сагласју. Ако, дакле, Свети архијерејски Сабор Српске православне Цркве донесе одлуку да је папа добродошао у Србију, та одлука ће опет бити донета консензусом - или је и неће бити. А ако наш Сабор то тако одлучи, то ће сигурно бити под јасно дефинисаним условима. Не верујем да ће бити саслуживања (пошто би о томе ипак требало да се одлучи на васеленском нивоу) а поготово не сапричешћивања. Али, ако папа буде дошао, претпостављам да би патријарх Иринеј с њим прочитао Символ Вере без filioque, као спољни знак јединства у исповедању вере. Оно што је много значајније за ту папску посету било би коначно ограђивање од усташких злочина и извињење за све форме прозелитизма према православнима. Такође, према платформи Равенског документа, имало би да се потврди да се дијалог са РКЦ више не води са позиција Уније с Римом.

Што се тиче "тврде" линије, жао ми је, али она не постоји - осим на речима. Да, има архијереја који имају мало тврђе изјаве, али ни један не би смео да се изјасни против дијалога. Тзв. "тврда линија" наравно, с правом поставља питање резултата досадашњег дијалога и врло оштро критикује сваку појаву саслуживања са римокатолицима - али, и "најтврђи" нису одолели да приме разне видове већих или мањих финансијских средстава од РКЦ па и неких протестаната. Мислим да готово и нема неког архијереја СПЦ који нема барем неку фотографију сусрета са римокатоличким великодостојницима. Све је то и нормално и у реду...

Међутим, оно што ти сматраш "тврдом струјом" заправо је један неформални лоби у јерархији који кроз приче о "екуменизму" (не правећи разлику између дијалога и синкретизма), покушава да политички ојача своје позиције у Цркви. Нико овим не треба да се саблажњава пошто је од четвртог века Црква стално била врло активан учесник политичке арене - тога су се једино, колико-толико успешно клонили неки од светитеља, мада су сви највећи светитељи Цркве које поштујемо (попут светог Атанасија Великог, светог Василија Великог, светог Јована Златоустог, светог Кирила Александријског, светог Фотија Цариградског, светог Григорија Паламе, светог Марка Ефеског, нашег светог Саве...) били веома политички ангажовани. Друга је ствар што данас политика личи на брлог, поготово у пониженој и окупираној држави. Али, баш у таквим условима нам су нам потребни јаки спољни савезници и унутрашњи мир.

Твоја тзв. "тврда струја" се стално позива на Русе, али ако мало прођеш кроз подфорум Руске патријаршије који уређује наша марљива сестра Оља, и сам ћеш приметити да РПЦ заправо данас предњачи у екуменском дијалогу (поготово сјајни митрополит Иларион Алфејев). Тим пре и више се поставља питање - чему више та фарса са Ватиканом? Веровао ти или не, али ставови владике Артемија о екуменизму никоме у Цркви нису сметали и нико га због тога не би дирао. Али, на жалост, људи из његовог окружења су злоупотребили причу о екуменизму за стварање паралелне црквене структуре на подручју те епархије која се понашала као да је "екстратериторијална" у односу на нашу помесну Цркву. Којим је вама језиком могуће објаснити да је, упркос свој "националној реторици," заправо у питању био потпуно анационални концепт и de facto одвајање од саборног устројства СПЦ - много година, ако не и више од деценију пре оне Синодске истраге. Понављам, владика Артемије сигурно не би потписао и прихватио одлуку Сабора о свом пензионисању да му нису били на увид дати докази. Друга је ствар што су га његови шаптачи после убедили да га народ толико воли да неће поверовати никаквим доказима. И ево, већ су га неки због оног расколничког чина прогласили за свештеномученика. Не знам шта је онда био свети владика Платон бањалучки који је заиста мученички пострадао од усташа?

Коначно, молим те немој ми само о "антикомунизму" епископа Дионисија: то је стварно тужна и срамотна епизода у историји СПЦ што ће ти рећи сваки добронамерни познавалац ситуације. Владика Дионисије је страшно загорчао последње дане светог владике Николаја, а тамо у Либертивилу је шетао у цивилу и живео у кући с неком "домаћицом" и похађао којекакве масонске скупове - а осим тога, такође је, гле чуда, био оптужен за финансијске малверзације. И кад су га већ ухватили с "руком у кеси" сетио се да брже-боље направи неке трагикомичне демонстрације против Броза, да не би испало да га смењују због проневера. А ови подаци су ти из љотићевске емиграције коју би и уз доста маште тешко могао назвати "прокомунистичком." Уосталом, ни војвода Ђујић га није подржавао, што је ваљда више него довољно сваком нормалном. Уколико је истина да се свети авва Јустин позитивно изразио о Дионисију, то је сигурно због тога што му ни једна од ових информација није била позната и само је чуо за те демонстрације против Броза.

Наравно, владика Артемије све ово и много више зна боље и од тебе и од мене, тако да спомињање Дионисија као блаженог није случајна ствар него је управо (као што сам још и тада рекао) отворена претња расколом. Не верујем да ће га било ко од епископа пратити на овом путу - тзв. "тврда струја" како их ти добронамерно али наивно називаш, ће и даље верглати "тврде приче" и опипавати политички пулс - али, свакоме ко је црквеноисторијски писмен је јасно да је све то само мало сложенија игра. Жалосно је што се један исувише заиграо и поверовао у неку своју "историјску мисију" до спремности да пође у раскол. И пре него што кажеш да формално преосвећени Артемије још увек припада СПЦ, поновићу - већ када је споменуо "блаженог" Дионисија, било је јасно у ком правцу ће кренути. За сада не видимо да на било који начин показуј намеру да одустане а по својим изјавама је себе већ изједначио с Црквом. След догађаја је неминован и логичан и   70zfof0qsamomolitva

[Богојевић]

Нека и зна и нека подржава- његова ствар. Мени је, заправо, чудно да исти тај ђакон подржава и расколнике ИПЦ пљујући по нашој Светој и мученичкој Цркви. Разумете? Сада је питање ко је овде у шта уплетен и ко подржава бившег владику Артемија у овоме што чини.

Мада постоји још једна ствар у свему: можда овај Милорад лаже.

Знаш како оче, можда је тај ђакон неки тврди антиекумениста па се у том смислу слаже са ИПЦ... немора да значи да их због тога скроз подржава. Иначе ја њих не узимам за озбиљно јер су маргинални. Уопште нам не прети опасност од ИПЦ...благо речено, ко их шиша. prstgore

Sa ovim se slazem. Na to sam mislisla kada sam pomenula simpatije djakona Aleksandra prema bivsem vladiki Artemiju. A mozda i Milorad njega samo svojata, jer mu se to ucinilo kao dobra ideja!

Дакле, вама није то проблем? Може један ђакон да иде код расколника, да пљује своју Цркву, да их подржава, а онда мало да буде и у Цркви, да брани о. Артемија, мало да заједничари са свима који су у СПЦ, па опет да пљује и тако у круг...?

Каква је то еклисиологија? Онда вас и разумем како се свим силама трудите да браните неодбрањиво...

Imala sam kolegu na fakultetu koji je isao u dzamiju!!! Pljuvao je po crkvi neverovatno, ali kad su ga tamo pitali da izabere izmedju islama i Hriscanstva, izabrao je Hriscanstvo i zavrsio fakultet do kraja. Sta dalje reci? A imam i kolegnicu sa fakulteta koja se pricescuje kod katolika, anglikanaca, a svrati nekad i kod nas! Sta reci? I posle takvih slucajeva koje sam licno videla izgleda da sam oguglala pa vise ne reagujem ni na sve ostale varijante. Na zalost, ima svega

На залост има свега, то је добро речено.Али прво прочитајте шта сте све написали и онда реците "назалост има свега" Написасте "Mladi hriscani su zeljni vatrene vere, da se mole danonocno i da okrecu brojanice, da se podvizavaju. To je Artemije njima pruzao i zato su ga sledili" А ко од Arhijerejа то није пружио. Шта значи Ваше десетогодишње искуство у цркви? Да у завијеној форми пропагирате и хвалите оне који су пробали да направе раскол.

[Semberac]

Хвала на неким појашњенима о Дионосију, јер стварно нисам имао благе везе о њему (осим што сам знао да је расколник био).

Када ја кажем "тврда" струје користим можда мало овај медијски израз да би свако знао на које владике мислим...не дјелим ја њих више тако, али то је посебна прича и везана је за моју унутрашњу револуцију (промену).

Што се тиче РПЦ и њиховог икуменизма могу слободно да кажем: Подржавам такав вид опрезног икуменизма. Ја сам само против икуменизма гдје се заједнички моле наши архијереји са њиховим расколницима и гдје се недо Бог заједно причешћују (што је редак случај у нашој Светој Цркви, хвала Богу).

Али има онај други икуменизам којим предњачи Васељенска Патријаршија и много ми се мање свиђа од руске варијанте икуменизма (Иначе и ја много готивим митрополита Илариона, бар оно што сам досада од њега чито и чуо).

А што се тиче Артемије: Сестра Хана је лијепо објаснила што ми волимо о.Артемија...дао нам је примјер владике који је до данас остао монах (а сада и званично враћен у ред монаха...али све је то Божији промисао).

Неколко пута сам овај клип постављо, али вреди погледати слике:

Истина је само једна владика Артемије

Јел овај чикица изгледа на злонамерног расколника, секташа?НЕ НЕ НЕ

Нисам теолог, али имам људски осјећај који ми каже да је о.Артемија добар монах и веран Христу. Е управо зато се молим да не оде у раскол, јер он то апсолутно не заслужује. Његово мјесто је у СПЦ и у Царству Небескоме.

Амин, Боже дај.

[Богојевић]

Владика Григорије:

Српска црква је остала јединствена. Ово је био удар на јединство Цркве, а Црква је показала снагу и одговорност изнад очекивања. Рекао бих задивљујућу свест о важности јединства. И након тако болне и ником миле одлуке као што је рашчињење једног епископа, показало се колико је снажна свест о јединству наше Цркве. И они који су можда мислили другачије, схватили су да постоје важније и оне најважније ствари. Ако неко мисли или тумачи другачије он мора приклонити главу саборној одлуци јер је саборност предуслов, односно услов јединства, а не ничије мишљење или тумачење.

prstgore

[Semberac]

Што се тиче "тврде" линије, жао ми је, али она не постоји - осим на речима. Да, има архијереја који имају мало тврђе изјаве, али ни један не би смео да се изјасни против дијалога. Тзв. "тврда линија" наравно, с правом поставља питање резултата досадашњег дијалога и врло оштро критикује сваку појаву саслуживања са римокатолицима - али, и "најтврђи" нису одолели да приме разне видове већих или мањих финансијских средстава од РКЦ па и неких протестаната. Мислим да готово и нема неког архијереја СПЦ који нема барем неку фотографију сусрета са римокатоличким великодостојницима. Све је то и нормално и у реду...

Па о томе ти и причам брате, нико у СПЦ није против дијалога (нисам ни ја, далеко било). Али граница је за мене (сад ти мене можеш назвати екуменистом или антиекуменистом, све зависи шта ПОДРАЗУМЕВАШ под екуменизмом) када се почне заједничарити са иновернима (па макар то било на најмањој инстанци када се архијереји састају са иновернима да би рецимо читали заједно молитве). За некога сам ја тврди антиекумениста (вероватно за већину ЖРУ-а) али за неке сам и "паписта" и "јеретик" (имао сам са људима дијалог који су ме блокирали јер су рекли да их Свет Оци уче да се клоне екуменистичких јеретика prstgore).

Ја за себе кажем да подржава православни икуменизам, то је то. Нисам ни екумениста нити антиекумениста- ја сам православни Хришћанин, једноставно.

Али исто тако тежим да будем ревнтељ.

[uros]

Да се надовежем кратко на изванредно писаније брата Андреја, апропо твог коментара брате Семберац.

Не бисмо требали да заборавимо да је и Јуда Искариотски исцељивао болесне и чудотворио па је после тога пао и то до у понор најцрњи (такође, сложићемо се да је имао и неупоредиво бољег Духовника него што је био било који светитељ, па и св. о. Јустин). То кажем не да бих поредио о. Артемија са Јудом него да бих нагласио са какве висине је човеку могуће да падне. Нико дакле не спори бројне пастирске подвиге бившег владике, нарочито не оне у почетку архипастирствовања (погледај на пример овде, при почетку текста, описани су неки од детаља тих подвига). У том смислу би требало да гледаш и на ово твоје питање и одговор: "Јел овај чикица изгледа на злонамерног расколника, секташа?НЕ НЕ НЕ". Осим тога што "изглед" као такав не мора ништа да значи, о. Артемије свакако не оскудева ни у изузетно позитивним за СПЦркву делима због којих су му, моје је мишљење, његова сабраћа и показала невероватну дуготрпељивост и снисходљивост. Али то нажалост не значи да оскудева и у супротним, деструктивним по СПЦ делима као што се показало до сада.

[Zeebedee]

Pa dobro da dodam; ne samo da je Vladika Nikolaj pobegao od Dionisija iz Libertyvilla, vec su toi radili svi cestiti ljudi tog doba.

Poznate su njegove zurke, bahanalije i sta sve ne. Poznavali su ga po svim barovima oko Libertyvilla; uvek je nosio pistolj, i spopadao mlade devojke. A kada bi isao u posete parohijama; veliki plus bi bio ako bi mu se pronasla neka devojka da provede noc sa njim.

Eto takav je covek uspeo da pocepa Crkvu. I takvog coveka Artemija zove blazene mu uspomene  prstgore prstgore

[andrej]

Што се тиче "тврде" линије, жао ми је, али она не постоји - осим на речима. Да, има архијереја који имају мало тврђе изјаве, али ни један не би смео да се изјасни против дијалога. Тзв. "тврда линија" наравно, с правом поставља питање резултата досадашњег дијалога и врло оштро критикује сваку појаву саслуживања са римокатолицима - али, и "најтврђи" нису одолели да приме разне видове већих или мањих финансијских средстава од РКЦ па и неких протестаната. Мислим да готово и нема неког архијереја СПЦ који нема барем неку фотографију сусрета са римокатоличким великодостојницима. Све је то и нормално и у реду...

Па о томе ти и причам брате, нико у СПЦ није против дијалога (нисам ни ја, далеко било). Али граница је за мене (сад ти мене можеш назвати екуменистом или антиекуменистом, све зависи шта ПОДРАЗУМЕВАШ под екуменизмом) када се почне заједничарити са иновернима (па макар то било на најмањој инстанци када се архијереји састају са иновернима да би рецимо читали заједно молитве). За некога сам ја тврди антиекумениста (вероватно за већину ЖРУ-а) али за неке сам и "паписта" и "јеретик" (имао сам са људима дијалог који су ме блокирали јер су рекли да их Свет Оци уче да се клоне екуменистичких јеретика prstgore).

Ја за себе кажем да подржава православни икуменизам, то је то. Нисам ни екумениста нити антиекумениста- ја сам православни Хришћанин, једноставно.

Али исто тако тежим да будем ревнтељ.

Добри мој брате,овде и ниси ти у питању него архијереји. Ти можеш да се молиш или не молиш с иновернима колико ти воља и то је ствар за разговор између тебе и твог духовника. Једино архијерејска заједничка молитва у Цркви има РЕАЛНУ ТЕЖИНУ пошто јавно изражава јединство вере. А да би било јединства у вери не сме да буде суштинских догматских и еклисиолошких разлика.

Процену о степену допуштености изражавања заједништва доноси само помесни, свепраославни или васеленски Сабор. Оно што би, за сада, било потпуно недопустиво и што, према мом сазнању ни један архијереј СП Цркве није урадио, јесте да се причести у римокатоличкој миси (мислим да је негде седамдесетих на Западу било неких инцидената заједничког причешћивања, али је на ЗАЈЕДНИЧКОЈ служби свако освећивао своје часне дарове). То би дакле, према еклисиологији коју је поставио свети Марко Евгеник било потпуно недопустиво. Све остало, с мање или више икономије, прихвата или одбацује СА Сабор помесне Цркве.

Дакле, оно што је нејасно је: због чега се лаици баве питањима која их суштински не дотичу? Понављам, било је у црквеној историји и јеретичких и "разбојничких" сабора, када лаици имају и право и обавезу да реагују. Али, да би било каква реакција била оправдана, потребно је постојање те јереси и њена саборска осуда од онога што јесте Црква. Пошто готово све Помесне Цркве (осим, ваљда Јерусалимске и можда Грузијске?) учествују у екуменском дијалогу, а ни оне које не учествују нису анатемиале ове друге (осим оног Сабора тада ипак канонски дискутабилне РПЗЦ која се ипак скоро вратила у оквире РПЦ), за сада нема основа за било какве побуне лаика по питањима која, право речено, нити могу нити требају да разумеју. Јерес је у историји Цркве увек била очигледна појава.