ДРАГИША НЕДОВИЋ (да се не заборави)

[Јаков.]

Вероватно најзначајнији српски музичар, за кога тешко да је неко чуо...  smej.gif

преносим са викија...

"Dragiša Nedović (Kragujevac, 1916. - Kragujevac, 1966.) je malo poznati, ali značajan srpski muzičar i tekstopisac. Rođen je u siromašnoj gradskoj porodici od oca Andreje i majke Gine.

Sa šesnaest godina odlučuje da krene peške iz Kragujevca na put "kako bi narod čuo njegovu muziku". Sa sobom nosi samo gitaru. Put ga odvodi u Bosnu, gde piše bosanske sevdalinke: "U lijepom starom gradu Višegradu", "Iz Bosne se jedna pesma čuje", "Bosanske me pjesme zaniješe", "Prođoh Bosnom kroz gradove"... koje su zanavek ostale među bosanskim brdima.

Posle Bosne put ga dalje vodi u Dalmaciju gde inspirisan morem i brodovima piše pesme "O lipa ti neznanko", "O brodiću beli", "Mare mare, srićo moja" (Kad si bila Mala Mare).

Po povratku u Srbiju piše niz pesama koje su vremenom dobile status izvornih: "Stani stani Ibar vodo", "Obraše se vinogradi dole kraj Topole", "Lepe li su nano Gružanke devojke", "Na Moravi vodenica stara", "Jesen prođe ja se ne oženih", "Ajd' d' idemo Rado", "Siromah sam druže", "Harmoniko moja", "Jutros mi je ruža procvetala", i mnoge druge.

Drugi svetski rat

U Kragujevcu ga zatiče Drugi svetski rat. Izveden je na streljanje u Šumaricama, međutim jedan od Nemaca ga prepoznaje kao kompozitora i on biva deportovan u nemački grad Dormagen. U Dormagenu kao ratni zarobljenik provodi četiri godine. Posle završetka rata, Nedović se vraća u rodni grad, i saznaje da je veliki broj njegovih tekstova uništen.

Posle rata

Ipak, nastavlja da komponuje i piše pesme. Sa prijateljima osniva prvo Udruženje kompozitora i pisaca pesama sa narodnim motivima, a 1950. godine oboleva na plućima. Piše tužnu pesmu "Pluća su mi bolna", koja je zabranjena za javno izvođenje zbog velikog broja samoubistava. Umire 16 godina kasnije od infarkta. Iza sebe ostavlja dvoje dece, sina Aleksandra i ćerku Radu.

Značaj

Poseban pečat koji će ostaviti u istoriji muzike, ogledaće se i u velikoj zaostavštini od preko četiri stotine pesama, bez kojih danas ne prođe nijedna svetkovina u Srbiji, koje se svakodnevno mogu čuti na Baš Čaršiji, kao i u dalmatinskom primorju.

Logično je da se postavi pitanje kako je i zašto ime velikog pesnika prekriveno velom zaborava?! Odgovor, pre svega, zadire u nacionalno ravnodušje kojem su Srbi prema sopstvenoj istoriji kao narod skloni.

Sa druge strane, dobri poznavaoci srpske muzičke istorije skloni su uverenju da je Dragiša Nedović kao samouk muzičar bio žigosan "kao mašinski radnik", što je posebno rabljeno u vreme socrealizma. A taj mašinski radnik je spevao besmrtnu pesmu "U lijepom staru gradu Višegradu" koje se, kao to reče jedan Nedovićev prijatelj, "ne bi postideo ni sam Aleksa Šantić".

Ova pesma, koja za većinu ljudi i danas slovi kao izvorna, napisana je 1936. godine i zaštićena pod imenom "Jutros rano slušam". Po prvi put ju je otpevao Himzo Polovina, najpopularniji bosanski pevač sredinom pedesetih godina. Ali više od 60. godina ova pesma pevana je oskrnavljena, jer je iz nje izbačena strofa u kojoj se govori o njegovom povratku u Srbiju: Ustaj isprati me moram da putujem/ u Srbiju idem svome rodnom gradu/ za tobom ću Kiko večno da tugujem/ zašto sam te samu ostavio mladu/."

[Guest о. Агапије]

Хвала ти Владане што си ово поставио.

Јако волим народну музику и песме које су поменуте овде у тексту али нисам знао ко их је написао.

Поклањам ти једну јако лепу севдалинку мени драгу :

[Zeebedee]

ŠTO TE NEMA?...

Kad na mlado poljsko cv'jeće

    Biser niže ponoć nijema,

Kroz grudi mi želja l'jeće:

    "Što te nema, što te nema?"

Kad mi sanak pokoj dade

    I duša se miru sprema,

Kroz srce se glasak krade:

    "Što te nema, što te nema?"

Vedri istok kad zarudi

    U trepetu od alema,

I tad duša pjesmu budi:

    "Što te nema, što te nema?"

I u času bujne sreće

    I kad tuga uzdah sprema,

Moja ljubav pjesmu kreće:

    "Što te nema, što te nema"...

1897.

ALEKSA ŠANTIĆ

Verzija koju je za film Moj brat Aleksa otpevao Dragan Stojnic je po meni nejlepsa pesma otpevana na srpskom jeziku ikada.

[Јефимија Крунић]

AHhhh, Aleksa Šantić i Dragan Stojnić ..... :229229229:

[Јефимија Крунић]

Stani Ibar vodo

Meni najomiljenija od svih njegovih pesama, iako je teško izabrati. Moj respekt :229229229:

[Јаков.]

Лијепа севдалинка

http://www.youtube.com/watch?v=gTq_AvferQw&feature=related

    Na pr'jestolu sjedi sultan, silni Ekber-car,

    a do njega mlad vezire, mladi Behmen-han.

    "Kazuj meni, mlad vezire, imena ti tvog,

    ko ti dade zlatne ključe od harema mog?"

    "Dala mi ih seja tvoja i poljupca dva,

    a do zore kol'ko bješe ni sam ne znam ja!"

    "Znaš li bolan, mlad vezire, snašao te jad,

    da će dželat glavu tvoju odrubiti sad?"

    "Čekaj malo, saslušaj me, ja sam svemu kriv,

    ljubljah, ljubim, ljubit ću je sve dok budem ziv!

    A sad čini šta ti drago, na volju ti baš,

    ili da mi seju dadeš ili samrt daš!"

    "Na te r'ječi skoči sultan k'o razjaren div,

    mir zavlada k'o da niko ne imade živ.

    Dok najednom zažubori milostivi glas:

    "Ljubite se, sultan Ekber blagosilja vas!"