Episkop Zicki Gospodin Hrizostom Stolic

[Guest Izida]

 

Episkop Hrizostom (Stolić), je rođen 1939. godine u Rumi, gde je završio osnovnu i srednju školu. Po završetku srednje škole odlazi u manastir Dečane, gde je zamonašen i rukopoložen u čin jerođakona i jeromonaha od strane episkopa raškoprizrenskog Pavla. Ubrzo posle toga odlazi u Ameriku da pomogne svom srpskom narodu. U Americi u ruskom manastiru Svete Trojice u Džordanvilu, studirao je teologiju, i po završenim studijama služio je kao pomoćni paroh u Sabornoj crkvi Svetog Vaskrsenja Hristovog u Čikagu i kao parohijski sveštenik u srpskoj crkvi Sv. velikomučenika Georgija u Istočnom Čikagu. Kada je učvrstio temelje crkvenog života u svojoj parohiji, otišao je u Svetu Goru u manastir Hilandar. U Hilandaru je ostao 20 godina, gde je proizveden u čin arhimandrita od strane carigradskog patrijarha Dimitrija. Kao zapažen monah bio je starešina (protos) cele Svete Gore. U manastiru Hilandaru je vršio dužnost bibliotekara gde se, pored stalne molitve, i intelektualno razvijao. Plod njegovog rada u biblioteci je knjiga Svetačnik u dva toma koju je napisao i objavio na srpskom jeziku, a priredio je i Liturgiju svetog apostola Jakova u prevodu na srpski jezik.

Sveti Arhijerejski Sabor SPC na svom redovnom zasedanju, od 14. do 24. maja 1988. godine, u Beogradu, izabrao je arhimandrita Hrizostoma za episkopa zapadnoameričkog. Episkop Hrizostom je upravljao eparhijom sve do 1992. godine, do izbora za episkopa banatskog, posle čega je izabran za episkopa Žičkog.

[Guest Izida]

[Млађо]

            Мудар архијереј који посебну пажњу обраћа на образоване људе и оне који Цркву доживљавају као богослужење. Он је човек богослужења. Такође, воли културу, педантност, пристојност, а и сам је такав јер је одрастао и обликовао се у таквим срединама. Има још једна веома важна чињеница из његове биографије, на коју изгледа нико не обраћа пажњу. Хризостом је као ђак дане и дане провео у епархијском двору у Призрену и учио се од нашег актуелног патријарха. Ако му је у архијерском сабору неко близак то је онда Хризостом.

            Велики је благослов што га је Господ послао на трон светосавски. Од непроцењиве је важности то што је омогућио нама студентима да се око њега окупљамо. Видим да многи моји другари да би дошли на кратак пријем код својих епископа морају да прођу митарствену процедуру, а ми овамо само окренемо један број телефона на који нам се јавља владика Хризостом лично.

            Није много строг иако тако делује. Да не би изгледало да сам пристрасан и да деду идеализујем поменућу само да имам утисак како је неким изненађујућим одлукама и потезима допринео да му ауторитет ослаби, али и не само то. Неке одлуке није донео на време, па се то некако данас осећа у животу Цркве. Оно што му, по мени, недостаје је комуникација са народом. Могу слободно да кажем, не само да је сведена на минимум, већ да је веома евидентно да она не постоји. Ипак се схватање Цркве, као и његов војвођански префињени менталитет не уклапа у потпуности у средину у коју је дошао. То је доказао својом изјавом да је очикивао, пре него што је сео у столицу светог Саве, да је народ у Србији бар мало литургијски свеснији...

              Не бих да судим. Тешко је из ове перспективе да било ко анализира било чије потезе. У многим сегментима везане су му руке пошто је генерално ситуација у Цркви у Србији таква, да је немогуће без колективног залагања и одређених фактора допринети да се мало пробудимо...

              Ако неко има некакво мишљење или питање нека изнесе. Радо ћу се укључити или одговорити.

                                                                                                                                Орарофорни чтец

                                                                                                                                г. Хризостома

                                                                                                                                епископа жичког 0104_cheesy 

[Nikadel]

Неке одлуке није донео на време, па се то некако данас осећа у животу Цркве. Оно што му, по мени, недостаје је комуникација са народом. Могу слободно да кажем, не само да је сведена на минимум, већ да је веома евидентно да она не постоји.

taj rad.

[Млађо]

         Да, победниче (nikeo-gr.). Али треба да имаш у виду и ону руљу у Душковцима. Да ли је могуће са онако острашћеним људима разговарати? Питао сам владику једном приликом: "Преосвећени, многи Вам замерају што немате живе разговоре са народом. Кад се помене владика многима је у глави слика владике Николаја који је непрестано окружен народом и директно му се обраћа." "Па да, али ја сам отворен, нека дођу." Нисам баш био задовољан одговором, али поновићу да не треба губити из вида да је Хриз пречанин који можда помало зазире од примитивних и неотесаних Србијанаца. Он не воли јавашлук и неред, а разговара увек у миру и сталожености која изгледа није својствена српском просечном човеку. Дакле, сваку ствар треба што шире сагледати и из различитих перспектива... Не оправдавам владику нити га посебно критикујем. Износим само чињенице које постоје као препрека да се црквени живот што квалитетније развија. Разлози су врло често обострани и испреплетани. Незахвално је анализирати их само из једне перспективе.

        Имао сам искуство сусрета са оцем Венијамином из Преображења овчарског. На мој најпитомији могући приступ он је одговорио бесом спустивши на бетон флашу домаће стричеве ракије коју сам донео на дар и рекавши: "Носи ово! Немој сад ово да ти шутнем! Идите и ти и онај јеретик над јеретицима Игњатије..." И без икаквог поздрава и аваза више, окрену се и оде у манастирски конак. Да ли ти, брате, мислиш да вреди са таквим особењацима било шта разговарати? Ако је духовни отац такав, каква ли су му тек духовна деца?

        Има и једна интересантна анегдота... Наши студенти у Солуну измишљали животињске надимке за поједине владике у зависности ко од које болести болује. А пошто Хризу још нису ништа нашли прозвали су га БЕЛОГЛАВИ СУП. :cheesy2:  Иначе та птица дуго живи и умире једино од старости...

[antoneta]

Vladika Hrizostom!ja sam bila na njegovom rukopolozenju u Zici,jos dok smo ziveli u kraljevu....Bilo je jako lepo...da i cula sam za oca Venijamina,prijatelji iz zicke eparhije kazu mi da se on grcevito drzi sluzenja sa zatvorenim dverima(a to je u stvari stvar tehnike i nema potrebeda se oko toga dize galama,a i sve vladike sluze sa otvorenim)ugl bilo kako bilo,njegova duhovna deca zaziru od onih koji uopste ulaze u crkvu u kojoj se sluzi sa otvorenim dverima...ne valja to...Vladika je mnogo blag,da

[Nikadel]

Otac Venijamin,duhovnik mog duhovnika,arhimandrita Save.  :smiley:

[Млађо]

          Саве студеничког?

[Nikadel]

ne

[Млађо]

      Рачанског? :smiley: Сигурно си саркастичан? Нема везе. Слушај своје духовнике и сигурно чеш се спасити. Или чеш бити игуман Папраче

[Nikadel]

Racanskog

decko,ja sam sledeci episkop zicki,bolje mi se uslihtaj na vreme ili bacam anatemu  8084.gif

[Млађо]

      8084.gif   Мало смо се удаљили... Нема везе. Требало би са жичког сајта да поставим пар дединих беседа. Имам наравно и још анегдота, али "отом потом". Није он неки екстра беседник. Онако просечан, мада кад је већ покренута тема...

[Guest Izida]

Temu sam postavila iz pijeteta,jer je blagoslovio obnovu manastira i crkve u mom selu,kao i obnovu sluzenja u Staroj crkvi u Ue.A i on je moj episkop.Ali,veliki deo srca mi je ostao u Sabornom hramu u Kragujevcu.I moj duhovni episkop i moj miljenik je vladika Jovan.Mada,on je tako divan

jer je nase gore list!

Djomlice,nigde na Google-u nisam nasla sajt Zicke eparhije.Ima li ga uopste?

[Млађо]

      Поставићу линк. Остани на нету, за десетак минута ћу ти послати пост на једну интересантну тему.

[Млађо]

              Ево везе за сајт манастира Жиче

              http://www.zica.org.rs/