Jump to content

Rezanje kolača- Uvodjenje Srba u idolopoklonstvo?

Оцени ову тему


Препоручена порука

             Prilikom rezanja slavskog kolača sveštenik govori ovu molitvu: Gospode Bože naš prinosimo ti ovo u SLAVU  i čast svetoga .......... njegovim molitvama primi ŽRTVU ovu u nadnebeski svoj žrtvenik.

   Ako pžljivo analiziramo ovu molitvu videćemo da toliko odudara od Novog Zaveta da se postavlja pitanje kakvo nepoznavanje Hristovog spasonosnog dela kod onoga koji je sastavio ovu molitvu.Evo zašto:

  Kao prvo Bog nedaje svoje slave čoveku jer kako se kaže u vozglasu svešteničkom: Da samo Bogu dolikuje svaka slava i čast .....Slava koja je na čoveku je Božija slava i nije zasluga čoveka već dar koji se projavljuje u čoveku te slava pripada uvek Bogu a ne svetitelju.

    Drugo.Kolač nemože biti žrtva zato što je Sin Božiji žrtvovan jednom za svagda i više nema žrtava ni priloga za žrtve u smislu beskrvnih žrtava zato što je Hristova žrtva savršena i nije joj potreban dodatak u žrtvi slavskog kolača.Time što SPC žrtvuje kolač kriz obred pokazuje da ne razume jevandjelje i ruži Hristovu žrtvu smatrajući je nesavršenom pa joj sada treba dodatak o žrtvi kolača.Bog gleda samo na žrtvu Hristovu i one koji  kroz tu žrtvu prilaze Bogu čisti krvlju Hristovom.Srpska Crkva sludjuje srpski narod slavskim kolačima držeći ih u idolopoklonstvo te zato ti idolopoklonici slavarski vernici i ne dolaze na liturgiju jer su izgubili duhovnu razum za poruku jevandjelja a sveštenstvo srpske crkve radi velike novčane dobiti gaze  žrtvu Hristovu smatrajući je nedovoljnom i nesavršenom.

    Zato u srpskom narodu nikada neće biti duhovnog probudjenja kako se dešava u drugim pravoslavnim zemljama. Nema ništa od liturgijske obnove kod srba dokle se SPC ne odreknu svojih istorijskih zabluda tradicije.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сам наслов ти је неозбиљан, и незналачки.

Резање колача није средиште живота наше Помесне Цркве. Средиште живота је Литургија, јер се на Литургији конституише Црква. Све друго што живимо у току седмице, представља наше освећење времена, и припрема за Евхаристију.

Наш народ је на највеће празнике, у далекој прошлости, примао Свету тајну крштења, и тиме улазио у Цркву. О овоме треба да нађеш кратак и изванредан чланак блаженопочившег Патријарха Павла, па ће ти много тога бити јасније. Нема никакве истине у томе-тврдити да је овај свети чин увођење у паганство.

Друго, када се човек озбиљно замисли над овом узвишеном радњом-сечењем и уздизањем колача, који символише жртву(а не позива, нити тежи жртвовању), не помисли ли бар да је то символика једног другог Уздизања, које ми вршимо управо на Литургији? Ово значи и да је право узношење једино у Литургији, а да је ово подизање колача неодвојиви део тога, и да своју пуноћу треба да има у учествовању на Литургији, пре свега Причешћивањем.

Слава коју помињеш, у свом свом неразумевању, није ниподаштавање или унижавање Божије славе, него доказ да Бог прослави светога Свога. Размисли о томе.

Сам колач није жртва, и то већ поменух, него има своју символику. Нађи Отачник, цео један број посвећен је символизму, и његовом схватању за разумевање живота Цркве, и живота у Цркви.

СПЦ не слуђије српски народ, драги грађанине, а доказа за ово имаш напретек. Узми Мисионар, главно гласило СПЦ за младе(број јул-август 2009.г.), и тамо ћеш наћи неколико чланака о томе. Нигде се не износи став који ти потенцираш, као црквени. То што неки имају погрешну праксу, не може да унизи узвишеност СПЦ. Запамти-наша грешност не може никада да унизи Божију светост, чији смо сапричасници и саудеоници у Цркви, првенствено Литургији.

Последњи пасус ти је највећи промашај, у српском народу је огроман преображај, и он је знак великог и дубоког буђења. И ја бих волео да је у већој мери, и да се више људи прене, али, погрешан метод је помништавање старе традиције. Бољи метод је увођење традиције у Цркву, њено укотвљење у богослужбени живот Цркве Божије. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

             Prilikom rezanja slavskog kolača sveštenik govori ovu molitvu: Gospode Bože naš prinosimo ti ovo u SLAVU  i čast svetoga .......... .....................

............

    Zato u srpskom narodu nikada neće biti duhovnog probudjenja kako se dešava u drugim pravoslavnim zemljama. Nema ništa od liturgijske obnove kod srba dokle se SPC ne odreknu svojih istorijskih zabluda tradicije.

    Заиста не знам шта Вас је иницирало за оваквим текстом, али се искрено надам да је пролазног карактера,као и да Ће Вас Свемилостиви Пригрлити свом својом Љубављу и топлином.

    Прослављање Светитеља и није ничије до Божије. Наиме Духом Светим кроз рукоположени клир од Бога Самог, неко се именује светитељем. Па самим тим, када се кроз молитву каже "У славу и част Светог.." и није ништа друго до "амин" на вољу Божију, изражену кроз Духа Светог, којим се неко проглашава Светим. Слажем се Вашим ставом у вези Једине Савршене Жртве, Христа Спаситеља, али у овој молитви се и не мисли на било какво поређење са Жртвом Христа, јер то и јесте и немогуће и неприхватљиво, већ благодарност наша Богу, крстообразно пресецање представља страдање Христово, и целивањем пресеченог колача преливеног вином-симболом крви Христове, уз речи Христос међу нама-Јесте и Биће, потврђујемо да је Свемилостиви изнад свега и сваког. Као и жито, или уље у кандилу, тако и славски колач јесте наша "жртва" захвалности Богу, Који нас и поред свега што чинимо и говоримо, неизмерно Воли и Позива Себи.  И све написано се казује и у тропарима који се певају тог дана:

Свјати мученици иже добрје страдалчествоваше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим.

Свети мученици, пошто сте храбро страдали и увенчали се венцима славе, молите се Господу да се смилује на душе наше....,

где се очигледно види Ко Је Једини Коме се сви трудимо да се уподобимо, и што и у осталим тропарима, потврђујемо и радујемо се Истини коју спознасмо

Слава Тебје Христе Боже, Апостолов похвало, мучеников радованије, ихже проповјед, Тројица Јединосушчнаја.

Слава Теби, Христе Боже, Апостола похвало, мученика радовање, чија је проповед Тројица Једносушна.

Исаије ликуј, Дјева имје во чревје, и роди Сина Емануила, Бога же и человјека, Восток имја Јему: Јегоже величајушче, Дјеву ублажајем.

Исаије, ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо пресвету Дјеву.

    Део у коме коментаришете СПЦ-у, обзиром да сте и сами свештеник, не бих ни да поновим, а камоли да анализирам, јер ја нисам свештеник, али истовремено уопште нисам сигуран да је начин на који свој став износите, смирен, што се очекује од сваког хришћанина, а посебно од свештенства.

Али последњи пасус у коме песимистично тврдите да у српском народу неће бити никада духовног пробуђења, једноставно не стоји, јер чињенице говоре другачије. Да је народа недовољно на Светим Литургијама, јесте тачно, али га за разлику у односу на скору прошлост има, Богу хвала, и ако Бог Да, биће их све више.

    И поред сазнања о Вашем изузетно тешком и напорном труду у својој парохији, које стекох пажљивим читањем свега што пишете, од трена од кад сте на форуму, и потпуног разумевања, о чему сам и сам неколико пута писао, искрено се надам и Богу молим да Вам Да снаге и смирења да истрајете, јер тад сте најблагодарнији својим сажитељима, који у Вама током Свете Литургије, Христов Лик виде....

Опростите, и благословите о."Адмирале"

facenew22222222

0442_feel

greengrin  

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не даје, не може... Да би се неко бавио богословљем, браћо света, неопходно је да макар савлада граматику, ако већ има претензије на озбиљне теме... Можда цепидлачим, али када видим неписменост мене то одбија од текста и показује својеврсну дозу неозбиљности.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

              Prilikom rezanja slavskog kolača sveštenik govori ovu molitvu: Gospode Bože naš prinosimo ti ovo u SLAVU  i čast svetoga .......... .....................

............

    Zato u srpskom narodu nikada neće biti duhovnog probudjenja kako se dešava u drugim pravoslavnim zemljama. Nema ništa od liturgijske obnove kod srba dokle se SPC ne odreknu svojih istorijskih zabluda tradicije.

    Заиста не знам шта Вас је иницирало за оваквим текстом, али се искрено надам да је пролазног карактера,као и да Ће Вас Свемилостиви Пригрлити свом својом Љубављу и топлином.

    Прослављање Светитеља и није ничије до Божије. Наиме Духом Светим кроз рукоположени клир од Бога Самог, неко се именује светитељем. Па самим тим, када се кроз молитву каже "У славу и част Светог.." и није ништа друго до "амин" на вољу Божију, изражену кроз Духа Светог, којим се неко проглашава Светим. Слажем се Вашим ставом у вези Једине Савршене Жртве, Христа Спаситеља, али у овој молитви се и не мисли на било какво поређење са Жртвом Христа, јер то и јесте и немогуће и неприхватљиво, већ благодарност наша Богу, крстообразно пресецање представља страдање Христово, и целивањем пресеченог колача преливеног вином-симболом крви Христове, уз речи Христос међу нама-Јесте и Биће, потврђујемо да је Свемилостиви изнад свега и сваког. Као и жито, или уље у кандилу, тако и славски колач јесте наша "жртва" захвалности Богу, Који нас и поред свега што чинимо и говоримо, неизмерно Воли и Позива Себи.  И све написано се казује и у тропарима који се певају тог дана:

Свјати мученици иже добрје страдалчествоваше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим.

Свети мученици, пошто сте храбро страдали и увенчали се венцима славе, молите се Господу да се смилује на душе наше....,

где се очигледно види Ко Је Једини Коме се сви трудимо да се уподобимо, и што и у осталим тропарима, потврђујемо и радујемо се Истини коју спознасмо

Слава Тебје Христе Боже, Апостолов похвало, мучеников радованије, ихже проповјед, Тројица Јединосушчнаја.

Слава Теби, Христе Боже, Апостола похвало, мученика радовање, чија је проповед Тројица Једносушна.

Исаије ликуј, Дјева имје во чревје, и роди Сина Емануила, Бога же и человјека, Восток имја Јему: Јегоже величајушче, Дјеву ублажајем.

Исаије, ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо пресвету Дјеву.

    Део у коме коментаришете СПЦ-у, обзиром да сте и сами свештеник, не бих ни да поновим, а камоли да анализирам, јер ја нисам свештеник, али истовремено уопште нисам сигуран да је начин на који свој став износите, смирен, што се очекује од сваког хришћанина, а посебно од свештенства.

Али последњи пасус у коме песимистично тврдите да у српском народу неће бити никада духовног пробуђења, једноставно не стоји, јер чињенице говоре другачије. Да је народа недовољно на Светим Литургијама, јесте тачно, али га за разлику у односу на скору прошлост има, Богу хвала, и ако Бог Да, биће их све више.

    И поред сазнања о Вашем изузетно тешком и напорном труду у својој парохији, које стекох пажљивим читањем свега што пишете, од трена од кад сте на форуму, и потпуног разумевања, о чему сам и сам неколико пута писао, искрено се надам и Богу молим да Вам Да снаге и смирења да истрајете, јер тад сте најблагодарнији својим сажитељима, који у Вама током Свете Литургије, Христов Лик виде....

Опростите, и благословите о."Адмирале"

whackado

1405_love

dada 

  Šta ste se bre uspaničili,pa ja sam postavio tekst koji mi je poslao neki protestant, sektaš a mene interesuje vaš komentar.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

              Prilikom rezanja slavskog kolača sveštenik govori ovu molitvu: Gospode Bože naš prinosimo ti ovo u SLAVU  i čast svetoga .......... .....................

............

     Zato u srpskom narodu nikada neće biti duhovnog probudjenja kako se dešava u drugim pravoslavnim zemljama. Nema ništa od liturgijske obnove kod srba dokle se SPC ne odreknu svojih istorijskih zabluda tradicije.

     Заиста не знам шта Вас је иницирало за оваквим текстом, али се искрено надам да је пролазног карактера,као и да Ће Вас Свемилостиви Пригрлити свом својом Љубављу и топлином.

     Прослављање Светитеља и није ничије до Божије. Наиме Духом Светим кроз рукоположени клир од Бога Самог, неко се именује светитељем. Па самим тим, када се кроз молитву каже "У славу и част Светог.." и није ништа друго до "амин" на вољу Божију, изражену кроз Духа Светог, којим се неко проглашава Светим. Слажем се Вашим ставом у вези Једине Савршене Жртве, Христа Спаситеља, али у овој молитви се и не мисли на било какво поређење са Жртвом Христа, јер то и јесте и немогуће и неприхватљиво, већ благодарност наша Богу, крстообразно пресецање представља страдање Христово, и целивањем пресеченог колача преливеног вином-симболом крви Христове, уз речи Христос међу нама-Јесте и Биће, потврђујемо да је Свемилостиви изнад свега и сваког. Као и жито, или уље у кандилу, тако и славски колач јесте наша "жртва" захвалности Богу, Који нас и поред свега што чинимо и говоримо, неизмерно Воли и Позива Себи.  И све написано се казује и у тропарима који се певају тог дана:

Свјати мученици иже добрје страдалчествоваше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим.

Свети мученици, пошто сте храбро страдали и увенчали се венцима славе, молите се Господу да се смилује на душе наше....,

где се очигледно види Ко Је Једини Коме се сви трудимо да се уподобимо, и што и у осталим тропарима, потврђујемо и радујемо се Истини коју спознасмо

Слава Тебје Христе Боже, Апостолов похвало, мучеников радованије, ихже проповјед, Тројица Јединосушчнаја.

Слава Теби, Христе Боже, Апостола похвало, мученика радовање, чија је проповед Тројица Једносушна.

Исаије ликуј, Дјева имје во чревје, и роди Сина Емануила, Бога же и человјека, Восток имја Јему: Јегоже величајушче, Дјеву ублажајем.

Исаије, ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо пресвету Дјеву.

     Део у коме коментаришете СПЦ-у, обзиром да сте и сами свештеник, не бих ни да поновим, а камоли да анализирам, јер ја нисам свештеник, али истовремено уопште нисам сигуран да је начин на који свој став износите, смирен, што се очекује од сваког хришћанина, а посебно од свештенства.

Али последњи пасус у коме песимистично тврдите да у српском народу неће бити никада духовног пробуђења, једноставно не стоји, јер чињенице говоре другачије. Да је народа недовољно на Светим Литургијама, јесте тачно, али га за разлику у односу на скору прошлост има, Богу хвала, и ако Бог Да, биће их све више.

     И поред сазнања о Вашем изузетно тешком и напорном труду у својој парохији, које стекох пажљивим читањем свега што пишете, од трена од кад сте на форуму, и потпуног разумевања, о чему сам и сам неколико пута писао, искрено се надам и Богу молим да Вам Да снаге и смирења да истрајете, јер тад сте најблагодарнији својим сажитељима, који у Вама током Свете Литургије, Христов Лик виде....

Опростите, и благословите о."Адмирале"

whackado

1405_love

dada 

  Šta ste se bre uspaničili,pa ja sam postavio tekst koji mi je poslao neki protestant, sektaš a mene interesuje vaš komentar.
Komentari su vise nego jasni.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

             Prilikom rezanja slavskog kolača sveštenik govori ovu molitvu: Gospode Bože naš prinosimo ti ovo u SLAVU  i čast svetoga .......... njegovim molitvama primi ŽRTVU ovu u nadnebeski svoj žrtvenik.

   Ako pžljivo analiziramo ovu molitvu videćemo da toliko odudara od Novog Zaveta da se postavlja pitanje kakvo nepoznavanje Hristovog spasonosnog dela kod onoga koji je sastavio ovu molitvu.Evo zašto:

  Kao prvo Bog nedaje svoje slave čoveku jer kako se kaže u vozglasu svešteničkom: Da samo Bogu dolikuje svaka slava i čast .....Slava koja je na čoveku je Božija slava i nije zasluga čoveka već dar koji se projavljuje u čoveku te slava pripada uvek Bogu a ne svetitelju.

    Drugo.Kolač nemože biti žrtva zato što je Sin Božiji žrtvovan jednom za svagda i više nema žrtava ni priloga za žrtve u smislu beskrvnih žrtava zato što je Hristova žrtva savršena i nije joj potreban dodatak u žrtvi slavskog kolača.Time što SPC žrtvuje kolač kriz obred pokazuje da ne razume jevandjelje i ruži Hristovu žrtvu smatrajući je nesavršenom pa joj sada treba dodatak o žrtvi kolača.Bog gleda samo na žrtvu Hristovu i one koji  kroz tu žrtvu prilaze Bogu čisti krvlju Hristovom.Srpska Crkva sludjuje srpski narod slavskim kolačima držeći ih u idolopoklonstvo te zato ti idolopoklonici slavarski vernici i ne dolaze na liturgiju jer su izgubili duhovnu razum za poruku jevandjelja a sveštenstvo srpske crkve radi velike novčane dobiti gaze  žrtvu Hristovu smatrajući je nedovoljnom i nesavršenom.

     Zato u srpskom narodu nikada neće biti duhovnog probudjenja kako se dešava u drugim pravoslavnim zemljama. Nema ništa od liturgijske obnove kod srba dokle se SPC ne odreknu svojih istorijskih zabluda tradicije.

Ne diraj nam slavu nesreco.....

Dolazili kod mene kuci neki Jehovini svedoci nekoliko puta a prvi put cim su seli za sto odmah su krenuli  u juris na Ikonu Svetog Luke. Tu me grdno naljute i ja ti ne budem lenj vec mali interrnet, malo Sveto Pismo, malo levo, malo desno, naucim ja po nesto tako da su prestali da mi dolaze. Sami od sebe, kao sto su poceli bili da dolaze....

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

             Prilikom rezanja slavskog kolača sveštenik govori ovu molitvu: Gospode Bože naš prinosimo ti ovo u SLAVU  i čast svetoga .......... njegovim molitvama primi ŽRTVU ovu u nadnebeski svoj žrtvenik.

   Ako pžljivo analiziramo ovu molitvu videćemo da toliko odudara od Novog Zaveta da se postavlja pitanje kakvo nepoznavanje Hristovog spasonosnog dela kod onoga koji je sastavio ovu molitvu.Evo zašto:

  Kao prvo Bog nedaje svoje slave čoveku jer kako se kaže u vozglasu svešteničkom: Da samo Bogu dolikuje svaka slava i čast .....Slava koja je na čoveku je Božija slava i nije zasluga čoveka već dar koji se projavljuje u čoveku te slava pripada uvek Bogu a ne svetitelju.

    Drugo.Kolač nemože biti žrtva zato što je Sin Božiji žrtvovan jednom za svagda i više nema žrtava ni priloga za žrtve u smislu beskrvnih žrtava zato što je Hristova žrtva savršena i nije joj potreban dodatak u žrtvi slavskog kolača.Time što SPC žrtvuje kolač kriz obred pokazuje da ne razume jevandjelje i ruži Hristovu žrtvu smatrajući je nesavršenom pa joj sada treba dodatak o žrtvi kolača.Bog gleda samo na žrtvu Hristovu i one koji  kroz tu žrtvu prilaze Bogu čisti krvlju Hristovom.Srpska Crkva sludjuje srpski narod slavskim kolačima držeći ih u idolopoklonstvo te zato ti idolopoklonici slavarski vernici i ne dolaze na liturgiju jer su izgubili duhovnu razum za poruku jevandjelja a sveštenstvo srpske crkve radi velike novčane dobiti gaze  žrtvu Hristovu smatrajući je nedovoljnom i nesavršenom.

    Zato u srpskom narodu nikada neće biti duhovnog probudjenja kako se dešava u drugim pravoslavnim zemljama. Nema ništa od liturgijske obnove kod srba dokle se SPC ne odreknu svojih istorijskih zabluda tradicije.

ovo hit dana,sta reci na sve  gdjesu ti prosvijetljeni  kad tako  jednu vjeru jednu religiju i to manje vise sve ljudska bica sto su u toj zajednici    ,ma to ti pises o srbima sto    ,  bi htio da se tebi poklone pa da im put pokazes ,propises to je jako velika zabludelost ljudska  druge spasavati a sebe  neprimjetiti gdje se nalazi,oces reci u ovom pisanju da imas recept na koji nacin u tv ojoj crkvi se pare  uzimaju ,ili lisce  mjesto para  pakujete na zemlji, nemoj zamjeriti al sve u svemu tako nekome i mnogome narodu reci da su u zabludi  ,ako imas volju da objasnis tvoju nezabludivost  ,posebno sto se tice idilopoklonstva i jos  o parama koje neskuplja tvoja zajednica 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zato u srpskom narodu nikada neće biti duhovnog probudjenja kako se dešava u drugim pravoslavnim zemljama. Nema ništa od liturgijske obnove kod srba dokle se SPC ne odreknu svojih istorijskih zabluda tradicije.                              samo neprobudjeni  zude da bude neprobudjene

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Свјати мученици иже добрје страдалчествоваше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим.

Свети мученици, пошто сте храбро страдали и увенчали се венцима славе, молите се Господу да се смилује на душе наше....,

где се очигледно види Ко Је Једини Коме се сви трудимо да се уподобимо, и што и у осталим тропарима, потврђујемо и радујемо се Истини коју спознасмо

Слава Тебје Христе Боже, Апостолов похвало, мучеников радованије, ихже проповјед, Тројица Јединосушчнаја.

Слава Теби, Христе Боже, Апостола похвало, мученика радовање, чија је проповед Тројица Једносушна.

Исаије ликуј, Дјева имје во чревје, и роди Сина Емануила, Бога же и человјека, Восток имја Јему: Јегоже величајушче, Дјеву ублажајем.

Исаије, ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо пресвету Дјеву.

ima li negde tonski zapis, zna li ko????

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Свјати мученици иже добрје страдалчествоваше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим.

Свети мученици, пошто сте храбро страдали и увенчали се венцима славе, молите се Господу да се смилује на душе наше....,

где се очигледно види Ко Је Једини Коме се сви трудимо да се уподобимо, и што и у осталим тропарима, потврђујемо и радујемо се Истини коју спознасмо

Слава Тебје Христе Боже, Апостолов похвало, мучеников радованије, ихже проповјед, Тројица Јединосушчнаја.

Слава Теби, Христе Боже, Апостола похвало, мученика радовање, чија је проповед Тројица Једносушна.

Исаије ликуј, Дјева имје во чревје, и роди Сина Емануила, Бога же и человјека, Восток имја Јему: Јегоже величајушче, Дјеву ублажајем.

Исаије, ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо пресвету Дјеву.

ima li negde tonski zapis, zna li ko????

И мени треба. Имам ноте, али  :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 7 months later...

Ne diraj nam slavu nesreco.....

Dolazili kod mene kuci neki Jehovini svedoci nekoliko puta a prvi put cim su seli za sto odmah su krenuli  u juris na Ikonu Svetog Luke. Tu me grdno naljute i ja ti ne budem lenj vec mali interrnet, malo Sveto Pismo, malo levo, malo desno, naucim ja po nesto tako da su prestali da mi dolaze. Sami od sebe, kao sto su poceli bili da dolaze....

Nisi morao zbog njih prevrtat cijeli internet, trebao si ih odmah pozvat da ti pomognu jer te recimo bole leđa, ruka, noga i sl. izmisliš nešto, svejedno šta. Pa da odu s tobom pomoć ti u okopavanju krompira, čišćenju podruma, tavana ili im reći bilo šta slično a isparili bi momentalno ko teleportovani tim transporterom iz Star Treka i više nikad ti se ne bi ponovo pojavili niti ukazali. A tvoju kuću bi od tada zaobilazili u velikom luku i još bi svim drugima jehovama poslali tvoju adresu s upozorenjem da k vama nipošto ne hodaju jer im se tamo može desiti nešto strašno! Oni bježe od posla ko đavo od krsta! Hahahahahaha!

teleportation-0129_288x216.jpg   prstgore  

Super sajt o Star Treku: http://www.startrekonline.com/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...