U cemu je razlika izmedju greha verujucih i neverujucih?

[о.ЗлаткоN]

Е, брате у Христу, ал би ја волео да разумем шта ти то питаш. Али ако сам добро разумео, мислим да се и само питање неможе поставити на понуђен начин типа квантитета (или хехехе замислите небулозе "квалитета" )греха.

Лични грех је мој непријатељ и дај Боже да сваки препознам, па да се ухватимо у коштац...

Литургијско обраћање Светој Тројици, нпр. да нас удостоји да принесемо предложене дарове или било који моменат у току Свете Литургије не чини нас мање грешнима. А осећање благодати, смирења... проистиче из Светолитургијске заједнице. Но и даље, као какве детенце које иде према родитељу свом се тетурамо, заносимо, падамо, устајемо.... боримо се - али имамо јасан циљ пред собом. 

Безгрешњака, дивних и честитих.... мислим оних који о себи тако мисле или чак и говоре - нажалост има. Међутим та њихова прелест је, сматрам, баш у томе да непрепознавају свој грех а ако га и увиде нехватају се са њим у коштац тако лако јер тапшање по рамену, похвале, дивљења..... опасне замке нечастивог рађају гордост а то је већ прича која се незавршава са "и живели су сретно и дуго...." prst ka dole

  У Вашем посту имате пар предивних мисли, ја можда промаших тему али не замерите - баш ми је легло "да бацим на папир" пар речи.

[Никола Ђоловић]

Е, брате у Христу, ал би ја волео да разумем шта ти то питаш. Али ако сам добро разумео, мислим да се и само питање неможе поставити на понуђен начин типа квантитета (или хехехе замислите небулозе "квалитета" )греха.

Лични грех је мој непријатељ и дај Боже да сваки препознам, па да се ухватимо у коштац...

Литургијско обраћање Светој Тројици, нпр. да нас удостоји да принесемо предложене дарове или било који моменат у току Свете Литургије не чини нас мање грешнима. А осећање благодати, смирења... проистиче из Светолитургијске заједнице. Но и даље, као какве детенце које иде према родитељу свом се тетурамо, заносимо, падамо, устајемо.... боримо се - али имамо јасан циљ пред собом. 

Безгрешњака, дивних и честитих.... мислим оних који о себи тако мисле или чак и говоре - нажалост има. Међутим та њихова прелест је, сматрам, баш у томе да непрепознавају свој грех а ако га и увиде нехватају се са њим у коштац тако лако јер тапшање по рамену, похвале, дивљења..... опасне замке нечастивог рађају гордост а то је већ прича која се незавршава са "и живели су сретно и дуго...." smej.gif

  У Вашем посту имате пар предивних мисли, ја можда промаших тему али не замерите - баш ми је легло "да бацим на папир" пар речи.

Не видим шта није јасно када си сам дао итекако одговор који је у складу са темом? Далеко је ово од промашаја теме!

prst ka dole