Милослав Самарџић

[marija]

Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровацу, где је

завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио

је новинарску школу "Вечерњих новости", у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У ''Погледе'', тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. ''Новости'' напушта 1986, због необјављених критичких текстова према

тадашњем режиму. Крајем 1985. у ''Погледима'' постаје уредник рубрике

''Универзитет'', а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка

листа, 2005. године.

У уводнику из фебруарског броја ''Погледа'' 1988. Самарџић је објавио

коменатар о вишепартијском систему, што је био први чланак у коме се

вишестраначје код нас помиње у позитивном контексту од 1944. године. У

уводнику мајског броја 1989. објавио је ''Предлог за укидање закона о

заштити имена и лика Ј. Б. Тита'' - први предлог те врсте у земљи. У

новембарском броју 1989. године објавио је први афирмативни чланак о

ђенералу Дражи Михаиловићу, а на насловној страни била је до тада

скривана немачка потерница за ђенералом на 100.000 рајхсмарака у

злату.

Крајем те 1989. године почиње оснивање опозиционих странака у Србији,

којима ''Погледи'' уступају простор и тако постају прво опозиционо

гласило.

Маја 1990. године Самарџић објављује први интервју престолонаследника

Александра Карађорђевића српским новинама.

Под његовим руководством лист постаје врло читан, а у јуну 1990.

достиже тираж од 200.000 примерака. ''Погледи'' су тада били

најтиражнији и најчитанији друштвено-политички часопис у земљи. Ујесен

1990. године ''Погледи'' први покрећу тему о ратним и поратним злочинима комуниста. Због ове теме, а и неких других критичких чланака, Самарџић се нашао на суду преко 100 пута. Био је оптуживан за вербални деликт и клевету путем штампе, али ни једном није осуђен. Од 1986. до 1993. позиван је на више стотина тзв. информативних разговора у тајну полицију. Полицијски досије, који је видео после 2000. године, састоји се од око 600 страница извештаја о прислушкивању телефона, праћењу рада и кретања. У досијеу се налазе и транскрипти прислушкиваних разговора са војводом Момчилом Ђујићем и другим истакнутим личностима српске емиграције.

''Погледи''  су иступили са универзитета и постали друштвено предузеће

крајем 1990. године. Наредне године Самарџић их откупљује, без имовине, а у замену за право коришћења назива листа преузима обавезу да финансијски и стручно помаже штампање новог студентског листа, ФАКК.

У ''Погледима'', као и у десетак новина и часописа у којима је сарађивао и још сарађује, објавио је преко 1.000 чланака.

Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог

светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра. Зато на пољу историје исказује најплоднији рад и данас је један од наших најбољих познавалаца проблематике Другог светског рата. Његово највеће научно стваралаштво јесте петотома књига о генералу Михаиловићу и четничком покрету, која важи за најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата код нас, са око 3000 страница и око 8000 фуснота.

Као уредник издавачког сектора ''Погледа'', објавио је у Србији петнаестак знаменитих књига српске четничке емиграције.

У међувремену, Самарџић показује занимање за лингвистику и књижевност: године 1995. појавило се прво издање његове обимне студије ''Тајне 'Вукове реформе''', а 2007. први роман ''Борачки крш''. Те године

постао је члан Удружења књижевника Србије.

Објавио је следећа дела:

- "Ђаци на Голом отоку" (1989),

- "Краљ је наш" (1992),

- "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета" (прво

издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања

2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007; од 2005. године ова

књига се објављује и у меком повезу, мањег обима и формата, а до сада

је објављено 12 наставака),

- "Тајне Вукове реформе" (1995. и 1997),

- "Забрањени очеви у исповестима своје деце" (прво издање 1998, друго

допуњено 2003),

- "Истина о Калабићу" (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и

допуњено 2007),

- "Борбе четника против Немаца и Усташа (1941-1945), Књиге 1- 2" (2006),

- "Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)",

- "Борачи крш" (2007),

- ''Војвода Момчило Ђујић'' (2008),

- "Ђенерал Дража - Војвода Ђујић, ратна преписка" (2009).

Приређивач је албума четничких фотографија које је јавност први пут

видела:  "Албум српских четника ђенерала Драже Михаиловића у 1.000

слика" (први том 1998, други 2000, трећи 2002), "Албум Ђенерала Драже"

(2008) и "Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде".

Сарађивао је у следећим документарним ТВ серијама:  "Равногорска

читанка" (2000), "Више од пола века - Кент" (2002) и "Записи из

равногорског покрета" (2007). Тренутно је стручни сарадник на изради

још једне документарне ТВ серије.

Учествовао је на многим трибинама у земљи и у српској емиграцији.

Живи и ради у Крагујевцу. Ожењен је, има двоје деце.

[marija]

Публициста и новинар Милослав Самарџић

# Наслов: Miloslav Samardzic

# Албум: Rijec posjec

# Година: 2008

# Величина: 50:57 минута (8.86 МБ)

# Формат: MP3 Mono 11kHz 24Kbps (VBR)

У емисији "Ријеч посијеч" Милослав Самарџић, публициста и новинар, говори о равногорској историји коју пише у свијетлу нових докумената, часопису "Погледи" из деведесетих година, реафирмисању монархије и нације код Срба, о данашњој Србији и њеној власти...

    * Преузмите аудио датотеку

    * 324 преузимања

    * 93 слушања

http-~~-//www.svetigora.com/node/3960

[marija]

МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ:

ИСТОРИЈА

МИТ О ЧЕТНИЧКОЈ ИЗДАЈИ

    Командант Горске краљеве гарде Никола Калабић спада у ред најпознатијих и најоклеветанијих личности из Другог светског рата. Како је стварно ухапшен Дража Михаиловић?

У доба комунизма клевете о Николи Калабићу стизале су са свих страна: из новина и књига, биоскопа, с ТВ екрана. Зашто баш о њему, објаснио је један од најважнијих људи из окружења Јосипа Броза Тита, генерал Ђоко Јованић. „Хтјело се да се тиме четнички покрет у потпуности искомпромитује", рекао је он 2000. године у вези с измишљотини о Калабићевој издаји генерала Драже Михаиловића. Комунисти су, наиме, веровали да ће највећи ефекат постићи ако издају врховног команданта припишу команданту најелитније јединице - Гарде. У стварности, Калабић је погинуо у сукобу с јединицама Озне јануара 1946. године испред Дегурићке пећине код Ваљева, то јест два месеца пре него што је заробљен Дража.

Чика Пера

Потпуковник Алберт Сајц, који је обилазио Гарду крајем 1943, записао је у својим мемоарима:

„Никола Калабић је био један од најинтересантнијих људи у целој Југославији. Био је леп човек, црне браде, пун духа, појава која се пенушала уживајући у животу.

Имао је хитар дух и смисао за хумор, због кога су га заволели његови војници и сељаци који су га звали Чика Пера. У својој црној, добро скројеној униформи и у увек чистом рубљу, деловао је као импозантан господин и војник. Његово јунаштво постало је већ легендарно."

http://www.borbazaveru.com/index.php?option=com_content&task=view&id=314&Itemid=33

[marija]

«Борачки крш», роман 

(одломци) 

23. 

Када је ослобођен Чачак, Мика Торбић и Миљко Петровић добише задатак да оду тамо и помогну у изградњи «народне власти». Четници су одмах кренули за Немцима, према Краљеву, остављајући у Чачку незнатне снаге, а комунисти урадише обратно: почеше да гомилају јединице. Мало по мало, и они узеше преко договорених педесет одсто управе у вароши. Најпре ставише под своју команду оно што им је највише требало: затвор. Ускоро затвор постаде претесан, па почеше да тамниче и по погодним подрумима. 

Првих дана боравка у Чачку Миљко беше усхићен. На све стране комунистичке пароле, а нашла се и по нека слика вође свих комуниста света, генија над генијима - Јосифа Висарионовича Стаљина. Патроле партизана, налик онима из совјетске штампе, шетају градом и певају комунистичке песме. Чинило му се да је и народ срећан, да дели његово одушевљење. Како и не би био срећан, мислио је, кад је најзад добио своју, народну, власт. 

Шта ће бити са четницима, са његовим братом од стрица поручником Драгославом Петровићем, са Лазаром и Марком, о томе није имао јасну представу. А није ни желео да је има. Незгодна питања гурао је у страну, у нади да ће се, некако, решити сама по себи. 

Али једне ноћи, у соби на спрату зграде среског начелства, коју је делио са Миком, пробуди га нечији крик. Видевши да Мика лежи непомичан, помисли да сања. Окрете се на другу страну, кад, крик се понови. Седе на кревет. Сада му беше јасно да се Мика само прави да спава. 

- Шта је ово? - упита га. 

Устаде и Мика Торбић. Упали сијалицу, седе на кревет, понуди Миљка цигаретом. Са светлошћу сијалице, Миљко виде да Мика није ни спавао, већ да је само прилегао. 

- Реакција, - рече. 

Крици су се понављали, уз потмули одјек нечије вике. 

- Како то мислиш? 

- Класна борба, друже Миљко. Класна борба. Знаш како се у Церју каже: нема свадбе без меса. Е, тако, нема револуције без крви. 

Миљко је то знао у теорији. Али, ни једно мучење, и ни једно убиство, он још није видео. За она силна убиства почињена те јесени, њему није имао ко да каже: народ није смео, другови нису хтели. 

- Видиш, ти си нам један од најбољих теоретичара, - настави Мика. - Одличан си за рад са масама. Међутим, партија сматра да нећеш постати прави комуниста док се и лично не обрачунаш са народним непријатељима и издајницима. 

Миљко је седео и пушио. Збуњен, а још бунован, није разумео Микине речи. 

- Партија сматра да то мора бити ноћас, - рече Мика. 

Миљко се расани тек на ове речи. Разрогачи очи, отвори уста. 

- Немој ништа да ме гледаш. Ти знаш да сам ти ја увек чувао леђа. И ово сад покушао сам да објасним друговима. Али, директива је директива. 

Миљко је и даље седео без речи. Мика устаде и даде му знак да пође за њим. Сиђоше у подрум. Миљко најпре угледа окрвављено лице неког старијег човека, право наспрам врата. Руке му везане за куке, испод таванице. Ноге савијене у коленима. Стропоштао би се кад би га одвезали. До њега, исто тако везан, и крвав, један крупан сељак. Подсети га на Марка и Лазара, по стамености, погледу и брковима. Закључи: он не би пао кад би га одвезали. 

Тек онда Миљко угледа Милана Бату Јанковића. Познавао је, из Београда, и њега, и његову сестру Милку, и њиховог брата Душана. Само Душан није био комуниста и с њим су се често свађали. Душан је читао левичарску литературу коју су му давали, али и часопис «Идеје» Милоша Црњанског. Већ на сам помен Црњанског комунисти би скакали као опарени. Говорили су да је грађански, буржоаски, десничарски и националистички писац и новинар. У детаљну расправу са Душаном нису улазили, јер, заправо, они «Идеје» нису ни читали. Миљко је најпре веровао да је то због тога што су «Идеје» безвредне. Однекле, сумња поче да га обузима и по овом питању, и он помисли да је прави разлог у ствари тај што се сви боје да буду виђени са таквим новинама у рукама. 

Бата Јанковић је био сав зајапурен, кошуља му раздрљена. У руци држи неку мотку. 

- Добродошао, друже, у прве редове борбе против реакције, - рече, превише гласно, Миљку. 

Миљко се већ био навикао на Јанковићев прегласан говор. Сваког дана, и кад би био сам, он би из чиста мира почео да извикује своју омиљену паролу: «За кога? За Стаљина! За кога? За партију!» 

- Гледај свог старог друга! Гледај и уживај! - викао је, и даље, Јанковић. 

Са стола он узе рукавицу црвене боје, са исеченим прстима. Навуче је лагано на леву руку. Онда узе повећи чекић, одмери га у левици. 

- Српа немам, али три симбола су довољна: црвена рукавица, лева рука и чекић. Зар не? 

После наглог буђења, Миљко сада паде у неку врсту полусна, изазвану неверицом, изненађењем, страхом. Гледао је како Јанковић одмерава ударац до главе човека наспрам улазних врата. Замахну, удари. Крв и мозак прснуше по зиду. Тело задрхта, па се умири. Миљко угледа црвену рукавицу испред носа, испружену Јанковићеву руку, исколачене очи. Мисли му разбистри поглед оног сељака. Стајао је пред њим, са црвеном рукавицом и чекићем у левој руци. Јасно је чуо да му сељак говори: 

- Удри, синко, слободно. Ја сам свој живот одавно искупио. Убио сам три Турчина, пет Аустроугара, шест Немаца, осам Бугара и пет Шиптара. То што знам. А оно, кад убацим бомбу у ров, ко зна шта ту бива. Ал` да је пао само по један на сваку бомбу, онда, то ти је барем још десет. 

Миљку се учини да речи ове старине ударају теже од Јанковићевог чекића. Он њега, Миљка Петровића, сматра непријатељем, исто као и Турке, Аустроугаре, Бугаре, Немце и Шиптаре! Проста, сељачка, логика: сви они, као и сада комунисти, хтели су да га убију. Сељак рече још нешто, али Миљко чу само далеко, и све даље, мумлање, као из бунара. Сруши се на под. Јанковић хитро узе чекић и уби сељака, без рукавице. 

- Ово стављам на партијски састанак! - рече Мики Торбићу. 

Мика Торбић упрти Миљка на леђа и однесе га у собу. 

[Guest Alefshin]

На жалост, од силних и разноликих равногорских покрета не постоји некако једна заиста озбиљна организација која би систематски радила на аутентичном и свестреном популарисању свега онога што се дешавало на овим просторима у 2. светском рату. Моје мишљење је да треба ујединити све постојеће `равногорске покрете` у један који би нагињао ка тесној сарадњи са Црквом( нпр. организација парастоса погинулим локалним равногорцима, ђенералу Дражи итд., тражење благослова од надлежних свештеника за одређена предавања или сличне акције), а то једино, рекао бих, може да уради човек коме је посвећена ова тема.

[бошкојуговић]

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=16&t=849

[marija]

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=16&t=849

Hvala Boško za link, nisam znala da odgovara na forumu Verujem 0110_hahaha slu?ajno jednom naleteh an neke njegove tekstove i dopade mi se...

@ Alefshin što ne potpomognete malo temu kad ste ve? u toku 0203_cool

[karadjordje]

???? ??????? ?? ?? ????? ????????? ??? ????????? `??????????? ???????` ? ????? ???? ?? ??????? ?? ?????? ??????? ?? ??????( ???. ???????????? ????????? ????????? ???????? ????????????, ???????? ????? ???., ??????? ?????????? ?? ????????? ?????????? ?? ???????? ????????? ??? ?????? ??????), ? ?? ??????, ????? ???, ???? ?? ????? ????? ???? ?? ????????? ??? ????.

?? ????? ????????? ????? ???? ??? ? ????? ????? ????? ?????? ?? ?? ?? ?? ?? ?? ???? ?????? ??????.?????? ?? ?? ???? ???? ???????? ?? ?? ???? ??????? ?????? ?? ??? ???? ?? ????? ??? ??????? ??????? ?? ????????? ?????? ????.

?? ?????? ?? ??? ??? ????? ????? ??????? ?????????? ? 100% ???????? ?????? ?????.? ?? ???????? ???? ??????????? ??????? ??????? ????? ???????? ?? ??????.????? ?? ???.

[marija]

ja lično mislim karađorđe da je vreme da se stvari postave na svoje mesto

[бошкојуговић]

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=16&t=849

Hvala Boško za link, nisam znala da odgovara na forumu Verujem 0110_hahaha slu?ajno jednom naleteh an neke njegove tekstove i dopade mi se...

@ Alefshin što ne potpomognete malo temu kad ste ve? u toku 0203_cool

???? ?? ?? ?????????. ???????? ?? ?? ??? ???.

[karadjordje]

Да,да,нико не спори значај четника у ослобођењу нашег народа али мислим да је примарније да се народ духовно едукује и да се кроз ту едукацију укаже на значај појединих личности чије је име итекако оскрнављено.Првенствено мислим на Дражу.

[karadjordje]

Него,које изворе Самарџић користи за своје књиге и чланке?

Не спорим да је човјек начитан и упућен али ми некако фали кад не видим референце  0409_feel

[marija]

@ boškojugović, lapsus, nisam za svojim računarom, u zemlji sam gde nema ćirilice, a i nešto sam razmišljala o  sajtu Verujem, mnogo stvari bih a malo vremena, a i zaboravila sam naočare u Beogradu pa kucam skoro naslepo 0409_feel

u svakom slučaju lepo bi bilo da mi se vid popravi a i da ne brzam srcee

[karadjordje]

Тражи Димитрију да ти донесе Светог Мира превалчких Мученика

[Guest Alefshin]

??,??,???? ?? ????? ?????? ??????? ? ?????????? ????? ?????? ??? ?????? ?? ?? ?????????? ?? ?? ????? ??????? ??????? ? ?? ?? ???? ?? ????????? ????? ?? ?????? ????????? ???????? ???? ?? ??? ??????? ???????????.??????????? ?????? ?? ?????.

???????, ? ????? ?? ????????? ??? ???????? ????????? ?? ? ?????????? ?? ?????????? ????????? ???????? ?????????? ????? ?? ??????. ????? ??????? ??? ?? ??????????????? ? ?????????? ???????? ??????? ?? ????????, ? ????? ?? ??????????? ?????? ?? ???? ???? ???????? ????? ?? ?????? ?????????? ???????? ???????????? ???????.