Regionalna mirovna inicijativa ili skandal u Sarajevu???

[Nikola Knezevic]

Neformalni izveštaj sa regionalnih konsultacija REKOM-a u Sa, iz prve ruke  :cheesy:

http://blog.b92.net/text/16482/Regionalna-mirovna-inicijativa-ili-skandal-u-Sarajevu/

[Zawisza]

Meni je jedino jasno zašto nisu zvali i jehovine svedoke, da su se oni pitali nikad ne bi bilo rata.

[Nikola Knezevic]

Meni je jedino jasno zašto nisu zvali i jehovine svedoke, da su se oni pitali nikad ne bi bilo rata.

Hehe, da bio bi raj na zemlji  Ono, jaganci spavaju sa lavovima i slično  B)

[Guest о. Агапије]

Meni je jedino jasno zašto nisu zvali i jehovine svedoke, da su se oni pitali nikad ne bi bilo rata.

Hehe, da bio bi raj na zemlji  Ono, jaganci spavaju sa lavovima i slično  :cheesy:

Хахаха а и теби се свиђају Никола,као и мени, њихове сликовнице, мислим на Куле и Пробуђивања... :bla:

[Guest о. Агапије]

Драго ми је што је на крају ипак ок испало...

слушао сам својевремено још онда Гашу Кнежевића како је причао да је био одушевљен међусобним разумевањем, кооперативношћу и пријатном атмосфером која влада међу вер. заједница на многим скуповима....каже како је желео да и политичари на Балкану-региону тако сарађују као верски великодостојници. 

:bla: :cheesy: hvaljenisussmajli 4chsmu1

[Nikola Knezevic]

Драго ми је што је на крају ипак ок испало...

слушао сам својевремено још онда Гашу Кнежевића како је причао да је био одушевљен међусобним разумевањем, кооперативношћу и пријатном атмосфером која влада међу вер. заједница на многим скуповима....каже како је желео да и политичари на Балкану-региону тако сарађују као верски великодостојници. 

1000000001010 bendoff hvaljenisussmajli u-eshatonu

Да, слажем се оче са тим. Општи утисак је добар. Жао ми је само што је због административних проблема јер је агенда послата доста касно није било могуће послати високе представнике из СПЦ из Србије али у сваком случају конференција је завршена успешно.

[Zawisza]

Прочитао сам коментаре и не могу да се отмем утиску да једноставно људи не схватају да одвојеност цркве од државе не значи и одвојеност у апсолутном смислу цркве од политике.

Има у Павловој посланици Римљанима где каже да је задатак хришћанина да љуби, своју браћу хришћане, љуби све људе јер је љубав једини победник зла. То је по мом схватању понашање које претпоставља одређену политичку мисао. Стога би Павлова идеја била да је политика важна за хришћанина.

Политика треба да буде један облик милосрђа и кад Павле каже да се треба подврћи сваком ауторитету, односно да хришћанин иако је син Божији и грађанин неба , није изнад државних закона и мора часно суделовати у њеном кретању.

Наравно утисак је читајући да Павле изнад свих земаљских ауторитета ставља Бога јер су и цар и цариник од Бога постављени. Наравно да је то религиозни начин мишљења антике. у антици је Бог био ту , непосредно присутан. Данас се много променило, имамо и на нашем форуму атеисте, агностике, људи су мање религиозни, наука затире Божије трагове у природи, а због демократије све мање видимо Божији ауторитет у људским ауторитетима.

Некад смо имали краља и њега је окруживао неки свет карактер, њега је народ примао, данас народ бира председника, па га онда руши, иако је председник окружен моћима , та моћ има практичан карактер , да неко мора да заповеда и одлучује за народ.

Послушност данашња властима је послушност одговорног грађанина то није света послушност, она је из потреба да прихвати ауторитет због неког заједничког добра.

Павле нас позива да у своју свеопшту љубав укључимо и власт. Ауторитет има право на наше поштовање чак и ако смо опозиција.

Политичко деловање облик је љубави и у духу се љубави треба бавити политиком. Тако би се једино могао политичар потврђивати па био леви или десни.

Али мора да се прави разлика између религије и политике.

Сваки политички ангажман може да се обоји лако религиозно. Управо су Јевреји ако боље сагледамо у политичким догађајима препознавали Јахву. Суделовање у напретку у некој борби за бољитак људе сједињује у неки занос и осећај да учествују око нечег великог. И ту се брка тај религиозни занос политичког ангажмана са хришћанском вером. Јер и у Кини и Куби које проповедају атеизам осећа се исто занос.

Религиозна осећања су израз наше вере и она не би требала да се бркају са политичким ангажманом. Уосталом религиозна осећања су двозначна и она могу водити и ка бољем и ка лошијем. Према томе произилази да је политика човеков задатак, хришћанин који жели љубити све људе не може а да се не бави политиком у оној мери у којој му је то могуће. Хришћанин верује да ће једном постојати савршено човечанство у Христу где ће постојати савршено заједништво и поштовање сваке особе. Зато хришћанин треба да припрема краљевство Божје већ овде али само да припрема јер ни један политички ангажман није ни свет ни апсолутан.

Ако се хришћани не баве политиком онда се баве њоме на један најгори могући начин.

[Nikola Knezevic]

Сагласан. Ја инспирацију за друштвено - политички ангажман хришћана видим у делима Бонхефера, Јохана Баптист Меца, Јиргена Молтмана, Гутиереза, Собрина, Волфа, Милбанка, дакле у њиховим политичким теологијама. Просто, друштвено политичка одговорност произилази из нашег позива и еванђеоског легата.