Jump to content

Архиепископија београдско-карловачка

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

  • Гости

ВДС: Васкршње посете дечијим домовима

1c43a4ec18.jpg

Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке организовало је са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја за Васкрс 24. и 25. априла 2011. године посете свим домовима Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Београда.

Захваљујући донацији парохије из Келна омогућено је да се уз радостан васкршњи поздрав "Христос Васкрсе - Ваистину Васкрсе" деца која одрастају ван породица и бораве у домовима, обрадују пригодним васкршњим поклнима. У пет домова колико је посећено свако дете је добило на поклон велику икону Васкрсења Христовог, крстић и малу икону Васкрсења. На овај начин су наша браћа и сестре окупљени око својих свештеника, оца Неђе Јањића и оца Младена Јањића у Келну, посведочили своју хришћанску љубав и милосрђе посебно према деци без родитељског старања И овога пута им се чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства који су њихову љубав и пажњу пренели малишанима, срдачно захваљују.

У посети Дому "Моша Пијаде" за смештај деце без родитељског старања при Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Београда, понели смо на поклон иконе Васкрсења Христовог, крстиће, примерке "Православља", "Светосавског звонца" , "Светосавца " , шарена васкршња јаја и бомбоне. И овде је био срдачан сусрет и празнична атмосфера дружења са децом.

Чланови Милосрдне секције храма Св. Архангела Гаврила и дечији хор ‘'Гаврилчићи'', посетили су на Васкрс Центар за заштиту одојчади, деце и омладине - Стационар у Звечанској. Милосрдну секцију је у посети предводио протојереј-ставрофор Илија Шмигић, који редовно и врло активно сарађује са Верским добротворним старатељством чак је његовим изузетним залагањем довршена и кућа за избеглице у Лештану, чије се освећење очекује ускоро. У Центру су се првенствено деца из хора, којима је ово прва посета, упознала са делатношћу Стационара у коме се збрињавају новорођене бебе и деца узраста до 10 година. Стационар је највећа и најстарија институција ове врсте у земљи, у њему борави 200 деце од којих многа имају сметње у развоју, а свима је заједничко да одрастају ван породице. Сви су добили и пригодне поклоне које је обезбедила парохија из Келна.

Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства при храму Св. Ап. Петра и Павла на Топчидеру, са Секретаром ВДС-а јерејем Владимиром Марковићем су на Васкрс 2011. године посетили Дом "Дринка Павловић" при Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Београда. Након Васкршње Литургије радост Празника над празницима поделили су са децом из Дома дарујући им поклоне, слаткише, васкршња украшена јаја и нови веш и мајице за сву децу у дому. У овом дому тренутно борави око четрдесеторо деце школског узраста. Нека деца похађају специјалне а нека редовну основну и средњу школу. Дом је за њих друга кућа која им поред смештаја, исхране, школовања пружа и васпитање и психосоцијалну подршку.

И ова посета била је прилика за разговор, дружење и пажњу којом једна парохијска заједница брине о потребама оних којима је љубав и пажња најпотребнија. Искрена радост се осетила и код деце али и код чланова Милосрдне секције храма Св. Ап. Петра и Павла који су са почетком Васкршњег поста прикупљали прилог и као круну милосрђа и плодова поста планирали посету деци без родитељског старања на Сењаку.

Извор: ВДС

Архиепископија београдско-карловачка

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

Васкршња хуманитарно-пастирска посета православном сиротишту Светог Саве Српског у Јужној Африци

e9740e0bf1.jpg

Делегација Српске Православне Црквеношколске општине Свети Сава из Јоханесбурга, предвођена архимандритом Пантелејмоном (старешином храма св. апостола Томе) и јеромонахом Серафимом (настојатељем манастира Свете Тројице), а у којој су се још налазили члан Црквеног Одбора Мирјана Михаљевић и наставница Виолета Мариновић која руководи српском допунском школом Свети Сава, посетили су сиротиште Светог Саве Српског које се налази у Атриxвилу (Преторија).

Посета је организована традиционално у склопу великих хришћанских празника, а учињена је после завршетка поста, како бисмо обрадовали и дечицу из сиротишта и све оне који се труде и жртвују за потребиту децу, а и послали свима поруку да је неопходно и после завршетка поста наставити са духовним трудом и добрим делима. Духовна веза између Српске Црквено-школске општине и сиротишта Светог Саве је све чвршћа и јача. Свештеник отац Фрументије који управља сиротиштем, служио је, заједно са архимандритом Пантелејмоном и свештеником Бугарске Патријаршије оцем Јонком, свету литургију у нашем храму св. апостола Томе на празник Васкршења Христовог.

Чланови наше делегације су овом приликом разговарали са попадијом Евгенијом о условима и начину живота у сиротишту. Матушка Евгенија (Таубата) је оснивач сиротишта и најзаслужнија за постојање и одржавање овог благословеног места. Одслужена је кратка молитва за све оне који помажу, труде се око сиротишта и живе у њему, а затим отпеван Васкршњи тропар "Христос Воскресе" на Српском, Енглеском и Сесуту језицима. Свима су подељена васкршња јаја и честитан празник светог и светлог Васкрсења Христовог.

Приликом ове посете, контигент хумантирне помоћи за сиротиште је садржао: храну, средства за хигијену, слаткише и играчке за децу, нову и половну гардеробу и обућу. Донатори су били многобројни наши парохијани (међу свима истичемо Миленка Јанковића и Марка Савића који су највише приложили) и надамо се да ће се акција прикупљања помоћи за сиротиште, наставити континуирано међу нашим парохијанима у Јужној Африци. Родитељи из српске школе, верници и сви који посећују наш свети храм у Јоханесбургу, могу доносити хуманитарну помоћ у црквену салу и обратити се у вези тога оцу Пантелејмону или наставници Виолети.

Нека Господ Бог узврати стоструко свима који помажу наше сиротиште и тиме значајно олакшавају живот свима који се жртвују, труде и живе на том благословеном месту. Нека Бог да снаге радницима и трудбеницима који се брину о сиротој деци свакодневно. "Ко даје, он највише добија". "Не даје ко има, него ко има срца". "Кад учинисте једном од моје најмање браће, мени учинисте" (Јеванђеље по Матеју 15, 40).

Христос Васкрсе - Ваистину Васкрсе!

Чланови Црквеног Одбора из Јоханесбурга

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Сећање на Марка Павловића, начелника Финансијског одељења ПУО

bf715ccffd.jpg

У овим претпразничним данима највећег хришћанског Празника - Васкрса, у памћењу је остао догађај, који најбоље одсликава дубоку веру у Васкрсење Христово и у васкрсење преминулих хришћана, веру да је растанак са упокојеним само „сенка и трен" и да је привремен.

Приликом полагања у гроб ковчега са посмртним остацима почившег Марка Павловића (преминулог у Београду 11. новембра, а сахрањен 13. новембра 2010. године у родном Бечњу, код Бреснице близу Чачка), у присуству мноштва пријатеља, сарадника, познаника и најближе родбине, његова породица супруга Славица, син Саша и снаја Биљана, опростили су се од његових земних остатака појењем тропара: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима у гробовима живот дарова!" Тихо, молитвено, са дубоком вером у васкрслога Христа да је растанак са Марком привремен, са надом поновног сусрета са њим у Царству Небеском, у вечној заједници љубави.

И заиста, ко је познавао брата Марка, како су га пријатељи од милоште звали, за њих ова молитвена збивања на сахрани и на гробу нису била изненађујућа. Нарочито после речи изговорених на Опелу од стране проте Стојадина Павловића, директора ПУО. Он је подсетио, „на животни пут почившег Марка, од његовог одласка у Богословију у Призрен давне 1959. године, па до његовог упокојења". Отац Стојадин је нагласио да је Господ благословио пут којим је Марко ходао и циљ коме је стремио. Трновит пут у ‘вунена времена', пут којим су ретки ходили. Тим путем ишли су само они који су били надахнути и научени од богомољачког покрета Светог владике жичког Николаја; који су имали дубоку веру у Бога и били задојени љубављу према Христу и својој Цркви и своме роду.

Приљежан, вредан, паметан, дисциплинован, Марко је са одличним успехом завршио школске 1964/1965. године Богословију. У току студија на Богословском факултету, бива запослен у Заводу за израду свећа у Српској Патријаршији. Овим запослењем добио је другу мисију, не мању од мисије парохијског свештеника али свакако одговорну, нарочито у решавању материјалних потреба Цркве и њених институција: Синода, Патријаршијског управног одбора, Епархија, Црквених општина а нарочито Просветних завода, Богословија и Факултета.

Материјална ситуација у Цркви била је катастрофална. Време атеизације друштва и прогона Цркве. Новца ни откуда, а потреба много. Каса поред које је Марко радио често је била празна. Марко је морао да води рачуна о свакој пари и динару. Морао је да брине о породицама запослених у Патријаршији, њиховој деци, школовању. О Епархијама које су тешко живеле.

Разборито је посматрао прилике у којима Црква живи и дела, решавајући материјалне проблеме са којима се она сусреће. Савесно, дисциплиновано и успешно. Сваки извештај о материјалном пословању Цркве био је његовом руком веома уредно исписан. Домаћински, онако како су га васпитавали његови родитељи, отац Недељко и мајка Милица, како су га учили професори у Богословији и претпостављени у Патријаршији, нарочито патријарх Герман. И поред свих проблема којима је био опхрван и бригом за породицом, Марко је, као ретко ко, пуно читао. Стеченим знањем могао је да свакодневно држи наставу.

Ценећи његов рад постављен је 1996. године за начелника Финансијског одељења Патријаршијског управног одбора.

Верујемо да је почивши Марко понео са собом пред Господа дневник (не благајнички него животни), испуњен добрим делима, учињеним на корист Цркве и нама који смо га познавали и са којим смо сарађивали а на спасење његове племените душе у Царству Васкрслога Христа", рекао је између осталог прота Стојадин.

Нека ових неколико речи посвећених Марку Павловићу буду упаљена свећа воштаница на његовом гробу и молитвена песма Васкрслом Христу „да упокоји његову душу у месту покоја, одакле одбеже свака туга, бол и уздисај" и да заједно са његовим милим сродницима и пријатељима опет певамо Васкрслом Христу у Царству Небеском: ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Извор: Православље, Г. Станић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Акција добровољног давања крви у цркви Светог Димитрија на Новом београду

3dc1add0d2.jpg

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, свештеничко братство новобеоградског храма Светог Димитрија предвођено старешином протјерејом ставрофором Рајком Недићем, у сарадњи са Институтом са трансфузију крви Србије, организује акцију добровољног давања крви. Аутобус Црвеног крста са медицинским тимом биће постављен у порти цркве Светог Димитрија 11. маја 2011. године од 11 до 16 часова.

ДАЈТЕ КРВ - УЛЕПШАЈТЕ ДАН СЕБИ И ДРУГИМА!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Свечаном академијом у Коларцу обележене значајне годишњице Маркове цркве

96964ccee1.jpg

Свечаном академијом у Коларчевој народној задужбини јуче су обележене значајне годишњице београдске цркве Светог Марка - 80 година од освећења камена темељца и 70 година богослужења у овом Храму Божијем.

ФОТОГРАФИЈЕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав к роду засијала!

И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав к роду засијала! - 11. мај 2011.

Српски народ кроз сва времена свога битисања, од Светог Саве до данас, неговао је и чувао је неугасиви пламен благодарности и признања, љубави и пијетета, према свом великом препородитељу и просветитељу Светом Сави. Овај живи духовни пламен у српском кандилу није био угашен ни у она црна и зла времена кад студен камен у пећини хладној беше олтар српским молитвама, како је дивно рекао родољубиви српски песник. Тај животворни пламен није се угасио, него се још више и снажније распламтео, када је страх и злочиначка страст, пре 345 година, на овоме месту спалила часне мошти великог српског светитеља Светог Саве. Светлост тог благотоврног и животворног огњеног пламена неће се угасити никад у срцу и души српског народа и православног светосавља. И народ ће дуг благодарности Светом Сави прености и њиме загревати кроз сва покољења наше будућности.

Из беседе Патријарха српског Гаврила на данашњи дан 1939. године

приликом освећења камена-темељца Храма Светог Саве на Врачару.

spm5b.jpg

spm6.jpg

spm7.jpg

spm8.jpg

И ове године Српска Православна Црква молитвено, саборно и литургијски се сећа безумног чина спаљиваља моштију Светог Саве - нашег духовног родоначелника, првопрестолника и учитеља. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј начластововао је Светом Архијерејском Литургијом у Спомен храму Светог Саве на Врачару, величанственом споменику који српски народ довршава у славу и част Господа Исуса Христа и Његовог угодиника Светог Саве.

У присуству многобројног верног народа српске престонице, Патријарху српском саслуживали су Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије, свештеничко братство Храма Светог Саве предвођено протојерејом-ставрофором Радивојем Панићем, као и свештенство Архиепископије београдско-карловачке.

Служби Божјој присуствовали су г. Млађан Ђорђевић, саветник Председника Републике Србије; проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Храма Светог Саве; као и представници Друштва за подизање Храма Светог Саве, Града Београда, Општине Врачар, Министарстава културе и просвете и Крунског савета.

spm9.jpg

spm10.jpg

spm11.jpg

spm12.jpg

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Ђурђевдан у Београду

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Његово Преосвешетнство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог великомученика Георгија у Бежанији.

У храму, који је подигнут 1876. године, препуном верника све је одисало молитвеном атмосфером христоваскрсне радости, а на празник посвећен Светом великомученику Георгију.

По резању славских колача и литије око храма са читањем Јеванђеља и богондаханутој беседи Епископа, приређена је трпеза љубави у парохијском дому цркве које је уприличило братство храма руковђено десницом старешине протојереја-ставрофора Миљка Коринћанина.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Прослава празника Светог Василија Острошког на Бањици

Велелепни храм Светог Василија Острошког на Бањици данас је био мали да прими мноштво верног народа који је походио ову светињу да молитвено прослави празник Светог Василија Острошког Чудотворца. Уз саслужење свештенства и ђаконства Архиепископије београдско- карловачке Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Патријарха српског Г. Иринеја.

После Свете Литургије на којој се причестило мноштво верника, Епископ г. Атанасије је преломио славски колач, честитао домаћину, старешини храма проти Милану Лазаревићу, братству храма и верном народу данашњи празник и славу, и пренео благослов Његове Светости Патријарха Иринеја. Беседећи о житију Светог Василија Острошког, Владика је узнео молитве великом српском светитељу да наш народ учврсти у заједништву, љубави, међусобном чињењу добра и постизању сваке врлине.

Владика је уручио у име Његове Светости грамате г-ђи Соњи Врачарић, дипломираном архитекти из Београда, и г. Војиславу Миликићу, електричару из Београда, за показану несебичну љубав према Српској Православној Цркви, а посебно на уложеном труду и стручној помоћи приликом изградње и довршења новог храма Светог Василија Острошког на Бањици и Парохијског дома при овоме светом хараму.

После славске литије на којој су упућене молитве за благостање и напредак нашег града и народа, уследила је трпеза љубави у парохијском дому.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...