Свети свештеномученици дрварски МиланБањац и Милан Голубовић

[Пантелејмон Нови]

Свети свештеномученици дрварски Милан (Бањац) и Милан (Голубовић)

Милан Бањац рођен је 11. фебруара 1886. године у Дрвару. Богословско – учитељску школу завршио је у Призрену. Рукоположен је за свештеника 1910. године у Бања Луци и постављен за капелана своме оцу Обраду, свештенику дрварском. Једно вријеме провео је на парохијама у Раткову и Великом Цвјетнићу, одакле је интерниран 1914. године у Арад.

Послије ослобођења, 1918. године, постављен је за пароха у Дрвару, гдје га је и рат затекао.

Свештеник Милан Бањац био је истински народни свештеник. Одликован је орденом Св. Саве V степена. У Дрвару су усташе, 14. јуна 1941. године, ухапсили 30 истакнутих грађана, међу којима и свештеника Бањца. Цијела ова група одведена је у Босански Петровац и затворена у затвор бившег Среског начелства. 16. јуна одведени су сви на Рисову Греду код једне пећине, која се налази изнад села Рисовца, општина крњеушка, на граници срезова босанско-петровачког и босанско-крупског. Крај пећине су сви побијени и бачени у понор, изузев неких који су се бјекством спасли. Преживјели причају да су свештеника Бањца страховито мучили. Одрезали су му руке, уши и нос, прије него што су га убили. Заповједник одреда који је ухватио свештеника Бањца, звао се Шњарић, бивши југословенски потпоручник, родом из Загреба, а његов замјеник, злогласни Капетановић, усташки поручник, био је родом из Херцеговине. Мучење свештеника Бањца прекратио је сљедећи случај: када су му сијекли нос и уши, потурајући му у уста исте органе уз псовку: “Лижи, попе, твоју пас’ју крв!”, младић Бобо Крецо је узвикнуо: “Доле усташе!, Доле Анте Павелић!, Живјела слобода!”, а тај мах митраљески рафал је размрскао младићево чело и покосио све недужне мученике, и међу њима свештеника Милана Бањца.

Тада је убијен и бачен у јаму и бивши чађевички свештеник Милан Голубовић, који је вршио дужност васпитача у шегртском дому у Дрвару.

На редовном засиједању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20/07. маја 2003. године, на предлог Епископа бихаћко-петровачког, убројан је у сабор светих свештеномученика Цркве Божије. Њихов спомен врши се 26. маја/08. јуна.