Savremena iskusenja i mladi

[Искушеник]

Ава Јустин - Блуд

У суштини полова је нешто божанско, нешто свето, и стога нешто

безгрешно. Јер је и полове створио безгрешни Бог као нешто "веома

добро"... Улазак греха и људску природу, огреховио је полове.

Грех је раставио оно што је Бог саставио: унео у полне односе зло,

греховност, сладострашће, страсност, хаотичност.

Сладострашће изазива блуд, прељубу као свесно обесвећење светог

психофизичког јединства двојице супружника.

Сваки човек носи не једну него онолико смрти колико грехова гаји у

себи, онолико смрти колико сласти гаји у себи, онолико ђавола колико

грехова и страсти гаји у себи.

Корен и узрок блуда је у духу; телесни блуд је само овештаствљење

духовног блуда.

Блуд је "стари квасац" од кога све тесто бића људског ускисне злом,

прљавштином, смртношћу, смрадом.

Попуштајући сладострашћу, људско срце отврдне и осладострасти се, те

нормалну распаљеност полну сматра нормалном и природном, мада је све

то ненормално и неприродно, противнормално и противприродно.

Тело блудника, то је већ мали, али прави пакао на земљи. Блуд толико

одемони, ођаволи тело, да оно постаје вечни плен ђавола: мали пакао у

вечни увире. Јер ништа тако не претвара тело човечје у радионицу

вечнога зла као демон блуда.

Нема цене, нема злата, нема вредности у овоме свету којом ти можеш

откупити душу своју, ако је пропала у гресима и у страстима и у

сластима овога света.

О, далеко страшније је када човек у безумљу свом прогласи сласти и

страсти овога света за циљ овога живота, уживање у овоме свету

прогласи за смисао свога живота. Када полако пригрљује грех за грехом,

зло за злом, страст за страшћу, из једног греха у други, из другог у

трећи, и не сећа се душе своје, не сећа се Бога, него сав се размилео

душом по гресима својим, по сластима греховним.

Блудник то не осећа; не осећа вечну погибао своју; не зна куда срља;

не види да му и душа и тело хрле ка паклу.

Чији су синови људи показују својим делима. Чим се ода греху, он

престаје бити Божји син, и као такав исељује се из дома Божјег, из

царства Божјег, као блудни син.

Човек је језива поворка кукавних слабости, које његову природу

сахрањују у грех, у смрт, у пакао; тако увек, тако свуда, све док је

ван и без Богочовека Христа; а са Богочовеком - све се мења.

Јер су слабости моје - лелек за свесилним Господом Христом, лелек

немоћне природе моје човечанске.

Куша те (кушач) страшћу блуда? Испуни ноћи своје и дане своје молитвеним бдењем.

По христомудром учењу Светих Отаца, бестрашће и кроза њ обожење и

охристовљење, и јесте циљ свих христочежњивих подвига хришћанинових на

земљи.

[Никола Ђоловић]

"Искушеник", похваљујем, лепе речи аве Јустина. Међутим, имам и пар недоумица. Када говоримо о блуду као страсти која је настала првородним грехом као узрочником промене природе у смртно стање, а ми смо и даље смртни (подложни пропадљивости), колико човек може СВЕ ВРЕМЕ бити у том непроменљивом настројењу да обожи своје тело благодаћу Литургије када тело има своју смртност (острашћеност) и даље??? Истина, на Литургији човек опитује "промену" своје психо-биолошке, самим тим и личносне, природе али када изађе са Литургије, он није увек, да тако кажемо, под благодатним утицајем. Или можда јесте? Мислим, мени се допада идеја добровољног аскетизма (јер би наше тело требало да буде храм Духа Светога како каже апостол) али ми се понекад чини да је та идеја више идеализована него што је реална. Не кажем да одобравам сваку слабост природе до сваке обезличености у некој од страсти (о чему су многи Оци говорили, да не набрајам) али као да се заборавља да човек и поред толико дароване слободе од Бога није увек кадар савладати своје падове (шта год они били а не само у овом контексту блуда). Када би то било тако, не би ни велики апостол тек тако рекао: "Ко ће ме избавити од тела, смрти ове?". Свакако, постоји поуздање у Бога и лична одговорност али постоји и тренутак слабости који можда није толико јак колико је редован (учестао) у својој пројави када човек једноставно поклекне под утицајем смртности своје природе. И наравно, није смак света, човек иде даље, каје се, устаје, али и поред труда да задржи своју благодатну постојаност, он, налик апостолу, "налази други закон у својим удовима који се противи Богу".

[Цвеле1993]

Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи неће наследити Царство Божије

(1.Кор. 6, 9-10)

Сваки грех који човек учини ван тела је, а који блудничи своме телу греши.Или не знате да је тело  ваше храм Светога Духа који је у вама?

(Исто, 6, 18-19)

[Искушеник]

Хришћанска филозофија брака

Сергије Троицки

УВОД

Значење полног живота у природи. — Важност питања о браку за појединца и за друштво. — Тешкоћа питања и несугласице у његовом решавању у науци и религији.

Изгледа нема питања о којем се тако много говори, као што је питање о браку и полном животу уопште.

Да и не говоримо о научној књижевности, која се нарочито јако умножила у последње време, читава лепа књижевност, са малим изузетцима, већ одавна бави се овим питањем. Роман без љубави редак је као и бела врана.

Ова је појава сасвим природна. Узрок је томе, са једне стране, важност овог питања како за општи живот природе, тако и за сваког човека и друштвене организације, а са друге стране, тешкоћа тог питања.

„Један поглед на природу, пише шведски научник Рибинг, потпуно је довољан, да би смо се могли уверити о бескрајно широком утицају полног живота. Само за њега и због њега цветају у пољу љиљани, миришу руже, у шумама певају славуји и дроздови, одевају се

шарено и добијају дивне форме биљке и животиње. Само за њега и због њега мушкарци и жене теже за физичким и интелектуалним савршенством. Кад би престао полни човечански живот, све би постало мрачна пустиња. Уметност, наука, друштвени живот и чак велики део религије, ништо то не би могло да постоји".

За појединца то је питање сфинга, која се привиђа сваком човеку, и од правилног или неправилног решења овог питања зависи, ако не сам живот, онда оно што изгледа често важније од самог живота — читава животна срећа. А живот нам се даје једанпут.

За друштво брак служи не само као основа и расадник породице и државе, друштва и цркве, него још и као чувар и регулатор морала, права и уопште свих конститутивних елемената и интереса целокупне заједнице људске.

Често чујемо данас, да се брак руши као застарела установа.

Али се заборавља, да је са рушењем брака нераздвојено везано и рушење друштва и да у здравом друштву еволуције брака иде другим правцем. Некад је брак био економска, правна и чак државна заједница, но мало по мало, он се ослобађа ових елемената, који нису битни за његову природу и постаје оно, што он увек мора да буде — савез пожртвоване љубави.

Често се пребацује хришћанству, ако не негативан, онда у сваком случају неповерљив однос према браку. Али ево шта пише о значењу брака стари хришћански писац, корифеј богословске мисли IV века, св. Григорије Богослов у својој дубокој „Моралној поеми":

„Гледај, што даје људима савез љубави - мудри брак,

„Ко је научио мудрости? Ко је проучио тајанствено?

„Ко је дао градовима закон и пре закона ко је основао градове и са надахнућем пронашао вештине?

„Ко је напунио пијаце и домове?

„Ко места за публичне игре?

„Војску за битку и столове за гозбе?

„Кор певаца у мирисном диму храма?

„Ко је укротио животиње? Ко је научио орати земљу и сејати биљке?

„Ко је послао у море за борбу са ветром црну лађу?

„Ко, ако не брак, сјединио море и копно влажним путем и спојио, што је било раздељено једно од другог?

„Али постоји нешто, што је још више узвишено и боље. Захваљујући браку ми нашим рукама и ногама служимо једни другима, захваљујући му, добијамо двоструку снагу за велику радост пријатеља и јад непријатеља. Заједничке бриге смањују сметње. Заједничке радости постају угодније. Богатство даје већу радост због једнодушности. А код оних, који немају богатства, једнодушност даје већу радост, но богатство. Брак је кључ који отвара пут према чистоћи и љубави".

(Poemata moralia, Migne, Patrologia. Види такође панегирик браку код Амфилохија Иконијског, Слово 2 из Сретење Господње).

Питање о браку није само важно, него и тешко. Човечанство зна хемијски састав звезда, које су удаљене од нас на много стотина година светлости, али још није решило оно, што га се највише тиче. „Да је питање о браку најтеже и најкомпликованије, пише један од најбољих ауторитетних и дубоких старих западних богослова, бл. Августин, ово ја, наравно, знам и не смем да тврдим, да сам разјаснио или да ћу разјаснити те тешкоће у своме раду" а на другом месту говори да о браку излаже само „вероватна мишљења". (О тешкоћи питања о браку говори и св. Григорије Ниски у своме делу „О природи човека" гл. 16).

И у ствари, не гледајући на многовековне радове најбољих умова човечанства, узалуд би почели да тражимо општепризнате тезе у тој области. Несугласице, и при томе у најбитнијим питањима, налазимо и у историји, која различито решава питање о постанку и првобитној форми брака. Нема сагласности ни у правним наукама, чак ни у погледу разумевања најважније стране брака, његове суштине и његовог циља. Говоримо најважније због тога, што како је показао Јеринг, циљ је творац и душа права и због тога појам циља у правним наукама има исту улогу, као и појам узрока у наукама природним. Циљ сваке правне институције одређује сву њену конструкцију и због тога неки правници, који су одбацили решавање тог питања у својим расправама, били су принуђени да решавају то питање поводом конкретних случајева.

Нема сагласности у погледу брака ни између појединих религија, ни унутар једне хришћанске религије између разних хришћанских вероисповести; чак унутар једне вероисповести, напр. православне можемо наћи борбу разних праваца, разних теолошких мишљења у

решавању чак основних питања, например, да ли је брак тајна новог или старог Завета, ко свршава ову тајну свештеник или брачне странке, који моменат у брачном ритусу треба сматрати као најбитнији, које значење има за важност брака његова физиолошка страна и т. д. Исту борбу теолошких мишљеља видимо и код католика.

Све то довољно правда појаву „Хришћанске филозофије брака". Разуме се, наша књига нема претензије, да обухвати такав опширан предмет, као што је брак, у целом његовом обиму. Као „филозофија брака", она говори само о општим, основним начелима учења о браку и историјска, правна и друга специална питања додирују се само у толико, у колико је њихово расматрање неопходно за боље разумевање тих основних начела. Са друге стране, као „хришћанска филозофија брака", књига узима за своје основно језгро само хришћанско учење о браку, док се други правци филозофске мисли узимају у обзир само у циљу објашњења тог хришћанског учења.

При излагању хришћанског учења о браку писац је тежио да црпи сав материјал непосредно из првоизвора — из Светог Писма и ауторитетних споменика старе хришћанске књижевности по њиховом оригиналном тексту и да свако своју тезу потврди тачним цитатима из тих споменика, већином по класичном Мињеовом издању: Patrologiae cursus completus.

Књига је преведена са неким исправкама и допунама са руског издања: „Христјанскаja философија брака, Утса Ргеss, Раris, 1933", већином од самог писца. Веће допуне унете су на крају VI и VII главе.

Писац изјављује захвалност лицима, која су му помогла у раду на преводу књиге.

http://emaus-biblioteka.blogspot.com/2009/02/blog-post_1169.html

[Милан Меденица :)]

ок рецимо шта сам хтео да постигнем са бројкама од двоје деце и седамнаест ...

за мој појам, двоје деце је 0:0 скор на табли, ајде да тако за сад поставим, али ћете ми допустити ширину да објасним и оборим исто.

двоје се роди, двоје оде, то му дође 0:0 ...

ја бих волео да имам барем троје деце, ем зато што волим децу, ем да испуним - рађајте се и множите ..

е сад, шта са људима који немају деце своје?

па Бог је обећао да ће такви, ако желе, имати више деце него они који рађају ...

као монаси, као свештеници, као родитељи без деце - могу усвојити, могу посвојити, имати чеда и делити своје животе са другима, узајамно се оплеменити и живети у радости.

видео сам и како уме бити тешко бити потпуно здрав а чекати дете, и понизити се да молиш ближњег да ти направи дете.

но и бројка од 17!!! деце ...

то је чувена прича о љубави и сажимању двоје супружника, оца архимандрита Јустина Савинског о двоје који су све поделили, сексуалној енергији и Богу.

поставићу само први клип од неколико, иако није везан директно за тему, свакако постоје делови који јесу, али добијају пуноћу тек у целини.

за мој појам, човек и монах који је имао, благопочивши наш да му Бог душу прости, један од најздравијих ставова у животу о животу и браку.

молим вас да вас не мрзи да погледате први и свих 6 укупно после првог, стварно једна изузетна духовна величина.

Otac Justin part 1

[Млађо]

MOJA RAZMISLJANJA 5

Пошто је пре брака дозвољено конзумирање кекса и то без онтолошких последица (бар не у већој мери),  после оволико накуцаних страница нас поједине можда опет брине питање секса – догађаја спајања два тела на начин који свакоме пружа пријатност и задовољство посебне врсте.

Мислим да смо се већ сви сложили да је питање секса уско повезано са питањем потраге за љубављу. Ако се двоје младих зближе на тај начин пре брака, ко може да гарантује да ће баш њих двоје провести читав живот заједно? Зар њихово евентуално разилажење неће значити да су направили промашај на путу љубави? Изневерили су заједницу, напустили су љубав. Секс пре брака се заиста одређује као блудни акт. Али ако се двоје људи, момак и девојка до краја одрже заједно, то значи да су успели да се одрже на путу љубави и из те перспективе ако су имали односе пре брака неће бити толико страшно пошто су се предали ономе кога су слободно изабрали да воле и у томе успели. Утемељење наших веза на црквеном пољу осигурава нам стабилнији начин да досегнемо до оног што увек траје. Због тога сексуално сједнињење пре брака може да буде трагично за онтологију, али и не мора. Форма је можда нарушена, али је суштина постигнута. Ово није оправдање и позив на секс пре брака, већ управо супротно. Дуго времена је потребно да се младић и девојка препознају да су једно за друго и да су заиста спремни једно другом сасвим да се предају... Када то осете онда то чине и актуално. Асоцијацију да ово напишем дали су ми примери средовечних људи који су живели ван Цркве, забављали се две, три и више година, и тек после тога имали односе... Упоређујући са данашњом ситуацијом када се у кревету завршава за петнаест дана везе, и тако сваки пут... мислим да је порука јасна. Препоручљиво је љубави ради чувати своју девственост до брака, али ако се човек веже за Цркву, и поред многих погрешних корака ипак не укида могућност да дође до онога за чим трага.

Тиме што ћеш своју девственост сачувати за некога, значи да желиш да га учиниш непоновљивим. Мучићеш се, чекаћеш, размишљаћеш, борићеш се, али ћеш на крају неизмерно задовољство да добијеш које се не исцрпљује само телесним осећајем. То не могу да осете они који су се истрошили. Јер страст не може да чека, а љубав може. Због тога је Аљонкин коментар изузетан!

Док се год млади људи не препознају и не науче се да заједничким очима гледају у живот или у Живот, сексуално сједињење је без дилеме блуд. Најсигурнији пут је да се младић и девојка литургијски препознају, јер ће им потрага за љубављу бити кристалнија. Није искључено да се људи препознају и ван тог литургијког, црквеног контекста,  само им је тада пут до остварења љубавне пуноће мало замагљенији што не значи да је немогућ и неостварив.

Без тенденције ка искључивости мојих речи у било ком контексту изнео бих још само да је Христос наш Живот и Њиме Који је Вечан и Безграничан све треба да нам је омеђено.

[Драган]

Девојка после првог сексуалног односа није више девојка већ жена. Девојка је која има девичњак, зато се и зове девојка, по губитку чедности престаје да буде девојка јер је тиме раздевичена.

[Цвеле1993]

Девојка после првог сексуалног односа није више девојка већ жена. Девојка је која има девичњак, зато се и зове девојка, по губитку чедности престаје да буде девојка јер је тиме раздевичена.

0442_feel klapklap klapklap

[Guest ага пије млеко]

Девојка је која има девичњак, зато се и зове девојка, по губитку чедности престаје да буде девојка јер је тиме раздевичена.

Čekaj, onda ovo ne važi ovo za Engleskinje ?!

Pošto se devojka na engleskom kaže girl a devičnjak hymen ?    0110_hahaha

[Тавита]

Девојка после првог сексуалног односа није више девојка већ жена. Девојка је која има девичњак, зато се и зове девојка, по губитку чедности престаје да буде девојка јер је тиме раздевичена.

Šta biva sa muškarcem poslije prvog odnosa? Šta je ako nije muškarac 0110_hahaha

Ili se njemu slično piše..

šta mu dođe "djevičnjak" ?? kod muškarca crvenilo

Sad sam se nasmijala 0228_hot

Znam, znam.

"Nisi više čedna , sad si... šta god"

[Тавита]

Девојка после првог сексуалног односа није више девојка већ жена. Девојка је која има девичњак, зато се и зове девојка, по губитку чедности престаје да буде девојка јер је тиме раздевичена.

0110_hahaha crvenilo 0228_hot

Samo me zanima zbog čega aplauz? Nisi znao, ne razumijem 0228_hot

[Драган]

Девојка после првог сексуалног односа није више девојка већ жена. Девојка је која има девичњак, зато се и зове девојка, по губитку чедности престаје да буде девојка јер је тиме раздевичена.

Šta biva sa muškarcem poslije prvog odnosa? Šta je ako nije muškarac 0110_hahaha

Ili se njemu slično piše..

šta mu dođe "djevičnjak" ?? kod muškarca crvenilo

Sad sam se nasmijala 0228_hot

Znam, znam.

"Nisi više čedna , sad si... šta god"

Када у Небесној Литургији Светог Владике Николаја Свети Сава одговара Господу зашто је тужан и у своме одговору набраја Српске грехе због којих тугуе каже;"Нит девојке држе девојаштво." Да знаш да Свети Владика Николај каже да си растужила Светог Саву због свога не држања девојаштва и да је то убројао у грехове због којих је Господ пустио сатану на Србе. Имате и ту на нету Небесну Литургију па можете да сами прочитате или чујете. Каже девојке не држе девојаштво, а не момци им не држе девојаштво, Твоје је било девојаштво па је твоје и било да га чуваш. И химен је створен на жени по промисли Божијој, а нема другу улогу него да буде доказ њеног девојаштва

[Тавита]

Slušala sam ja druže to davno  :smiley:

A i vidjela sam u svom životu "Nebesnu liturgiju"  0104_cheesy

Na neki svoj način  0110_hahaha

A to da sam ja rastužila Svetog Savu.... o Bože  0104_cheesy Nisam.

[Тавита]

0110_hahaha

[Драган]

Нећеш о својим врлинама из скромности. sokiran