О ширем значењу појма "ипостас" (личност)

[Guest о. Агапије]

Један брат ми је на пп послао ово питање те га постављам као тему, верујем да ће и другима користити који се интересују за светоотачке теме....

Oче,на једном од предавања о Васељенским Саборима,рекли сте да појам ипостас има много дубље значење од нашег појма личности.Јел можете да ми објасните у чему је тај значај?

У нашм језику реч личност значи само личност, док ипостас у грчком означава и основу, и базу, и егзистенцију, и постојање, оно/нешто што стоји на својој основи - бази. Она је такође аналогна латинској речи sub-stantia,суб-станца (ипо-стасис).....итд.

Док, код нас је личност ипак само личност .....    

Треба имати у виду да у савременом грчком језику се за реч личност користи реч προσωπηκότητα а да је υπόστασις заправо светоотачки појам и да је савремени Грци не разумеју у овом смислу (личности).

Ево ти само један пример, где се ипостас код нас преводи и са "основа".

У посланици Јеврејима у грчком извору пише (Јев 11,1) :

"Ἔστι δὲ πίστις ἐλπιζομένων ὑπόστασις, πραγμάτων ἔλεγχος οὐ βλεπομένων."

А ми преводимо :

"Вера је основ свему чему се надамо, потврда ствари невидљивих."

Код Вука Караџића читамо :

"Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо."

Такође погледај ову претрагу :

http://www.google.com/search?rlz=1C1AVSX_enRS385RS385&sourceid=chrome&ie=UTF-8&q=''%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%81+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B3%D0%B0+%D1%87%D0%B5%D0%BC%D1%83+%D1%81%D0%B5+%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%BE''+(%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80+11,+1)

А ако те више интересује ова тема, топло ти препоручујем ову студују на тему личности:

http://www.verujem.org/teologija/ziziulas_identitet_od_maske_do_licnosti.htm

А ево и постера што смо Моззарт и ја урадили баш на ову тему пре неку недељу :   leteti

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2869.msg256353.html#msg256353

[Guest о. Агапије]

.... ако од именице ипостас направимо глагол (у)ипостазирати (некога) онда добијамо још једно ново значење а то је оприсутнити (некога) .

Овај појам (ипостазирање) јако је битан у богословљу када говоримо о Богу и његовом сећању на нас као личности, када умиремо. Зато и није случајно што на крају сваког опела или помена (парастоса) некоме умрлом постоји "вечнаја памјат" - "вечан помен", где се молимо да усопшег (покојника) Бог има вечно у сећању-памћењу, да га не заборави те да тако не нестане...

И овде заправо престају све приче о томе да ли је душа "бесмртна" или не.....Свака личност ће бити вечна ако се ње сећа Бог али и ми у молитвама ....

Такође, о моћи и сили сећања-памћења нам сведочи и свака литургијска проскомидија где упараво помињемо имена (личности) свих живих и усопших . Проскомидија и предстаља : вечно јединство свих (светитеља ,живих и "умрлих") у једној заједници - Цркви, ништа друго.

[uros]

Сјајна тема, хвала оче  greengrin

[PD]

Сјајна тема, хвала оче  klapklap

facenew22222222

[Sherlock H.]

Оче,јел сме да се зна ко је тај брат што Вас је питао? slava3

[Guest о. Агапије]

Оче,јел сме да се зна ко је тај брат што Вас је питао? 319.gif

хехехех, сачекај да га питам.  slava3

[LukaZ]

TEMELJ. U prevodu Mitropolita Amfilohija u Jevrejima 11:1 (ipo-istimi)