Istorijske paralele Novozavetnih Srba i Starozavetnih Jevreja !

[Баба]

Ako, onda je vreme Makajeva kod nas bilo, naime sa Karađorđevićima i Obrenovićima (obnova države posle vekovnog ropstva), a sad bi sledilo vreme Hristovog dolaska i apostola.

Пошто се историја стално понавља са одређеним варијацијама, елементе приче о Макавејима можемо уочити и у доста ближој историји, рецимо у борби четника и партизана, само што је победила неочекивана страна (у односу на дато историјско поређење).

Цар Антиох IV Епифан (прозван, због охолости и манијакалних дела током своје владавине, од стране римских историчара Полибија и Тита Ливија и "епиманом"), филозоф-епикурејац и фанатични хеленизатор, решио је да једном за свагда скрши културни отпор Јевреја и уништи њихов идентитет рушењем јеврејског монотеизма. При томе је "спојио лепо и корисно": пораз у рату са египатским Птоломејима значио је и испражњену државну касу, па је овај "буџетски дефицит" Антиох надоместио пљачком Јерусалимског Храма чији су сакраменти однети у Антиохију. Срушивши зидове града, уз масовне покоље цивила, махом жена и деце који су распињани на крстове, Антиох је плански приступио обесвећењу олтара приношењем паганских жртава у опљачканом Храму ("мрзост опустошења на месту Светоме" по пророштву Даниловом (Дан. 11,31; 12, 11) које се тиме испунило). Затим се антиохијски владар прогласио за инкарнацију "Зевса Олимпијског" и "Цара Антиоха Бога славног и победоносног". Уследили су царски декрети којима је Антиох, под претњом смртном казном, Јеврејима забранио празновање сабата и обрезање, уз истовремно промовисање сопственог "култа личности" у виду слављења његовог рођендана сваког 25. у месецу (што је, осим приношења жртава, укључивало и ношење фалусоидне "штафете" кроз провинције, чија је култна улога преузета из Египта!), уз прећутно покоравање домаћих хеленизованих виших слојева. Све то је највећи део јеврејског народа утврдило у убеђењу да у Антиоху IV виде "сина погибли", претечу антихриста, а неиздрживост терора и полтронска колаборација псеудоелите у "духовном блуду" (4. Мојс. 25.1-11), са незнабоштвом, само је убрзала устанак.

Свака сличност је случајна... или можда није?  

Да Антиох 4 епиман, је најбоља паралела са Тилетом.

Такође епиманом.

[Баба]

Ako, onda je vreme Makajeva kod nas bilo, naime sa Karađorđevićima i Obrenovićima (obnova države posle vekovnog ropstva), a sad bi sledilo vreme Hristovog dolaska i apostola..

Ali teško da će Hristos po drugi put da se ovaploti kao čovek (ovoga puta od jedne device Srpkinje), da ponovo pozove apostole (iz Srba Bosanaca/Krajišnika, i sa jednim Srbinom iz Srbije koji bi ga izdao), da bude raspet (u Beogradu) i vaskrsne (u Beogradu), tako da se nadajmo da ni ostale paralele sa jevrejskom istorijom iz tog doba neće da nas snađu.. prstgore

Не није време Макавеја било обнова државе , него борба за очување идентитета, борба за раздвајање од запада.

У време обреновића и Карађорђа запад је пожељан, и иде се у правцу запада , на свим пољима, сад је време отрежњења од запада и зато је време Макавеја.Драги мораш то мало боље да изучиш.

Када би се историја буквално понављала , онда би се то тако десило Драги како ти говориш у вези оваплоћења, бат онда Хришћанство не би имало никаквог смисла.

Дакле то се тако десити неће.

Sad su ti Grci odjednom zapad? Jer Jevreji u vreme Makajeva pobunili su se protiv vlasti helenističkih (grčkih) Selevkida u Antiohiji. Naime, Jevreji su trpeli grčku vlast, sve dokle Grci nisu hteli sa silom da nateraju Jevreje na mnogoboštvo i da priznaju grčkog cara za državnog boga, da mu podignu kip i mole mu se u hramu jerusalimskom.

Што одједном?

Грци су и сад запад.

Али у контексту ондашње гепополитике Грци су били запад.

[ego]

Најкомичније је што су се Макавеји обратили Римљанима за сарадњу и помоћ. Проблем је што су стварно дошли... да помогну. Које паралеле!  0102_laugh 0205_whistling

Да занимљиво је и то да су се Јудеји обратили Римљанима за помоћ, баш у времја она макавејска , Римљани су истина дошли на просторе Палестине али из сасвим других разлога и много касније, неких 150 година после тог обраћања.

Могуће је и да смо се ми некада обратили Америма за помоћ, може бити у другом свецком рату , као савезницима који су нас тада а и касније бомбардовали , а они ево дођоше и искрцаше се али 50 година касније и то опет у Јерусалим ( Косово) као и Римљани и други освајачи Јевреја што су вазда заузимали прво Јерусалим.

Паралела има знатно више .

Упечатљиво је да су сва три брата Јуда Макавеј, Јонатан и Симон страдали непосредно након обраћања Римљанима и дакако, потпуно независно од тога. Све се то понављало епска три пута. Који ли је Божији промисао ту скривен? Да будемо обазриви када бирамо савезнике? Да водимо рачуна коме се обраћамо за помоћ? Да се уздамо само у Бога живога и у властите снаге?

Назив, дакле, Макавеји долази од Мататијиног сина Јуде Макавеја, а назив Асмонејци од Мататијиног прадеде Асмонеја, по коме je прозвана тако и породична династија, која je почела од обичног устанка свештеника Мататије и његових пет синова, године 167 пре Христа, и затим водила у борбама за ослобођење верни Израиљски народ, а онда и првосвештенико вала и царевала у Јерусалиму и проширеној Јудејској земљи, пуних 126 година. Наше књиге 1 и 2 Мак. описују само доба Мататије и његових синова, дакле, период од око 35 година (од 167-134 г. пре Хр.). Макавеји-Хасмонеји су били из Јерусалима, али после побуне против паганске тираније Антиоха IV Епифана наставили су се у Модину, селу западне Јудеје, на око 30 км од Јерусалима ка мору, а 12 км пре Лиде (=Лод код Тел-Авива). Асмонеји су војевали, управљали, служили као првосвештеници и царевали овим редом:

1) Свештеник Мататија (167-166 г. пре Хр.), почео устанак

2) Јуда Макавеј, син Мататијин (165-160), војсковођа народа

3) Јонатан, брат Јудин (160-142), војсковођа, а од 152 г. и првосвештеник

4) Симон, брат Јудин (142-135), првосвештеник и етнарх

5) Јован Хиркан I, син Симонов (134-104), првосвештеник и етнарх

6) Јуда Аристовул I, син Хирканов (104-103), првосвештеник и етнарх

7) Александар Јанај, брат Аристовулов (103-76), првосвештеник и цар

8) Салома-Александра, жена Јанајева (76-67), царица

9) Јован Хиркан II, син њен (67 и 63-40), првосвешт. и цар

10) Јуда Аристовул II, брат његов (67-63), првосвешт. и цар

11) Мататија Антигон, син Аристовула II (40-37), првосвештеник и цар.

После Антигона, убијеног од Ирода, на власт у Јудеји дошао je странац за цара, Ирод I Идумејац (37-4. г. пре Христа), који je само био ожењен Асмонејком Маријамном, a задњи првосвештеник од Асмонејаца био je још Јуда Аристовул III (брат Маријамнин, по јеврејски зван Јонатан, у 18. години поставлен за првосвештеника од зета му Ирода 35 г. и исте године од њега убијен). Но већ од 63 г. пре Христа у Јерусалим и Јудеју (и сами Храм) био je ушао с војском Римљанин Помпеј, чиме je јеврејска независност ослабљена и престала, а титуле су остале. Римска власт је почела постављати своје прокураторе у Јудеји и Галилеји, и такво стање затичемо у време Христово (као што описује Св. Апостол Лука: 1, 5; 2,1-3 и 3,1).

[ego]

Интересантан поглед на још једно јудејско савезништво:  prstgore

И тако се смири царство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир одсвуда.

И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година беше му кад поче царовати; и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Азува, кћи Силејева.

И хођаше путем оца свог Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом.

Потом здружи се Јосафат, цар Јудин с Охозијом, царем Израиљевим, који чињаше безакоње.

А здружи се с њим зато да начине лађе да иду у Тарсис; и начинише лађе у Есион-Гаверу.

Тада пророкова Елијезер син Додавин из Марисе за Јосафата говорећи: Што си се здружио с Охозијом, зато Господ разметну дела твоја. И разбише се лађе и не могоше ићи у Тарсис.

Потом почину Јосафат код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом; а на његово се место зацари Јорам, син његов.

[ego]

Стара савезништва Срба су већ добро позната тема, зато ћемо да се осврнемо на нешто актуелније:

[marko_13]

Аод и Милош Обилић, Самсон и Мали Радојица, Самсон и Маарко Краљевић. Међутим то не треба да чуди, јер су у истим животним околностима настајали поменути ликови и код Јудеја и код Срба.

[Баба]

Аод и Милош Обилић, Самсон и Мали Радојица, Самсон и Маарко Краљевић. Међутим то не треба да чуди, јер су у истим животним околностима настајали поменути ликови и код Јудеја и код Срба.

Некако је паралела "мало" више од просто истих животних околности.

Наиме од почетка досељавања Јевреја у Палестину па до Макавеја , могу се пратити историјске паралеле са касније Српском историјом.

1. Време досељавања (Палестина-Балкан)

2. Утицај једне старе цивилизације и културе на тек досељено становништво(Египат-Византија).

3. Формирање првих држава (Израиљ, Јудеја - Босна , Рашка) и њихови међусобни односи.

4. Падање у ропство (Вавилон,Персија - Селџуци, отоманска Империја)област по област , држава по држава , племе по племе.

5. Вековно робовање ( око 500 година и тамо и амо).

6. Ослобођење ропства и утицај запада ( Хеленистичка култура и државни систем - европска култура и државни систем).

7. Борба за идентитет ( Макавејски устанак - савремено доба).

е сад иде оно што још није дошло, или је дошло тек у наговештајима:

8. Формирање слободне и независне државе , која у време Александра Хашмонеја обухвата просторе и веће него у стара времена државе Израиља и Јудеје заједно, независно од утицаја и источних деспотија и западних, то је мислим оно што је Шеки (из аген) најављивао као велику Србију.

Појава разних верских секти и покрета, дијаспора достиже 3 пута већу популацију од Јудеја у отаџбини, значи константно исељавање и сиромашење.Смена аутократа на власти уз гадна превирања.

Две националистичке странке воде државу , међусобно се сукобљујући и смењујући.

Држава траје око 150 година и на крају пропада.

9. Поновни пад у ропство ( Римљани - Амери ) , из овога ропства се не извукосмо ни они а изгледа нећемо ни ми.

10. Појава нове вере ( у оно време то је било Хришћанство у време које тек долази , Бог зна шта ће бити углавном Јудеји су били непријатељи те нове вере како онда тако и данас, а апокрифни пророк Тарабић такође најављује појаву нове вере и српско непријатељство према тој новој вери , непријатељство попут оног Јудејског према Хришћанству. )

Овде бих се зауставио , јер стварно нема смисла да испричам још иљаду година унапред, неће филм бити интересантан...

smej.gif

[ego]

:229229229:

[Огњен]

Песма С Е Д М А

Молитва Азарије и Три Младића. (Данило 3, 26-56)

[Хвала пламен гаси Трију Младића: Отаца и наш Боже, благословен јеси]

Благословен си, Господе, Боже Отаца наших и хваљено је и прослављено Име Твоје у векове. Јер си праведан у свему што си нам учинио; И сва дела Твоја су истинита, и прави су путеви Твоји, и сви судови Твоји истинити. И судове истине учинио си по свему што си навео на нас, и на град наш свети, град Отаца наших Јерусалим (земљу нашу свету, Косово, земљу отаца наших)  Јер си у истини и суду навео све ово на нас зарад грехова наших. Јер сагрешисмо и безаконовасмо да одступимо од Тебе, и огрешисмо се у свему, И заповести Твоје не послушасмо, нити одржасмо, нити сатворисмо, као што си нам заповедио, да нам добро буде. И све што си нам учинио, и све што си навео на нас, у истинском суду навео јеси; И предао си нас у руке непријатеља безаконих, најмрскијих одступника, и цару неправедном и злобнијем од свих на земљи. (Милошевићу - својевремено, бар се тако говорило у светским медијима) И сада, не можемо отворити уста своја; посрамљење и поруга настаде слугама Твојим, и онима који Тебе поштују. Немој нас, ипак, предати до краја, ради Имена Твога (светога); и немој раскинути завета Твога; и не удаљи милости Твоје од нас, ради Аврама (Симеона)) љубљенога Твога, и зарад Исака (Саве) слуге Твога, и Израиља светога (све небеске Србије) Твога. Којима си говорио рекавши да ћеш умножити семе њихово као звезде небеске, и као песак који је крај обале морске. Јер, Владико, смањисмо се већма од свих народа, и понижени смо по свој земљи данас, заради грехова наших. И нема у време ово кнеза, ни пророка, ни вође; нити свеспаљенице, нити жртве, нити приноса, нити кађења; нити места да принесемо прве плодове пред Тобом и да нађемо милост. Но душом скрушеном и духом смирења (молимо) да (опет) примљени будемо. Као у свеспаљеници овнова и јунаца, и као у хиљадама јагњади ухрањене, тако нека буде жртва наша (благопримљена) пред Тобом данас и да се изврши пред Тобом; јер нема постиђења онима који се уздају у Тебе. И сада, следујемо (Ти) свим срцем, и бојимо Те се, и тражимо лице Твоје; Немој нас постидети. Него учини с нама по кротости Твојој, и по мноштву милости Твоје. Избави нас по чудесима Твојим, и дај славу Имену Твоме, Господе. И нека се постиде сви који чине зла слугама Твојим, и нека се посраме од сваке силе, и снаге, и моћ њихова нека се скрши. И нека познају да си Ти Господ, Бог Једини, славан над свом васељеном.

...

[ego]

Исаија 1

Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.

Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.

Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.

Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.

Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.

Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.

Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.

И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.

Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.

Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!

Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.

Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?

Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.

На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.

Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.

Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.

Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.

Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.

Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.

Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.

Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.

Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.

Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.

И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.

И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.

Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.

А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.

Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.

Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.

И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.

[marko_13]

Аод и Милош Обилић, Самсон и Мали Радојица, Самсон и Маарко Краљевић. Међутим то не треба да чуди, јер су у истим животним околностима настајали поменути ликови и код Јудеја и код Срба.

Некако је паралела "мало" више од просто истих животних околности.

Наиме од почетка досељавања Јевреја у Палестину па до Макавеја , могу се пратити историјске паралеле са касније Српском историјом.

1. Време досељавања (Палестина-Балкан)

2. Утицај једне старе цивилизације и културе на тек досељено становништво(Египат-Византија).

3. Формирање првих држава (Израиљ, Јудеја - Босна , Рашка) и њихови међусобни односи.

4. Падање у ропство (Вавилон,Персија - Селџуци, отоманска Империја)област по област , држава по држава , племе по племе.

5. Вековно робовање ( око 500 година и тамо и амо).

6. Ослобођење ропства и утицај запада ( Хеленистичка култура и државни систем - европска култура и државни систем).

7. Борба за идентитет ( Макавејски устанак - савремено доба).

е сад иде оно што још није дошло, или је дошло тек у наговештајима:

8. Формирање слободне и независне државе , која у време Александра Хашмонеја обухвата просторе и веће него у стара времена државе Израиља и Јудеје заједно, независно од утицаја и источних деспотија и западних, то је мислим оно што је Шеки (из аген) најављивао као велику Србију.

Појава разних верских секти и покрета, дијаспора достиже 3 пута већу популацију од Јудеја у отаџбини, значи константно исељавање и сиромашење.Смена аутократа на власти уз гадна превирања.

Две националистичке странке воде државу , међусобно се сукобљујући и смењујући.

Држава траје око 150 година и на крају пропада.

9. Поновни пад у ропство ( Римљани - Амери ) , из овога ропства се не извукосмо ни они а изгледа нећемо ни ми.

10. Појава нове вере ( у оно време то је било Хришћанство у време које тек долази , Бог зна шта ће бити углавном Јудеји су били непријатељи те нове вере како онда тако и данас, а апокрифни пророк Тарабић такође најављује појаву нове вере и српско непријатељство према тој новој вери , непријатељство попут оног Јудејског према Хришћанству. )

Овде бих се зауставио , јер стварно нема смисла да испричам још иљаду година унапред, неће филм бити интересантан...

1414_feel

Тачно, но овако уопшетено би готово сваки народ који је у једном историјском добу населио извесно подручје могао направити истпветне паралеле. Нпр. Руси или Мађари, али и многи други. Мени је фасцинантно, оно што немају културе тих народа то што и поезији и прози нико нема такве паралеле као ми и Јевреји.

[ego]

Александар Македонски и његове трупе су се у почетку односили према Јеврејима са већим поштовањем него према другим освојеним народима. Александар Велики је видео првосвештеника Симона Праведног у сну и када је Симон изашао у сусрет његовој војсци, Александар је клекао пред њим и заклео се да никада неће наудити Јерусалиму или Светом Храму.

Године су прошле. Александар и Симон Праведни више нису били међу живима. Неки од Јевреја су постајали заслепљени страном културом. Али што су више подражавали окупаторе, они су их све мање поштовали. Почели су да исмевају јудаизам и да доносе законе уперене против слободе вероисповести. Најпре су затворили синагоге и школе. Народ се почео окупљати, молити и подучавати у домомовима. Затим су донели закон који забрањује обрезање. Јевреји су ризиковали живот како би продужили традицију. Затим су забранили сабат и проучавање Торе. Јевреји су се скривали у пећинама и наставили су да поштују веру и обичаје.

Грци су налазили стотине начина да покушају да искорене јудаизам. Јевреји су проналазили стотине начина да се мирно побуне и да остану оно што су одувек били.

Тада су грчки војници почели да нападају јеврејске жене. Управитељ је донео указ, на жалост уобичајен у древним културама, назван "право прве ноћи". Свака невеста је отимана прве брачне ноћи.

Била је то кап која је прелила чашу. Јуда Макавеј, син свештеника Мататеје, и његова четири брата су организовали покрет отпора. Повели су рат и успели су да истерају знатно моћнију грчко-асиријску војску из земље и да поново успоставе политичку независност. Ханука се прославља у част победе и освећења Храма, који је оскрнављен током окупације.