Бранко Драгаш - Крах неолиберализма

[Пантелејмон Нови]

Савремени капитализам је упао у велику економску кризу. Многи су били изненађени када су почеле да се руше куле од карата савременог капитализма и када је најсавршенији систем, како су га самоуверено називали његови идеолози, изненада тако јако оболео да је почео из темеља де се тресе. Готово преко ноћи нестајале су моћне компаније, које су настајале пе два века, стотине хиљада људи је остајало без посла и страх се велики увукао у грађане којима је, колико јуче, маркетиншким кампањама објашњавано да живе у најбољем уређеном свету.

Шта се то догодило? Да ли је криза случајна? Шта ће се дешавати? Који су правци изласка из кризе? Да ли је светска криза намештена? Ко је то урадио? Зашто?

Покушаћу на један прегледан начин да изнесем своје виђење настанка и узрока ове кризе, да назначим могућа сценарија развоја кризе и да понудим решења која могу довести до спаса човечанства од велике пошасти која га је задесила овом светском економском кризом.

Узроци кризе

Нагло избијање светске економске кризе поставило је питање: да ли се ова криза могла предвидети? Нараво, када је невоља настала и када је почела да се шири као опасна епидемија, када су, напокон, ућутали преплаћени идеолози најсавршенијег система у историји човечанства, показало се да је било паметних и умних људи који су говорили да ће настати велика светска економска криза и да овакав развој савременог капитализма сигурно води у контракцију система.

Нажалост, услед заглушујуће буке идеолога благостања, прогреса и прагматизма нису се чуле речи мудрих људи, што је показало да је модерна демократија далеко од својих изворних демократских начела и да су манипулација, шпекулација и маркетиншке кампање успеле да потисну на маргине критичко расуђивање и промишљање оних храбрих појединаца који су сумњали и нису хтели да учествују у тој новој историјској превари.

А да се ради о великој и смишљеној превари олигархије САД, то се данас јасно види.

Где је проблем?

Проблем се налази у зачараном троуглу моћи, интереса и манипулације три институције САД које су се потпуно отргле контроли и које су , опијене сопственом величином и значајем, довеле до данашњег краха. То су : Бела Кућа, Пентагон и Вол Стрит. Олигархије у ове три институције су се потпуно одметнуле и отргле контроли демократске јавности, да су оне почеле да обликују стварност према сопственом лику и интересима, често међусобно ратујући око превласти на политичком и економском тржишту.

Проблем, дакле, није у томе, како то хоће да нам представе примитивни ксенофобични провинцијалци, затуцани у неке своје лажне националне величине и особености, да је САД главни извор зла у свету, па тако неправедно оптужују 303 милиона људи за нешто зашта они нису криви, него је проблем сконцентрисан у сам врх оне три институције које више нису под контролом грађана и које су бастиони манипулације за управљање светом.

Империја у растројству, како већ две деценије називам САД, упала је, као и свака империја која је на свом заласку, у озбиљан проблем не због тога што су варвари озбиљно угрозили виталне интересе империје, претећи да је разоре и покоре, него због тога што је империја изнутра толико већ била трула да је право питање једино било када ће се та империја само од себе урушити. Варвари долазе као спасиоци једне разорене и самоуништене цивилизације која је изгубила меру и смисао свога постојања. Варвари доносе нове животне сокове који ће створити неку нову прилику.

САД су се подигле на положај империје тек у XX веку и захваљујући великим светским ратовима, који нису вођени на њеном тлу, они су успели да постану локомотива прогреса савременог капитализма. Захваљујући свом победничком вођству успели су да се наметну и да креирају свет према своме лику и интересу.

Прва велика превара смишљена је 1971 године, у време Никсонове администрације, када је донета одлука да долар више нема златно покриће, како је то било предвиђено бретонвудским монетраним договором савезника. Тако је зао дух пуштен из боце, без икакве контроле и полагања рачуна, што је отворило огроман простор за манипулацију и шпекулацију Федералним америчким резервама – ФЕД и финансијској олигархији са Вол Стрита.

Шта је то практично значило?

Пошто долар више није има златно покриће, то је значило да је могао да се штампа у неконтролисаним количинама и да више није имао монетарно сидро које ће га држати прикованог за реалност да не би полудео и отргао се потпуно било каквој контроли. Посебно је опасно било то што је долар, уместо злата, постао опште платежно средсво, што је постао међународно средство за плаћање и што је тако САД дошла у привилеговани положај у односу на друге државе.

Долар штампан на папиру од стране ФЕД-а постао је општа роба која је наметнута осталом свету. Папир је тако заменио злато. Врло вешта подвала смишљена од стране Вол Стрита да се читаво човечанство стави под контролу папирног долара. Посебан проблем је био , ту превару су многи у свету тек недавно сазнали, што Национална банка САД – ФЕД није била државна и национална институција, која треба да брани интересе државе и нације, него је била приватна банка 13 породица које су њоме управљале.

То значи да је 13 породица управљало планетом на превару, штампајући папирни долар без покрића и управљајући ФЕД-ом као својом приватном компанијом. То су биле најбогатије породице, чије се богатство мери десетинама хиљада милијарди долара, а које су чинили Ротшилдови, Рокфелерови, Морганови, Кендијеви . . . и најмоћнија од свих и највећи приватни акционар ове дружине – енглеска краљица.

Превара је успела.

Долар је ушао у све домове света и нико није питао ко је власник ФЕД-а. Штампаним доларима без покрића купован је животни стандард грађана Империје, стандард који није зарађен и који је настао на светској превари и пљачкању преосталих држава и народа.

Долар и злато

Како је то у пракси изгледало?

Погледајмо једну, мање познату, рачуницу. Укупна количина злата која је ископана од настанка цивилизације до данас износи око 170. 000 т. Ако знамо да је једна унца 31, 1 грам и да она на данашњи дан берзански вреди 980 долара, онда је лако израчунати да једна тона злата има вредност у доларима, заокружићемо због лакше рачунице, око 30 милиона долара. Значи укупна количина злата која се налази у свету има вредност изражену у доларима око 5. 100 милијарди долара. Наравно, читава та количина се не налази у промету, нити код централних банака држава, отприлике , процењује се, да се само 30% налази у промеру. , док је остало злато тезаурисану у приватним сефовима. Али ми ћемо претпоставити да је читава количина злата у промету, ради поређења са осталим параметрима у овој упоредној анализи.

Укупан бруто домаћи производ – БДП- планете у јеној години, рецимо у прошлој 2008, износи 60. 000 милијарди долара. То је укупан збир свега онога што се створи на планети у свих 192 државе за годину дана рада свих људи.

Шта примећујемо?

Када упоредимо ове две цифре, онда видимо да је годишња валоризација БДП читаве планете скоро 12 пута већа од укупне валоризације количине злата на планети. То значи да је за толико пута потцењена вредност злата, односно да је надувавањем инфлаторног балона дошло до великог раста планетарног БДП израженог у доларима, на штету златног стандарда.

Такво стање на дужи рок није одрживо.

Даље, узећемо други један податак да упоредимо. То је податак податак о укупној доларској врености хартија од вредности које се данас котирају на берзама или се продају као, такозвани финансијски деривати : акције, обвезнице, опције, фјучерси, муниципалне обвезнице, хеџ фондови и друге хартије. Укупна количина свих тих, помпезно названих, финансијских деривата достигла је застрашујући износ од 1. 400. 000 милијарди долара.

Управо тако – 1. 400. 000. милијарди долара?!

То је цифра од које застаје дах и која мора , озбиљне и одговорне људе, посебно да забрине.

Финансијски деривати су толико вештачки надувани да човечанству прети велика опасност да се, уколико избије експлозија, у једном тренутку уништи читава светска привреда. Та атомска финансијска бомба настала је у грозничавој похлепи грамзиваца са Вол Стрита да, варајући и шпеклулишући , ради сопствених у милијардама долара исплаћених бонуса , развију виртуалну економију која није имала никаквог реалног покрића у привреди.

Све те, дакле, хартије без вредности ће сигурно у једном тренутку изгорети, јер су наштампани финансијски деривати који немају златно покриће, док ће цена злата у наредном периоду драстично да порасте како би стигла валоризацију изражену у доларском износу БДП. То је математички прорачун. И ту нема никакве дилеме.

Можда ће тај скок цена злата бити и много већи, сетимо се само периода 1971-1980, пошто смо у овој нашој инстант анализи пошли од претпоставке да се читава количина злата налази у оптицају, док је реално стање да свега трећина злата служи за валутна покрића наштампаних новчаница, а остало злато је тезаурисано.

Закључак, долар нестаје као валута и њега ће заменити прво злато и сребро, а онда нека нова, здрава валута.

Уосталом , када прочитате амерички устав видећете да је званична новчаница сребрни долар, а не безвредни папир који се штампа сумануто без икаквог покрића.

[Пантелејмон Нови]

Неолиберализам

Када су преваранти са Вол Стрита, тако морам да их назовем јер бољег израза у овом тренутку нема, смишљено укинули, уз подршку политичке олигархије, златно покриће долара, они су отворили Пандорину кутију зла и почели су да чине злочин, убеђени да су смислили најоригиналнији перпетум мобиле и најбољи привредни систем у историји цивилизације. Читава машинерија плаћених идеолога је упрегнута у медијску кампању да докажу и покажу колико је тај савремени капитализам савршен систем који нема алтернативу и сви који то не схватају су опасни непријатељи прогреса човечанства, назадњаци, мрачњаци и примитивци који су остаци застарелог схватања и који не разумеју посмодерну економију.

Врхунац уобличавања једне нове идеологије, јер било је потпуно јасно да се рађа једна нова идеологија на планети, настао је 1988 објављивањем Вашинтонгског консензуса, иза кога су стајали Трезор, односно министарство финансија САД, тачније ФЕД или , најпецизније, оних 13 породица који управљају светом.

Ту нову идеологију уобличио је нобеловац монетариста Милтон Фридман и та нова идеологија неолиберализма сводила се на потпуну дерегулацију привреде, протеривању државе и државног надзора из привредне делатности, ослобађање тржишта и величање слободе тржишта самог по себи, свеопштој приватизацији која је требала потпуно да укине државну својину и да, како су истицали, на крају, укину и саму државу.

Неолиберализам је инаугурисан као идеологија слободе тржишта, предузетништва, приватне иницијативе и дерегулација, чији је, заправо, основни постулат био да они који су богати буду још богатији, а они који су сиромашни буду још сиромашнији. Способима су се сматрали они који побеђују на тржишној утакмици, који су немилосрдни, практични, одлучни и смели у својим професионалним намерама, док је остваривање што већег профита за што краће време било основно животно начело јапијеваца.

Наравно, истина је била потпуно другачија. Пракса и тржиште нису били тако идеализовани како су приказивали неолиберали. Сви ти који су се приказивали као велики слободни играчи који, наводно, стварају огромни капитал на слободном тржишту својом вансеријском способношћу и комбинацијама, били су само привилеговане слуге много моћнијих, тајних господара, који су им, управљајући из сенке, намештали унапред утакмице, поткупљивали судије, свирали пенале чим би утакмица почињала, допинговали играче и све чинили само да би по сваку цену дошли до успеха, односно до што већег капитала.

Макијавелистичка философија циљ оправдава сва средства, доживела је у неолиберализму своје ускрснуће, тврдећи како што веће циљеве треба остварити за што краће време.

Тако је системски створена читава једна генерација похлепних менаџера која није имла никакве моралне обзире, нити уграђене друштвене контроле, посебна каста привилегованих конквискадора који су били спремни да све учине како би се домогли успеха. Створени су нови освајачи света који су кренули да покоре традиционалне државе и њихва богатства.

Неолиберализам је био крсташки поход јапијеваца са Вол Стрита на преостала богатства планете и због тога су они морали да сруше све на путу што им је сметало у остваривању њихових освајачких планова.

Шта им је то највише сметало у освајању?

Државе и национални идентитет. То је било нешто што се није могло преко ноћи уништити и због тога су они кренули да га поткопавају, урушавају, искорењују и поткупљују. Идеолози неолиберализма су смислили полуге за уништавање националне економије , јер им је национална држава представљала велики проблем у даљој експанзији, док су национални идентитет решили да сруше трујући здраво друштво холивудским кичерајем и простаклуком.

Главне полуге за уништавање националних економија су биле : спољнотрговинска либерализација, убрзана и дивљачка приватизација, везаност домаће валуте за страну, дерегулација и успостављање сателитске владе која ће извршавати све преузете обавезе. Навео сам само основне полуге за уништавање националне економије, полуге које су директно довеле до тога да су читаве државе и народи стављени у дужничко ропство.

Све је почињало постављањем намесничких влада које су спроводиле економску политику ММФ-а, односно политику која ће довести до разарања националних привреда и распродаја стратешких државних ресурса. Исти сценарио се примењивао у свим земљама које су прихватале шок терапију и које су преписивале рецепте ММФ-а. И свуда је исто завршено- крахом и банкротством националних привреда.

Био је то паклени план оних који упављају светом, не због некаквих њихових великих светских завера, него из једноставних и практичних интереса моћних олигархија. Демократија је добијала карикатурални облик. Успостављао се демократски тоталитаризам тајкуна и политичких олигарха који су бранили идеологију неолиберализма. Намесничке владе су спроводиле окупацију земље изнутра и полагале су рачуне својим газдама напољу. Грађани су држани под манипулацијом и пропагандом о европским и евроатланским инеграцијама. Стваран је мит о Европи и о друштву благостања до кога се не стиже радом, штедњом, учењем, залагањем и одрицањем, него поданичком послушношћу и служењем моћнијима.

Неолиберали су постали тржишни фундаменталисти и опасни талибани. Протеривали су и прогонили све који су другачије мислили, све који су сумњали у њихове пропагандне трикове и лажи и све оне који су сматрали да операција без анестезије неће успети и да ће се, на крају, читава та неолиберална идеологија срушити као кула од карата јер почивала на преварама и манипулацијама. Као свака идеологија и неолиберализам је има своје гуруе, идоле, комесаре и џелате који нису презали, ради остваривања властитих интереса, да потпуно разоре не само државу, него и друштво у целини.

Интересантно је напоменути и то, да је неолиберализам довео до раслојавања не само између развијеног и неразвијеног света, него и унутар саме Империје у растројству. Тако је, рецимо, распон плата између радника и менаџера 1972 износио 1: 7, да би данас тај распон достигао и до 1 : 4. 000, односно распон је био и већи ако се узму бонуси које су менаџери себи исплаћивали у 2008. У поседу смо податка да су менаџери банкротираних компанија себи исплатили у 2008 више од 18 милијарди долара бонуса, док су је државна интервенција за три угрожене аутомобилске компаније, које у ланцима добављача запошљавају 3, 1 милион људи, била 17 милијарди долара.

Глобализацијом је дошло до даљег раслојавања на планети, тако да је, упркос техничко-технолошкој револуцији, повећан број људи који гладују на 1, 2милијарде, број људи који немају воду на 1, 5 милијарди и број људи који живе на свега 2 долара дневно на 64 одсто светског становништва. Истовремено, рекордно је повећан број милијардера у свету, тако да смо добили забрињавајуће податке да је 2% најбогатијих људи на планети контролиало 82% свих богатстава планете. Само у Империји у растројству 1% најбогатијих је контролисало преко 58% богатства америчке државе. На другој страни, скоро 50 милиона грађана САД није имало социјално и здравствено осигурање, а 9 милиона је живело у затворима.

Неолиберализам је створио казино капитализам, а штампањем долара без покрића и надувавањем финансијског мехура, издавањем финансијских деривата, трошењем преко мере, све то је довело до избијања велике економске кризе. Они којји нису били покупљени од тог система видели су шта се дешава и куда такво срљање води, а они који су били инкорпорирани у тај систем нису видели ништа ни када је светска економска криза увелико буктала.

Неолиберални казино капитализам је морао да пропадне и морала је да настане оваква економска криза.

Нова превара

Догађаји се у лето 2001 одвијају филмском брзином. Није више било времена за превелика премишљања, јер су из сата у сат пропадале многе моћне компаније и питање дана је било где све то може да се заустави.

А онда је уследио септембар 2001 и режирани удар на Империју у растројству. Гангстери на власти, јер немам бољи термин да објасним сву њихову подлост, поквареност и криминално понашање, измислили су и извршили терористички напад на срце Империје, убеђени да ће том новом манипулацијом успети да скрену пажњу са догађаја на берзи, да ће додатно да мобилизују америчку јавност и да ће отворити могућности за отварање једног новог профитабилног ратног подручја. Гангстери на власти су рат доживлајвали као добар бизнис и добру подршку банкротираној америчкој економији, па су одређени припадници тајних служби осмислили софистицирано и маркетиншки атрактивно рушење трговачког центар у Њу Јорку, жртвујући невине људе, ради постизања својих личних интереса и циљева.

То није било ништа ново у америчкој историји. Они су увек били спремни да жртвују невине грађане како би остварили неке своје интересе. Тако је било 1898 када су потопили своју оклопњачу и побили своје људе само да би отпочели рат са Шпанијом и одузели им Филипине и Кубу. Тако је било и 1941 када су, опет намерно и програмирано, мада су имали све податке на столу, оставили да изгину њихови војници у Перл Харбуру како би САД увукли у светски рат. Тако је било и 1960 када су у Токинском заливу потопопили сопствену крстарицу само да би отпочео рат у Вијетнаму.

Историјске преваре су се наставиле. У септемру 2001 извршили су напад на сопствени трговачки центар и побили неколико хиљада људи само због тога да би мобилисали друштво за рат у Ираку. Оптужени су њихови обучени терористи око Осаме бин Ладена и Ирак као држава која га подржава и која, наводно, има атомско и хемијско оружје опасно по читав свет.

Била је то врхунска превара маркетиншких стручњака Пентагона. Рат је могао да почне. Нараво, данас је сваком умном човеку јасно да је то све било измишљено како би отпочео рат за нафтна поља у Ираку, па је и та ратна власт Империје у растројству била сачињена од пословних људи који су долазили из нафтних мултинационалних компанија. Није онда чудо што је амерички потпредседник Дик Чејни лично командовао операцијама пљачкања нафте у Ираку и што је његова компанија Халибартон за неколико година зараила на десетине и стотине милијарди долара.

Углавном, нова превара и избијање рата довело је до заустављања краха берзи, јер нико озбиљно , у повишеној ратној психози, где се пропагандно велича одбрана савремене цивилизације од опасне заразе тероризма у свету, не прати берзанске индексе.

Помрачени умови су намерно ширили панику у грађанству, како би скренули пажњу са саме суштине насталог проблема, верујући да ће на тај начин купити време до неке нове смишљене преваре.

Наравно, грађани и привреда су се и даље непрекидно задуживали, а долар је наставио да се штампа без икаквих покрића.

Хипотекарни кредити

Нова превара се звала – хипотекарни кредити. Њу је смислио гувернер ФЕД-а, Алан Гриспен, човек који је од 1997 до 2006 био на челу ове најмоћније приватне финансијске институције на свету и који је, тек недавно , када је светска економска криза избила, покорно признао да је био у криву и да је све потезе погрешно вукао. Било је то маркетиншко покајничко признање за јавност, али суштина је, ипак, била у томе да Алан Гринспен није погрешио, већ да је радио према скројеном плану, убеђен да ће тако купити ново време и да ће у одлагању успети да пронађе неко трајно решење проблема.

Драгоцено време је тако несувисло трошено. Решење се није назирало.

Дугови становништва и привреде Империје у растројству су се увећавали. Геометријска крива дугова добијала је свој експоненцијални облик. Време превара је било све краће. Све више штампаних долара је морало да се убацује у систем који је, као некакво библијско чудовиште, гутало све веће количине долара. Зачарани круг зла се није могао да прекине.

Хипотекарни кредити су били класична банкаркса превара. Касније су се претворили у велику светску превару . После краха хипотекарног тржишта избила је светска економска криза. Суштина те банкарске преваре криминалаца са Вол Стрита, који су, без мараме на лицу, опљачкали фондове водећих светских банака, састојала се у томе да се грађевинарство фокусира као грана која ће покренути развој и решити неолибарални казино капитализам свих нараслих проблема

Алан Гринспен је отпочео пљачку снижавањем каматних стопа на узете кредите, новим растом задужености грађана и градњом нових кућа и станова у Империји. Истовремено, брокери на тржишту некретнина отпочели су смишљено надувавање мехура повећавајући из недеље у недељу цене некретнина у Империји. Тако је 2002 године направљено 2 милиона станова, следеће исто толико, 2004 и 2005 по 2 милиона кућа и станова, да би се тржиште 2006 заситило и да би стала свака даља продаја. Тих пет година чинило се да је решено питање кризе у капитализму, тржиште некретнина се захукатвало, цене станова и кућа су расле, грађани су узимали нове кредите на бази хипотека које су непрестално расле, вишак новца је одлазио у потрошњу нових аутомобила, путовања и луксузне проводе, банке су давале кредите на возачку дозволу и чинило се да је настало право благостање у друштву.

Али те 2006 године престао је раст надуваног хипотекарног балон, тржиште се заситило и почео је стрмоглави пад тржишта. Пад који се завршио крахом 09. августа 2007 го, када је објављен банкрот хипотекарног тржишта.

Велики број кућа и станова више није могао да се прода, велика хиперпродукција довела је до велике понуде. Велику понуду није могла да прати опадајућа тражња. Услед велике понуде дошло је до пада цена некретнина. Пад цена некретнина довео је до раста банкарских каматних стопа. Грађани више нису могли да отплаћују толике рате кредита и почели су да масовно враћају куће и станове банкама. Банке су, уместо позајмљеног новца, добијале некретнине. Банке су постајале неликвидне. Требао им је готов новац да исплате своје клијенте, па су почеле да распродају враћене некретнине. Цена некретнина је још више пала. Тако се понуда још више увећавала у условима никаве тражње, што је довело да даљег повећавања каматних стопа и краха тржишта некретнина.

Познате су слике са улица Империје где људи остављају куће и подижу шаторе на улици да би уселили своје породице. Само у Клинвелду је за кратко време 70. 000 кућа враћено и то је довело до потпуног урушавања тржишта некретнина.

Али, рећи ће неко, то је проблем Империје. Шта то занима остале?

Грешка. Живимо у глобалном селу које је повезано интернетом и сви смо делови једне исте цивилизације.

Давно је било време када су пропадале моћне империје и када друге државе и народе то уопште није занимало. Рецимо, када је пропадала римска империја то није занимало кинеске , јапанске и монголске цареве. То је био проблем Рима. Данас то више није случај. У савременој цивилизацији, где смо сви интернет везама оковани, , више нема пустог острва на кога се можемо сакрити јер је све умрежено у систем. Пропаст Империје у растројстви истог секунда се одражава на пропаст читавог система у свету, јер је Империја локомотива развоја која нас води у понор, пошто су машиновође обневидели од пијанства и бахатости.

Да проблем краха тржишта некретнина не остане само проблем Империје, постарали су се мешетари са Вол Стрита који су опасни вирус преваре пренели на светска тржишта.

Како ?

Врло једноставно. Када су вештачки надували тржиште некетнина и када су милионе несретника из Империје увукли у превару, одлучили су да те празне пакете, који нису ништа вредели, вешто препродају осталим земљама, првенствено развијениим и њиховим банкама и инвестиционим фондовима. Понуда је била врло примамљива. Новац који страни инвеститори пласирају у САД је био обезбеђен хипотекама чије цене су из месеца у меца непрестално расле. Нико ништа није посумњао. Они који су знали шта се спрема били су потплаћени од мешетара са Вол Стрита. Пирамидални систем улагања је увукао милионе инвеститора из читавог света.

Удица је била бачена. Милиони великих и малих инвеститора је похрлило да своја слободна новчана редства пласира у уносан бизнис. Била је то врхунска светска превара. Вол Стрит је добио сагласност политичке олигархије Империје за овакву светску превару.

А онда је, природно, уследио крах.

Лаж се више није могла сакрити.

[Пантелејмон Нови]

Криза

Математички је било јасно да ће настати криза у Империји. Подаци да су празни пакети хипотекарних кредита препродавани осталм инвеститорима у свету указивали су да ће доћи до ширења те кризе у свету. Тако се и десило. Вол Стрит више није могао да скрива истину и објављено је 9 . августа 2007 да је дошло до краха тржишта некретнина. Обелодањена је светска превара. Светски инвеститори су тек тада схватили да су преварени и отпочела су банкротства. Прво у Империји, а онда, врло брзо, у читавом свету, посебно у развијеним земљама. Падали су као куле од карата некада моћне банке, инвестициони фондови, хипотекарне институције и осигуравајућа друштва.

Администрација Империје и ФЕД су се показале, притиснути великом невољом, потпуно неспособне да управљају насталим проблемом. Вол Стрит се држао по страни и наставили су да исплаћују бонусе својим похлепним менаџерима, као да се ништа није дешавало и као да се није урушавао светски финансијски систем.

Систем је почео да се распада.

Није више било времена за губљење. Берзе су почеле да посрћу.

Администрација Империје и ФЕД су одлучили да настали проблем реше тако што ће национализовати финансијске компаније које су биле у проблемима и донели су одлуку да убаце нове количине штампаних долара у систем који се урушавао преко ноћи. Тај рецепт је био погрешан. Поређења ради, поступили су као уплашени ватрогасци који су почели да гасе пожар у запаљеној згради цистерном бензина. Пожар се тако није могао угасити.

Велика грешка је направљена што се нису држали неког принципа у тој својој погрешној стратегији, него су, захваћени паником, неке компаније назионализовали, али неке су пустили низ воду. Прекретница је била, некадашња моћна, финансијска компан Брадерс Лимерс која је отишла у банкрот и за собом повукла на хиљаде професионалних инвеститора у пропаст

Можемо слободно рећи да се од фебруара 2008 криза са хипотекарног тржишта пренела на финансијско тржиште и да је погодила банкарски сектор и осигуравајућа друштва. Током те године, криза се раширила као зараза по читавом финансијском сектору у свету и многе светске банке и осигуравајућа друштва су се нашла пред банкротством. Такође, многе државе су биле погођене колапсом светских финансија и нашле су се пред вратима банкрота.

Најупечатљивији пример је Исланд. Рибари са Исланда су умислили да су велики банкари и вешто су привукли улагаче, највише Енглезе, чије паре су препродали и уложили у шупље хипотекарне кредите у Империји. Када је то тржиште пропало, држава Исланд се нашла у великој невољи. Грађани су изашли на улице и отпочели су масовни протести који су претили да се претворили у социјалну револуцију. Пошто је Исланд био важна стратешка тачка за НАТО, одлучено је да им се помогне у превазилажењу невоље. ММФ им је убризгао 4 милијарди долара новчане помоћо из нових штампаних долара . Пожар се тако само привремено ставио под контролу. Ватре су и даље гореле.

Слично се дешавало и у осталим државама. Некадашњи понос неолиберала Ирска доживела је суноврат. У Шпанији је 1, 3 милиона кућа и станова остало празно. У САД 19 милиона стамбених објеката је испражњено. Облакодери су зјапили празни. Криза се захуктавала. У невољи су се нашле Мађарска, Украјина, Турска, Пакистан. . . Европска унија је била драстично погођена и бриселска администрација је тражила од држава чланица да усагласе своје деловање. Како то и бива у животу, када избије невоља онда се јасно покаже да свако гледа своје интересе и да свако спашава властиту кожу. То се десило и овом приликом, тако да су државе европске уније почеле да национализују и убацују евре без покрића, како би спасиле финансијски систем који се распадао. Пренеле су исти погрешан рецепт из Империје, убеђени да је то спас за финансијски систем. У Немачкој и Италији појавили су се озбиљни покрети који су тражили да се укине евро и да се поново врате на марку и лиру. Али, ни то није могло да реши проблем.

Државни капитализам

Највећи пораз доживела је неолиберална идеологија онога тренутка када је држава отпочела национализацију приватних компанија. Све што су до тада проповедали и за шта су се борили тржишни фундаменталисти пало је у воду. Показало се право лице неолиберализма. Лаж се више није могла сакрити. Светска превара се открила.

Пуне две деценије наметали су осталим државама и народима рецепте који нису важили за њих. Циљ тих шок-терапија је био, као што сам већ истакао, слом националних економија и брисање националних идентитета. Рушењем националних економија отворено је тржиште за мултинационалне компаније, а брисањем националног идентитета грађани јсупостали конзументи потрошачке цивилизације у којој су владале мултинационалне корпорације.

Када је настала криза, политичка олигархија Империје је, брже боље, почела да примењује све оно против чега се деценијама на речима борила.

Овде морам да истакнем своје искуство са тог , такозваног слободног тржишта у развијеним земљама. Наиме, годинама сам имао мале компаније у земљама ЕУ и САД и годинама смо се сусретали са огромним препрекама за увоз најквалитетније робе из неразвијених земаља на та развијена тржишта. Рецимо, најквалитетнија бугарска вина смо покушали да извозимо почетком деведесетих у САД и требало нам је преко осамдесет папира, дозвола, сертификата, потврда и , на крају, нисмо успели, него смо прво морали робу да убацимо у Канаду, па тек одатле да извозима за САД. Исти случај је био и са другим готовим производима, осим сировина које су без икаквих проблема прелазиле границу развијених тржишта.

Све ово наводим као прмер да никада тржиште развијених држава није било слободно, него је увек било под великим административним препрекама и забранама , а највећа препрека је била стандардизација која се, на крају свих крају, претварала у заштиту тржишта развијених држава. Глобализацијаје била велика превара политичке оигархије и мултинационалних компанија развијених држава.

Светска економска криза је оголила ту превару.

Пошто нису имали ваљана решења да понуде за структуралну промену савременога капитализма, политичка олигархија је, уплашена дубином кризе и брзином њеног ширења, одлучила да отпочне државни интрвенционизам у привреди како би, штампаним доларима без покрића, спасила систем који се урушавао. Све маркетиншке пароле о слободи тржишта, предузетништву, конкуренцији и глобализацији пале су у воду. Свако је хтео да спаси само своју кожу и отпочела је неограничена и неконтролисана интервенција националних држава у своју привреду. Свако је хтео да спаси само своја предузећа. Хиљадре милијарди доштампаних долара и евра су упумпаване у привредни систем који је , преко ноћи, пропадао.

Државни капитализам је настајао у средишту неолибералне идеологије. Социјализацијом насталих губитака покушавао се спасити систем без перпективе. Систем који се базирао на раслојавању, манипулацијама, шпекулацијама, монополима и пљачкању сиромашних народа и неразвијених држава . Похлепни казино играчи су успели да направе нову превару и да преплашену полтичку олигархију приморају да парама пореских обвезника и штампањем новца на рачун свих грађана покрију нарастајуће губтке које су они створили. Неолиберални фуаменталисти су показали своје право криминално лице. Када су, привилеговани на монополизованом тржишту, правили профите, онда су себи исплаћивали астрономске бонусе. Међутим, када су њихове компаније банкротирале, због погрешно вођене пословне политике, они су настављали себи да исплаћују бонусе, док су губици покривани на терет државе , односно пореских обвезника. Био је то спас за похлепне тајкуне и њихове политичке менторе.

Државни интервенционизам је настављен. Он је само привремено одложио слом савременог капитализма. Купује се време и продужава агонија. Цена се увећава, јер свако купљено време врло брзо ће доћи на наплату. Ватра се не може гасити цистернама бензина. Нешто ново мора да настане. Али, тога новога још увек нема. Сви затварају очи пред истином и само храбри појединци износе своја решења.

Једини начин да се дугови избришу је инфлација и девалвација долара.

То ће морати врло брзо да уследи. Вероватно ће истовремено морати да се створи нека замена за долар, нека нова валута.

Шта још може да се деси?

Сценарио расплета

Када говоримо о могућим расплетима из садашње кризне ситуације, онда то посматрамо са становишта оних који управљају светом и оних који су довели до велике светске економске кризе. Шта они смишљају? Која су решења најбоља за њих? Вол Стрит, Пентагон и Бела Кућа имају пет могућих сценарија изласка из ове кризне ситуације :

* Светски рат – политичкој олигархији Империје би одговарао да избије светски рат, рецимо, најидеалније би било да зарате Русија и Кина, а да Империја снабдева зараћене стране оружјем и намирницама, па да на тај начин, као некада, поврати изгубљену славу. На срећу, ни Кина ни Русија нису вољне да ратују. Али опасна жаришта су Украјина , Пакистан и Индија и Северна Кореја.

* Свемирска енергија – њима би одговарало да свемирски брод на Марсу нешто ископа, то пребаци на земљу и да Империја годину дана има енергетски извор и да не зависи од увоза енергената из света и да, ако је икако могуће, део енергије препродаје остатку света Али те свемирске енергије још увек нема.

* Нова роба – спас се може пронаћи у масовној производњи неке нове робе, попут некада ПЦ рачунара и мобилних телефона, која ће се производити у САД и продавати читавом свету. Која је то роба? Роботи? Превише су скупи и нису још довољно практични за свакодневну употребу. То треба да буде роба од општег интереса за човечанство. Роба која неће бити скупља од 500 долара и која ће требати сваком човеку. Тренутно нема такве робе.

* Грађански рат у Империји – то је најгоре могуће решење. Али, не треба га искључити. Поједини руски стратези, који су предвидели светску економску кризу, увелико пишу о томе и предвиђају поделу САД на шест нових независних држава. Грађански рат би био погубан за Империју, али и за остатак света. Расна, етичка, верска и класна подељеност Империје довела би до рата сваког против сваког и то би била неколико хиљада пута гора прича него намерно изазвана балканска кланица. Не желим да размишљам о овом сценарију. Страдали би поново невини грађани, док би се олигархија извукла и остала некажњена.

* Реформе капитализма – према моме мишљењу ово је једини сценарио који доноси трајно решење, које отвара нове перспективе капитализму и која кажњава само похлепну политичку олигархију и светске тајкуне за зло које су нанели светској привреди. Треба извршити реформу капитализма из темеља, реформу које ће довести до успостављања моралног или народног капитализма.

Који ће сценарио победити? Тешко је то данас рећи. Искрено се залажем за реформу капитализма и победу народног капитализма. Све остало нас поново води на почетак. Све исто : револуција, комунизам, нацизам, фашизам, социјализам, капитализа . . . И , опет, у круг. Све изнова. Само уз много већи број жртава. И смањивање становништва на , такозвану златну милијарду. Све је могуће. У историји човечанства једино се трајно одржала –људска глупост. Људска глупост је непролазна и неуништива појава. Људска глупост је космичка појава. Борба против људске глупости треба да буде приоритет савременог човечанства.

Народни капитализам

Ако сам већ означио темељну реформу капитализма као начин изласка из садашње светске економске кризе, онда је ред и да наведем неке елементе тог народног капитализма .

Под народним капитализмом подразумевам :

* Приватна својина и слобода преедузетништва,

* Државна и мешовита својина,

* Укидање монопола и слободна конкуренција,

* Праведна и поштена глобализација,

* Национална економија и национални идентитет,

* Забрана приватизације природних ресурса,

* Стварање одрживе еколошке планете,

* Подизање средње класе,

* Стварањем нове планетарне елите,

* Искорењивање сиромаштва, беде, просјачења и проституције,

* Подизања животног стандарда најсиромашнијим слојевима,

* Бесплатно основно лечење,

* Бесплатно школовање,

* Смањивање државне администрације и намета,

* Развој науке и технике,

* Владавина права и правда

* Духовни препород и морална катарза,

Народни капитализам је акционарски тип капитализма у коме се отклањају све супротности неолибералног казино капитализма . Он треба да омогући равномернији развој планете, развој научног и техничког прогреса, улазак у нову еру свемирских путовања, насељавање људи у свемиру, лечење данашњих неизлечивих болести, трансфер енергије и својих мисли кроз време и простор, док ће човек, истовремено, успети да сачува своју изворну природу, свој смисао и суштину, љубав према ближњем и заједници и своју мисију у космосу.

Да ли је то могуће?

Апсолутно.

Духовним препородом и моралном катарзом човек може да постигне то јединство да буде модеран и да сачува вредности које га чине човеком.

Похлепа

Савремено човечанство је упало у сопствену замку. Замку похлепе. Неолиберални казино капитализам је деформисао савременог човека претварајући га у похлепну животињу који треба што више и што чешће да задовољи своје нагоне. Похлепно човечанство гута одједном све, не бира, не оставља, живи животом, граби, отима, узима, присваја што више за себе и што више узима све је празнина његова већа, понори у души су све дубљи и незадовољство сопственим животом је све веће. Доказа за то имамо безброј. Филмски глимци, успешни спортисти, мега звезде, богати бизнисмени и људи који су се докопали славе, богатства и моћи нису срећни, пију седативе. лече се од депресије, алхохола, дроге и многи покушавају да се самоуниште јер не виде смисао у животу.

Највећа светска манекенка Наоми Кембел је достигла све, има новац, углед, славу, признање и моћ, али је дубоко несретна и не може ниједан дан да проведе без психјатријског надзора. Чувени глумачки пар Бред Пит и Анђелина Џоли имају исто све, али он се лечиод алхохола, а она од депресије. Немачки 73 –огодишњи милијардер, који је у светској кризи са 7 милијарди евра пао на 2 милијарде евра, извршио је убиство бацивши се под воз.

Зашто је све то тако?

У чему је проблем?

Болесно друштво прави болесне појединце. Болесни појединци су очајни, упркос своме постигнутом успеху. Али шта је успех? По коју цену је постигнут тај успех? Похлепно присвајање и узимање више од живота не значи да ћете испунити читав живот. Живот није у отимању и узимању само за себе. Живот се састоји у давању. Испуњен човек има испуњен живот. Човек богат врлинама има богат живот. Новац није циљ живота. Новац је средство које треба да послужи бољем животу. Новац треба да нам служи, а не ми да служимо и робујемо новцу. Комерцијална цивилизација је намерно заменила тезе и човека претворила у конзумента потрошачке цивилизације. Холивудка пропаганда је створила грабежљивог, себичног, ситничавог и похлепног потрошача. Изгубљена је мера, сврха, смисао и сам живот у том похлепном прождирању свакодневнице.

Савремени човек је обучен да све око себе уништи само да њему буде угодно и да ужива у уграбљеним благодетима. Тако је уништена природа, Тако је дошло до појаве озонске рупе и климатских промена. Отопљавање је настало као казна за прекомереност и прождрљивост човечанства.

Комерцијална цивилизација је напогрешном путу. Потребно је да се вратимо на прави пут. Пут избављење и спаса човечанства. И због тога кажем да је криза послата од Бога да казни похлепу и да човечанству врати љубав и меру. .

Криза је нови изазов за посрнуло човечанство. Криза је велика прилика да се нешто промени и да се спречи уништавање човека као живог бића на планети. Природа ће некако преживети, али остаје отворено питање хоће ли суманути људски род да преживи катаклизму коју је сам створио.

Борба за новог човека и људску зајеницу почиње данас. Нема времена да се чека. Време нам је истекло. Морамо нешто учинит иза себе и свије поколење. Морамо нешто учинити да људско биће.

Духовни препород

Време благостања је прошло. Време обиља је завршено. Човечанство не може да живи изнад својих могућности. Време похлепе, отимања, узимања, преваре, крађе и грабежи мора да нестане. Уместо бриге само за себе и своје потребе, морамо пронаћи своје средиште у заједници равноправних људи. Рекао сам заједници равноправних а не једнаких људи, јер никада универзалне једнакости неће бити, нити треба да буде. Сви се људи разликују и та различитост треба да нас споји у јединствен склад који ће нам омогућити да сачувамо планету и човека као људско биће у нестајању.

Духовни препород је једини спас за посрнуло човечанство. Духовни препород и уздизање посрнулог и оздрављење оболелог човека може да доведе до оздрављења читаве заједнице и спаса човечанства. Духовни препород је једини начин да изађемо из садашњих нагомиланих и нерешевих проблема.

Економску кризу можемо врло брзо решити, али ако не успемо да духовно обновимо човечанство, онда ће се та криза за неко кратко време поново појавити у још горем и тежем облику.

Духовни препород треба да почне одмах и то од сваког човека понаособ. Не треба чекати да вас неко поведе или повуче. Свако мора да учини напор и да победи сам себе. .

Задатак ове генерације је да направи заокрет ка – новом добу.

Добу у коме ће се ценити поштење, пожртвовање, љубав, рад, одрицање, заједница, поштење, правда, морал и сваки човек без обзира на верску, националну, расну или неку другу припадност.

Ново доба у коме неће бити манипулације и шпекулације.

Опасности

Морам и ово да истакнем. Уколико човечанство буде тражило брже и једноставније путеве за своје оздрављење, уколико не буде извршен духовни препород о коме сам горе говорио, онда постоји велика опасност да упаднемо у велику невољу и да, тражећи пречице и олакшице, упаднемо у нови тоталитаризам који ће коначно потпуно уништити човечанство.

Не искључујем могућност да човечанство поново погреши правац кретања. Не искључујем могућност да се, у тренуцима највећих изазова, када се милиони људи буду налазили на улицама у беди, сиромаштву и очају, не нарасте неки нови тоталитарни покрет и неки нови месија и избавитељ, вођа и лидер, који ће понудити лакши пут. Не искључујем могућност, дакле, да се појави нови нацизам, нови фашизам и нови комунизам који ће, уплашеног и сиромашног човека, утерати у тор и понудити му топлту и сигурнос стада.

Биће то велики назадак за човечанство и ново велико искушавамње.

Биће то пут у пакао из кога нема изласка.

Хоће ли се то догодити, остаје да се види.

Дубоко се надам да ће памет, ипак, некако надваладати.

Али, не треба искључити ову опасност.

Србја и неолиберализам

Последње утврђење у одбрани урушеног светског неолиберализма остала је Србија. Заправо, режим у Србији. Неоллиберализам је у Србији дошао на власт након петооктобарске контрареволуције, када су из Империје у растројству послат новац и логистика за рушење деспотског режима, и до данас је, готово девет година, на делу неолиберални концепт којим је сломљења кичма независне државе Србији. Наиме, управљачи света су, због свега што се дешавало у последњих две деценије, због злочиначког НАТО бомбардовања, донели одлуку да се коначно и трајно порази реметилачки фактор на Балкану, да се Срби, напокон, покоре и да се казне за све невоље које су им нанели протеклих деценија.

Једини поуздани начин да се то заиста и деси је био да се примени неолиберални концепт и на власт доведе намесничка влада која ће спровести унутрашњу окупацију Србије. Тако се и догодило. Након рушења деспота, уместо да дође до изградње демократије и владавине права, настао је тоталитарни неолиберални режим који је распродао капитална добра у држави, задужио државу и грађане и Србију данас довео до потпуног колапса.

Србија је данас на прагу социјалне револуције.

Наметнути неолиберални концепт и наметнути нестручни и похлепни политичари су Србију уништили.

Угрожена је државност Србије и Срби су на путу нестанка

Уколико се не изврши духовни препород и економске реформе у Србији, постоји велика опаност да држава Србија нестане и да се поново сведемо на Београдски пашалук, што је сан два века оних који управљају светом.

Шта ће бити са Србијом и Србима?

Ко о томе одлучује?

Заблуда је да о томе одлучују неки моћни центри у свету. Истина је да одлучујемо само ми сами.

Срби сами бирају своју судбину. Срби сами бирају шта ће да ураде и како ће да се понашају. Избора великог немамо. Ако све остане по садашњем, ако се ништа не промени, ако наставимо да се самоуништавамо, свађамо, нерадимо и трошимо више него што производимо, сигурно ћемо доживети субину Хазара и нестаћемо као народ, јер смо били неспособни да имамо своју државу и нисмо били способни да се самоорганизујемо и опстанемо.

Ако почнемо из корена да се мењамо, ако променимо наметнути концепт и наметнуте људе без знања и искуства, похлепне, покварене и подле, ако направимо духовни препород и спроведемо истинске економске реформе, ако се поштеми, вредни, радни, штедљиви, искусни, паметни и добри људи укључе у препород Србије, ако одредимо визију у наредних сто година шта нам је чинити, ако будемо искрени и посвећени интересима државе, нације, породице и својим личним интересима, онда је то прави пит оздрављења Србије.

То је један велики изазов за ову генерацију.

Сматрам да је велики задатак пред нама и спреман сам да у њему учествујем.

Где улагати?

За све оне који су уплашени и који се плаше катаклизме, ево поузданог савета где да инвестирају слободна новчана средства која, уколико остану у хартијама, могу да пропадну :

* знање – све што имате улажите у знање вас и ваше деце, то је најбоља инвестиција,

* злато и сребро – купујте јер ће то бити једини новац који вреди и цена ће му скочити најмање 10 пута,

* село : земља, вода и шума – потребно да би могли да прехраните породицу и пријатеље,

* енергија – минихидроелектране, биомаса, енергија ветра и сунчана енергија,

* некретнине- у великим градовима за издавање

Ако сам вам помогао да се определите, немојте ми захваљивати.

Помозте некоме који не буде ово читао.

И ширите идеју даље.

Мој обрачун са њима

И на самом крају, имам потребу да напишем и о моме обрачуну са неолиберализмом. Пуних 25 година сам на финансијском тржишту, скоро 20 година сам приватник, никада нисам радио за државу, нисам примаоплату из буџета, увек сам зарађивао на тржишту и запошљавао на хиљаде људи који су радили у пословном систему који сам ја стварао, у опозоцји сам тридесет година, опозиција сам људској глупости, примитивизму, бахатости, манипулацији, шпекулацији, крађи и лажи, али међу првима сам предвидео крах неолибералног казино капитализама и прочитао сам на време превару са Вол Стрита.

Било је то далеке 1991, када су сви у Империји гледли суперсоничну локомотибву развоја, имао сам ту срећу да ручам у Њу Јорку са извршним директорима Вол Стрита и тада сам схватио да су они спремили једну велику светску превару. Опоменуо сам јавност, писао и говорио шта се спрема. Али, све је било узалуд. Медијска блокада и манипиулација демократијом учиниле су своје. Политичка олигархија и тајкуни су вешто поткупили кредитима савест човечанства.

Криза је скинула мистични и маглени вео са те велике преваре.

А када сам у јужној Кини, тачније у џунглама јужнокинеске провинције у априлу 1993, посетио радне концетрационе логоре у којима је 4. 000 деце између 9-14 година шило патике за Адидас Рибок и Најке, схватио сам саму суштину тог неолиберализма. Схватио сам сву његову опасност и подлост.

Нажалост, ни те моје речи нису успеле да отрезне задојену и опијену јавност.

Након петооктобарског преврата, већ 09 октобра 2000, написао сам критички текст о власти која долази са улице, која са аутоматима улази уинституције система и отима лично за себе власт, уз помоћ окорелих криминалаца, новој власти која јакобинским кризним штабовима прави термидор у привреди. Први сам се сукобио са тржишним талибанима, њиховим менторима, невладиним групацијама за подршку реформама, институтима за слободна тумачења владиних мера и читавој тој булументи бирократа, профресора, научних радника, партијских комесара и естрадних интелектуалаца који су бранили један погрешан и наметнут неолиберални концепт. Наравно, сви су они врло лепо профитирали на томе концепту и направили личне капитале и каријере.

Тај концепт и ти људи су уништили Србију. То је једина истина.

Грађанима Србије је то тек данас јасно.

Мој обрачун са њима је показао да има поштених, паметних и искусних стручњака који мисле својом главом и који нуде нешто друго, неки други концепт и неке друге, боље људе, али ти људи су били медијски изоловани и сатанизовани. Наши предлози нису могли да прођу пред инфлацијом експерата и јапијеваца, који су отпочели операцију без анастезије, како су се својевремено самохвалисали.

Србија није могла да то издржи.

Данас су све маске пале.

Неолиберализам је крахирао.

Свуда у свету то признају.

Само тржишни талибани на властиу Србији покушавају да задрже точак историје Они фанатизовано. настављају даље. Они се плаше сваке промене, јер морају да одговарају пред законом и грађанима Србије за све зло које су нам нанели.

Србија је на прекретници. Упркос свему, велики сам оптимиста.

Следи један изузетно динамичан и интересантан период у развоју Србије.

Моја борба за владавину права, демократију и правну државу се наставља.

Иствовремено, нудим нови концепт-народни капитализам.

Нови концепт и нов људе за спас Србије.

Закључак

Неолиберални казино капитализам је банкротирао. Идеологија неолиберализма је мртва Светска криза је казна за похлепу. . Не може се више трошити него што се произведе. Златно покриће мора да се врати. Не може се штампањем долара решити криза. Долар нестаје као валута. Време обиља је завршено. Шовечанство је угрожено. Настаје ново доба. Народни капитализам је спас. Улажите у знање. Духовним препородом до спаса човечанства. Владавином права и развојем демократских и грађанских институција до цивилног друштва. Србија је на прекретници. Србији требају нови концепт и нови људи.

Београд, 31. мај 2009

Бранко Драгаш

http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=6327:krah-neoliberalizma&catid=97:eseji&Itemid=70

[DYNABLASTER]

Branko ne samo sto pise, nego i radi punom parom, tj. ovo sve sto pise je kad nadje malo vremena izmedju delanja

sazeto moze da se cuje na njegovim klipovima raznih gostovanja po tv, samo ukuckas u google :group111:

[Пантелејмон Нови]

Branko ne samo sto pise, nego i radi punom parom, tj. ovo sve sto pise je kad nadje malo vremena izmedju delanja

sazeto moze da se cuje na njegovim klipovima raznih gostovanja po tv, samo ukuckas u google

---

:group111: 1405_love dada dada dada dada изузетан економиста!

[Grizzly Adams]

Чуда... 0205_whistling

[marko_13]

Слава Богу на пропасти неолиберализма! 

[Пантелејмон Нови]

Слава Богу на пропасти неолиберализма!  мајкл

---

:cheesy:

Победничка изјава!  0442_feel

[marko_13]

Слава Богу на пропасти неолиберализма!  мајкл

---

:cheesy:

Победничка изјава!  0442_feel

smej.gif

[Grizzly Adams]

Само што ово није крах неолиберализма, него крах социјализма. Узрок кризе су социјалистичке државне интервенције на тржишту пре свега у САД.