Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[Guest о. Агапије]

                                                                              bendoff

      0102_laugh :group111:  Објављујемо свима Христову " Благу Вест " !  :group111: smej.gif

[stamenko]

MANASTIRSKA JEDNOTA U GOSPODNJOJ MNOŽINI



(autor: Anđelko Anušić, "Srpski glas", decembar 1990)

Kad god sam posjetio bilo koji srpski manastir (pogotovo one koji se nalaze izvan maticne srpske domovine) uvijek me je iznova uzbudjivalo i istovremeno stavljalo na muke jedno, naocigled, prosto pitanje: pitanje konfiguracije tla (lokusa) na kome su se podizali. Svi srpski manastiri, bez izuzetka skoro svi (jedino je po mojim saznanjima izuzetak od ovog pravila manastir Gracanica) izgradjivani su na skrovitim, kotlinastim mjestima, usukani u blage brezuljke i pitoreskne planinske vijence. Ta mjesta su "culna trpeza" za svacije oko, kao da je sam Svevisnji usmjeravao ljudsku ruku-graditeljku gdje ce posijati klicu za srpsko svetiste. Medjutim, te kotlinaste meke mira i potpunog sraza sa Gospodom kroz molitve, pokajnistvo i duhovno pripremanje za Panteon Bogougodnika - pobudjuju i jedno sasvim ovozemaljsko pitanje: nisu li mozda srpski graditelji i njihovi plemeniti nalogodavci morali ove bogomolje skrivati od zlih ociju koje su diljem ove nase mucne istorije "seirile" srpski zivalj i njegove duhovne pastire?

Ovo pitanje dobija svoje izostrene konture pogotovo na fonu jedne cinjenice koja glasi da su katolicki svestenici, kao i islamski podviznici - sve svoje svete hramove gradili na veoma istaknutim mjestima, da budu u oku svakome, visoko istaknuti barjaci vjere i konfesionalnog preimucstva, lako vidljivi sa sve cetiri strane svijeta. Srbi su, na zalost, gradili svoja sveta stanista na nacin kako su i zivjeli, kako su prolazili u istoriji, u predahu izmedju dvije borbe (ili dvije seobe ili deobe, svejedno je).

Pogotovo je to za Srbe u dijaspori bilo zivotno pravilo.

Cini se da je jedino Hram Svetog Save podignut onako kako i prilici slobodnom i bogoljubivom srpskom narodu, cestitom i herojskom podviznistvu njegove Crkve - vidljiv sa sve cetiri tacke Beograda, toplo ugnjezden u oku starosjedioca ili putnika namjernika. Slobodan i mocan, kako u svojim temeljima, tako i u svojim nebostremnim kupolama.

Sjeverozapadno od matice

Pocetkom novembra posjetili smo jos jedan srpski pravoslavni manastir Lepavinu, ususkan, poput svoje brojne sabrace, u pitomasti kotlinasti pejzaz mirne Podravine. Na sredokraci izmedju Krizevaca i Koprivnice, na sjeverozapadnom geografskom pojasu Hrvatske, sjeverozapadno, dakle, i od svoje srpske matice, ovaj manastir je lociran u selu Lepavini. Predstavnici sedme sile, kako smo poslije saznali, veoma rijetko, ili gotovo nikako, zalaze u ovu lepavinsku oazu. Nasem su se dolasku vise nego iznenadili, ali i ugodno obradovali kad smo rekli za koji list radimo. Nastanak ovog manastira vezuje se, uslovno, za kcerku despota Djurdja Brankovica Smederevca Katarinu (Kantakuzinu), koja se 1434. godine udala za hrvatsko-slavonskog bana Urliha Celjskog. Ovaj se datum ujedno smatra relevantnim datumom doseljavanja prvih Srba (u vecem broju) na podrucje Krizevaca, premda je i sam pomenuti ban u svojoj posadi imao mnogo Srba-vojnika. Kako navodi publicista Rade Milosavljevic u svojoj knjizi Krizevci na Vojnoj Krajini, ta posada je bila smjestena uz Urlihove gradove Medvedgrad kod Zagreba, Rakovac kod Vrbovca, Veliki i Mali Kalnik kod Krizevaca i u Koprivnici. Grofica Katarina Celjska i njena posada imali su, radi odrzavanja vjerskog obreda, i svog pravoslavnog svestenika. Stoga se, vjerovatno, poslije sirila i jacala matica srpskog pravoslavnog svetenstva u ovim podrucjima, pa je zato i doslo do podizanja manastira Lepavine, negdje oko 1550. godine (od ovog datuma se zna da on istorijski postoji), a 1555. godine usao je u sastav obnovljene Pecke patrijarsije. U samom manastiru smo saznali da su zaduzbinari ovog prelijepog manastira dva monaha iz Svete Gore.

Manastir je dobio svoje poeticno ime po selu u kome se nalazi, a selo, opet, po lijepim vinima kojima obiluje ovaj podravski predio (lepi vina!). Cak i u knjizi, bogatoj utiscima brojnih posjetilaca sa raznih strana, pise da se manastir zove Lepi Vina!

Zadrzimo se jos koji trenutak na ovom djelicu krvave Vojne Krajine (O Krajino, krvava haljino, s krvlju rucak, a s krvlju vecera...!" Kazuju stihovi koje su najvjerovatnije spjevali nesrecnici-krajisnici vojnici). Vec ovdje pomenuti R. Milosavljevic pise u svojoj apostrofiranoj knjizi i ovo: "...Nakon Urlihove smrti 1456. godine Katarina je otisla sa Kalnika, gdje je pretezno boravila, ali su vojnici iz posade ostali. Danasnje porodice Vucic i Radanovic u Vojakovackom Osijeku su iz tog doba. Poslije pada pojedinih balkanskih drzavica pod Turke, mnoga srpska vlastela s omanjim grupama naroda prelazila je na ovu stranu. Istice se narocito dolazak vojvode Vladislava Hercegovica, sina vladara Hercegovine Stjepana Vukcica Kosace. On je, pored ostalog, dobio Veliki i Mali Kalnik 1467. godine, kada se povecava Glogovica, osnivaju Batinjani (danas Vojakovac) i druga mjesta. Vladislav je bio starjeina (praepositus) crkve Sv. Bogorodice u Glogovnici. Dio tih Srba s vremenom je primio katolicku vjeru, a cesto se izjanjavaju kao Hrvati...

Hilandarski djak u srpskoj enklavi

Primio nas je na blagocestivi domacin, manstirska jednota u Gospodnjoj mnozini, lepavinski srpski misionar i samnik, otac Gavrilo Vuckovic. Rodom je iz sela Duboko, pokraj Pozarevca. Tek sto je prekoracio prag cetrdesete. U otajstveni svijet manastirskih celija otisnuo se 1961. godine. Najprije je monahovao u Decanima i Peckoj Patrijariji, a potom 1971. godine, po Bozjim uputama, otisao je u Hilandar ("kovceg Vizantije", kako s pravom zovu Svetu Goru). Tamo je punih 13 godina, do 1984. godine vrijedno ucio i pripremao se i za najteze iskusenicke casove istinskog posvecenja Bogu i onim poslovima koje pred njega stave najvisi duhovnici SPC i srpski rod.

"Po Bozijoj promisli", kako nam rece, 1984. godine dolazi u manastir Lepavinu. Tu je vec punih sest godina, i nema se ni na sto potuziti, osim mozda samo na to to jedva stize da obavi sve gospodarske poslove (vocnjak, livade, stado ovaca) od kojih manastirska djelatnost, i on licno, zive. Kad bi barem jos jedan monah bio, kaze da bi mu bilo lakse. Ovako, kada nekuda podje (a poslovi su brojni, srpska sela udaljena i razbacana, i mnogo je stosta, u cisto konfesionalnoj sferi, odnos manastira i oficijelnih vlasti - neuredjeno) tada nema kome ostaviti manastir na cuvanje. No, dace Bog pa ce se i to popraviti, uvjerava nas. Manastir se sastoji od prekrasne crkve u kojoj se nalazi cudotvorna ikona Majke Bozije kojoj se pripisuju iscjeliteljske moci od najtezih bolesti (otac Gavrilo prica nam da je mnogo vjernika izljeceno bas u ovoj crkvi). Nas domacin pokazuje nam i mosti Svetih Monaha sa Svete Gore, iz petog vijeka, "strogo" cuvane u relikvijskoj kutijici. Tu su jos i manastirski konaci i nekoliko gospodarskih zgrada. Osim ove cudotvorne ikone (ciji nastanak datira s pocetka 16. vijeka, od nepoznatog autora), tu je i manastirska biblioteka koja je prava kulturna riznica, raritetnih odlika, gotovo nepoznata u siroj kulturnoj javnosti, i potpuno neizucena, neobradjena. Biblioteka sadrzi nekoliko stotina sto tampanih sto rukopisnih knjiga, od kojih su najzanimljivije Savine krmcije (zakoni), zatim cjelokupno djelo Jovana Rajica (Istorija Srba u 5 tomova). Tu je i Dositejeva Etika, te njegovi prevodi - prerade Ezopovih Basni. Naravno, tu su jos i razne ruskoslavenske knjige iz 17. i 18. vijeka, porijeklom iz Moskve i Kijeva, a namijenjene bogosluzbenim crkvenim i manastirskim poslovima. Posebnu zanimljivost ove biblioteke cine rukopisne knjige rodjenih, vjencanih i umrlih, sto datiraju cak s kraja 16. vijeka, te iz 17. i 18. stoljeca. Kad ove knjige budu temeljito proucene, moci ce se baratati tacnim brojem srpskog zivlja koje je u ovim krajevima zivjelo, recimo, cak prije 200-300 i vise godina. I saznace se jos mnogo stosta sto ce dopuniti kulturnu, antropolosku i istorijsku sliku o Srbima u Hrvatskoj.

Raspitujemo se za srpska sela, ili barem srpska domacinstva, imenom i brojkom. Otac Gavrilo smireno nam nabraja sela u kojima zivi nesto Srba (ponegdje po svega dvije-tri kuce). Osim Lepavine, tu su jos i Sokolovac, Velika i Mala Branjska, Srem, Milicane, Botinovac, Velike i Male Sesvete, Zarici i Koprivnicka Rijeka. Ukupno 200 srpskih kuca! Svima za ledjima, i staroj politici, i novokomponovanim politicarima, i srpskoj matici - osim jedino ocu Gavrilu Vuckovicu (i SPC) koji redovno zalazi u njihove prestravljene domove, na utuljena ognjista. Moli se zajedno sa njima i nada u Visnje Slovo koje tinja, slabasnim plamom, u nacetim korjenima ovih bivsih Rascijana, negdasnjih ratnika sto su ovdasnje plemstvo (zna se cije) branili i od Turcina, i Unijata, i Madjara i Svaba.

Po strani od "burnih politickih prilika"

Pitamo oca Gavrila, ima li nevolja u svojoj zivotnoj sredini, s obzirom da je u ovim smutnim vremenima politika prelila svaciju casu, cak i onih koji apstiniraju od ovih "napitaka". Odgovara nam da je on po strani od "burnih politickih prilika", da licno do sada nije imao nikakvih neprilika. Kaze nam da, kad sveti vodicu, zalazi i u hrvatske kuce gde ga rado i s ljubavlju primaju. Ove je godine, veli, o Velikoj Gospojini, na velikom srpskom narodnom saboru sto ga organizuje manastir - bilo mnogo i Hrvata, i sve je proteklo u miru, veselju i ljubavi. Dobri su ovi Podravci, konstatuje otac Gavrilo. Hvali nam se, takodje, da ga je nedavno licno primio predsjednik koprivnicke optine, i zadrzao se s njim u razgovoru koji je bio od obostrane koristi.

Manastir Lepavina je, takodje, odskora stavljen pod zatitu (ili kulturnu skrb, kako bi rekli ovi neki novojezicari!) kulturno-zatitnog zavoda iz Varazdina. Manastir do sada nije dobio nijednog drutvenog dinara, premda je veliki dio njegovih konaka znatno unisten 1943. godine, prilikom njemacko-ustaskog bombardovanja. No, pomoc je stigla od strane u koju se mozda najmanje moglo nadati: Omladinski dio Evangelisticke Crkve iz Stutgarta je o svome trosku potpuno obnovio jedan (u ratu ostecen) dio manastirskog kompleksa. Zatekli smo mlade, nasmijane ekumenske podviznike iz Stutgarta kako posluju na gradjevini.

Listajuci knjigu impresija u koju su se upisivali hodocasnici sa raznih strana (medju njima srecemo ime dr Amfilohija Radovica, te novinara Zorana Sekulica), cesto citamo ime gospodina Jovana Pavlovica - mitropolita zagrebacko-ljubljanskog i odnedavno zamjenika oboljelog patrijarha Germana. Sa zalom i nekom neobicnom nostalgijom citamo mitropolitovu zabiljesku (podsjecanje nama svima) kako je 1715. godine iguman lepavinski Kodrat ubijen na pragu manastira od unijatske ruke! Da, jer Srbi su u ovim krajevima bili izlozeni strahovitom unijatskom pritisku, a kako i ne bi kad je Grkokatolicka biskupija 1801. posve presla u Krizevce, i ovo mjesto gotovo do dana danasnjih ostaje najjaci unijatski centar u ovom dijelu Evrope. Ovu unijatsku druzinu sacinjavali su biskupi raznih nacija (Hrvati, Srbi, Madjari, Ukrajinci, Slovenci). Lepavina bijase (mislimo na manastir) u tim vremenima, ali i dan-danas, onaj spasonosni metafizicki tampon izmedju grkokatolicke presije i borbe srpskog zivlja za svoju nacionalnu legitimaciju. Ziva dusa ovog manastira, nas domacin, otac Gavrilo, kaze nam na kraju naseg posjeta da ce ovo srpsko svetiste 1992. godine proslaviti 300-godinjicu Seobe Srba pod patrijarhom Carnojevicem. S ovim u vezi, a za slabo upucene citaoce, prepisujemo recenice iz vec pomenute knjige R. Milosavljevica: "...U Lepavinu je krajem 1692. dosao licno patrijarh Carnojevic, koji je puna dva mjeseca obilazio narod. Bio je u pratnji 200-300 lijepo odjevenih i dobro naoruzanih konjanika i pjesaka, a u dzepu je imao carsku dozvolu ... Patrijarh je posjetio knezove i vojvode i dao narodu novu snagu za otpor i uniji i nepravdi. Zauzeo se za srpske privilegije koje im je car Leopold priznao 1690. godine i obnovio 1691. godine..." Mozda od ovoga i ne treba bolja "završnica" za ovu putopisnu reportazu o lepavinskom manastiru i nasoj braci sa sjeverozapada domovine nam Hrvatske!

(Izvor: A. Anusic - "Da mrtvi i zivi budu na broju", str. 347-351; izdavac: "Zvonik" Beograd 2002)

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CXLIV)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5027_O%20SVETIM%20IKONAMA.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> O SVETIM IKONAMA

Vladimir Papin: Pomaže Bog. Odgovorite mi molim vas na kome mestu treba da se drže ikone u stanu?

- Bog Vam pomogao. Mir Vama I Vašem domu, Vladimire.

Ikona predstavlja lik Samog Boga ili Majke Božije, ili Angela ili Svetih Ugodnika. Taj lik sveštenik osvećuje posebnim činom, kada na ikonu silazi blagodat Duha Svetoga, i ona već postaje sveta ikona pred kojom se molimo, kako u Crkvi, tako i kod kuće.

“Od davnina su blagočestivi hrišćani poštovali ikone, odajući im najpočasnije mesto u kući. “Dom Moj – dom molitve neka se zove” (Mt. 21, 13) – to je Crkva, koja je izgradjena radi molitve i vršenja Svetih Tajni. Kuća je produžetak Crkve; kuća je pre svega porodično ognjište; u kući se čuje molitva, ali je to kelijska molitva; u kući postoji Crkva, ali je to mala, domaća, porodična Crkva”.

Takozvani istureni ugao nije izgubio svoje značenje ni u naše dane. Samo ako to želimo, možemo veoma lepo i savremeno napraviti svoj domaći ikonostas, izabravši najpočasnije mesto u svome stanu ili kući.
Ako je nemoguće napraviti svoj ikonostas na idealnom mestu – to jest u isturenom uglu, onda nije zabranjeno da se i na nekom drugom mestu postave svoje domaće ikone. Ali to mesto treba da bude počasno, i ukrašeno tako kako dolikuje svetinji. Obično verujući ljudi stavljaju ili kače kandila ispred ikona; pale sveće na svećnjacima, stavljaju osvećene grančice vrbe, čuvaju ovde i druge svete predmete ili stvari: vaskršnja jaja, krstiće, medaljone sa likovima svetih, sveto ulje (jelej) i dr.

Pre nego što počnete da pravite svoj molitveni ugao, poželjno je da se pomolite Gospodu Bogu, kako bi nam On Sam u tome pomogao. Dobro je otići u Crkvu i uzeti blagoslov od sveštenika. Sam Gospod nas blagosilja preko sveštenika i šalje nam Svoju pomoć: do ruku nam dolazi upravo ta knjiga sa takvim sadržajem koji nam je bio potreban, srećemo čoveka koji nam daje takvu ideju koja nam je nedostajala itd. Sve je to Božija pomoć i Božije urazumljenje preko naših bližnjih i poznanika.

I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i ondje namjesti čovjeka, kojega stvori (Post. 2, 8).
Okreni se, Jerusalime, na istok, i pogledaj na radost, koja ti dolazi od Boga (Var. 4, 36).
Tada me podiže duh, i odnese me na istočna vrata doma Gospodnjega, koja gledaju na istok (Jez. 11, 1).
…jer kako što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak Sina Čovečijega (Mt. 24, 27).

Poželjno je da se ikone stavljaju na istočnom zidu stana, jer istok u bogoslovskom shvatanju ima posebno značenje u Pravoslavlju. Savremene kuće i stanovi su često orijentisani tako da se na istoku nalaze prozori ili vrata itd. U tom slučaju se mogu koristiti južni, zapadni ili severni zid u stanu.

Birajući mesto za domaći ikonostas, neophodno je izbegavati neposrednu blizinu ikona sa televizorom, magnetofonom i drugom tehnikom. Ikone ne treba mešati sa predmetima dekorativnog pokućstva svetskog karaktera: statuama, panoom itd.

Neumesno je stavljati ikone na policu sa knjigama, čiji sadržaj ili nema ništa zajedničko sa pravoslavnim istinama, ili je pak suprotan hrišćanskom propovedanju ljubavi i milosrdja. Potpuno je nedopustivo stavljanje ikona pored plakata ili zidnih kalendara, na kojima su naštampane fotografije idola ovoga veka – rok-muzičara, sportista ili političkih radnika. To ne samo da umanjuje značaj poštovanja svetih likova do neprihvatljivog nivoa, već i stavlja svete ikone u isti red sa idolima savremenog sveta. Obavezno treba imati ikonu Spasitelja i ikonu Majke Božije.

Likovi Gospoda Isusa Hrista, kao svedočanstvo Božijeg ovaploćenja i Spasenja ljudskog roda, i Bogorodice, kao najsavršenije od ljudi, Koja se udostojila potpunog oboženja, Koja se poštuje kao “časnija od Heruvima i neuporedivo slavnija od Serafima” (Pohvalna pesma Presvetoj Bogorodici) su neophodni u kući u kojoj žive pravoslavni hrišćani.

Od Spasiteljevih Likova se za domaću molitvu obično bira pojasni Lik Gospoda Svedržitelja.

Karakteristična crta tog ikonografskog tipa je Gospodnja ruka koja blagosilja i otvorena ili zatvorena knjiga.

Bogoslovsko značenje tog lika je u tome, da je Gospod Promislitelj o svetu, i Onaj Koji odlučuje o sudbini tog sveta, Davalac istine, ka Kome su sa verom i nadom usmereni svi ljudski pogledi. I zato Lik Gospoda Svedržitelja, ili grčki Pantokratora, uvek zauzima značajno mesto i u crkvenom zidnom slikarstvu i na prenosnim ikonama, i naravno u kući.

Od Bogorodičine ikonografije se najčešće biraju ikone tipa “Umiljenje” i “Odigitrija”.

Ikonografski tip “Umiljenje” ili, grčki, Eleusa, potiče po predanju od svetog apostola i jevandjeliste Luke. On se upravo smatra autorom likova, i prepisa koji su se kasnije širili po celom pravoslavnom svetu.
Karakteristična crta te ikonografije je postojanje dodirnih tačaka izmedju Likova Spasitelja i Presvete Bogorodice, koje simbolizuje sjedinjenost nebeskog i zemaljskog, poseban medjusobni odnos izmedju Tvorca i Njegove tvorevine , koja je iskazana tom bezgraničnom ljubavlju Tvorca prema ljudima, da On daje Sina Svoga na zaklanje radi iskupljenja ljudskih grehova.

U tradiciji ruskog pravoslavlja se utvrdilo posebno poštovanje svetog Nikolaja Čudotvorca, čije ikone se nalaze u skoro svakoj pravoslavnoj porodici. Treba primetiti, da je pored ikona Spasitelja i Majke Božije, ikona svetog Nikolaja Čudotvorca uvek zauzimala centralno mesto u kući pravoslavnog hrišćanina. U narodu se sveti Nikolaj poštuje kao svetitelj sa posebnom blagodaću. To je umnogome povezano sa time što po crkvenom ustavu svaki četvrtak, Crkva uporedo sa svetim apostolima uznosi molitve i svetom Nikolaju, arhiepiskopu Mirlikijskom, Čudotvorcu.

Medju likovima svetih Božijih proroka se može izdvojiti prorok Ilija, a medju apostolima – prvovrhovni Petar i Pavle.

Od ikona mučenika za Hristovu veru se najčešće sreću ikone svetog velikomučenika Georgija Pobedonosca, kao i svetog velikomučenika i iscelitelja Pantelejmona.

Radi potpunosti domaćeg ikonostasa, poželjno je imati ikone svetih Jevandjelista, svetog Jovana Preteče, Arhangela Gavrila i Mihaila, ako i ikone praznika.

Izbor ikona za kuću je uvek individualan. I u ovome je najbolji pomoćnik sveštenik koji je duhovnik porodice, i upravo njemu ili bilo kom drugom svešteniku se treba obratiti za savet.
Daj Bože Vladimire, da napravite svoj domaći ikonostas, kako bi se pred svetim ikonama molili Gospodu, Majci Božijoj i svim svetim Ugodnicima, pa samim tim i onima čije ikone se nalaze u Vašem molitvenom kutku.

prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic

Slađana IS HS Blagodarim oče na poučnom tekstu!Svako dobro od Gospoda!

Dragojlo Trifunovic Blagodarim na korisnim i vrlo bitnim savetima,jer je kucni ikonostas najvazniji deo hriscanskog doma.
Blagoslovite oce Gavrilo.

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo.Hvala Vam mnogo na novim poukama.Ikonu našeg Gospoda Isusa Hrista,koju sam dobila od oca Žarka,sam stavila na veliku sliku sa izrađenom ogromnom buketom cveća,a okrenutom prema Jerusalemu - na zapadnom zidu,pošto j...e prozor na istoku.Više u južnom nego li u istočnom uglu su ikone Prečasne Bogorodice Lepavinske i Zoografske,te ikone svetog Vasilija Ostroškog,sv.Đurđa i svetog Nikole, moje Krsne Slave.Tu je kandilo,posudica sa tamjanom,Uskršnje jaje iz crkve.Stavila sam,Oče,i slike moje dece ovde - mogu li ih ostaviti polegnute na tom mestu?Nije li to pogrešno - molila bih Vas da mi odgovorite,oče Gvrilo. Svako dobro od Gospoda! Blagoslovite,Oče .

Jakovljevic Goran Pomaze Bog oce Gavrilo! Molim vas pomenite ime moje u vasim molitvama pred cudotvornom ikonom Presvete Bogorodice ...hva la Bogu sto postojite i sto se molite za nas gresne oce Gavrilo.

Ranka Kalaba Blagoslovite o. Gavrilo.Hvala vam na korisnim savjetima.Svako vam dobro od Gospoda

SNEŽANA BARIĆ Blagoslovite oče Gavrilo,pomenite sve devojčice i dečake i moje sinove u svojim molitvama! Prilazite svešteniku kao da prilazite Gospodu jer Duh Sveti obitava u njemu i ne mudrujte jer Gospod ispituje vaše srce i nastojenje za drugo ne brinite...!
Sv Pantelejmon je Krsna slava mojih sinova,pred njegovom ikonom molim se za zdravlje moje porodice!
Sv Nikoli se molim da čuva mog sina Nikolu i drugu decu!
Sv Georiju Pobedonoscu se molim za mog sina Milana jer je na dan slave 16.novembra rođen,i da vojuje bitke za svaku dušu pravoslavnu za koju nema ko da se pomoli!
Sv Car Uroš se slavi 15.decembra imendan mog najstarijeg sina Uroša,obraćam su se i molim da nas zastupa kod Gospoda i blagodari za svaku slavu i svako zastupanje pred Tvorcem!
Sv Nektarije Eginski,Sv Blažena Ksenija svi Božiji ugodnici mole se srdačno Bogu za nas i Gospod šalje njihove ikone u dom i porodicu baš onda kada mu zatražiš pomoć da osnaži dušu i neda da propadnemo!
Svaki dan postaje radost ako ležete i ustajete sa verom u Gospoda,i prvo što ugledate kad ustanete jesu ikone Gospoda i Presvete Bogorodice,da nas njihov blagi lik blagoslovi za svaki dan!
Još i ovo u moj dom uvek dođe po neka nova ikona jer Božijih ugodnika je dovoljno,Hvala Bogu,svaki od njih je Bogom proslavljen,i svojim žitijem nadahnjuje naše slabe duše na i najmanji podvig!

Radomirdrugi Vucic Ikone se sve više preslikavaju u nama i našim životima što se dublje saživljavamo sa pralikom na ikoni. Zato je važana kompozicija ikona na kućnom ikonostasu, jer taj izbor znači i izvjesnu mjeru identifikovanja sa životom koji je nad vremenom predstavljen na ikoni. Ponekad ikone sami po nekon unutrašnjem nagonu biramo, a nekad smo unaprijed odabrani. Posmatramo ih i one su sve življe u srazmjeri sa snagom našeg duhovnog života, a nekad blijede skoro do obnevidjelosti.

Mirjana Jovicic Blagoslovite oče Gavrilo, Ikonama sam okružena od najranijeg detinjstva jer sam spavala u "prednjoj" sobi, bakinoj najlepšoj i punoj ikona.Sa bočnih zidova su me gledali Sv.Georgije i Sv.Ilija Gromovnik.Još dok nisam znala da čitam, čuvši priču o njihovim delima učinjenim u slavu Boga osećala sam divljenje i strahopoštovanje.Na istočnom zidu iznad stola bila je velika ikona Sv.Nikole, porodične slave(odežda vladike, u ruci knjiga, u pozadini Crkva i lađa na uzburkanom moru)Baka je pričala neumorno a u meni je rasla želja za istrajnošću u poslušnosti, čestitošću i slavljenju zajedničkog Vladike svih svetitelja i nas malih koji Crkvu Njegovu činimo.Oko slavske ikone Bogorodica, Roždestvo upećini, Raspeće, Voskresenje, Voznesenje - u manjem formatu al učinak jednako velik.Danas živim u toj istoj sobi.Ikona ima još više a ceo jedan zid je zauzet knjigama - najviše duhovne tematike.Kandilo je na svom mestu u funkciji kad god je red.Molim milost od Gospoda da prosvetli moje ukućane svojom neiskazivom svetlošću kako bi i posle mene ime Njegovo i imena svih Svetih koje te ikone izobražuju bilo poštovano u mojoj kući.

Saša Lazić ikone , žive ikone...približavaju nam i pojačavaju osjećaj blizine naših svetih i samog Oca i Carstva Nebeskog...Njima prilazimo sa velikim strahopoštovanjem...nekako sam jako povezan uz ikone i u životu su mi nebrojeno puta pomogle, kada stanem pred njih doslovno mi prolaze trnci kroz mene, a što je jako zanimljivo, koju sam ikonu istinski poželio nezaustavljivo i bez truda moga ona me je našla, pošalje mi ovaj rođak, onaj rođak a da pri tom nisam od njih to tražio i pominjao im...nalazi nas Gospod i Bogorodica, jedva čekaju da pokažemo želju, volju i oni su za čas tu...sretnici smo veliki a da nismo toga ni svjesni, da svakog dana pred ikone stanemo i zahvaljujemo bezbroj puta, nije dovoljno.

Mirjana Jovicic Blagoslovite oče Gavrilo, uputila buh braću i sestre u IH da u časopisu "Pravoslavni put" iz 2000.god.br.1.ima na deset strana divnih slova o ikonama od Mati Makarije iz man.Sokolica.Mati Makarija je u svetu doktor hemijskih nauka bila i docent Univerziteta u BG.Ostavlja sve to, odlazi u manastir, završava i Teološki fakultet i postaje jedan od naših najboljih ikonopisaca.Taj časopis je jeftin i imaju starih brojeva a tel. je 063-891-49-30. Od 11h - 16h se može zvati.Sretan praznik oče Gavrilo, u zdravlju i radosti da ga provedete.

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 13.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 128 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 45, Bosne 38, Nemačke 9, Hrvatske 7, Makedonije 6, Austrije 5, Slovenije 4, Nepoznato 4, Italije 2, Crne Gore 2, Švajcarske 1, Engleske 1, Danske 1, Amerike 1, Norveške 1, Irske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski , duhovna muzika po izboru O.Gavrila, otac Gavrilo čita iz knjige od Starca Pajsija Svetogorca, "SVETA GORA I SVETOGORCI" - Nemilostivi monah koji je pao u prelest jer je upražnjavao suvi podvig bez ljubavi i rasuđivanja, blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 13.10.2010.>>> http://manastir-lepavina.org/cms/upload/2010_10_13_22_00_10.mp3

[o.Gavrilo]

                            1405_love            Duhovni razgovor o.Gavrila sa bratom Markom        1405_love       

- Pomaže Bog, oče Gavrilo, da li ste slobodni? Par puta sam Vam se obratio, niste mi odgovorili pa sam pomislio da niste nešto ljuti na mene. Ja bih Vas zamolio da mi se javite kako bi umirio svoju savest, jer ne mogu da budem miran sumnjajući da mi je jedan sveštenomonah nešto zamerio… Oče, da li ste tu? Ja zaista ne znam kako dozvoljavate sebi da svojim ćutanjem u meni izazivate nemir, jer znam da nemate nikakvog razloga da ćutite, ali ako mislite da sam negde pogrešio, trebali biste to da kažete. Ovako bezražlozno ćutanje nije hrišćanski i ne priliči jednom arhimandritu poput Vas. Ja Vam se više neću javljati, već ću čekati Vaš odgovor da razrešite moje nedoumice. Svako dobro od Gospoda želi Vam u Hristu brat M.

o.Gavrilo- Bog te blagoslovio, brate M., koje su tvoje nedoumice?

- Razlog mog nemira poslednjih dana ste zapravo Vi.

o.Gavrilo- Zašto ja?

- Par puta sam Vam se obraćao, a Vi niste nikako odgovarali.

o.Gavrilo- Pa gde je smirenje?

- Ja sam se zabrinuo da Vas nisam čime povredio.

o.Gavrilo- Što si se zabrinuo, nisi ničim…

- Ja Vas poštujem i nisam mogao shvatiti šta je u pitanju, da mi se Vi ne javljate, iako ste bili online.

o.Gavrilo- Jeste online, ali jesi li video u rubrici “Pitanje duhovniku”, ako je pratiš, da se trudim da odgovaram, a ti odgovori su i tebi namenjeni. Svako može da nađe sebe u tim odgovorima i razgovorima.

- Da, oče, znam, to je vrlo lepo od Vas, pratim ja to redovno.

o.Gavrilo- Jesi li negde našao sebe u tim razgovorima?

- Jesam. Bitno mi je sad bilo da znam da se Vi ne ljutite. Iako sam siguran da nemate razloga, opet nisam imao mira i ne bih se usudio prići Svetom Pričešću…

o.Gavrilo- Ja ne umem da se ljutim, jer nemam razloga.

- … Dok ne bih razjasnio sa Vama. Da, hvala Bogu da je tako.

o.Gavrilo- Ovo ne razumem šta si hteo da kažeš.

- Šta ne razumete?

o.Gavrilo- Ovo: “Dok ne bih razjasnio sa Vama?”

- Pa to je upravo ovo, da mi kažete da niste ljuti i da je sve u redu.

o.Gavrilo- Sad možeš mirno da spavaš.

- To mi je bilo potrebno da čujem.

o.Gavrilo- Sve je u najboljem redu.

- Drago mi je da je tako.

o.Gavrilo- Dobro spavaj i lepo sanjaj.

- Hvala, oče, sad sam miran. Svako dobro i Vama od Gospoda i hvala Vam.

o.Gavrilo- Bogu hvala i tebi miran san.

- Zbogom i pomjanite.

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 14.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 148 priključenih kompjutera, i to iz Bosne 47, Srbije 47, Makedonije 9, Nepoznato 8, Nemačke 8, Hrvatske 8, Austrije 6, Slovenije 3, Italije 3, Crne Gore 2, Kanade 1, Engleske 1, Norveške 1, Amerike 1, Holandije 1, Irske 1, Švajcarske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski , duhovna muzika po izboru O.Gavrila , beseda Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog i cele Italije Gospodin Jovana u manastiru Lepavina na praznik Pokrov Presvete Bogorodice u četvrtak, 14. (1) oktobra 2010. godine ,o. Gavrilo peva duhovne pesme "BOGOMATI PREMILA", otac Gavrilo čita iz knjige od Starca Pajsija Svetogorca, "SVETA GORA I SVETOGORCI"- iz pouka starca Pajsija Svetogorca, BESEDA i blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 14.10.2010.>>> http://manastir-lepavina.org/cms/upload/2010_10_14_22_00_16.mp3

[Vlatka]

Pomaže Bog oče Gavrilo! Blagoslovite.

Mnogo se radujem što ste tako svesrdno prihvatili  Pravoslavni portal ŽRU. Pošto svakodnevno čitam tekstove sa Lepavinskog i ovoga sajta osjećam radost radi povezanosti Vas i urednika ŽRU oca Ivana 4chsmu1 i svih koji stvaraju i kreiraju ove stranice i nas, koji izobilno možemo da koristimo duhovnu hranu kojom nas svakodnevo obogaćujete.

Svako Vam  dobro od Gospoda i Presvete Bogorodice želim. 4chsmu1

[o.Gavrilo]

                                                      Duhovni razgovor oca Gavrila sa bratom Zoranom   

*** Pomaže Bog, oče Gavrilo, blagoslovite! Evo, poželeh da Vam se javim nakon mog boravka u Lepavini.

otac Gavrilo - Bog blagoslovio, brate Zorane! Da li se cela „pratnja" vratila sa tobom ili je po nešto ostalo i u ovoj našoj šumi?

*** Na žalost, oče, dobar dio „pratnje" se vratio sa mnom u Crnu Goru, pa se pitam, dokle ću ovako više da trpim?

otac Gavrilo - Otićiće o n i, samo ih treba poterati molitvom i postom!

*** Oče, a koje pravilo za molitvu i post biste mogli da mi blagoslovite, pa da odu od mene...?

otac Gavrilo - Nema posebnog pravila. Pravilo je da uvek treba prebivati u molitvi!

*** Oče, ja želim da prebivam u molitvi, ali mi se nepomjanik uvukao nekako u glavu i još neće da izadje...

otac Gavrilo - Sedative, koji se piju za smirenje, treba uzimati oprezno i u najmanjoj količini, jer pod njihovim dejstvom čoveku se samo spava.

*** Oče, moram ih piti, jer mi ih je doktor propisao...

otac Gavrilo - Ma, tu ima pomalo i umišljene bolesti...? Samo se čuvaj da ti ta umišljenost ne predje u paranoju. A za te lekove, obavezno da pitaš doktora da ne bi uzimao pogrešne, pa može da se dogodi da ti bude gore.

*** Da, sigurno ima i umišljenosti, a i paranoje, slažem se, a kako da se izbavim od toga? I to je sigurno od demona...? A, ove lijekove mi je propisao doktor, koji dobro zna da odredi pravu terapiju, ali, problem je što on ne vjeruje da demoni postoje.

otac Gavrilo - To je njegovo pravo da veruje ili da ne veruje da demoni postoje ilida ne postoje...

*** Jeste, oče, ali bih ipak bio rad da vidim kod nas bar jednog doktora koji se slaže sa činjenicom da demoni postoje. Znam da u Crnoj Gori takvog nema. Dok u Rusiji, vidim, ima vjerujućih doktora, koji ne poriču demonsko dejstvo na čovjeka.

otac Gavrilo - Doktor vrši svoju doktorsku dužnost i radi ono za šta se specijalizovao u medicini i na taj način pomaže i leči bolesne ljude.

*** Oče, saradjivao sam ranije sa jednim psihijatrom iz Beograda, koji je vadio ljude iz sekti i vjerovao da demoni postoje.

otac Gavrilo - Da, kod nas ima i verujućih i poluverujućih lekara, ali se oni još nisu oslobodili od snažnog uticaja iz vremena ateizma. Mnogi od njih su završili medicinske nauke u vreme kad je kod nas vladalo bezbožništvo, a i oni su sami bili deca ateista, tako da se od toga ne mogu lako osloboditi. Pa još uvek je prisutan i taj strah, koji još leži u njima, da ih drugi ne bi ismejavali na radnom mestu. Eto, i to je jedna vrasta umišljenosti, ili čak jedna vrsta paranoje. Ali, svako ima svoje ljudsko pravo da veruje ili da ne veruje. Mi, kao pacijenti, dužni smo da slušamo kako verujuće tako i neverujuće lekare, jer svaki čovek, a posebno lekar, kada mu se neko poveri, trudi se da i tom, a i svakom drugom čoveku spase život, ma od koje bolesti da boluje.

*** Oče, čitao sam na Vašem sajtu o psihijatru, koji je postao sveštenik, a čitao sam i od Igumana Evmenija neke korisne stvari vezano za psihologiju i duhovnost. Imam i knjigu Jeroteja Vlahosa „Pravoslavna psihoterapija" pa razmišljam da li da počnem da je čitam, ili da još malo odstoji...?

otac Gavrilo - Samo ti čitaj knjigu Jeroteja Vlahosa. Medjutim, mnogo zavisi od pacijenta da li želi da bude izlečen? Pacijent će u mnogome pomoći svom lekaru u svom uspešnom ozdravljenju ukoliko bude poslušan i disciplinovan u ispunjavanju terapija, koje mu lekar propisuje, a ne da hoda od lekara do lekara. Od toga nema mnogo vajde, ali, ako je bolesnik u svemu poslušan svom lekaru, onda će mu i Nebeski Lekar, Gospod, pomoći. Gospod je lekarima dao mudrost i znanje da nauče da leče bolesnike, ali, svakako je lakše ako je i lekar verujući, jer, on će lakše shvatiti bolest bolesnika, a i bolesnik će lakše steći poverenje u svog lekara. Ako je lekar verujući, bolesnik neće imati straha i nepoverenja, jer njegov lekar veruje u Boga, a čim je on vernik, znači da ima straha od Boga. S druge strane, ako lekar spase nečiji život, i Bog će tog lekara nagraditi i nebeskim, duhovnim darovima a i zemaljskim, materijalnim dobrima, kao i zemaljskim zdravljem kako bi mnoge ljude lečio svojim lekarskim umećem, i ne samo umećem, već hrišćanskom ljubavlji i ljudskom pažnjom prema svojim bolesnicima. Jer, ako je lekar verijući, treba da veruje u to da taj bolesnik nije slučajno došao baš kod njega da ga leči, već da ga je sami Gospod poslao tu na lečenje.

*** Meni se čini da je mog doktora sam Sveti Vasilije poslao da me liječi.

otac Gavrilo - Onda mu veruj, slušaj ga i ispunjavaj sve terapije koje ti daje i redovno idi na kontrolne preglede koje ti odredi. Ali, ni u molitvenosti ne izostaj!

*** Pa, idem i slušam ga, mada me u zadnje vrijeme neki djavo tjera da ne slušam u svemu svog doktora.

otac Gavrilo - E, nepomjanika nemoj da slušaš, odupiri mu se svim duhovnim oružjem i stalno ponavljaj umnu molitvu „GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ ME GREŠNOG!"

*** Dugačko mi je, oče, da se svakoga dana molim po pravilima večernjih i jutarnjih molitava, pa se molim ovako: „Gospodi pomiluj" i molitveno se obraćam mom molitveniku Siluanu Atonskom, Arhimandritu Sofroniju i Presvetoj Bogorodici da me iscele.

otac Gavrilo - Pa, eto, kad te savlada i napada virus "lenjivitis" možeš da ponavljaš umnu molitvu i ležeći u krevetu, ali, da to ne bude previše često, pa da onda pređe u naviku i tako čovek lako postane teško pokretljiv. Treba izaći na čist vazduh, u šetnju, jer duh "lenjivtis" je jak, ali zato treba skupiti snage i, uz Božiju pomoć, on se može savladati...

*** Da , da, oče, duh virusa "lenjivitis" želi da me savlada, ali tačno je da se za vrijeme posta nekako vedrije osjećam, manje spavam i um mi je nekako bistriji. Tu je i velikoposna molitva svetog Jefrema Sirina: „ ...Duh lijenosti, uninija, vlastoljublja i praznoslovlja, ne daj mi! Duh čistote, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi, daruj mi..." itd.

otac Gavrilo - Da, ponavljaj tu molitvu svetog Jefrema Sirina i to što češće, i ne samo u vreme Velikog Posta, već i van posta.

*** Oče, ja mislim da je Gospod htio sa mnom da ima neku drugu misiju, ali ja to nijesam htio da prihvatim i sad sam ostao bez blagodati. Da sam bio poslušan Gospodu, imao bih i sada onu radost... Ili je, možda, moralo tako da bude? Ne znam, nijesam baš siguran...?

otac Gavrilo - To su samo ikušenja i borba sa njima. A, kad se iskušenja savladaju, biće veće nagrade kod Gospoda u Carstvu Nebeskom.

*** Moguće, oče, moguće, ali, nekad me iskušenja savladaju da ne znam šta ću od sebe da radim...? Kao što mi se sada desilo u Lepavini...?

otac Gavrilo - Molitva i stalno molitva i pokajanje, zatim post i često pričešćivanje, brate Zorane.

*** Sve to, oče, i radim, ali još se nijesam iscijelio, pa ne znam gdje griješim? A, možda imam neki neispovijedjeni grijeh, koji me muči...?

otac Gavrilo - Napravi „inventuru"...možda ćeš pronaći taj učinjeni, a neispoveđeni greh, a možda još poneki, zaboravljeni...

*** Kakvu inventuru, oče? Gdje da čitam o tome?

otac Gavrilo - Ne, ne čita se to u nekoj knjizi, već preispituješ svoje sećanje i vraćaš se mislima i prolaziš kroz ceo svoj život, uključujući i mladalački...

*** Mislio sam da ima negdje spisak svih sagrješenja, pa bih tamo mogao pronaći koji je grijeh u pitanju?

otac Gavrilo - Gresi, mali i veliki, podjednaki su. Kao što je isto džak peska težak 100 kg ili samo jedan kamen težak takodje 100 kilograna. Tako je isto i sa gresima, mali gresi su kao džak sitnog peska, ali su ipak teški, a samo jedan veliki greh može da bude težak koliko je tažak samo jedan kamen.

*** Hvala Vam, oče, na savetu! Laku noć! Blagoslovite!

otac Gavrilo - Bog te blagoslovio, brate Zorane! Laku i mirnu noć ti želim. AMIN!!!

Na dan 42 mučenika Amorejskih 2009 god.

[stamenko]

RAZGOVOR O.DUŠANA KOLUNDŽIĆA,PROTOJEREJA-STAVROFORA, SA ARHIMANDRITOM O.GAVRILOM

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/363_o%20gavrilo.jpg&size=500

Za list “Crkva” Srednjoevropske eparhije

PRESVETA BOGORODICA POMAŽE SVAKOME…

Manastir Lepavina se nalazi kod istoimenog sela u Hrvatskoj, nedaleko od Koprivnice, opstina Sokolovac. Ime je dobio po sumi oko njega, koja se zove Lipa, i gradine u njoj, koja se zove Vina. Crkva je posvecena Vavedenju Presvete Bogorodice.

Manastir je po predanju osnovan 1550. godine. U 17. i 18. veku lepavinski monasi su odrzavali zive veze sa Rusijom, odakle su dobijali pomoc i milostinju. Godine 1701. dosao je u tako tesku situaciju da su morali prodavati manastirske knjige. Kad je austrijski car Karlo VI dao manastir Marcu unijatima, za pravoslavne Srbe Varazdinskog generalata osnovao je novo vladicanstvo, sa sedistem u manastiru Lepavini. Za lepavinskog vladiku postavljen je Simeon Filipovic, cija je rezidencija bila u Severinu, kod Bjelovara. Godine 1693. boravio je u Lepavini ovde neko vreme i patrijarh srpski Arsenije III. Carnojevic. Sadasnja manastirska crkva sagradjena je 1745., a visoki zvonik dozidan je 1770. godine. U toku 2. svetskog rata manastir je pretrpeo teska razaranja, kako hram tako i konaci.

Silom Bozjom, najvece blago manastira Lepavine, cudotvorna ikona Presvete Bogorodice, sacuvana je ispod cigle i suta. Dugo se nije znalo gde se nalazi, a pronadjena je u Zagrebu i 1969. vracena u manastir. Konak je obnovljen uz pomoc nemackih crkvenih organizacija iz Štutgarta. Dolaskom u manastir oca Gavrila Hilandarca celokupno zdanje je obnovljeno, a molitve ispred cudotvorne ikone ispunile su ne samo ovaj hram, vec i mnogobrojne duse sirom sveta. To je i razlog sto smo za sagovornika za nas list "Crkva" izabrali i medju nama dobro poznatog oca Gavrila.

o.Dušan K: Oce Gavrilo, Vi ste u manastiru Lepavini vec vise od deceniju i po. Skoro isto toliko vremena ste proveli u najvecoj srpskoj svetinji, manastiru Hilandaru. Da li biste za nase citaoce mogli da napravite jedan osvrt na ta dva boravista.

- Hilandar je duhovno ognjiste celog srpskog naroda koje nam vec osam vekova svetli i zagreva nas, a Lepavina je oganj prenesen sa tog ognjista pre 450 godina. Lepavinski manastir je osnovao Hilandarac, pustinjak Jefrem (Vukodabovic), Hilandarci su ga tokom njegove istorije nekoliko puta i obnavljali. Oba hrama, i hilandarski i lepavinski, posveceni su Vavedenju Presvete Bogorodice. U Hilandaru sam bio od svoje 23. do 36. godine, to je zivotno doba kada monah duhovno sazreva, stice duhovnu snagu. Kada sam kao mlad monah otisao u Hilandar, to je bilo sa namerom da tamo ostanem do kraja zivota. Ali, promisao Bozji me je doveo u Lepavinu. Jedan ruski duhovnik, nas savremenik, rekao je: "Svi mi odlazimo na Svetu Goru da ostanemo, ali Bozji promisao hoce da se neki vrate. Neki na njoj zavrse osnovnu skolu, neki srednju, neki univerzitet, pa se onda vrate da sire svetogorsku duhovnost".

Taj duh Svete Gore odnosili su u pravoslavne zemlje mnogi svetitelji, sv. Antonije Pecerski se podvizavao kod manastira Esfigmena, pa sv. Pajsije Velickovski... I nas verni svetosavski narod dise tim duhom jer su se putem Sv. Save i mnogi hilandarski igumani i monasi vratili sa Svete Gore da bi posle kao patrijarsi, episkopi ili duhovnici vodili nasu Crkvu. Sve duhovno znanje koje sam stekao je svetogorsko i hilandarsko. Kad ste tamo, dovoljno je samo da slusate taj govor, svetootacki i podviznicki, govor o molitvi, o spasenju duse... Odlazio sam i u druge manastire, da slusam pouke iskusnih duhovnika. "Prakticna nastava" su bili susreti sa starcem Pajsijem, ocem Serafimom na Karuljama, ocem Lukom u manastiru Filoteju, starcem Kirilom u Belojezerskoj keliji, gde sam proveo godinu dana. I nasi srpski duhovnici su bili puni svetootackog predanja, starac Nikanor, moj duhovnik, pa starac Mojsije, Sava... Zahvalan sam Bogu sto sam bio u Hilandaru u njihovo vreme. Tamo su dolazili i ugledni knjizevnici, akademici, i od njih je moglo mnogo da se nauci. Pravi duhovni univerzitet...

Na mene je narocito uticao otac prota Mateja Matejic, knjizevnik i profesor na Kolumbus univerzitetu, koji je cesto dolazio u Hilandar. On me je poucio izdavackom poslu, inspirisao za casopis, dao mi mnoge savete. Eto, sve sto sam stekao i preneo u Lepavinu je iz Hilandara. Kao kad se drvo presadi iz vocnjaka. Kad sam dosao, Visokopreosveceni Mitropolit G. Jovan mi je rekao: "Hilandarac je osnovao ovaj manastir, doslo je vreme da Hilandarac obnovi monaski zivot u njemu". Gospod me je udostojio da Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj sluzim vec 16 godina, dao mi je dobro i poslusno bratstvo, dao mi je slovesno stado da o njemu brinem, dao mi je i duhovna ceda kod vas u dijaspori, ali ja cu do kraja zivota ostati Hilandarac i Svetogorac.

o.Dušan K: Kako je tekla obnova manastira Lepavine i ko su bili najzasluzniji "zaduzbinari"?

- Za obnovu manastira najzasluzniji je Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit G. Jovan, on je ubrzo nakon svog dolaska na Eparhiju zagrebacko-ljubljansku organizovao obnovu manastira. Postavljen je bakarni krov na crkvu, u cemu je sa blagoslovom preosvecenog vladike Vasilija, koji je nekad kao iskusenik proveo pet godina u manastiru Lepavini, pomoc dala i Eparhija zvornicko-tuzlanska. Takodje, pocela je obnova istocnog dela konaka i gospodarskih zgrada.

Mitropolit je ulozio i mnogo truda da bi odobrovoljio moguce ktitore i priloznike. Razgovarao je sa njima, pricao im je o znacaju manastira, o cudotvornoj ikoni.... Njegove reci su poseban utisak ostavile na sestru Ursulu, protestantsku monahinju. Ona je i pre susreta sa Mitropolitom cula za Lepavinu, jer je njen manastir u Pomerolu , u Francuskoj, pre toga posetila profesorica Branka Pribic iz Zagreba. Kada su sestra Ursula i igumanija tog manastira dosle u Jugoslaviju, bile su i kod Mitropolita, u to vreme vikarnog episkopa lepavinskog. Izrazile su zelju da posete nas manastir, i kada su stigle videle su zasto je Mitropolit tada bio zalostan. Manastir se nalazio u veoma losem stanju na starom, tada jedinom delu konaka visio je znak opasnosti. Zavod za urbanizam iz Koprivnice je to postavio jer je zgrada svaki cas mogla da se urusi.

Kad je to videla, sestra Ursula je hrabrila Mitropolita, rekla mu je da ce se Presveta Bogorodica pobrinuti za Svoj manastir. Na Konferenciji evropskih crkava u manastiru Zici Preosveceni vladika G. Stefan predlozio je 1982. godine da se manastir Lepavina uvrsti u program medjucrkvene pomoci, sto je i prihvaceno. Pomoc je pristizala, bila je sa zahvalnoscu prihvacena, ali nje nije bilo dovoljno za potpunu obnovu manastira. I sestra Ursula se angazovala, gde je god mogla govorila je o Lepavini, pa su uskoro Evangelski omladinski deo iz Virtenberga i vernici Evangelisticke crkve iz Stutgarta ponudili da pomognu u obnovi. Mitropolit nije zurio sa odgovorom, mislio je da ce teret obnove ipak moci da ponese nas verni narod. Na kraju, kad je video da je to jedini nacin, prihvatio je ponudjenu pomoc.

Kada sam ja 1984. godine dosao u manastir, obnova vanjskog dela starog dela konaka je bila u toku, a sredstva su bila izdvojena iz eparhijskog fonda i od priloga nasih vernika.

Manastir je 1986. godine dobio gradjevinsku dozvolu i odmah se pocelo sa podizanjem novog krila konaka, na mestu porusenog u 2. svetskom ratu. Tri godine zaredom je omladina iz Stutgarta dolazila u nas manastir i u tri grupe od po 30 ljudi radila na podizanju zapadnog dela konaka. Danas, hva la Bogu, u tom delu boravi veci deo bratstva, tu je i kuhinja, velika trpezarija, ali treba reci da radovi na obnovi nisu prema pocetnom planu zavrseni sasvim do kraja.

o.Dušan K: Najveca svetinja manastira, cudotvorna ikona Presvete Bogorodice, bila je dugo van manastira. Kako je doslo do njenog povratka pod svodove lepavinskog hrama?

- Manastir je1941. godine zapusteo, jer su monasi bili proterani, a 1943. je doziveo razaranje, kada ga je bombardovala nemacka avijacija. Na crkvu su pale tri granate, od kojih je jedna probila krov i unutra eksplodirala. Skoro sav crkveni inventar  je bio unisten, pa tako i prelepi ikonostas, remek-delo ranog srpskog baroka. Ikona Presvete Bogorodice je cudom Bozjim ostala neostecena, ali se posle rata dugo o njoj nije nista znalo. Pronadjena je tek 1967. godine. Dok je nesto trazio medju zabacenim stvarima na tavanu Zagrebacke mitropolije, tadasnji nastojatelj lepavinskog manastira o. Simeon (Sakulj) ugledao je cudotvornu ikonu. Ne zna se ko ju je i kada doneo u Zagreb i ostavio gore na tavanu. Tada je bila predana na restauraciju i na Veliku Gospojinu 1969. godine vracena je u manastir. Bila je sluzena sveta arhijerejska liturgija i tom prilikom je Presveta Bogorodica velikim cudom oglasila vernom narodu Svoj povratak u svetovavedenjski hram manastira Lepavine. Za vreme citanja molitava pred cudotvornom ikonom jedan gluvonemi decak je zaspao na amvonu, a kad se probudio prisao je mami i progovorio: "Mama, mama!".

o.Dušan K: Kada ste i kako otkrili da Presveta Bogorodica rado prima i uslisava molitve pred tom Njenom ikonom?

- Ikona Presvete Bogorodice Lepavinske je medju najpostovanijim Bogorodicinim ikonama u nasoj Crkvi. Za njenu cudotvornu moc se odavno zna, u manastirskoj hronici su ostala zabelezena svedocanstva o isceljenjima jos iz 18. veka. I od svojih prethodnika u manastiru ja sam slusao kazivanja o cudima, tako da ne mogu da kazem da sam ja tu nesto otkrio. Presveta Bogorodica je uvek izlivala Svoju blagodatnu milost na one koji dodju da joj se pred Njenom lepavinskom ikonom obrate u nevolji. Ona je nasa Brza Pomocnica, stalno spremna da nam pomogne, da se zauzme za nas kod Sina Svoga i Boga naseg Isusa Hrista. Ali, zalosna je istina da mi Njenu pomoc nismo ni trazili. Na pocetku, kad sam dosao u manastir Lepavinu, skoro niko, osim na velike praznike, nije dolazio toj svetinji. Jedna zena iz Virovitice je redovno dolazila na molitvu za svoju bolesnu kcerku, ona je govorila kako se posle molitve njena kcer oseca bolje. U vecem broju je nas narod poceo da dolazi pred rat, i u godinama rata. Tako je to, bez nevolje nema bogomolje. I cim su vernici dosli pred Njenu ikonu u Lepavini, Presveta Bogorodica ih je majcinski pomilovala i primila pod Svoj isceljujuci pokrov.

o.Dušan K: Izasla je nedavno knjiga svedocanstava o cudima pred Ikonom. Koje svedocenje je licno na Vas ostavilo najjaci utisak?

- Svako ko dodje Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj da od Nje zatrazi pomoc i utehu ima svoju muku, nosi svoj krst. Tezina tog krsta poznata je samo Gospodu Bogu, i zato nijedno svedocanstvo ne moze da se izdvoji. Ja sam u manastiru da vrsim svoje poslusanje, da se Gospodu i Presvetoj Bogorodici molim za one koji dodju. Presveta Bogorodica vidi u srce svakoga ko stane pred Njenu ikonu, i ja ne smem nikoga da stavljam iznad drugoga. Ipak, jedan znak Njenog prisustva medju nama gresnima bio je posebno upecatljiv. To je cudo u Bjelovaru, 1991. godine, kojem su mnogi bili svedoci, pa i visokopreosveceni Mitropolit Jovan. Uramljena ikona Presvete Bogorodice Lepavinske je zajedno sa kandilom pocela u stanu jednog vernika da se krece u vidu krsta, a posle se iz dana u dan kretala gore-dole. Na Svetlu sredu, kad sam dosao sa dve vernice, tokom citanja akatista se osetio blagouhan miris, a u desnom donjem uglu se zarosilo miro. Bila je to velika uteha za sve pravoslavne vernike u tom kraju, ali i veliki znak, povezan sa ratnim zbivanjima i nevoljama koje su usledile.

o.Dušan K: Da li je bilo i onih koji su iz manastira otisli neuteseni i razocarani? Ima li i takvih svedocenja?

- Ako ih je i bilo, to meni nije poznato. Mi treba da znamo da svemilostivi Gospod, Koji zeli da se svi ljudi spasu, brine o nama i onda kad mislimo da je daleko od nas, kad nam se cini da ne cuje nase molitve. A On ih uvek cuje, samo nam ne daje uvek ono sto bismo mi zeleli. Kao sto otac ne udovoljava svakoj zelji svog deteta, jer hoce da ga sacuva od bilo kakve stete, tako i Otac nas nebeski ne ispunjava svaku nasu molitvenu zelju, jer hoce da nam duse sacuva za Svoje vecno carstvo. Zato ponekad dopusta i stradanje tela, da bi se dusa ocistila ili probudila iz grehovnog sna. A mi vidimo kratko, pa nam se cini da Gospod ne cuje... Pa i u svetovnom lecenju, oboleli ljudi odu u bolnicu, tamo ih doktori lece, pa neko izadje izlecen, ali neko ne. I niko posle ne kaze kako doktor nije hteo da izleci pacijenta.

o.Dušan K: Dobijate puno zahvalnih pisama. Odgovarate li i licno isceljenima ili je dovoljno sto svedocenje objavite u manastirskom casopisu?

- Sa onima koji su vezani za nasu svetinju i za mene kao duhovnika kontaktiram pretezno telefonom. Vazno je da se cuje neposredna, ziva rec, jer ponekad u razgovoru vise govori boja glasa nego same reci. Iz manastira saljemo i pisma, ali preko elektronske poste. A zahvalna pisma onih koji su dobili milost isceljenja objavljujemo zato da bi se proslavilo ime Gospodnje, i da bi se tim svedocenjima verni ukrepili, a neverni urazumili.

o.Dušan K: Iz svedocenja o cudesnim isceljenjima vidimo da u manastir dolaze i inoslavni (rimokatolici, protestanti), pa cak i inoverni (muslimani). Kako oni dozivljavaju ovu svetinju Pravoslavlja?

- Manastir Lepavina se nalazi u sredini u kojoj je vecinsko stanovnistvo rimokatolicke veroispovesti. Onima od njih koji dodju u nas manastir najcesce je to prvi susret sa Pravoslavnom crkvom. Zbog toga na celom manastirskom bratstvu lezi velika odgovornost, da dostojno svedocimo istinu Pravoslavlja i nasu Crkvu. Ako mi po nasoj nemoci i nismo dostojni toga pozvanja, sama Presveta Bogorodica je osvetlela Svoj svetovavedenjski lepavinski hram, pa tu svetlost vide i mnogi koji nisu pravoslavni hriscani. Zato i oni dolaze sa postovanjem prema cudotvornoj ikoni, trazeci pred njom pomoc. Po svojoj veri je i dobijaju, kao sto su je dobijali Albanci i Turci u manastirima Ostrog, Zociste, Decani, Devic, Sv. Naum... Isto tako, meni kao duhovnom licu prilaze sa poverenjem, ne opterecuje ih to sto sam pravoslavni svestenomonah. Mnogi od njih traze savet, pouku, duhovni razgovor, i ne ustrucavaju se da mi otkriju svoje probleme. Moje je da se prema svakome ko sa dobrom voljom dodje u nas manastir odnosim kao prema onome koga nam je Gospod poslao.

o.Dušan K: Vi i Vase vredno bratstvo preziveli ste u manastiru i strahote poslednjeg rata. Kako ste doziveli vreme od 1991. do 1995. godine?

- Strahote tog rata smo osetili, ali ne direktno. U blizini manastira nije bilo borbenih dejstava, pa nije bilo opasnosti od ratnih razaranja. I na uzburkanom moru uvek se nadje neka mirna uvalica. O. Vasilije, tada iskusenik Vojislav, i ja bili smo celo to vreme u manastiru i niko nije dosao da nam zapreti, da nam kaze kako moramo da idemo odatle. U tom pogledu nismo osetili nikakvu ugrozenost. Uzdali smo se u Presvetu Bogorodicu, nadali smo se u Njenu zastitu. Kako je rekla knjizevnica Radmila Misev, svetinja je cuvala nas, a mi smo cuvali svetinju. Ostali smo, kao i nas narod koji zivi u okolini manastira.

o.Dušan K: Da li se bitno smanjio broj pravoslavnih Srba u okruzenju manastira u poslednjoj deceniji 20. veka?

- U ovom poslednjem periodu nije, ali u nekim prethodnim jeste. Mnogi ni ne znaju da je taj kraj naseljen srpskim zivljem, ciji se istorijski tragovi mogu naci jos u 16. veku. U predele napustene i opustele pred Turcima dolazili su Srbi i osnivali svoja naselja. Njihove duhovne i kulturne potrebe zadovoljavala je nasa Crkva. Koliko je taj narod bio pobozan, ali i ekonomski jak, najbolje svedoce mnogi veliki i lepi hramovi podignuti uglavnom u 18., redje u 19. veku, a sacuvani do danasnjeg dana. Samo u krugu promera cetrdeset kilometara, sa centrom u Lepavini, takvih crkava ima petnaestak: u Plavsincu, Vojakovackom Osijeku, Velikom i Malom Pogancu, Dugoj Rijeci, Koprivnici, Krizevcima, Glogovcu, Javorovcu, Velikoj Mucnoj, Sirokom Selu... Nekad su Srbi tu bili mnogo brojniji nego danas. Uzmimo za primer tri parohije koje manastir Lepavina i sada opsluzuje, lepavinsku, velikopoganacku i vojakovacku. Sematizam pokazuje da je lepavinska parohija 1898. i 1936. godine imala skoro 1300 dusa, a 1997. - 448; velikopoganacka je 1898. imala skoro 2700 dusa, 1936. se broj smanjio na 2300., a 1997. godine na 700; u vojakovackoj je 1898. bilo 1555 dusa, 1932. godine skoro 1300, a 1997. svega 346. Vidi se kako je broj stanovnika opadao u ovom veku.

o.Dušan K: Iz kojih krajeva najvise priticu lepavinskoj svetinji?

- Priticu iz Bjelovara, Zagreba, Ljubljane, Belog Manastira, iz okolnih mesta, a u poslednje vreme sve je vise poklonika iz Srednjoevropske eparhije. Preosveceni vladika Konstantin je 1998. posetio manastir Lepavinu, a ja sam po njegovom blagoslovu ove i prosle godine bio u Eparhiji srednjoevropskoj da za vreme Casnog posta ispovedim podrucno svestenstvo. Tako su uspostavljene nase duhovne veze, putem kojih su mnogi vernici iz Nemacke, Svajcarske i Austrije dosli da se poklone Majci Bozjoj Lepavinskoj. Velik je broj i onih koji su o manastiru Lepavini saznali iz teksta u "Evropskim novostima" i feljtona objavljenog u listu za dijasporu "Vesti", posle cega su nas nazivali i trazili da se pred cudotvornom ikonom pomolimo za njih Presvetoj Bogorodici.

o.Dušan K: Koje su najcesce tegobe onih koji traze pomoc od Majke Bozje?

- Sva nesreca bogootudjenog, necrkvenog zivota vidljiva je pred cudotvornom ikonom, jer tu izgubljeno zdravlje najcesce traze oni sa duhovnim ili psihickim problemima, a i kod onih sa fizickim bolestima neretko se radi o psihickom uzroku. Jave se ili dodju uglavnom zato sto su culi da "i u crkvi ima neka pomoc". Kad ih pitam da li odlaze u hram Bozji, kazu: samo na Uskrs i Bozic. Iako vecinom jesu krsteni, ne poste, ne mole se, nisu ni u kakvoj duhovnoj vezi sa Crkvom. Govore mi: "Joj, oce, sve smo obisli i nema pomoci". A ja ih pitam: koga ste obisli? "Pa, vracare, vidovnjake, iscelitelje, bili smo i kod hodze". Onda ih pitam: jeste li bili kod svoga svestenika, u svojoj crkvi? "E, to nismo!" Pa na kraju i kad im kazem da moraju ici na sluzbu Bozju, pravdaju se da nemaju vremena. Nije onda ni cudo sto su naisle tolike nevolje.

Sazreli su gorki plodovi zivota protivnog Bozjim zapovestima. Psihicki problemi savremenog coveka su u pravilu posledica neverovanja. Pogledajmo samo mnoge nase porodice koje zive u dijaspori. Roditelji su otisli iz otadzbine zbog boljeg zivota, u trci za zaradom su radili i dan i noc, i nedeljom i praznikom, materijalno su se obezbedili, ali njihova deca, odrasla u tudjini, jesu nesrecna u dusi, otudjena, zbunjena. Zato sto im roditelji u detinjstvu nisu preneli ono sto je najvaznije: ljubav prema Hristu. I deca onda lako primaju lazna ucenja jer ne znaju Istinu, postaju plen pogubnih sekti jer su nezasticeni blagodacu Bozjom, skrecu na stranputicu jer ne vide put spasenja. Osim toga, postoji i magija. Hteli mi o tome da pricamo ili ne, ona je tu i sve je prisutnija. Sveto Pismo i Zitija svetih, naprimer sv. Kiprijana, mogu da nas pouce o tome, kao i da nam ukazu na jedinu spasonosnu zastitu, a to je pokajnicki povratak u krilo Crkve. U knjizi koju je nas manastir objavio ima nekoliko svedocanstava o stradanju od magije.

o.Dušan K: Da li je veci broj onih koji dolaze i traze "jednokratnu" pomoc ili onih koji vise puta ili cesto dolaze svetinji?

- Nazalost, ipak je vise onih koji dodju jedanput i ne vrate se. Buduci da nisu, poneki cak ni krsteni, oni traze i dalje, odlaze da potraze pomoc i kod nekog bioenergeticara, "za svaki slucaj". Nemaju veru u sebi, pa misle da im treba jos nesto cega nema u Crkvi. Po neiskazivoj milosti Bozjoj i oni cesto dobijaju isceljenje, ali se retko posle toga preporadjaju za zivot u Hristu, nego se vracaju starom nacinu zivota, tako da se i njima pre ili kasnije vracaju stare bolesti. Kada je Gospod iscelio raslabljenog u Vitezdi, rekao mu je: "Eto si zdrav, idi i ne gresi vise da ti gore ne bude". Ima i onih koji redovno dolaze u crkvu, ali ne zato sto zele da zive liturgickim zivotom, nego zato da bi se zastitili od magije. A u kome se stvarno rodi vera, ko se probudi za istinu Jevandjelja, taj i dolazi na bogosluzenja, i prima Svete Tajne, i cita Sveto Pismo, i slusa svoga pastira, i cini milosrdna dela. I sve sto naidje na njega, bolest i ozdravljenje, nevolje i radost, primice u smirenju pred Bogom, ugledajuci se na pravednog Jova.

o.Dušan K: U Jevandjelju citamo da se od deset izlecenih gubavaca samo jedan vratio da zahvali Hristu na izlecenju. Kakva je situacija sa isceljenima pred cudotvornom ikonom lepavinskom?

- I danas, kao i onda, Gospod pita: "Gde su dakle devetorica?". Samo, i svako od nas bi trebao sam sebe da upita da li neprestano blagodari Gospodu na milosti koju nam On svakog dana salje, da li hvali Boga iz sveg glasa i sveg srca zbog bezbrojnih darova Njegovih.

o.Dušan K: Vi poticete iz istocne Srbije, zivite sada u kraju gde su Srbi manjina, posecivali ste i dijasporu. Sta biste, na osnovu iskustva u Hilandaru i Lepavini, mogli poruciti Srbima u Srbiji, u Hrvatskoj i dijaspori?

- Ako iznad svega i pre svega budemo stavili Hrista Boga nasega, pronaci cemo duhovno jedinstvo koje nista nece moci da razbije. Mi kao narod imamo svoj put, njime su prvi prosli nasi duhovni rodonacelnici sv. Sava i sv. Simeon Mirotocivi, samo treba da saborno podjemo za njima. Bez obzira gde ziveli, u otadzbini ili dijaspori, ako krenemo njihovim stopama stici cemo na isto mesto: pred lice Boga Zivoga. Bicemo sabrani u Crkvi, koja je opstajala i onda kad je sve drugo sto smo imali bilo propalo. Sa svetim knezom Lazarom smo na Kosovu od Gospoda dobrovoljno primili svoj krst i nosimo ga sve do danas. Mozda nam se cini da je za nas nejake pretezak, ali nam ga Gospod ne bi dao da ne mozemo da ga nosimo. Na Kosovu je opet veliko stradanje, opet je sve sruseno, samo Crkva stoji. Izranavljena je i krvari, ali stoji. Znaci, ima nade. Eto, sv. Sava je izmolio i Gospod je nasem narodu u otadzbini dao hristoljubivog predsednika, u licu g. Vojislava Kostunice. I mi u dijaspori moramo da uznosimo molitve za njega, da mu Gospod da mudrosti da vodi nas narod i snage da istraje pred svim iskusenjima.

o.Dušan K: Koji je najbolji nacin da pozovemo nase vernike da posete manastir Lepavinu? Sta ih tamo ocekuje?

- Ceka ih Presveta Bogorodica Lepavinska, od Koje su mnogi dobili isceljenje od bolesti i utesenje u zalosti. Za svakoga ko dodje manastirska vrata su otvorena. Ali, treba da kazemo da su manastiri mesta posvecena Bogu, da se u njima zivi po posebnim unutrasnjim pravilima. Kako pise u ukazu naseg Mitropolita, i posetioci su duzni da se pokoravaju tom poretku i da nista ne rade bez blagoslova nastojatelja. U nas manastir su tek ove godine vernici iz dijaspore poceli cesce da dolaze, pre toga je retko ko od poklonika ostajao na konaku. Iako obnovljen, manastir Lepavina je skucen sa prostorom, za goste su na raspolaganju samo dve sobe od po cetiri kreveta. Zato bi svakako trebalo unapred nazvati u manastir i najaviti svoj dolazak. Neka nas nazovu i oni koji zele da dodju a ne mogu, da bi ostavili imena za molitveno pominjanje pred cudotvornom ikonom. U molitvi prostorna udaljenost ne znaci nista, gde god mi bili Presveta Bogorodica je uz nas.

o.Dušan K: Hvala Vam, oce Gavrilo, sto ste i na ovaj nacin imali vremena i dobre volje da odrzite prisnu vezu i sa nama "privremeno otsutnima iz Otadzbine". Sa radoscu Vas ocekujemo u nasoj eparhiji.

[o.Gavrilo]

Pomaže Bog, oče Gavrilo,  blagoslovite molim vas ovde je Aleksandar.

Oče, hteo sam, pošto sam slušao molitvu, da Vam ovim putem kažem koliko lično za mene ona znači, a to je mnogo! Mislim i svima koji slušaju! Ja živim u inostranstvu...ali otkad slušam uveče molitvu - sve je drugačije...izvede me u drugi svet i želim sve više da ispunjavam tu volju. Mnogo sam mirniji u duši i volim sve više da se molim, kako je to lepo. Sve to što kažete i poučite, čisto primam u moje srce, i trudim se da ispunim svaki dan više, daj Bože!

Lepo i jasno se razume sve što kažete, i volim posebno kad dodajete nekad uz knjigu svoj lični komentar iz iskustva. Meni mnogo pomaže, pa onda često ispričam nešto što sam naučio od slušanja, tati ili mojoj sestri ili svojim prijateljima. Pre nego što ste na ovaj način počeli sa Vašim molitva, ja sam naveče provodio na internetu beskoisno, trošeći svoje slobodno vreme.

Naprimer, sa prijateljima ili sam, gledao sam  na internetu mnoge stvari koje uopšte nisu bile korisne za dušu, a sad žurim kući da bih stigao na vreme i slušao Vašu molitvu. Osećam se kao da sam sa Vama u manastiru. Jako mi je drago i znam da je toliko dobro i blagodatno, jer osetim u sebi tu promenu i mir eheeeej  Nadam se i sva braća i sestre koji slušaju. Želeo sam samo da Vam to kažem i molim Gospoda da čuva Vas i bratiju Lepavine! Želim vam  laku noć, oče Gavrilo

Brat Aleksandar  ,16. juni 2009. god.

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CXLV)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5031_MOJ%20PUT%20K%20BOGU%20I%20U%20CRKVU%204.JPG&size=500

o.Gavrilo >>> ‎"MOJ PUT K BOGU I U CRKVU"

Muž i sin su se krstili jednog dana u Kolomenskoj Crkvi, 1987. godine. Ja sam ostala jedina nekrštena u porodici. Postepeno sam počela da osećam duševnu neravnotežu, i želja da se krstim je bivala sve veća svake godine.

Krstila sam se 1991. godine u Danilovskoj Crkvi, iako mi se po formi nije narocito svidelo. Oca Georgija sam prvi put cula na “otvorenom skupu” skole za oglasene u Vladimirskoj Crkvi bivseg Sretenjskog manastira, gde me je odveo muz u leto 1993. godine jer je on u to vreme prolazio kroz period oglasenja. Utisak sa susreta je bio snazan, i pored svega toga, nisam se upisala u grupu oglasenih, izasla sam iz Crkve i otisla kuci. U toku poslednjih meseci sam pocela sa radom na svojoj dusi. To je doslo samo po sebi, nezavisno od mene. Bilo je mnogo sumnji, ali sam ja jasno osecala, da je nastalo vreme da izaberem put. Nastupio je glavni, najvazniji deo mog zivota. Sve prosle godine su se pokazale besciljne. Ali sujeta je sprecavala: nedostatak vremena, rad, porodica. U dusi se vodila borba. Iako muz nije insistirao na mojoj odluci, ja sam osecala njegov uticaj

Sledeci put sam se srela sa ocem Georgijem 1994. godine. Posli smo svi troje – ja, sin i muz. Kasnili smo, stajali smo na stepenicama na ulazu. U pocetku sam odbijala da udjem, jer se lose culo i nista se nije videlo. Zatim sam pocela da osluskujem, hvatajuci svako slovo. I upravo posle tog skupa sam jasno shvaila, da je put izabran i da cu ici njime. Drugog resenja nema.

I danas, analizirajuci svoj prilaz Crkvi, shvatam, koliko su za svakog hriscanina – pocetnika, vazni skupovi oglasenih koje vodi otac Georgije.

I.G. - 4. novembar 1994. godine

Prevod s ruskog sestra Radmila

SNEŽANA BARIĆ Blagoslovite oče Gavrilo, svako od nas ima svoju priču i zaista svaki je čovek individua za sebe,svakome treba prići na njemu svojstven način.Bilo je duhovnika i danas ih ima Hvala Bogu koji su za isto pitanje verujućih ljudi potpuno različite odgovore i savete davali baš zbog obojenosti svake duše.Važno je da kada čovek pokaže želju ili da kažem intereosovanje za Crkvu i spas svoje duše da primi pravi odgovor,prijem.Na početku duhovnog uzrastanja Gospod daje preobilno da duša oseti njegovo prisustvo,promisao za svakoga od nas,daje takvu radost,ljubav,nema reči kojom bi opisala taj osećaj-polet ka Bogu i nebu.Gospod te hrani i nadahnjuje!
Tako svakome ko srcem i najmanjim treptajem poželi Boga,dragi Gospod pruža ruku,da li kroz blagu reč čoveka,da li kroz knjigu,da li kroz životnu situaciju,tek samo on zna kako da dođe do nas,ima i onih koje baca u tamu krajnju da ih u stanju očajanja čuje kako vapiju za njim :Pomozi Gospode!I pomaže!
Kada jednom primite Gospoda u srce i osetite njegovo staranje za vas,zadobijete Strah Božiji da nikada ne otpadnete od Njega,da svagda tvorite volju njegovu,znajte dobili ste dar od Boga!Darova je mnogo,umnožite ih i volite Boga našeg svim srcem ,vratiće se mnogostruko,dovoljno je i da svako jutro ustajete zdravi i radosni!Hristos Vaskrs,najlepši pozdrav,najradosniji!Vaistino Vaskrs!Pomenite svu decu krštene i nekrštene da ih Gospod krsti,pa i moje sinove Uroša,Nikolu i Milana!

Mirjana Damjanac Ex Periz da to je sasvim jednostavna odluka, odigra se u samo jednom trenutku i traje ce život!

Nenad Badovinac Sestra je tek kasnije u životu postala spremna da se upiše u grupu oglašenih. Sada je svesna da sve dolazi u svoje vreme. Obično dođe kada se najmanje nadamo. Postepeno nam se u životu otvaraju jedna po jedna duhovna vrata nepreglednog lavirinta, isprepletih bezrojnim tunelima. Veselimo se i praznujemo taj dana kada nam je Gospod bio milostiv i dao nam da nađemo i pređemo iz jedne prostorije lavirinta našeg duhovnog života u drugu. Obično je druga lepša i uzvišenija, ali teža i mukotrpnija!

Zaklina Mancic Pomaze Bog, oce Gavrilo blagoslovite. Ima toliko mnogo krstenih ljudi koji nisu prisli Crkvi, krsteni su kao mali, jer "tako treba". Ne bih rekla da je to tako jednostavna odluka, mislim da je tacna izreka da "bez nevolje nema bogomolje" i da se vecina ljudi okrene veri onda kad ih opkole problemi. Pa i onda, kada se okrenu Crkvi, ima toliko priblizavanja i udaljavanja, toliko uspona i padova, da to uopste nije jednostavno...

Natasa Teofilovic Osluskivajuci,hvatajuci svako slovo ova sestra je shvatila koji je njen put.Svako od nas ima neki trenutak u zivotu kad osjeti snagu molitve i kad shvati koji je put Istine.Ja sam odrasla u porodici gdje su svi vjernici i u nasoj kuci se oduvijek postilo.Ali,sjecam se kao dijete,znala sam se ljutiti u sebi kad pocinje post.Zasto i mi djeca moramo postiti?Tek kasnije u jednom teskom periodu zivota ja pocinjem postiti od srca,sa ljubavlju i vjerom.Gospod nas ceka,ko ima usi da cuje neke cuje!

Jelena Stojanović Oče, blagoslovite. Put ka veri je tezak i trnovit, poplocen raznim iskusenjima, puno puta sam pala, ali ne odustajem. Vidim puno stvari drugim ocima od kada sam krenula veri. Zahvalna Gospodu za sve. Za sve. I sve mora biti tako, jer da ne mora ne bi bilo. Od Gospoda je dobro je. Gospod zna sta nam treba, a na nam je da verujemo Njemu. Neka nam bude po veri nasoj.

Marijana Stevanović Prica je lepo narodski ispricana i jako poucna.
Smatram da Bog stoji na vratima svacijeg srca, samo je pitanje kada smo spremni da ga pustimo unutra da udje.

MAx ΣτεΦόΣ Kručičan POŠTOVANjE, JESI LI TI OČE EKUMENISTA POŠTO JE TO NEKA PRIČA KOJA KRUŽI PO ODREĐENIM GRUPACIJAMA KOJIMA INAČE NE VERUJEM ALI VOLIM I DA PITAM LIČNO.JA SAM PREDSTAVLjEN I KO SAM I ŠTA SAM IMAM SLIKU I BIOGRAFIJU I BROJ TELEFONA I ZVANIČNE STAVOVE TAKO DA DIREKTNO PITAM DA NE SUMNjAM NEGO RECI? OPROSTI.

Svetlana Ležaić Pomaže Bog. Mene je Bogu gurnula mržnja ljudi u okolini. Borba za položaj i za veću zaradu činio je zveri od mojih bližnjih. Mnoge suze sam isplakala u crkvi koja se nalazila blizu mog posla. Bila sam očajna. Oko mene je sve bilo sivo, išla... sam kao robot na posao da bih zaradila za svoju porodicu, jer tada moj suprug nije imao posla.
Ali kao i uvek Bog svako zlo okrene na dobro. Ja sam počela da osećam da mi je u crkvi lepo. Počela sam češče da odlazim, nedeljom sam žurila na liturgiju, a onda jednoga dana sam pročitala nešto (što je bocnulo u moje srce i rana koja je bila zatrovana od mržnje i patnje otvorila se) i ja sam progledala. Bilo je to "Blagoslovi neprijatelje moje Gospode i ja ih blagosiljam i ne kunem...." od Svetog Nikolaja Velimirovića. Posle provale suza ja sam postala nova osoba. I danas shvatam da su me ti nazovi neprijatelji gurnuli u ruke Gospoda.
Blagoslovite Oče!

Marko Popović Zlo je pobeđeno, Hristos je pobedio zlo, međutim Bog je dozvolio da još uvek zlo postoji u svetu upravo da bi se spasili ljudi koji hoće da se pokaju. Da ne bi čupanje kukolja povredilo i žetvu. Mi grešnici se pitamo: ''Ima li pokajanja u svetu...?'', nekako nama sve to se čini kao da ljudi neće Boga, ali istina je da pravog bezbožnika nema. Jer svako teži ka apsolutnom dobru, apsolutnoj ljubavi, aposlutnom miru, apsolutnoj radosti, apsolutnom životu, a šta je to ako ne Bog? A to što mi ne vidimo te promene na ljudima je po priči da je Carstvo Nebesko kao zrno goruščino koje domaćin posadi i izlazi i dan i noć da vidi je li raste i ne vidi, ali ono raste. I to što mi ne vidimo u svom životu svetitelje ne znači da svetitelji ne postoje, već da nas Bog nije udostojio da ih vidimo. Tako da se trudimo, mi Carsko Sveštenstvo, kojima je data misija da celokupnu tvorevinu prinose Bogu, da to i radimo. Da se svetli Svetlost naša pred ljudima, tako da vide dobra dela naša i proslave Oca našega koji je na Nebesima. A to ćemo mnogo više postići životnim primerom nego rečima. Reči umeju da zavaraju, da zbune, da oteraju čoveka, a primer jednostavno zrači. Ne možete sakriti vrline koliko god se trudili, a isto tako ni grehe. Neka Dragi Bog pomogne svima vama koji se trudite i neka vas sačuva na mnogaja ljeta!

Radomirdrugi Vucic Za podsjećanje gosp. Kručičanu.
o. Gavrilo: "...Ovde je mesto samo za komentare na postavljen tekst. Molim Vas da poštujete ovu napomenu."

Snezana Bosnjakovic Tema je zaista neiscrpna . Svaki covek ima svoj put i jedini Gospod zna kako ga dovesti sebi u narucje . On nas zove , trazi , kuca na vrata naseg srca , treba samo da se smirimo i oslusnemo i da Ga vidimo , osetimo . On je uvek blizu nas , cak i onda kad ga mi ne zelimo .
Cudni su i tajanstveni putevi Gospodnji , a treba mu sa poverenjem pripasti i prepustiti se , jer On zna najbolje , mi smo samo pioni , mali , malecki koje je Gospod stvorio po svom oblicju , da bi i mi mogli uzvisiti se i osetiti svu lepotu Bozije ljubavi i lepote ! Pomozi Boze svima pa i meni.Blagoslovite oce Gavrilo !

Saša Lazić put ka Bogu i u crkvu je u biti povezan, crkva je Dom Božiji, kuća molitve...kada krenemo prema crkvi znamo da idemo direkt Bogu, zato tamo trebamo ići sa strahopoštovanjem svjesni svoje grešnosti i puni poniznosti a upravo sam odlazak i sama odluka da se krene često je motivirana našim osjećajem i potrebom za nečim uzvišenijim i to iz raznih potreba, netko radi fizičkih netko radi duhovnih doživljaja dna, a nerijetko i jedno i drugo u koliziji...a sve u svemu, uzrok je uvijek isti,NAŠ GRIJEH i ne življenje po Božijoj zapovjedi a Gospod nam je jasno rekao POKAJTE SE JER PRIBLIŽI SE CARSTVO NEBESKO...Mat. 4,17.

Ljubica Mojsilovic OTVORITE VRATA SRCA SVOGA GOSPODU I GOSPOD,CE VAM DATI!

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković) čita MOLITVE, čita AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski, duhovna muzika po izboru O.Gavrila, čitanje iz knjige Žan Klod Larše  "STARAC SERGIJE"- II DEO-UČENJE I POKAJANJE, Blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 15.10.2010.>>> http://manastir-lepavina.org/cms/upload/2010_10_15_22_00_08.mp3

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 15.10.2010 na Radio Blagovesti bio 141 priključeni kompjuter, i to iz Srbije 50, Bosne 39, Makedonije 11, Nemačke 7, Hrvatske 6, Austrije 6, Nepoznato 6, Slovenije 4, Engleske 2, Crne Gore 2, Kanade 2, Italije 1, Grčke 1, Amerike 1, Danske 1, Norveške 1, Švajcarske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine