Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski , duhovna muzika po izboru O.Gavrila, otac Gavrilo čita iz knjige od Starca Pajsija Svetogorca, "SVETA GORA I SVETOGORCI" -nastavak ,starac Avgustin , blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 04.10.2010. >>> http://manastir-lepavina.org/cms/upload/2010_10_04_22_00_21.mp3

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 04.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 128 priključenih kompjutera, i to iz Bosne 39, Srbije 39, Makedonije 9, Nemačke 9, Hrvatske 7, Slovenije 5, Austrije 4, Crne Gore 3, Nepoznato 3, Švajcarske 3, Danske 2, Italije 2, Norveške 1, Amerike 1, Engleske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CXXXVIII)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5014_Novi%20praznik%20u%20%20Rusiji%20ozna%C4%8Dava%20da%20Kremlj%20podr%C5%BEava%20Crkvu.jpg&size=500

KREMLJ PODRŽAVA CRKVU

o.Gavrilo >>> ‎"Novi praznik u Rusiji označava da Kremlj podržava Crkvu"

Rusija je zvanično proslavila novi praznik koji obeležava pokrštavanje Ruskog naroda, a koje se dogodilo 988. godine. To je najnoviji potsticaj Kremlja Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi, čiji uticaj je znatno porastao od pada komunizma.

Grupe za ljudska prava kritikovale su usvajanje ovog novog praznika koji je odobrio predsednik Dimitrij Medvedev u junu, jer podriva društveni, sekularni ustav Rusije, a pripadnici velike muslimanske manjine žalili su se da su ovim zakonom njihova prava isključena.

Obeležavajući godišnjicu, patrijarh Ruske Pravoslavne Crkve gospodin Kiril rekao je za državnu televiziju: „Odbacivanje istorijske važnosti pokrštavanja Ruskog naroda znači odbacivanje glavnog stuba naše celokupne civilizacije.“

Kiril je održao Liturgiju u Kijevu, glavnom gradu moderne Ukrajine i srednjovekovne Kijevske Rusije, čiji je vladar knez Vladimir primio Hrišćanstvo pre skoro hiljadu godina i usvojio ga kao državnu religiju. Kijevska Rusija bila je preteča današnje Rusije, Ukrajine i Belorusije.

Odeven u zlatnu odeždu u manastiru Kijevsko-Pečerske Lavre, Patrijarh Kiril rekao je pred hiljadama svojih vernika: “Suočavajući se sa agresivnim ateizmom i paganizmom koji ponovo oživljava ostajmo čvrsto u veri našoj.“

Pravoslavna Crkva je u procesu obnove u Rusiji. Posle pada Sovjetskog Saveza pre skoro 20 godina, Ruski lideri su podžali Pravoslavlje kao glavnu državnu veroispovest.

Ruski Patrijarh takođe upravlja i najvećim delom Ukrajinske Pravoslavne Crkve, iako su neki Ukrajinski sveštenici proglasili nezavisnost. Takođe, posete Patrijarha Kirila Ukrajini razljutile su neke Ukrajinske nacionaliste.

Težnja ka konsolidaciji Crkve kao nacionalne snage u Rusiji zabrinula je muslimansko stanovništvo kojih ima oko 20 miliona – muslimani čine sedminu Ruskog naroda – kao i one koji veruju da crkva i država trebaju da budu strogo razdvojene.

Medvedev je 1. juna potpisao zakon kojim se 28. juli praznuje kao Dan Državnosti, državni praznik koji je takođe i radni dan.

Širom Rusije Crkva se sprema da održi masovno Svetu Tajnu Krštenja u čast pokrštanvanja Ruskog naroda.

Od trenutka Medvedevog zakona, muslimanski zakonodavci zatražili su nacionalni praznik u čast dolaska islama u današnju Rusiju,a koji su Arapi doneli kroz južne kapije grada Derbent na Kaspijskom moru pre više od 1,000 godina.

Prevod sa engleskog prof. Bojana Popović
1 oktobar 2010 god.

Saša Lazić Ne znam da mi je još nešto moglo uljepšati ovo veče kao ova vijest...majka Rusija je centar Pravoslavlja, ako se tako nešto desilo to je vijest za sve nas...kad država oživit može? Kad i vođe njezine ime Gospodinovo zazivaju, kao što su nekada carevi i kraljevi...dok na drugoj strani, bliže nama, se ime Gospodinovo miče iz ustava u Rusiji se sprema crkva održati Svetu Tajnu Krštenja u čast pokrštavanja Ruskog naroda...kada je došlo vrijeme zajednice crkve i države znači da je i došlo vrijeme da vjerujemo kako je Gospod sve vrijeme uz nas...samo da još više očvrsnemo u vjeri i ne podlegnemo iskušenjima...ETO ZAŠTO JE SVIJETU RUSIJA TRN U OKU I GOSPOD JE MNOGIMA BIO DOK JE HODAO ZEMLJOM, AI I DANAS JE.

Mirjana Rašeta Pomaže Bog ,blagoslovite oče Gavrilo .g.Laziću u potpunosti se slažem sa vama ,neka nam je Gospod Bog na pomoći da se i naše vođe Gospodu okrenu.

Dusanka Popovic Hvala Gospodu na milosti

Mirjana Jovicic O kako radosna vest oče Gavrilo!Blagodarim i poželela sam da napišem poslednju strofu one moje pesme o Rusiji al se setih da sam pod epitimijom što se tiče kačenja stihova na vašu stranicu.
Ovu vest zaista doživeh kao potvrdu svoje vere da se dešava preporod Pravoslavlja.

Dragojlo Trifunovic Svaka drzava koja prizna i postuje crkvu Hristovu,napreduje.Bezbroj puta se to kroz istoriju pokazalo.Zaista me raduje sto je to bas nasa bratska Rusija.Nasa vlast bi trebala takodje da se ugleda na Rusku veliku zemlju.U ostalom usrdno cemo se pomoliti za to.

Vladimir Pudar Hvala Bogu!

Jelena Tejic Blagoslovite oce Gavrilo.komunizam je zatrovao srbski narod! moliti Boga za milost ,da i nasi vrhovni kao i narod u Srbiji i rasejanju,okrenu se Bogu i Crkvi,da izadjemo iz komunistickog carstva!samo Carstvo Bozje je vecno u Bogu i Crkvi je spas .nema ni u cemu napretka bez blagoslova.

Daliborka Mitic jeste draga sestro komunizam je kod Srba zavlado u dusi molimo svi Boga za nase duse AMIN.

Mita Markovic Ta Evropa nam posla Komunizam da zaboravimo ime svoje sa Bozjom pomoc Prebrodismo. Sada nam posejase Demokratiju jos gore .Sada treba uz Bozju pomoc i sa Vasim molitvama Oce Gavrilo da istrajemo i ostanemo ono sto jesmo Srbi Pravoslavni.

Marko Popović Trude se braća Rusi. Imaju još mnogo da se trude, ali vidi se dosta pomeraNja. Moramo se i mi truditi, da se molimo kao Apostol Pavle i Vladika Nikolaj:''Gospode, ako nećeš da primiš ovaj moj narod, nemoj primiti ni mene!'' Ne daj Bože da završimo kao neki krajevi sveta koji su nekada bili najpravoslavniji, a danas tamo skoro i nema Pravoslavnih.

Molimo se Vladiki Nikolaju, ja kad god mu se molim vidim neki pomeraj u našem narodu. Nekad odmah posle molitve, nekad posle nedelju dana, kako kad...
A, ako smo izdržali 500 godina pod Turcima, a sačuvali svoju veru, možemo je i sada sačuvati, tim pre što imamo svoju državu. Uostalom, Crkva je mnogo bitnija u očuvanju jednog naroda od države kao što i kaže ava Justin.

Dragica Mamić Neka se smiluje Gospod nevjerju našem u prošlim vremenima,neka i nama kao braći Rusima podari vlast koja će zajedno sa Crkvom našom pomoći narodu vjerom i utjehom.

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo.Pomaže Bog,svima - mojoj verujućoj braći i sestrama.Zaista,bila su to teška vremena.i za ruski narod,i za naše krajeve.Dani bezbožništva i nevjere,dani kada je malo tko imao srce otvoreno Gospodu.A danas se,hvala Bogu i Prečasnoj Bogorodici,sve više narod vraća Gospodu i ljubavi njegovoj . Ljubav Hristova nas sve više oživljava,vraća zalutale,izgubljene...pokazuje da je On PUT,ISTINA i ŽIVOT i za decu,i za roditelje,i za vladare.A GOSPOD je naš JEDINI PRAVI VLADAR, koji nas NEĆE NIKADA IZNEVERITI. Slava Ocu i Sinu i Svjatomu Duhu. Amin !

Nenad Badovinac Razlog za slavlje nemaju samo pravoslavni ruski narod, vec i Ruska vlast, koja je uspela odoljeti pritiscima paganstva i ateizma. Sada i ruski narod i njihova vlast mogu srećno ući u novu eru vladanja velikom i bogatom Rusijom. Sa druge strane imamo i one vlad i političare koji se jos nisu nakog mnogo godina od nestanka komunizma uspeli odupreti takvim pritiscima i prikloniti večnoj Istini, već streme i gledaju u prazno.

Milka Lukić Pravoslavlje nikad nije terorisalo druge veroispovesti, ali ne trebamo biti ni teoduli. Daj Boze, da i mi pokazemo takvu otvorenu poruku ljubavi i odanosti Gospodu, kao i braca Rusi.

Ana Mamic Hvala Bogu.

Bojana Srbljak Istorija govori da su i Srbi kao i Rusi primili hrišćanstvo u IX veku. Postojalo je više faza pokrštavanja, a neki pokušaji su bili i bezuspešni. Zna se da su u IX veku Srbi ustali na oružje protiv Vizantije smatrajući da ih hrišćanstvo kao vera ograničava i da primajući je postaju potčinjeni vlasti. U tom oružanom sukobu izvojevali su svoju pagansku slobodu,a proterali misionare. No, vera se ipak sasvim utvrdila negde u X veku, potpomognuta radom i misionarenjem braće Kirila i Metodija, koji su crkvene knjige prevodili na slovenski jezik prosvećujući kako gornje klase društva (koje su prve prihvatile hrišćanstvo), tako i ostalo stanovništvo. Smatra se da je i slava izmenjen vid starog paganskog kulta predaka. Ali, i ovo se može razumeti kao mudar način privođenja tada mnogobožačkog naroda hrišćanstvu - ne oduzimajući im sve ono u šta veruju, a opet privoleti ih pravoj i jedinoj istni.

MAx ΣτεΦόΣ Kručičan PREMUDRO

Tomislav Ristic Istorija je nauka koja se piše za budućnost,po potrebi dalekovidih i proračunatih ljudi iz određenog perioda postojanja raznih civilizacija.Tema je preobimna da bi smo je ovde elaborilari.Postoje osnovani dokazi da je i Apostol Pavle uvodio u hrišćansku veru Srbe,koji su na Balkanu i šire prisutni preko 6000 god.Lepenski vir,Starčevac,Pločnik,Jagodina itd. Polemika bi mogla da traje dugo vremena,ali mi Srbi smo svoj na svome i tu je problem Katoličke crkve koja je zdušno uništavala sve tragove postajanja Zoraba(Zerb,Anti,Vendi,Tribali) i kako sve ne su nas nazivali hroničari tih vremena.Koliko samo pismenih dokaza čami po skrivnicama Evrope iza sedam brava o Srbima,boje se toga jer današnja kultura i civilizacija je na tekovinama Serba.

Snezana Bosnjakovic Slava Bogu !

Željka Kremenović Slava i hva la Gospodu!

[Guest Evgenik]

Hristina Andjelic EVO, SAD SPUSTIH SLUŠALICU...ČUVENI SRPSKI MANASTIR SA ČUVENIM MONAHOM ANTIKEUMNISTOM EVO ŠTA KAŽU :

ZNAŠ I SAMA DA SE NE SLAŽEMO I DA JE SRAMNO ŠTO PADA NA TAJ DAN- A.STEPINCA- I SRAMNO JE NE SAMO TO VEĆ I ŠTO SE TO DOGAĐA NA TERITORIJI EPARHIJE RAŠKO PRIZRENSKE ČIJEG SU EPISKOPA OTERALI A OPET, JEL HOĆE TAJ EPISKOP DA SE BRANI IL NEĆE, IZJAVLJUJE, JEDNOM JEDNO,JEDNOM DRUGOG: NEK SE ODLUČI, PA ĆEMO DA GA BRANIMO JAVNO I SLEDIMO...

PO KANONIMA CRKVE ŠTA MI MONAŠTVO MOŽEMO DA URADIMO SEM MOLITVE, MI NEMAMO APARAT UKOLIKO NEMAMO EPISKOPA DA NAS POVEDE...ČEKAMO DA VIDIMO ŠTA EPISKOPI ANTIEKUMENISTI ODLUČE I DA LI ĆE DA DOĐE DO RASKOLA U CRKVI TO JE JEDINO ŠTO MOŽE DA SE DESI, A DOTLE MOLITVA I NAŠE NESLAGANJE I PRIČANJE O TOME. DOK EPISKOPI KOJI MERKAJU NE ODLUČE SE ZA RASKOL MI NIŠTA NE MOŽEMO KAO MONAŠTVO...

NEKA AKCIJA NEŠTO, REKO MA NIŠTA PRIČALI SMO I JAVNO NA TRIBINAMA ITD. ZNAŠ I SAMA SESTRO I PRIČALI SU I TI EPISKOPI I NIŠTA NISU URADILI, MERKAJU DA ODLUČE I MI ČEKAMO...

REKO VI ST TE U EPARHIJI GDE JE EKUMENISTA EP., MORATE DA BUDETE POSLUŠNI. MA,POSLUŠNI SMO KOLKO MORAMO, ALI ISPOVEDAMO ISTINU KOLKO MORAMO I KOLKO HOĆEMO, TO JE NAŠ STAV LIČNI, ZNAŠ I SAMA, ALI NEMA APARATA DOK EPISKOP NE POVEDE CRKVU ILI RASKOL ILI MOLITVA.

Hristina Andjelic MOLITVA PROTIV NEDOSTOSTOJNOG USTOLIČENJA ...

Господи помилуј за овај коментар!

Оче Гаврило, да ли сте објаснили госпођици Христини страхоту њеног духовног стања?

[o.Gavrilo]

O RELIGIOZNOJ PARANOJI I RELIGIOZNOJ HISTERIJI

Ni u jednom dijagnostickom prirucniku niti registratoru bolesti ne postoji bolest pod nazivom religiozna paranoja, kao ni religiozna histerija. Ipak, u stvarnom zivotu ovi nazivi se upotrebljavaju dosta cesto, oznacavajuci razna odstupanja u drustvenom ponasanju nekih ljudi. Zato cemo pokusati da pratimo osnovne etape pojava i razvoja takvih stanja, koja uistinu postoje u nasim zivotima, oslanjajuci se na ucenje "o visokoj nervnoj aktivnosti" velikog ruskog fiziologa I. P. Pavlova.

Kada covek prvi put udje u Crkvu, on se tada suocava sa nepoznatim i apsolutno nejasnim svetom. Tada se kod njega uocava pojava tzv. dirigovanog refleksa, ili refleksa - "o cemu je rec?" Po ucenju Pavlova, covek kompletno analizira samoga sebe, aktivira se, kako bi adekvatno odgovorio na ocigledno izmenjene okolnosti. Ta unutrasnja spremnost na promenu ponasanja je jako vazna, jer potrebno je izmeniti mnogo toga: nacin zivota, ishrane, ponasanja, nacin rada, odmora... Interesantno je to sto se uglavnom pojavljuje neophodnost da se covek menja u pravcu odricanja i ogranicenja, a to je veoma tesko. Tada pocinje period neofitstva. Neofitstvo jeste savrseno normalan fizioloski proces za novopridoslog vernika.

Njegov cilj je da uskladi spoljasnje manifestacije zivota, da ih dovede do odredjenih standarda, koji ce omoguciti pocetak zdravog unutrasnjeg zivota. Unutrasnji zivot ce, u stvari, ubuduce i odredjivati pravac zivota tog coveka u drustvu sebi slicnih i u veri koju ispoveda.

Ipak, neofitstvo, kao proces ulaska u sustinu stvari, moze da izmeni i patoloske crte. O cemu je ovde rec? Uzrok je, po pravilu, u "dirigovanom refleksu", koji radi izmene spoljasnje sredine ocajno trazi konkretan obrazac ponasanja i nacina zivota u novim uslovima. Primer ideala za tog coveka mora da bude covek velike duhovnosti - duhovni starac, veoma aktivan. Medjutim, u nasoj stvarnosti takvih duhovnika je veoma malo. Ako nema duhovnog starca, najbolja varijanta je sticanje saznanja na zivotnim primerima i poukama svetih Otaca Crkve. Ali, daleko od toga da se mi uvek susrecemo sa takvim varijantama neofitstva. Da bi neko mogao da cita Svete Oce, neophodno je vreme, strpljenje i veliki napor da bi se odrzala unutrasnja koncentracija, a to je moguce samo kod coveka sa veoma stabilnim i jakim nervnim sistemom. Slab nervni sistem kod velikog broja neofita ne izdrzi takav napor. Tada takav covek trazi hitan primer, znak, simbol, jednostavno - jacu licnost. Ipak, nadjeni simboli, znaci i ljudi postaju objekti spoljasnjeg sveta, oni na neko vreme daju snagu za ocuvanje spoljasnjeg ogranicenja, ali ne predstavljaju podstrek za dobar pocetak unutrasnjeg zivota. Eto, upravo taj nedostatak unutrasnjeg duhovnog razvoja, gde je jasno da je neophodno postojanje spoljasnjih ogranicenja "iznutra" i postaje uzrok religioznog licemerja, dvolicnosti, prividne religioznosti, formalizma, zabrane.

Sta se dalje dogadja? Dalji razvoj neofita odvija se u odnosu na to koji je bas on tip visoke nervne aktivnosti... I. P. Pavlov je eksperimentalno izdvojio cetiri tipa visoke nervne aktivnosti, medjutim, nas ce zanimati samo dve poslednje varijante: jako neuravnotezen tip (odgovara Hipokratovom koleriku) i slabi neuravnotezeni tip (melanholik kod Hipokrata).

Kolerici su ljudi kod kojih intelektualna aktivnost dominira nad emocionalnom sferom (to je tip mislioca, zakopanog u papire, koji ne obraca paznju na probusene carape, nered u sobi, na kafu koja curi po sporetu). Takav covek je sklon da snazno i uporno brani neku ideju, uzdizuci je do najviseg stepena - sve do klanjanja toj ideji. Ovi tipovi su skloni precenjivanju sopstvene licnosti, nepopravljivo samouvereni, netrpeljivi za tudje misljenje. Kod njih je ostro izrazena osetljivost u odnosu na cinjenice koje im povredjuju njihovu sujetu, sklonost ka preuvelicavanju nekih ideja, koja dovodi do fanatizma. To dovodi do nepoverenja i podozrenja, zivot im prolazi u neprekidnoj borbi sa ljudima koji ih okruzuju, koji su, kako se njima cini, prema njima veoma nepravedni.

U periodu neofitstva, takvi tipovi, umesto dela Svetih Otaca, citajuci mnoge "svemoguce" komentare, koji su napisani ne od Duha Svetoga, vec od "visokog uma" u stilu pravoslavnih strasilok,* prezivljavaju neke unutrasnje potrese, koji im, kako im se cini, daju mogucnost da shvate ono sto im se dogadja. Po pravilu, posle citanja strasilok, pojavljuje se manija gonjenja prema tipu tzv. parafrenicnog sindroma, koja se ispoljava u trazenju i vidjenju uvek samo neprijatelja kao sto su: Jevreji, masoni, kompjuterska mreza, satelitsko kodiranje, sekte, satanisti, ekumenisti, novinari i slicno... Da, toga stvarno ima u nasim zivotima, ali ne u toj meri da bi se zaboravilo na normalan zivot i stalno mislilo o podmetanjima od strane umisljenih osoba, koji takve tipove navodno proganjaju. Manija gonjenja, kad vec postoji, dalje navodi na misao - "pa ako tako uporno progone, znaci to nije bez razloga...! Znaci, u nama postoji, narocito u meni, nesto sto im ne da mira!" Tako se postepeno formira manija velicine. Kod klasicne paranoje, sve moze da pocne ne od manije gonjenja, vec odmah od manije velicine - kada covek za sebe smatra da bas on moze ili zna nesto tako mocno, da moze da spasi svet, da bas on moze covecanstvu da stvori ogromne mogucnosti u lecenju bolesti, za dobijanje jeftinije energije, za prozvodnju hrane, za spasavanje od "neciste sile", da spasi Rusiju i ostalo... Te ideje obuzimaju celog coveka, potcinjavajuci ga sebi, potcinjavaju njegov rad i zivot. Slozenost tih stanja odrazava se u tome da covek, cak i kod takvih osetljivih dusevno-psihickih ostecenja, ostaje apsolutno sacuvan intelektualno, sposoban za rad, pobozan ponekad do fanatizma, do te mere da se niko ne usudjuje da promeni njegovo misljenje. On, medjutim, svoje sumnje siri na sve strane...

Ishod takvog stanja je - ili postepena degradacija licnosti ili paranoidna forma sizofrenije. Duhovna pozadina toga je ocigledna: u nedostatku istinskog unutrasnjeg zivota, dusevna priroda, koja ne trpi prazninu, ispunjava se duhom lazi i vodi u propast.

Druga varijanta visoke nervne aktivnosti su melanholici. Ti ljudi su veoma slabi psihicki, osetljivi, sumnjicavi. Vece intelektualne, psihicke i fizicke napore ne izdrzavaju, zbog cega padaju u depresiju, jer ovi tipovi mnogim beznacajnim sitnicama daju preuvelican znacaj - do egzaltacije ili efektivne ekstaze. Kod njih dominira culno-emocionalna sfera nad intelektualnom.

U periodu neofitstva, posle strasilok "znakova", mladostaraca-parafrenika i paranoika, takve osobe padaju u stanje histerije. Histerija je veoma razlicita u svojim pojavama i njen intenzitet pojacava se cinjenicom da je takvim ljudima svojstvena izrazena potreba za prekorevanjem i oponasanjem. Sugerisuci komsijama, oni prenose svoje strahove zbog "kodiranja", traze "znakove", "signale sa neba", dajuci preuvelican znacaj subjektivnim osecanjima i obicnim sitnicama. Oni broje koliko puta ih "obavije blagodat" u ovom ili onom hramu za vreme sluzbe kod ovog ili onog svestenika, traze "blagodatne" svestenike, a nasavsi ih, bas takve kakve traze ili pak izmisljene - oko sebe prosire bucnu kampanju kako ti svestenici treba da budu kanonizovani za zivota, loveci svako kijanje kao "znak s neba", cime uvode u sablazan cak i same svestenike.

Melanholici, to su osobe koje cine najveci procenat raznih teskih i hronicnih bolesti, koje se, po pravilu, odnose na slabu cirkulaciju mozga, unutrasnje organe i razmenu materija. Snagom sugestije, za njih postaje najvaznije isceljenje pred cudotvornom ikonom, izvorima, lekovitim mestima i drugo... Upravo medju tim ljudima i nalazimo sva moguca cudesa isceljenja, zato melanholici i sacinjavaju glavnu masu hronicnih hodocasnika. Ovim nikako ne zelim da umanjim moc isceljenja pred ikonama, postojecih vrednosti i drugo... ali, zelim da kazem da isceljenje samo po sebi nije cilj za coveka, vec da postoji pomoc, podrska, jacanje unutrasnjeg duhovnog truda, i ne daje se svima na isti nacin, vec prema moci. Za jake tipove, sangvinike i flegmatike, suvise bi bilo jednostavno negde doputovati, dotaci se necega i, gotov posao - cir je nestao, rana je zarasla, kamenje je nestalo...; oni mogu i moraju da se potrude, ne da tragaju za "blagodatnim mestom", vec u sebi, tada ce dobiti pomoc nezavisno od blagodati nekog mesta.

Medjutim, od melanholika se puno ne trazi, tek mala koncentracija, malo aktivnosti i - rezultat je postignut. Ipak, i nasi histericni melanholici ponekad preteruju u revnosti - razum se ne usredsredjuje na veru, bdenje i molitvu, vec na bolest, koja prerasta u zelju za ponovnim efektom isceljenja ili patnje, izazivajuci saosecanje sredine, zatim u potrebu za oponasanjem sv. Serafima Sarovskog i sv. Amvrosija Optinskog. Medjutim, ne oponasaju ih u molitvi, vec u njihovim bolestima i zele sebi, a cesto i svojim bliznjima, nove i teze bolesti, zaboravljajuci da je duhovni podvig preko telesnih patnji sudbina veoma malog broja ljudi, veoma jakih ljudi, sa izuzetno uravnotezenim nervnim sistemom, ali nikako melanholika. Ipak, svojim egzaltiranim pricama o koristi i neophodnosti postojanja bolesti, sve do aktivnog traganja za njom, provokacijama i ostalim sakacenjem - oni javnost dovode u zabludu.

To se zavrsava manifestovanjem histericnih napada tipa privremenog slepila, gluvoce, privremene paralize, nervnih tikova ili tikova koji lice na epilepticne napade sa groznicom i penom na ustima. Duhovna pozadina toga je ta da i kod parafreno-paranoika, ali u ovom slucaju i opsednutost - dobija druge, vec ocigledno klasicne crte.

U svakodnevnom zivotu stalno se susrecem kako sa ovim, tako i sa drugim tipovima. Dijagnozu ne dajem odmah, a i ne bi imalo efekta: paranoik ce te smatrati svojim licnim neprijateljem, a nece se ispraviti, a histerik ce poceti da skace, da vice, razbija sudove, lupa sakama, lupa nogama, samo gledas kad ce da padne i poput duge izvije se u grcu, a rezultat je isti.

Zato, koristim se prilikom da skrenem paznju na neke aspekte:

Potrebno je da se manje citaju beskonacni serijali pravoslavnih strasilok i komentara Svetih Otaca, dok glavni oslonac informacija treba da budu autenticna izvorna dela.

Citajuci Crkvene Oce, ne traziti kod njih ukazivanje na znake o "poslednjim vremenima", vec pokusati pronaci odgovore na sledeca pitanja: Kako konkretno da izgradjujem svoj zivot? Kako da se molim? Koji su kriterijumi za ocenjivanje ispravnosti mog nacina zivota i moje molitve, da ne zapadnem u jos vecu prelest, pored ove u kojoj se sada nalazim?

Pokusati da shvatis da se istina otkriva samo u traganju za unutrasnjom istinom, a ne preko spoljasnjih neprijatelja ili blagodatnih mesta i naci u sebi principe tog unutrasnjeg traganja.

Smatram da je neophodno da zavrsim ovaj razgovor koji se oduzio, kako vec umoran citalac ne bi posumnjao u pocetak paranoje kod autora.

Durigin D. N.

prevela Tankosava Damjanovic

* strasilok - u ruskom jeziku ova rec se koristi za tekstove koji svojim sadrzajem pokusavaju da zaplase citaoca

preuzeto sa web stranice: www.ihtus.ru

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CXXXIX)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5016_Beseda%20o%20snazi%20Svete%20Tajne%20Braka.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> ‎"BESEDA O SNAZI SVETE TAJNE BRAKA"

„Zato će ostaviti čovek oca svoga i mater svoju i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.“ (Prva Mojsijeva 2:24)

To je Božija volja i Božija umetnost da se ljudski rod umnožava. Božija je tajn...a kako čovek ostavlja oca svoga i mater svoju i prilepljuje se ženi. Ostaviti roditelje ne znači napustiti ih, nego radije sa ciljem da deca i sama postanu roditelji. Kada postanu roditelji, oni više nisu samo deca, već saputnici svojim roditeljima. Kada sinovi i kćeri nauče tajnu i bol porođaja, onda oni još više poštuju svoje roditelje. Bračna zajednica nikada ne oslobađa čoveka od poslušnosti i poštovaja prema roditeljima. Prvobitna zapovest Božija prema roditeljima mora biti ispunjena. Ali prema prirodnom sledu događaja, čovek ostavlja svoje roditelje i postaje sam roditelj; on postaje osnivač nove budućnosti dok njegovi roditelji odlaze, završavaju svoju ulogu na ovoj zemlji. Međutim, nije sve u „napuštanju“ roditelja. Po nekoj neobjašnjivoj misteriji, čovek se prilepljuje ženi svojoj, a odvaja od roditelja. Sv. Teodor je napisao: „ Sam Hrist napustio je Oca Svoga na visini i ujedinio se sa Crkvom.“

Braćo moja, brak je velika i čudna tajna, jedna od najvećih tajni Božijeg plana. Čist i častan brak je preobilan uzvišenostima. Čist i častan brak, u strahu Božijem, je sasud blagodati Duha Svetoga. Ko obeščašćuje brak nečistotama, huli na Duha Svetoga. Ko se uzdržava od braka radi Carstva Nebeskog mora, na drugi način, pripremiti sebe kao sasud Duha Svetoga; u duhovnom smislu sebe mora učiniti plodonosnim, da ne bi bio posečen kao neplodna smokva.

O Gospode, Svemogući Duše Sveti, pomozi onima koji su u braku da u čistoći, strahu i obostranoj ljubavi budu kao Crkva sa kojom si se Ti sjedinio, sa kojim Ti radosno istrajavaš i vladaš.

Sv. Nikolaj Velimirović

Prevod sa engleskog prof Bojana Popović
4 oktobar 2010 god.

Bojana Popadić Divno... Prava pouka u pravo vreme, za nas koji sad treba da stupimo u brak. Hvala Vam oče na divnim savetima i poukama koje nam uvek pišete.
Veliki pozdrav za Vas

Nikola Marinković Gospode Boze podari svakome pa i meni zenu-druga sazdanu po tvojoj zelji i tvom blagoslovu! Amin

Nenad Badovinac Velika je Tajna kako uopste izmedju mnostva devojaka mogu da dodjem ili ne dodjem u kontakt bas sa jednom-jedinom devojkom koja ce biti moja žena. Ne razumem kako moje srce zna da odabere devojku koja je najbolje za mene. Kako je od mojih bivših devojaka moje srce s vremenom saznalo da više nisu za mene, a do tada su bile za mene, i zasto su mi uopce bile devojke, ako mi niti jedna od njih nije postala žena? A sto ako moze srce zakaže i odabere devojku za brak koja i nije baš za mene? Tajna je velika, pitanja mnogo, a odgovora malo.. Gospode pomozi onima koji su u braku, ali i nama koje tek čeka brak da odaberemo devojku po Tvojoj volji!

Jadranka Milenković Za stvaranje bračne zajednice nisu potrebna velika materijalna bogatstva, ali je potrebno veliko duhovno bogatstvo. Čovek je duhovno biće i pitanje njegove sreće je direktno povezanosa duhovnošću, odnosno sa njegovim karakterom, koji se tiče morala, poštenja i svega onogašto je uzvišeno. Sa druge strane, za sticanje materijalnih bogatstava nije potrebna velika duhovnost i moralnost, ali su potrebna velika materijalna sredstva.

Formiranje bračne zajednice je prvi i najvažniji korak u formiranju porodice (ili porodične za jednice). Porodica je zajednica dobrih ljudi i izvor najveće sreće, mira i materijalnog blagostanja. Dakle, iz bračne zajednice proizilaze dobri ljudi i dolazi do stvaranja porodice. Što više dobrih ljudi - to jača porodica, a time i veća sreća, bogatstvo i svaki drugi uspeh za svakog od članova porodice.

Ulaženjem u bračnu zajednicu osoba postaje Božji saradnik u stvaranju dobrih ljudi. Sve štoje u početku stvoreno u ovom svetu, stvoreno je sa ciljem stvaranja dobrih ljudi i zato brak predstavlja zajednicu tri osobe - mladića, devo ke i Boga. Mladić i devojka, u prisustvu Boga, obećavaju jedno drugom, a takođe i Bogu, da žele svoj život da oplemene na jedan poseban način - način koji je Bog predvideo za čoveka. Učestvovanjem u stvaranju dobrih ljudi, osobe koje ulaze u brak ostvaruju sebe kao

bića, dostižu najviši mogući stepen napretka, sreće i blagostanja, stvaraju najjaču moguću materijalnu sigurnost za sebe i članove porodice, a kvalitet njihovog života i sreća ne zavise od dešavanja u spoljnom okruženju.
(Iz knjige:Brak i porodica, Miroljub Petrović).

Na adresi http://www.cps.org.rs/brak.pdfmože se pročitati cela knjiga u kojoj ima vrlo dobrih saveta kako se pripremiti za brak.

Vesna Mayer dragi Nenade kad ti doce vreme ti ces naci pravu devojku sa tebe koja te voli,postuje i ceni. I bude siguran da ces kad je vidis znate da je ona prava. Veruj u Boga i njegovu milost i bice sve kako treba.Pozdrav tebi i sve najbolje ti zelim.

Milica Stević Hvala vam na ovoj prici oce Gavrilo mozda sam je kasno procitla ali pomaze da shvatim gdje sam gresila.

Milanka Pandurevic  Brak je velika tajna za nas koji nismo u bracnoj zajednici... ,pitanja mnogo a malo odgovora kako brat Nenad rece ......ja mislim da bi to sve trebalo da prepustimo Bozijoj volji .....Sve milostivi Gospode spasi nas gresne i sujetne ljubavi i podari nam bracnog druga na spasenje.Amin.

Mirjana Jovicic Blagoslovite oče Gavrilo.Setila sam se mnoštva venčanja koja sam otpevala u Sabornom hramu u Sremskim Karlovcima sa svojim horom. Pored radosti što se mladi danas masovno venčavaju u Crkvi (za razliku od svojih roditelja od kojih mnogi žive u braku bez Božjeg blagoslova gde su odnosi među supružnicima često nepodnošljivi),redovno doživim i tugu što moji sinovi oklevaju, pa mi nekad i suza kane što tamo pred oltarom nije u ulozi mladoženje bilo koji od mojih sinova.Milošću Božijom, valjda ću i to dočekati.

Ilic Snezana Šta da se radi ako je druga strana necrkvena i ne smatra brak pred Bogom obaveznim? A pritom se radi o dobroj osobi...

Saša Lazić Eto zašto teme treba i može da postavlja samo jedan gringrin JER TOČNO ZNA..!! Različite vidove spasenja je dao Gospod svima, kroz monaštva, svećenstva, Tajnu braka...nijedan način nije nimalo lak!! Gospod od nas na svakom od ovih polja traži plodove, ali šta se na ovom trećem polju događa? Vjenčamo se u crkvi i obećamo Gospodu u DOBRU I ZLU, a mi smo dobri sve dok je dobro, a kada dođe malo zla, a doći će, dižemo sidro i svako na svoju stranu, TRPLJENJA VIŠE NEMA, a ako trpljenja nema, kako onda do Carstva Nebeskog?? Nedavno smo imali upravo temu sa jednom našom sestrom i problemima, a ako smo primjetili otac Gavrilo je savjetovao trpljenje!! To možda danas mnogima ne odgovara, A ZAŠTO DA NEKOGA TRPIM?? E pa Gospod NAS puno više trpi...Zato ne bježimo od bračnih problema neg se hvatajmo u koštac sa njima, a stalno u glavi imajmo zavjet Bogu dan...U DOBRU I ZLU, A "LOŠ" MUŽ I "LOŠA" ŽENA MOGU NAS SAMO OTJERAT U CARSTVO NEBESKO uz malo trpljenja... Gospod zna kako nam je u braku i dopušta to.

Dijana Topko Vujović Brak je krasna skola u kojoj se ucimo velikom pozrtvovanju,samoodricanju i pruzanju ljubavi bez ocekivanja da nam se vrati. Eto,ja se ucim pokornosti i poslusnosti muzu,i tesko ide kada je covek gord.

Dragana Tesanovic Mene interesuje,da li je priznat brak,koji nije sklopljen u crkvi?Da li zena,koja je u necrkvenom braku,a inace ima solidan brak,moze da prima Svetu tajnu pricesca?Neki kazu moze samo praznicima,a neki kazu,moze po blagoslovu duhovnika,ona bi htela da se venca,a muz nece,imaju decu....Jel treba da prekine tu zajednicu,ako on nece da se venca,i sta da radi?I jos trazi da se i u vreme posta sastaju,sta raditi za to?Pomozite,oce Gavrilo,u vasu mudrost uopste ne sumnjam....

Snezana Bosnjakovic Sveta tajna braka je velika tajna u koju ulaze muskarac i zena radi zajednickog zivota i u dobru i u zlu i radi stvaranja potomstva tako je Gospod hteo . Hriscanski brak , Bogom blagosloven je zajednica dvoje ljudi koji su spremni na zajednicki zivot sa svim njegovim vrlinama i manama kad su supruznici spremni da zive u ljubavi i svakom trpljenju . Brak , to je svojevrstan krst koji smo spremni da ponesemo , radi spasenja i jednog i drugog supruznika . To nije lako posebno u danasnje vreme kad su se izgleda na glavacke okrenule tradicionalne vrednosti i kad iskusenja vrebaju sa svih strana . Savetovala bih vas mlade koji cete tek upoznati brak .Cuvajte svoj brak i svoju porodicu . Ne dozvolite da vam nista sa strane pomuti i poremeti porodicu koja je veoma ugrozena sa svih strana jer neprijatelj udara prvo u porodicu koja je srz i pocetak svega.

Ivan Zelić Potpisujem ono što je Saša napisao.

Željka Kremenović Pomaže Bog! Nisam mlada, nisam udana. Da li sam ja bila previše oprezna, plašljiva ili je to ipak Božija volja, ne znam-ali znam da je brak nešto posebno, od Boga dato, vjerujem u brak i na osnovu braka svojih roditelja vidjela sam koliko trpljenja i ljubavi je zaista potrebno da se prožive zajedno sve i dobre i loše stvari u životu. Blagoslovite oče Gavrilo!

Svetlana Ležaić Pomaže Bog. Svima koji sada stupaju u brak želim da se:ispune ljubavlju, naoružaju s(trpljenjem), obuku osmehom.
Neka im u duši vlada mir, u srcu ljubav a u kući sloga. Kofere neka odlože visoko na "ormar" kako ih nikada ne bi mogli dohvatit...i (i poželeti da se vrate svojim roditeljima).
Neka se uvek dogovaraju, neka nauče da slušaju jedno drugog i ako se potrude da sve ovo čine Bog će biti sa njima.
Blagoslovite oče Gavrilo!

Dragica Mamić Pomaže Bog! Ko iskreno živi u duhu Pravoslavlja i poštuje zakone Vjere,ko svakodnevno obogaćuje svoju dušu iz riznice Vjere naše, neće biti zbunjen Svetim Tajnama,pa ni Svetom Tajnom Braka.Vođen Blagoslovom Božijim razumjeće, i ljubav, i požrtvovanost, i trpljenje, i poteškoće ,i radost, i tugu i samoću,i život u braku,a i život van braka.Svi smo ovdje da ispunjavamo Volju Božiju, samo što nismo svi dobili isti zadatak.Iz svog bračnog iskustva i života u porodici, koja je obdarena sada već odraslom djecom, mogla bih dijeliti dosta savjeta, ali oni ne mogu biti univerzalni i primjenjivi u svim situacijama.Na nama je da se trudimo, i da radi zajedničke sreće istrajemo uvijek ,pa i onda kada nam se čini da ne možemo.

Naglasila bih da je važno obostrano požrtvovanje, ali odgovorno tvrdim dq je žena ta, koja ima više uticaja na porodični život i odnose u njemu.Nažalost ekonomski teško vrijeme i nametnuti standardi življenja u "modernim brakovima", odvojili su ženu od njene stvarne uloge u porodici i bacili joj preteško breme na leđa.Pod tim teretom ona sve manje uspijeva odgovoriti porodici koju voli, i društvu koje joj preuzima ulogu i supruge i majke i domaćice.Što ona ima više tih "egzistencionalnih " obaveza,više trpi porodica, najviše djeca koja prvo vaspitanje dobivaju van porodice.

Mnogima ovo što pišem neće biti baš najjasnije i neće se složiti samnom ,ali ja mislim da bi mnoge žene rado mijenjale" ravnopravnost "(kako je ovo loše odabrana riječ) za ljubav ,pažnju i zaštitu i u porodici a i u društvenoj zajednici,a muškarcima rado prepustile borbu za materijalni opstanak.Samo ako budemo težili ovakvom poredku vrijednosti imaćemo zdrava i sposobna pokolenja i moći ćemo se nadati da ispunjavamo Volju Božiju!

Slavica Pejovic Oce Gavrilo, blagoslovite. Opet jedna dobra tema za razgovor. Dobro je sto sadasnje mlade generacije svoj brak krunisu u crkvi. Sve ih je vise. Boziji blagoslov ce ih cuvati od svih iskusenja koja se nad njih nadvisuju.

Snezana Bosnjakovic Vas brak , neka bude vase malo carstvo , oaza mira , sigurna luka u kojoj cete uvek naci odmora i predaha od raznih zivotnih oluja i bura . Decu svoju vaspitavajte ljubavlju ne ispustajte ih ulici , neka znaju da ce u svom domu naci utehu , sigurnost i ljubav zasto da to traze izvan.Naravno sve to se postize uz Boziju pomoc .Svako dobro...
Svaka cast Dragice , predivno napisano .

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 05.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 126 priključenih kompjutera, i to iz Bosne 42, Srbije 40, Hrvatske 8, Nemačke 7, Nepoznato 6, Makedonije 5, Slovenije 5, Austrije 4, Švajcarske 3, Crne Gore 2, Kanade 1, Amerike 1, Švedske 1, Engleske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski , duhovna muzika po izboru O.Gavrila, otac Gavrilo čita iz knjige od Starca Pajsija Svetogorca, "SVETA GORA I SVETOGORCI" -nastavak ,otac Georgije Otšelnik , blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 05.10.2010. >>> http://manastir-lepavina.org/cms/upload/2010_10_05_22_00_08.mp3

[karanovic dragana]

Pomaže Bog, večeras 05.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 126 priključenih kompjutera, i to iz Bosne 42, Srbije 40, Hrvatske 8, Nemačke 7, Nepoznato 6, Makedonije 5, Slovenije 5, Austrije 4, Švajcarske 3, Crne Gore 2, Kanade 1, Amerike 1, Švedske 1, Engleske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

:cheesy:

Pomaze Bog Oce Gavrilo,hvala vam sto ste svugdje sa nama!Bog da vam podari svako dobro Vama i Vasem Bratstvu!

[Rada ex guscije pero]

Bog blagoslovio sestro i meni je radost što sam s vama u ovoj virtualnoj duhovnoj zajednici, a bila bi mi veća radostost da se prestavite sa pravim profilom ličnom fotografijom i ime koji koji vam je kum dao na krštenju da možemo jedni za druge da se Bogu molimo. Ovde je Pravoslavni Forum Žive Reči Utehe što smartam da nebi trebalo da na profilu da se krije ime i lice sa kojom kakvom kapuljačom, eto ja rekoh i to je moje mišljenje i skromni savet.

Ja sam Rada

a sliku ne znam da postavim 

Oče,blagoslovite  1000000001010  hvala

[oLjuba]

Користим прилику да поздравим о Гаврила и да га замолим за његове свете молитве.

Христос по среди нас оче.

Ваш

оЉубо Милошевић

[o.Gavrilo]

JEST I BUDET!!!

Hvala o. Ljubo setiću se u molitvi ispred Čudotvorne Ikone Presvete Bogorodice Lepavinske,

sestite se i Vi mene ponekad na sv. Proskomidiji.

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CXL)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5019_MOJ%20PUT%20K%20BOGU%20I%20U%20CRKVU.jpg&size=500

o.Gavrilo ‎"MOJ PUT K BOGU I U CRKVU"

Rodjen sam u verujucoj porodici – majka i baka su verovale u Boga. Rastao sam bez oca. Od skolskih dana me je interesovala filozofija i matematika. Vec u starijim razredima sam prestao da budem ateista. Citanje knjiga i razgovori sa prijateljima su neprekidno “podgrevali” u meni zelju da shvatim u sta verujem. Posle citanja knjiga indijske filozofije i joge pozeleo sam da dozivim snazno duhovno iskustvo. Neko vreme sam se, odista neregularno, bavio jogom. Medjutim, moje unutrasnje stanje me nije zadovoljavalo. Osecao sam izolovanost od okoline i bolesnu zatvorenost u sebe. Sve je to, sada znam, bilo bez Blagodati, a moze se reci i gore od toga.

Prestao sam da se bavim istocnjackim vestinama i resio sam da se ogranicim na citanje knjiga, koje se odnose na religiozna pitanja. U to vreme sam procitao Jevandjelje i nekoliko knjiga religiozno-filozofskog sadrzaja. Postepeno se u meni pojavljivalo, kako mi se cinilo, hriscansko shvatanje sveta. U sebi sam jasno rascistio da je hriscanstvo – licni Bog, licni zivot s Bogom u Hristu, Strasni Sud i Vecni Zivot, preobrazenog Coveka u preobrazenom svetu. Unutar sebe sam prihvatio Hrista kao Sina Bozijeg i Spasitelja, iako sam se prema Crkvi odnosio kao prema cisto obrednoj ustanovi.

1983. godine mi se rodila prva cerka. Moja rodjaci su insistirali na tome da se krstim. Dugo sam se protivio, ali sam na kraju popustio i 1984. godine sam se krstio zajedno sa cerkom u seoskoj Crkvi u okolini Tule. Krstenje je za mene bio cisto tradicionalni obred.

Pre dve godine su neki moji prijatelji culi za oca Georgija Kocetkova. Zvali su i mene ali ja to nisam smatrao veoma vaznim i odbijao sam da ga posetim.

I ne tako davno sam osetio, da se u mom zivotu – u meni, u mojoj porodici, u mom odnosu sa drugim ljidima desava nesto veoma znacajno, mozda, najznacajnije. Ne mogu da kazem, kako i kada tacno sam shvatio, sta presusuje Ljubav u meni. Cini mi se da sam prolazio kroz osecanje bogoostavljenosti, i uporedo s tim nesto mi je govorilo o tome da treba da idem u Crkvu i da Crkva nije prosto kulturno zdanje, gde se vrse obredi, vec da je u njoj velika i spasonosna sila. Tih dana me je pozvao drug, koji je vec prosao period oglasenja i krstio se. Od njega sam detaljno saznao o oglasenosti i ocrkovljenosti. Resio sam da odem na “otvoren susret”. Uporedo s tim desavanjima, osetio sam veliko dusevno olaksanje i unutrasnju uverenost da ce sve biti u redu. Neocekivano za mene, moja zena je takodje pozelela da podje sa mnom. Tako smo poceli da idemo na Liturgiju oglasenih u Crkvu. Mi jasno osecamo da je poceo da se menja nas ovozemaljski i dusevno-duhovni zivot. To je zaista slicno drugom rodjenju.

A.K.

Prevod s ruskog dr Radmila Maksimović

Saša Jelenković imam jedno zaista dobronamerno pitanje, i molio bih za odgovor - zasto ovaj covek nosi lance i gvozdeni krst na sebi?

o.Gavrilo U znak smirenosti i pobožnosti, ne nosi on stalno na sebi taj krst, nego je to bilo za praznik i išlo se u litiji. To je bila kolona hodočasnika i putuje se po tri dana peške kroz sela i gradova. Ovog hodočasnika što vi vidite , izdvojen je kao jedan detalj iz te kolone, i to je takav običaj u Rusiji.

Saša Jelenković zahvaljujem, oce Gavrilo.

Slavica Pejovic Oce Gavrilo blagoslovite. Procitala sam pazljivo ovu ispovest, setila se i svog puta ka Bogu i shvatila da svako nosi svoj krst, putevi su razliciti ali cilj je jedan.

Marko Popović Sve nas je Gospod na čudesan način pozvao u Svetu Crkvu Njegovu i mi više nismo sluge strasti kao što nekad bejasmo, već služimo Hristu. Hristos umeruje svakoga, ko je rob, slobodnjak je Hristov, a ko je slobodnnjak, rob je Hristov.
Pazimo se da ne skrenemo, da ne dođemo to tzv. vrha u veri, jer to nije dobro. Hristos je Put, Istina i Spasenje i On je Beskonačan. Prema tome, i naš Put kojim hodimo je beskonačan i nama je dato da se vo vjeki usavršavamo.
Braćo, nemojte misliti da nam je sve dozvoljeno i da sve stvari koje rade ljudi iz Crkve su dobre. Čovek mora da teži Gospodu i Njega da traži dan i noć i tek tada dolazi blagodat. Nemojte misliti da vas ljudi grde Hrista radi. Ne grde vas Hrista radi nego zato što ne valjate, jer svako mora da se usavršava. Pazite se preterate u provođenju vremena sa duhovnikom i u mudrovanju. Istinu treba ljubiti radi Nje Same. Tada će doći Istina i dati vam sve, nećete se osećati usamljeno makar se i ne družili ni sakim. A bez Istine je čovek i među sto ljudi usamljen.
Eto, mi početnici, učimo se, usavršavajmo se i trudimo, pa će nam i Gospod pomoći. Onda će nas On blagosloviti. Ne liši nas Gospode Tvoje Božanske Blagodati! Maran Ata! Dođi Gospode i uteši nas sve!

Dusica Baralic I duša,kao i telo,traži svoju hranu,hranu koja je neophodna da budemo postojani...

Mojmír Kříž Bolšoje spasibo. Negovorju po serbski ani po ruski, ja iz Čechiji. Ja diakon v gorode Svitavy, vosmožno kogda to ja chotěl by posetit Serbiju.

Dragojlo Trifunovic Zaista,sve dok ne pronadjemo Hrista,vlada praznina.

Vujicic Dragana OVAJ COVJEK KAO I MI IMA SVOJ PUT K BOGU.SVAKO SVOJ KRST NOSI NEKO JAVNO NEKO TAJNO,NEKOM JE LAKSI NEKOM JE TEZI,VECI ILI MANJI ALI TAJ KRST VODI PREMA NASOJ ISTINITOJ VERI PRAVOSLAVNOJ .

Mirjana Rašeta Pomaže Bog oče Gvrilo.Blagoslovite.Duh i telo nalaze se u stanju stalnog sukoba. Kome ćeš biti saveznik? Ako si saveznik telu ,oslabiće ti duh.Ako želiš da ojačaš svoj duh ,kroti telo postom, ispovedanjem,molitvom, Sv.Pričešćem.Jer je Hristov put jedini put istine i života večnog,i hv ala ti Bože za najlepši pokl on ,VERU.Ona mi omogućava da u ovom paklu sama sebi stvorim parče raja.

Slažem se brate Dragojlo.Neka nam je Gospod naš na pomoći , i našem ocu Gvrilu da podari dobro zdravlje i dug život da nas još dugo u zdravlju i uz Božiju pomoć vodi putem Hrista Spasitelja našeg.

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo!Svatko od nas ima svoj duhovni put,svoj početak kojeg smo započeli kao deca.Hvala Gospodu da smo imali baku ili deku koji su nam dali,pa makar i više tradicionalno znanje koje nas je svakako vezivalo uz ime Božije,Isusa Hrista i prečasnu Bogorodicu,te uz svetoga Savu i druge SVETITELJE.Ta ljubav se širila kroz celo moje biće i postajala sve jasnija i čišća.I sada,Bogu hv ala svi zajedno učimo,podržavamo jedni druge,molimo se jedni za druge.Naš cilj je PUT ISTINA I ŽIVOT - a Vi ste,oče Gavrilo naš pravi PROSVETITELJ,koji nam u veri pomaže, koji nas u padovima podiže,a znanjem obogaćuje. Poživite nam dugo u zdravlju;Amin,Bože daj!

Snezana Bosnjakovic Rodjena sam u porodici u kojoj se nije gotovo nista znalo o Bogu i veri . Komunizam je ostavio velikog traga . Kao mala kad sam odlazila kod bake i dede saznala sam o Bozicu , Vaskrsu oni su slavili Svetog Nikolu . Baka je svako vece pred spavanje govorila nekoliko molitvi koje su mi bile nerazumljive , ali su mi se mnogo svidele i ostale negde duboko u mom srcu , cuvala sam ih kao uspomenu , kao dragulj , da znam da su tu da cu ih imati uvek kao amanet . Posle tog bezbriznog detinjstva dosao je period odrastanja i mogu da kazem izgubljenosti , kad kao i svaki mladi covek trazite istinsku ljubav , toplinu , utehu . Pa lutate , lutate , trazite , ali nigde ne nalazite . Bez pravog oslonca i putokaza . Gubitci su neminovni . Kao karike nizali se jedan za drugim . Uvek sam se pitala , da li je to pravi zivot , kakav mu je smisao i svrha , mora postojati nesto bolje , uzvisenije ! Uvek sam trazila istinu , zelela da ustanem iz ucmalosti i neznanja okoline. Mislila sam o Bogu , pitala se kako On izgleda , sta je zapravo religija . Jednom neko mi je rekao: Bog je ljubav , Bog je sve ono lepo sto je u nama i oko nas . On je uvek u nama , ne ostavlja nas nikad , On je sa nama cak i onda kad mislimo da nije . To je velika tajna i mi to prihvatamo , jer zelimo da nas On stiti , cuva , voli, On zna kako . Pocela sam da primecujem tu veliku gradjevinu u centru sela , privlacila me svojom velicinom , belinom ,nekim tajanstvenim mirisom . Pozelela sam da vidim , da budem deo te velicine . Moje srce je osetilo ceznju , otvorilo je svoja vrata zelelo je silno Tu ljubav.

SNEŽANA BARIĆ Blagoslovite oče Gavrilo. Samo jedna misao upućena Gospodu,jedna tiha reč koja silazi sa usana i poziva Gospoda u pomoć a da mi toga nismo sasvim svesni Gospod se okreće nama i dela, pomaže, pruža ljubav,prima nas u svoje uzdarje i kada jednom DA,čista duša koja traži Boga uvek će da teži da tu ljubav ne izgubi i da ne ostane bez blagodati,živi u Strahu Božijem da ne otpadne od njega.....koliko Gospod brine o svima nama i svakom od nas pojedinačno mogu i sama da svedočim,a Bog pomaže onda kada ljudi ne mogu,kada ostanete sami,kada vam svi zatvore svoja vrata zbog ''onog levog''koji njima upravlja,jer i to da ljude i u takvim situacijama volite daje Gospod jer ''ne mrzite ljude već greh njihov i sramno delo''molite se i za njih i za sebe....svu nadu polažite na Gospoda a on će znati da pomogne kroz ljude,knjigu,dugu u crnim oblacima , blagu reč i samo Bog zna još kojim načinima.imajte ljubav u Hristu i kroz Hrista i otvoriće se novi horizonti!Slava tebi Gospode!

Željka Kremenović Čudni su putevi Božiji! Hvala Vama oče Gavrilo, hv ala svima vama braćo i sestre što svojim komentarima i vjerom pomažete i meni da pronađem i spoznam svoj put prema Gospodu! Blagoslovite i blagoslovljeni bili!

Jasmina Djordjevic ZNAM MAKAR DVOJE LJUDI KOJI SU APSOLUTNO ISTI PUT PROSLI, INTERESANTNO ISTO. VERUJEM DA TO NIJE SLUCAJNO! PROSTO NEKI PUT MORAMO DA PRODJEMO, VEROVATNO, SPASENJA RADI!

Jenny Mademlis Srbima je pravoslavlje u genima

o.Gavrilo http://http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nije-svaki-Srbin-pravoslavac.sr.html

http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike∂=list_reviews&int_itemID=150495

Gordana Dobrić POUCNO .HVALA

Saša Lazić Gospod nam je i rekao da treba da se ponovo rodimo...ali ponovno rođenje više ne u tijelu nego u duhu...ovaj naš brat nam je zorno prikazao kako izgleda put našeg grehovnog života od rođenja, u grehu rođeni, pa do obraćenja i "ponovnog rađanja", vjerojatno je za pomislit da se mnogi mogu naći u ovoj putanji života kako je navedeno u temi samo drugačije postavljenoj za svakoga pojedinačno...i netko prije a netko poslije, netko na bolniji način, a netko na manje bolan i usput budi rečeno, NETKO MILOM A NETKO MALKICE SILOM ( POZITVNOM DUŠEKORISNOM, SPASAVAJUĆOM SILOM )...ALI nitko osporit ne može, kada se u crkvu dođe iz nje se izađe razbremenjenih i lakih leđa, kako je ovaj naš brat i otkrio i potvrdio nakon mnogih krivih i širokih puteva ponuđenih, našao je uzak, tjesan , ali jedini pravi put!!!.

Milka Lukić Svakodnevno sam svedok u svojoj porodici, nazalost, sunovrata duse i patnje telesne, za one koji ne prizivaju Gospoda za saveznika i prijatelja. Blagoslovite, oce i pomolite se, da pronadju u svom srcu put ka Spasitelju!

Mirjana Jovicic Blagoslovite oče Gavrilo, početak mog puta k Bogu rekla bih da je vezan još za prenatalni period mog života jer se majka molila Bogu za njeno čedo u utrobi puno - saznala sam još kao dete.Krstili su me kad mi je bilo 5 meseci(1950.god.)Očeva mati je stizala na sva Bogosluženja i nikad nije išla bez mene.Porodica je bila već 300 god. pravoslavna, crkvena pa moje zasluge nema.Naviknuta, pa zavolela od malena Boga, veru pravoslavnu i običaje vezane za nju.U školi i službi, za vreme diktature komunista sam otrpela prozivanja, vređanja zbog crkvenog života pa sam sinove krstila sa tri mes.njihovog života (74.i 81.god.)tajno - bilo je gusto zbog prosvetarske profesije.Dočekala sam slobodu ispovedanja vere, u penziju sam od škole ispraćena sa poklonom -Biblijom.Suprug moj je ateista agresivni pa sam na neki način ceo život u nemilosti, pod kaznom zbog Crkve ali rešena čvrsto da izdržim do kraja tim trnovitim putem.Bog daje snagu pa sam ipak živahno i najradosnije stvorenje u kući.Slava i hv ala Gospodu za sve.

Jenny Mademlis Hvala Oce Gavrilo za odgovor. To sto sam htela reci je, da smo u srcu svi pravoslavci i ako se neki od nas trude da budu muslimani ili ateisti ili nesto drugo. Kome je genetski odredjeno da ima plavu kosu, moze da je farba i u zeleno ako hoce. Ja se pitam dali ti srbi, koji danas nisu vise pravoslavni, dali su srecni u njihovoj veri, ili ih mozda nesto neprimetljivo vuce u drugi pravac?
Ja sam odrastla u nemackoj - bez crkve. Krstena sam tek sa 15 godina. I pocela sam da idem redovno u crkvu tek kad sam dobila decu. Zato vidim moj zivot kroz vasu pricu i ubedjena sam da imamo pravoslavlje duboko u nasim dusama.

o.Gavrilo Ja ništa nisam pričao ni ovako ni onako, samo sam stavio ova dva linka da se vidi šta je objavila dnevna štampa, i šta je u tome istina ili ne istina. Istina je samo jedna, ako neko nije kršten u Pravoslavnoj Crkvi on se ne može nazvati Pravoslavan, već ostaje po naciji kojoj pripada sve dok ne primi Sv. Tajnu Krštenja i tek onda će biti Pravoslavni Srbin, ali ni tada u potpunosti,ako u životu ne ispunjava crkvene zapovesti ,a to su , da redovno odlazi u crkvu nedeljom i praznicima, da sve crkvom propisane postove i potvrđene na saborima Sv.Otaca redovno posti,da se redovno ispoveda i pričešćuje i da živi životom u Sv.Liturgiji.

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 06.10.2010 na Radio Blagovesti bilo je 135 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 46, Bosne 43, Austrije 8, Nemačke 7, Hrvatske 7, Makedonije 6, Nepoznato 6, Slovenije 4, Italije 2, Engleske 1, Amerike 1, Grčke 1, Crne Gore 1, Norveške 1, Švajcarske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Septembru bilo je 2.439.475 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski , duhovna muzika po izboru O.Gavrila, otac Gavrilo čita iz knjige od Starca Pajsija Svetogorca, "SVETA GORA I SVETOGORCI" -nastavak ,starac Jefrem Bedni , blagoslov Oca Gavrila!!!

RADIO SNIMAK 06.10.2010. >>> http://manastir-lepavina.org/cms/upload/2010_10_06_22_00_45.mp3