ПЈЕВАЊЕ ЧОБАНСКИХ (ПАСТИРСКИХ) ПЈЕСАМА

[раб.аџија]

ПЈЕВАЊЕ ЧОБАНСКИХ (ПАСТИРСКИХ) ПЈЕСАМА

На форуму толико овчица и неколико пастира, а нигде овакве теме за наћи sHa_sarcasticlol знам да тема није неки хит као ове остале њу-ејџерске, али ако има вас који делите моје музичко расположење, да сакупимо овде све што пева о ливадама, стадима, овчицама, поточићима...

Ivanka Stefanovic - Lepo Ti Je Biti Cobanica

Лепо ти је бити чобаница,
где протиче река Јасеница.
Ту ја стално чувам стадо своје,
а за драгим вене срце моје.

Певам, плетем и чарапе сарам,
са својим се стадом разговарам.
Стадо моје, само ћеш остати,
моји су ме решили удати.

Нећу више бити чобаница,
од сутра сам млада невестица.
Збогом остај, моје родно село,
и у њему моје стадо бело.

Поставио: ♫

Lepa Lukic - Odrasla sam ovce cuvajuci.wmv





ПЈЕВАЊЕ ЧОБАНСКИХ (ПАСТИРСКИХ) ПЈЕСАМА

На катунским сјединицима су се радо слушале пјесме које су пастири пјевали приликом чувања стоке. пјесму су пјевали и заводили они пастири који су такву врсту пјесама имали највише смисла. Наравно, пјесму су често прихватали и остали катунари. Но, и поред тога, пастирске пјесме су у већини случајева биле „привилегија,,, оних најдаровитијих пастира. Некда се дешавало да посебно пјевају чобанице, а посебно чобани. Међутим , у већини случајева заједнички су пјевали мушкарци и жене (чобани и чобанице). У пастирским пјесмама се осликавала и идила пастирског живота, а најчешћи мотиви пјесама су љубав и допадање између чобанина и чобанице.

С обзиром да наша намјера није да презентирамо све пастирске пјесмје, овдје ћемо, сходно концепцији књиге, навести оне пјесме које су најчешће пјевале на катунским сјединицима. Ријеч је, у ствари, о најомиљенијим пјесмама.

Овце чува чобан и чобанка,
По имену Јован и Јованка.
Јован овце, Јованка јагањце.
О, Јоване, чобанине стари,
Jованка те за јагње превари.

***

Коритима посла стада,
чувала и ’ Рада млада.
Отуд иде момче младо,
Па јој вели здраво Радо,
Здраво Радо, здраво злато,
Пасе лити бјело стадо.
А Рада му вели на то:
Здраво момче непознато,
стадо пасе ал не пије,
Неће воду мутна и' је,
Дође момче замутије.
Откуд Радо, откуд злато,
Откуд сам ти непознато.
Још када смо били мали,
Твоји су ме зетом звали,
Твоји су ме звали зете,
Дође вријеме и узе те.

У јаблана високога,
Доста лишћа зеленога,
Под њим овце пландовале,
А ђевојке ладовале.
Бјеле овце препродајте,
А ђевојке поудајте.

***

Чувам козе,
Плетем гете розе,
чувам краве,
Плетем гете плаве.

***

Што ми мајко на ум дође,
Ђе ми ово љето прође.
У планину мила нане,
Под букове густе граде,
Цувајући сваког дана,
И мислећи на драгана.
***

О, планино, ја те молим,
Сачувај ми кога волим,
Сачувај ми моје мило,
што је са мном љубавило.

***

У планини мека трава,
Ту лијепи момак спава.
Иде цура да га буди,
Оће момак да полуди.

***

Планинама што припада,
Ништа ми се не допада,
Само извор вода ладна,
И лијепа цура млада.
Ни она ме не занима,
Вјереника кажу има.

***

Пастирице Милијана,
Гдје си била ових дана.
Ја сам била на границу,
Везла драгом марамицу,
Везла самју седам љета,
Да дарује ташта зета.
***

Грани сунце светога ти Луке,
Да огријеш чобанима руке.

***

Ја код брави, драги код говеда,
Мајка нам се састајати не да.
***

Пораста је јелика,
На врч брда велика,
То не била јелика,
Но дјевојка Велика.

***

Оћемо ли бјела Радо,
Планинама чуват стадо.

***

Ој да мије мајко сада,
Планинама чуват стада.
чуват овце с лијепијем,
Ка са Станком Радевијем,

***

Киша пада вјетар пува,
шаљезама овце чувам,
Овце чувам пјесму пјевам,
Мој драгане што те нема,
што те нема ових дана,
Кадја овце чувам сама,
Ти ми драги не долазиш,
Друге цуре обилазиш,
Не долазиш када треба,
Убио те гром из неба.

***

Овце чува чобаница Мара,
Са својим се стадом разговара:
Стадо моје само ћеш остати,
Моји су ме рјешили удати.

***

Лијепо је планинама,
Овце чуват с дјевојкама.

***

Моје срце нема мира,
Свирајица кад засвира,
Кад засвира чобан млади,
Срце ми се моје слади.

***

Ево браће, ево Ораваца,
Они љубе цуре код оваца.

***

Једна мала из Велике рупе,
Дабогда ми умрла на руке.

***

Ја прошета зеленијем лугом,
Са дјевојком невјернијем другом.
Кад је са мном умилно бјеседи,
А кад није; другоме се смије.

***

Прођо проз гору, не знам кроз чију,
Нађо дјевојку, не знам чија је,
Стану јој на ногу, не знам на коју, Цикну дјевојка,
не знам што јој је.

***

Киша пада у доње ливаде,
У ливаде чобан код оваца,
На њега је бугар кабаница,
У руке му жута свирајица,
А до њега Мара чобаница.


***

Ој, лијепа чобанице,
Лијепо је твоје лице,
То лијепо лице твоје,
Ранило је срце моје.

---------------------------

Odlomci iz knjige:
DR NOVO VUJOŠEVIĆ
ŠTO MI TI JE
DA MI TI JE
Izdavač:
NIO
"UNIVERZITETSKA RIJEČ"
TITOGRAD 1986.

[Милан Меденица :)]

можда да смо успављивани са оваквим успаванкама, можда бисмо и имали слуха за овце и пастире isus-sinai

[раб.аџија]

Nestor Gabric - Cuvam ovce pokraj puta

Чувам овце покрај пута доле

пева драги иде низ долове

Окреће се тамо вамо

не би ли ме угледао

:nene: 0102_laugh greengrin greengrin

Nestor Gabric - Cuvam ovce kraj Morave

Nestor Gabric - Cuvam ovce kraj Morave

greengrin greengrin not_i kolce joooj

Mile Delija Cobanica Rada

:bla: dada dada kolce :)

Nestor Gabric - Gledala cobanka beli grad Beograd (Dragisa Nedovic)

Гледала чобанка бели град Београд

гледала са Авале, па говорила

Београде граде, лепе ти девојке,

још лепши слађани Београђани

Једног момка дај ми да чувамо овце

свилоруне овчице по ливадице

...

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=8810.msg250072#msg250072 date=1285946795]

можда да смо успављивани са оваквим успаванкама, можда бисмо и имали слуха за овце и пастире dada

greengrin па добро, баш сад...

ево, поставићу причу о Златоруном овну" на успављујућој теми

[раб.аџија]

Се навали Шар Планина

Се навали, се навали Шар Планина,

Ајде, се навали, се навали Шар планина.

Ми потхвати, ми потхвати три овчара,

Ајде, три овчара, три овчара - три чобана.

Први овчар, први овчар и се моли,

Ајде, ај, пусти ме Шар Планино,

Имам жена, имам жена што ме жали,

Ајде, имам жена, имам жена што ме жали.

Втори овчар, втори овчар и се моли,

Ајде, ај пусти ме, ај пусти ме Шар планино,

Имам сестра, имам сестра - ќе ме жали,

Ајде, имам сестра, имам сестра - ќе ме жали.

Трети овчар, трети овчар и се моли,

Ајде, ај пусти ме, ај пусти ме Шар планино,

Имам мајка, имам мајка - ќе ме жали,

Ајде, имам мајка, имам мајка - ќе ме жали.

Жена жали, жена жали шест недели,

Ајде, сестра жали, сестра жали до година,

Мајка жали, мајка жали, ту до довека

Ајде, мајка жали, мајка жали ту до гроба.

Rosa Cvetkova - Trugnal mi Jane Sandanski (Columbia Bulgaria)

prst ka dole 0110_hahaha 0110_hahaha

З А Н И М Љ И В О С Т

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Штрбачко језеро (или Ливадичко језеро) је ледничко језеро на Шар-планини, на Косову и Метохији. Смештено је у дубоком цирку, подно врха Ливадице на надморској висини од 2.173 метра. Удаљено је око шест километара јузоисточно од Штрпца. Дужина језера износи 220, а ширина 124 метра, док је обим језера 683 метра. Дубина језера варира у распону од 6,50 до 8,60 метра, у зависности од доба године. Провидно је до самог дна.

Језеро има своју подземну отоку, која представља изворишни крак Калуђерске реке. Воду добија од падавина, топљењем снежаника, као и од бројних површинских и подземних извора

Богомислена размишљања Св. Јефрема Сирина blessyou

[раб.аџија]

ОВЦЕ ЧУВА ДЕЛИ МАГДАЛЕНА

Овце чува Дели Магдалена, овце чува и Богу се моли,

Дај ми, Боже, један прамен магле,

Да замаглим Маркове ливаде, да ја пустим моје беле овце.

Отуд иде незнана делија, те гу узе овна најбољега, овна деветога,

И на овна дзвоно од иљаде,

И у дзвоно дзрно Давиново, и у дзрно очи девојачке.

"Љубавна песма о Дели Магдалени и о најбољем овну који јој је узет — далеки је одјек, мутно сећање на старе коледарске песме у којима са висина, или из магле, изјахује непознати коњаник. Коњаник узима дарове који му се нуде, или који му се налазе на дохвату, а следеће аграрне године узвратиће богатијим уздарјем. Са овна деветака, којег незнани делија у песми односи — одјекиваће звук божанског звона (дзвоно од иљаде), а у божанском звону зрачиће на све стране света божанско зрно, зрно Давиново, које није ништа друго до око девојачко, сублимација вечне лепоте и исходишта живота".

Извор: ЦД Теофиловићи | Сабазорски ветрови | Снимано, 14. мај, 2001. године | Бански Двор — Бања Лука

У Мушутишту су се, готово, свакодневно одржавале игранке: или је то било у вечерњим сатима на крају напорног рада, или је то било на неком верском празнику после јутарњег богослужења до ручка, и од ручка до вечере уз "живу" инструменталну музику. Било је то време без звучника, без појачала и без синтисајзера. Све је било живо, здраво, изворно и весело. Било је и по три - четири игранки истовремено: у Големој (Пашиној) махали, Драгићевој махали, Ковачићевој махали, у Дворанама или Поповљану.

Чувајње стада по Шар планини је посебан доживљај, посебна радост, посебна лепота а, богами и посебна мука. Мушутиштани су имали велики број бачила (катуна) по Шар планини, посебно у Никопољану, близу националног парка.

"Шар планина" на гуслама ("Sar planina" on gusle)

Sklad između opojnog zvuka kavala, ženskog vokala, unikatnih folklornih motiva naše nošnje i porodičnog ambijenta metohijaca, doveden je do savršenstva i predstavlja pravu sliku metohijskog kulturnog identiteta. Ova pesma nije iz vremena tarambuke, daire, mandoline i ćiftelije, već iz vremena kavala i drugih duvačkih instrumenata koji su pratili predivne vokale Starih Srba podno Šar-planine dok su se tkale bošće i skutače, vezle košulje i jeleci, belilo platno belih košulja po čistim planinskim rekama.

[раб.аџија]

0442_feel

_YBBIZ8CTE8

gMHVi4vXsp0