свети исповедник Варнава (Настић)

[irina]

У Господу предраге Сестре моје,

Ево, иако ни по којој мери ни кантару, ни секунда, заиста, времена немам, ипак, у љубави Христовој према Вама отимам време и пркосим ходу сунца и месеца, као што је пророк Божји у бици с непријатељима Израиљевим чинио. Зар и ми нисмо слуге Божје, зар и нама није Господ рекао: Другови моји! - да, та света реч данас је упрљана другарством антихристовим (зар може ма где ван Христа бити другарства, зар није она наказа у сподоби људској, Стаљин, показао шта значи другарство у кући нехристовој!?) - да, и ми смо позвани на Велики Банкет који небо већ овде приређује и даје, већ овде, међу гладним просјацима овога света. Зато се и журимо, али у часовима силе своје вичемо сунцу: Стани!, и звездама: He мичите се! Зато вам ја данас пишем, данас, кад, заправо, ни секунда времена немам.

Хоћу, најпре, о музици да Вам говорим. Да Вам саопштим коју реч о томе милозвучном Говору Божјем на овоме свету, и на свим световима Божјим...

http://www.pravoslovo.net/tekstovi/blog/maj_10/58.html