Словенски канонски зборници

[Guest свештеник Иван]

Методијев превод Схоластиковог Номоканона (9. век) је једна од првих књига на словенском језику. Оригинал није сачуван. У приближно исто време у Русији настаје Јарослављев номоканон, превод Номоканона у 14 наслова, али не Фотијевог, него прве редакције.

Свети Сава (13. век) је оставио четири црквеноправна дела:

Хиландарски типик је заснован на типику Евергетидког манастира у Цариграду. Уређује манастирски живот тада обновљеног Хиландара. Говори о оснивању и аутономији манастира, о киновијском уређењу, о монашким заветима, о манастирским добрима, о дисциплини у манастиру. Пергаментни оригинал типика чува се и данас у Хиландару.

Карејски типик је намењен за испосницу коју је св. Сава основао у Кареји, центру Свете Горе. Карејске келиоте (до 3) бира хиландарско братство, према утврђеном поступку. Испосница је потпуно самостална у односу на карејског протоса и хиландарског игумана. Одредбе о посту су веома строге. Псалтир се дневно чита цео. Пергаментни оригинал типика се чува у Хиландару. На навратнику испоснице уклесан је препис.

Студенички типик је у основи једнак Хиландарском. Највећа разлика је у односу према власти: док се аутономија Хиландара штити од сваке власти, духовне и световне, дотле се у Студеничком типику, логично, са поверењем гледа на српског владара. Студенички игуман је архимандрит, изузет од сваке власти локалног епископа. Студенички типик се може сматрати првим уставом Српске Цркве.

Законоправило је најзначајније дело св. Саве и један од најкомплетнијих правних зборника Православне Цркве. Убрзо по настанку ће постати званичан зборник Бугарске и Руске Цркве. Када је постигао аутокефалност, Сава је разделио по један препис сваком епископу. Канонски део чини Синопсис Стефана Ефеског. Избачени су Валсамонови коментари, да би се сачувала независност Цркве од државе. Сава је користио и разне друге канонске зборнике, распоређујући грађу по сопственом нахођењу. Понегде даје своја кратка објашњења. Оригинал Законоправила није сачуван. Према најстаријем препису, 1991. је приређено фототипско издање. Архијерејски сабор је 1939. Законоправило до даљњег прогласио званичним канонским зборником Српске Цркве.

______________________

Штампана Кормчија изашла је половином 17. века у Москви. То је, у ствари, Савино Законоправило, а назив „Кормчија“ је руског порекла. Прво штампано издање није ушло у употребу. Патријарх Никон је наложио да се изврше допуне, у духу идеје Москве као Трећег Рима: о отцепљењу Зимске Цркве, о установљењу Руске патријаршије, и Константинова даровница. Ово, друго издање је ускоро потиснуло рукописно Законоправило и у осталим словенским православним Црквама и постало званични зборник. У Русији је неколико пута прештампавано.

Повеље српских владара које се односе на црквена питања (најчешће упућене манастирима), писане увак на књижевном језику, незаобилазан су извор црквеног права. Повеље постају краће доношењем Душановог Законика, који је установио општеобавезне норме, па више није било потребе да се понављају у свакој повељи.

Душанов Законик (14. век) је за Српску Цркву имао исти значај као у своје време Јустинијаново законодавство за Цркву у Византији. Донет је 1349, допуњен 1354. Законик је једнак за све – Србе и Грке, па и за самог цара. Првих 38 чланова односе се искључиво на црквена питања, која често принудно санкционише држава, веома строго, понекад чак смртном казном. Оригинал Душановог законика није сачуван, али је сачувано двадесетак преписа. Издаван је више пута – фототипски, преписно, преводно.