Jump to content

Епархија бихаћко-петровачка

Оцени ову тему


Препоручена порука

   

ВЕЛИКИ ДАН ЗА БИХАЋ- ОСВЕЋЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЗА БУДУЋИ ДУХОВНИ ЦЕНТАР

четвртак, 05 новембар 2009 20:30

Постављена слика

Данашњи дан, Четвртак, 5. новембра 2009. године- дан успомене св. ап. Јакова, првог Епископа Јерусалимског, већ је ушао у историју града Бихаћа и саме Епархије бихаћко-петровачке. Наиме, данас је у 15,оо часова освећен први камен темељац за епархијски и парохијски Духовни центар у Бихаћу, на мјесту гдје је доскоро стајала дотрајала и у току последњег рата тешко девастирана парохијска кућа. Доследним инсистирањем Епископа Хризостома на повратку и обнови, те заједничким залагањем Општине Бихаћ, Епископа Хризостома и пароха бихаћког јереја Далибора Ненића постигнут је овај велики историјски искорак. Оно што је за неке, како би рекао ап. Павле било лудост, а за друге безумље, данас је стварност. То доказује да вјера, воља, нада, жртва и љубав побјеђују. Недавно су окочани сви административни послови, изабран извођач радова, потписан уговор са извођачем и посао је отпочео. Епископ Хризостом је инсистирао да се данас освети камен темељац који ће бити уграђен у темеље Центра приликом излијевања темеља. Иако је задњих дана вријеме у цијелој Крајини било више него лоше и рекло би се никакаво, Богу хвала, Бог нам је данас дао и лијепо и пријатно вријеме да смо баш по лијепом времену могли освештати камен темељац. Послије освећења камена темељца пригодну бесједу је одржао Епископ Хризостом, а потом је Епископа и све окупљене поздравио градоначелник Бихаћа г.Хамдија Липовача. Након освећења сви присутни прешли су у Хотел ''Парк'' на приготовљено послужење и на коктел. У прилогу – пригодна бесједа Епиксопа Хризостома

Богољуб-Р

Господине Градоначелниче,

Часни оци,

Браћо и сестре,

''Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијек милост његова'' (Пс.106, 1) пјева Цар Давид

Овим ријечима и ја данас хвалим Бога и величам Име Његово, за све и сва која од Њега примисмо и примамо као дар Његове љубави и доброте, а посебно Његовог човјекољубља. Желим да Му захвалим за овај велики дан, историјски дан наше Епархије, наше бихаћке парохије, а посебно града Бихаћа.

Осветисмо КАМЕН ТЕМЕЉАЦ будућег епархијског и парохијског духовног центра у граду Бихаћу,- Центра који ће значити нови почетак свједочења наше вјере и служења Добру на овим просторима. Дуго смо ми као Црква божија, али и град Бихаћ, чекали овај дан, иако је град Бихаћ још давне 1923. године одлуком Светог архијерејског сабора СП Цркве одређен за сједиште бихаћке Епархије и тиме уздигнут у ранг других великих и знаменитих градова тадашње државе. Бихаћ је заслужено, као град од великог историјског и културног наслијеђа добио владичанство. На жалост мало је било оних који су схватили или разумјели димензију ове и овакве одлуке Цркве и Државе.

Иако је Бихаћ проглашен сједиштем бихаћког владичанства нико, како из тадашње Државе тако и из саме Цркве, није ништа предузео да се остваре вишегодишње жеље и очекивања КРАЈИШНИКА. А њихова жеља бијаше да бихаћка Епархија заживи, да се унаприједи, а народ подигне из вишевјековне непросвјећености. Још је трагичнија била одлука да се тек новооснонована Епархија укине и подјели на три дијела. Са ове историјске дистанце можемо слободно и одговорно и без икавог устезања рећи да је одлука о укидању бихаћке епархије била историјска и неопростива грешка тадашње црквене и државне власти, да је била крајње неправедна према народу Крајине, а посебно Бихаћа. Људске недораслости времену и простору укаљале су част и образ многих појединаца, па чак и институцуја. Са ових пар реченица хтједосмо само да Вас потсјетимо на неке за вас непознате детаље, не желећи више да вас тиме оптерећујемо. Окренимо се будућности.

Управо освећењем овог камена темељца ми почињемо нову будућност наше Цркве у Епархији бихаћкој, односно, данас у епархији бихаћко-петровачкој. Желимо дати нову наду нашим вјерницима у Бихаћу и његовој околини, али и послати велику поруку о новој реалности на овим просторима. Желимо послати поруку свијету и свим људима са нама и око нас да Црква остаје вјерна свом послању у свијету и овом конкретно простору, да и послије страдања у 20.вијеку опет свједочи побједу Добра над злом, надградње над деструкстијом, жртве над угодношћу.

Користим прилику да се посебно захвалим оцима ман.Рмња Серафиму и Сергију, који су онда кад је требало и кад је било најтеже послужили овој Цркви и овом народу. Посебно желим похвалити рад, жртву и допринос оца Далибора Ненића, пароха бихаћког, који је са љубављу и самопријегором прихватио парохију бихаћку у вријеме док су га други одвраћали од тога. Знамо да му није било лако, али данас може заједно са нама и вама рећи: Хвала Богу што ми је додјелијо једну тако велику и узвишену улогу у историји и Цркви и нашег народа.

Посебну захвалност данас јавно изражавамо Градоначелнику Града Бихаћа г. Хамјдији Липовачи и цијелом његовом општинском тиму, који је показао нама и свијету величину људске личности и мудрости, храбрости и одлучности. Господине Градоначелниче, будите срећни и поносни чињеницом да сте начелник ове Општине и овог Града у овом дану и овом времену. Преко вас лично кога је народ на слободним изборима изабрао за свог НАЧЕЛНИКА ви сте град и општину Бихаћ, а прије свега овај народ, поново уздигли и уздижете на достојанство које му културолошки и историјски припада; надвисили сте предрасуде које су на жалост вјековима оптерећивале ове просторе. Српска православна Црква, односно наша Епархија и Ми лично желимо да заједно са Вама дамо свој допринос доброј вољи, миру, разумјевању и просперитету међу људима и народима Бос.Крајине. Намјерно не кажемо толеранцији, јер ријеч толеранција у себи садржи приморавање које је данас више него евидентно у босанско-херцеговачким приликама. Толерисати некога, значи вољно или невољно трпити некога. Ми, а вјеријемо и Ви, желимо више и квалитетније односе међу људима, народима и религијама на овим просторима. Желимо искрен и садржајан дијалог, искрену и садржајну причу о којој нам свједочи Андрић, причу и дијалог која се не мора увјек завршавати, како би то данашњи ментори хтјели, једномишљу, или опет толеранцијом. Ви сте својим примјером свима, па и нама лично, показали колико човјек мора и треба бити велик и жирок за све и свакога. Само такве вриједности могу проћи и опстати у историји, а ми данас не само да пишемо, већ стварамо историју на коју ће бити поносни не само ваши потомци, већ и сам град Бихаћ и Бос.Крајина уопште.

Желимо да се од свег срца захвалити Секретеријату за вјере Владе Р.Српске на подршци и помоћи око овог пројекта. Захваљујемо се архитекти г. Емиру Еминагићу. Посебно желимо поздравити и пожељети добар успјех Компанији ''Градинг'' из Бихаћа којој смо повјерили изградњу овог за нас, али и за град Бихаћ, веома значајног објекта.

Ми осјећамо било бишћана који нас врло често сусрећу и питају када ћемо кренути са радовима на довршењу Цркве Свете Тројице? Данас желимо да поздравимо све људе града и Општине Бихаћ, и да им поручимо да се радују. Ево данас почињемо са градњом Епархијског и парохијског Центра, а ако Бог да ускоро могу очекивати и наставак градње цркве Свете Тројице. Истовремено, очекујемо да овај наш допринос Бихаћу прихвате као заједничко нам добро. Искрено говорећи, очекујемо материјалну помоћ и духовно-моралну подршку грађана Бихаћа, јер ми почињемо градити један објекат који ће бити интегрални дио овог града, који ће самим тим ући и у културно и архитектонско наслијеђе града Бихаћа.

Хоћу да вјерујем да ће овај Духовни центар осим своје основне намјене да буде у служби Православних Срба Бихаћа и његове околине послужити и међурелигијском дијалогу и бољем разумјевању нас потомака и баштиника Авраамовског наслијеђа. У то име поздрављамо Вас. Нека Бог благослови ово дјело и ову добру намјеру слугу својих. Амин.

ХРИЗОСТОМ

Епископ бихаћко-петровачки

Бихаћ, 5.Новембра 2009.године

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

ОБИЉЕЖЕНО 150 ГОДИНА ОД ОСВЕЋЕЊА ЦРКВЕ УСПЕНИЈА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ЛИВНУ

Постављена слика

Све­том ар­хи­је­реј­ском ли­тур­ги­јом, ко­ју је служио Његово Преосвештенство Епис­коп би­хаћко-пе­тро­вачки Господин Хри­зос­том са све­штен­ством и мо­наш­твом епар­хи­је, те ду­хо­вном ака­де­ми­јом у На­ро­дном уни­вер­зи­те­ту у Ли­вну, на Ми­тров­дан је оби­љежен ве­ли­ки ју­би­леј - 150 го­ди­на од изградње и освћења СПЦ Успе­ња пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у гра­ду на Бистрици. Први пут од 1992. го­ди­не на ли­тур­ги­ји у обнов­ље­ној цркви оку­пи­ло се ви­ше од 200 вјер­ни­ка из Ли­вна, а при­ли­ку да при­сус­тву­ју овом ве­ли­ком до­гађају ни­су про­пус­ти­ли ни српски по­вра­тни­ци из се­ла до­њег Ли­вањ­ског по­ља, као и ра­се­ље­ни ли­вањ­ски Срби ко­ји живе у Ре­пу­бли­ци Српској. Го­ди­на 1859. је од ве­ли­ког ис­то­риј­ског значаја, ка­ко за цркву божју у Ли­вну, та­ко и за сам град, ње­го­ву ис­то­ри­ју и кул­ту­ру. Можда не­ки на овај до­гађај гледа­ју дру­гачије не­го ми, али он за­служује да бу­де оби­љежен, јер је ис­то­ри­ја овог хра­ма дио све­уку­пне ис­то­ри­је Ли­вна - на­гла­сио је вла­ди­ка Хри­зос­том. Го­во­рећи о ис­то­риј­ским и по­ли­тичким при­ли­ка­ма у вре­ме­ну кад је из­грађен овај храм, вла­ди­ка је под­сје­тио да се Ото­ман­ско цар­ство, на­кон Првог и Дру­гог српског ус­тан­ка, као и ус­тан­ка у Грчкој 1821. го­ди­не, на­шло у де­зин­те­гра­ти­вним про­це­си­ма. На­род је ди­зао бу­не, а бо­сан­ски ви­ла­јет се на­шао под све већим при­тис­ци­ма на­ро­дних по­кре­та, ко­ји су тражили не са­мо са­моу­пра­ву већ и осло­бођење од оку­па­ци­је. - Упра­во у то ври­је­ме до­ла­зи до из­гра­дње пра­во­сла­вне цркве у Ли­вну. Оно што овај храм чини по­се­бним јес­те чиње­ни­ца да је по­ди­гнут на зе­мљи­шту ко­је је за ту на­мје­ну дао сам ли­вањ­ски бег и да је из­грађена у гра­ду ко­ји се у то ври­је­ме ра­звио као значајан трго­вин­ски, кул­тур­ни и прос­вје­тни цен­тар - ре­као је епис­коп Хри­зос­том. Не рачуна­јући ма­нас­ти­ре и цркве брвна­ре, по­ди­гну­те у не­на­се­ље­ним и скро­ви­тим мјес­ти­ма при­је и за ври­је­ме тур­ске ти­ра­ни­је, у Ли­вну, Са­ра­је­ву и Мос­та­ру по­ди­гну­та су прва три пра­во­сла­вна хра­ма у БиХ, ко­ја су са­зи­да­на од тврдог ма­те­ри­ја­ла и у на­се­ље­ним мјес­ти­ма. Три ра­та у прет­про­шлом и про­шлом ви­је­ку тра­гично су се одра­зи­ла на су­дби­ну српског на­ро­да у Ли­вну и на Пра­во­сла­вну цркву. Црква је уви­јек прва стра­дала, али ће она, ако бог да, и да­ље свје­дочити живу вје­ру пра­во­сла­вних Срба и под­сјећати нас на оне ко­ји ову цркву по­ди­го­ше и обо­го­ти­ше је дра­го­цје­ним ико­на­ма и са­крал­ним пре­дме­ти­ма од изу­зе­тне ври­је­днос­ти - ре­као је вла­ди­ка Хри­зос­том. Осим мно­го­број­них вјер­ни­ка, као гос­ти ду­хо­вној ака­де­ми­ји су при­сус­тво­ва­ли пред­ста­вни­ци Ка­то­личке цркве и Ислам­ске за­је­дни­це, као и начел­ник оп­шти­не Ли­вно, Лука Челан.

Бран­ко До­кић, пред­сје­дник Организационог одбо­ра за оби­љежава­ње ве­ли­ког ју­би­ле­ја у Ли­вну, ис­та­као је да про­сла­вом 150 го­ди­на од из­гра­дње хра­ма не прес­та­ју ве­ли­ка слав­ља у овом мјес­ту. На­име, до­го­ди­не ће се оби­љежити дан ко­ји је кру­пним сло­ви­ма упи­сан у ис­то­ри­ју школ­ства. - Идуће го­ди­не оби­љежићемо 190 го­ди­на од отва­ра­ња прве Српске пра­во­сла­вне шко­ле у Ли­вну. Ову прву пра­во­сла­вну шко­лу у БиХ осно­вао је 1820. го­ди­не мла­ди ка­луђер је­ро­мо­нах Се­ра­фим Кој­дић. У почет­ку је шко­ла ра­ди­ла у при­ва­тним кућама, а 1874. го­ди­не српски тргов­цу су по­ди­гли ве­ле­ле­пни Прос­вје­тни дом, ко­ји је и да­нас ври­је­дно ар­хи­те­ктон­ско зда­ње и у ко­јем је смје­ште­на Ли­вањ­ска ги­мна­зи­ја - ка­зао је До­кић.

По­сли­је ка­та­кли­зме у два свјет­ска ра­та, 1992. го­ди­не почиње но­во стра­да­ње цркве у Ли­вну, а кул­ми­на­ци­ја се де­си­ла на Ви­дов­дан, 28. ју­на 1992. го­ди­не, кад је зво­ник за­па­љен, а црква девастирана. С об­зи­ром на опа­сност да се за­тре све оно што је вје­ко­ви­ма ства­ра­но, ли­вањ­ски жу­пник, фра Марко Гело ко­ји је не­да­вно пре­ми­нуо, спасио је иконе и друге драгоцјености из цркве, а о ње­го­вом дје­лу на ду­хо­вној ака­де­ми­ји је го­во­рио но­ви ли­вањ­ски жу­пник, фра Мар­ко Ју­рић. У апри­лу 1992. године много Срба је на­пус­тило Ли­вно, а па­ро­хи­ја је ос­та­ла без па­ро­ха. Пос­то­ја­ла је опа­сност да се уни­шти ду­хо­вно и кул­тур­но бла­го у овој цркви. За­то су ико­не пре­ни­је­те у Жу­пни уред 11. ју­на 1992. го­ди­не, а при­ли­ком по­пи­са 30. апри­ла 1994. го­ди­не еви­ден­ти­ра­но је са­мо 45 ико­на с по­ме­ну­тог спис­ка За­во­да и 14 ко­је се ни­су на­ла­зи­ле на том по­пи­су. Све те ико­не уре­дно су враћене у ли­вањ­ску па­ро­хи­ју - ре­као је фра Ју­кић.

Р.Ј.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ О ПРЕКАЈИ – ПАРОХИЈИ У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ

Постављена слика

У Дрвару је 07. новембра одржана промоција нове књиге Радована Пилиповића „Прекаја – парохија у Босанској Крајини“. Књигу су пред 60-ак Дрварчана промовисали епископ бихаћко-петровачки Хризостом, архимандрит Серафим Кужић и сам аутор. Након монографије о манастиру Рмањ, ово је друго Пилиповићево дјело са темом везаном за простор и народ Босанске Крајине. Приказавши живот једне православне парохије у периоду протеклих 130 година аутор нас је упознао са животом прошлих генерација. Ово дјело је вриједан духовни и историјски документ те се надамо да ће наићи на добар одзив читалаца.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

 

НОВО ЂАКОНСКО РУКОПОЛОЖЕЊЕ

петак, 27 новембар 2009 17:48

Постављена слика

На дан успомене св.Јована Златоуста, 13/16. новембра т.г. у параклису св. Златоуста у ман. Рмњу Његово Преосвештенство г.Хризостом, бихаћко-петровачки, рукоположио је дипломираног теолога Бојана Митрића у чин ђакона. Нови ђакон је рођен у селу Осионици код Дервенте. Завршио је Богословију св.Кирила и Методија у Призрену, а потом дипломирао на Богословском институту у Београду. Тренутно је апсолент на Богословском факултету, такође у Београду. До сада је благословом Епископа зворничко-тузланског г.Василија, а уз сагласност надлежног архијереја Преосвећеног г.Хризостома, предавао вјеронауку у Основној школи у Дервенти. Ако Бог да у Недјељу ће-29.новембра о.г., бити рукоположен у чин презвитера у манастиру Клисини.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

НОВО РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ЧИН ПРЕЗВИТЕРА

понедељак, 30 новембар 2009 10:34

Постављена слика

Јуче, 29. новембра т.г. у 25. Недјељу по Духовима, а на дан успомене св. ап. Матеја Његово Преосвештенство г. Хризостом рукоположио је у чин презвитера ђакона Бојана Митрића, у храму св.великомученице Марине у манастиру Клисини. Бесједећи на крају св. литругије Епископ Хризостом је говорио о великој тајни свештенства, ''.....- тајни преко које се и којом се благодат божија коз свете тајне даје човјеку и свијету. Свештенством се свијет освећује. Зато је Господ рекао св. апостолима, односно Хришћанима: ви сте свјетлост свијету,... ви сте со земљи. Без благодати свештенства хришћанство би било као и друге безблагодатне религије, другим ријечима било би типска или обредана религија, као што су то све остале неблагодатне религије.

Без свете тајне свештенства свијет би и даље остао у сјенци смрти. Једна од основних служби Господа Исуса Христа била је ПРЕВОСВЕШТЕНЕИЧКА, коју је пренио на св. апостоле чинећи их спасоносним ''ловцима људи'' и проповједницима Ријечи божије. Преко св. апостола и епископа благодат свештенства се пренеоси на свештенике. Данас се небо и земља радују јер се благодатно обнови новим изливањем благодати божије на нашег оца Бојана...'', нагласио је Владика Хризостом.

Послије свете литургије у конаку манастира приређена је трпеза љубави за служашче и вјернике који су подјелили духовну радост са Владиком, новорукоположеним оцем Бојаном, његовим родитељима, супругом, рођацима и пријатељима.

Богољуб-Р

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ОСВЕЋЕН КРСТ НА ГРОБУ УСНУЛОГ ЈЕРОМОНАХА ГРИГОРИЈА ЈЕФТЕНИЋА У БАБИЋИМА  

понедељак, 30 новембар 2009 17:48

Постављена слика

Дана 28.новембра,2009.године у храму Св.Великомученика Прокопија у Бабићима отслужена је Света Литургија и парастос за покој душе уснулог свештенослужитеља јеромонаха Григорија.

Свету Литургију је служио Протосинђел Варнава Дамјановић уз саслужење свештеника Протојереја Николе Пене и Протонамјесника Чедомира Арамбашића и ђакона Жељка Раките.

После Свете Литургије и парастоса освећен је новоподигнути крст на гробу блаженопочившег јеромонаха Григорија Јефтенића кога на његову блажену успомену подигоше његова духовна чада на челу са Господином Тодором Панићем из Бања Луке.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

У БИХАЋУ ОСВЕЋЕНИ ТЕМЕЉИ НОВОГ ЕПАРХИЈСКОГ И ПАРОХИЈСКОГ ЦЕНТРА

четвртак, 03 децембар 2009 16:54

У Бихаћу се интезивно гради Духовни центар (епархијски и парохијски), први такве врсте у нашој Епархији. 5. Новембра Преосвећени Владика Хризосотом благословио је камен темељац, а јуче је, 2. Децембра, у поподневним часовима благословио и осветио темеље новог Духовног центра и у исте положио одговарајућу повељу. Имајући у виду чињеницу да су радови на Центру већ увелико одмакли Преосвећени Владика је инсистирао да полагање повеље и освећење темеља буде без јавности и окупљања народа, а и временске прилике су томе доприњеле. Нека је са срећом и божијим благословом, рекао је Владика на крају освећење нових темеља Центра.

Постављена слика

Богољуб-Р

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

   

ИЗГРАДЊА ЦРКВЕ У БАТКОВЦИМА

Ових дана се приводе крају радови на изградњи цркве Пресвете Богородице, односно Њене ИКОНЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ у селу Батковци, општина Оштра Лука. Да нампоменемо да је одмах по освећењу темеља 19.септембра т.г. настављено са радовима на изградњи захваљујући највише куму темеља господину Раилић Мили и његовој породици који су обезбједили већину средстава за изградњу цркве. Тренутно је у фази малтерисање цркве а планирамо да се ако Бог да прва служба служи на Божић 2010.године.

Овим путем апелујемо на све посјетиоце нашег сајта да лично и преко пријатеља помогну изградњу овог храма. Сва срества могу се уплатити на жиро рачуне наше епархије са назнаком за изградњу цркве у Батковцима и то:

1.к.м.(конвертибилне марке): 5620990000710534

2.девизни: 54010-1841246

Преко НЛБ Развојне банке- матични број банке: 1877402

Протојереј Љубомир Самарџић

Постављена слика

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

У ВОЂЕНИЦИ КОД БОС.ПЕТРОВЦА

уторак, 08 децембар 2009 23:07

Постављена слика

Јуче, 7. децембра т. г. благословом Преосвећеног Владике Хризостома почела је изградња Духовног центра у овом селу. Наиме, на темељима порушеног парохијског дома који је од 1995.године био кориштен од локалне и општинске комунистичке власти, која га је прво користила за партијски и политички суд и затвор, затим за омладински дом и киносалу, и на крају као смјештај незбринутих особа, подиће се ДУХОВНИ ЦЕНТАР. Комунисти су парохијски дом користили до краја 80-тих година прошлог вијека док парохијски дом није потпуно оронуо и пропао. Пошто је претила опасност за дјецу која се врло често око дома окупљала и крила по њему и око њега Владика Хризостом је наредио да се дом сруши, а материјал-камење истог искористи за зидање ограде око храма. У вријеме тоталне идивидуализације човјека, посебно повратника који болују од тог опасног синдрома, потреба од ДУХОВНОГ ЦЕНТРА је огромна. Циљ је да се људи имају гдје састајати, разговарати, измјењивати мишљења, тугу, бол и радост. Овај духовни центар имаће управо ту црквено-пастирску и духовну димензију.

Сам Владика је читав дан провео на освећеним темељима ЦЕНТРА и помао радницима да ријеше одређене дилеме и нејасноће.

Богољуб-Р

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

НОВО РУКОПОЛОЖЕЊЕ У ЧИН ПРЕЗВИТЕРА

среда, 09 децембар 2009 17:18

Постављена слика

У Недјељу 26. по Духовима, а на дан успомене св. Амфилохија Иконијског и Григорија Акргантског и св. Александра Невског, 6. Децембра о.г. Њ. Пр. Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом служио је свету литургију у храму св.ап. и еванђелиста Марка у селу Ораховљани код Мркоњић Града. Том приликом Преосвећени Владика рукоположио је у чин презвитера ђакона Бошка Максимовића из Лакташа, иначе сина протојереја Милана Максимовића, пароха лакташког.

У бесједи након прочитаног јеванђеља Владика је бесједио о кризи свијета коју најбоље презентује размишљање богаташа из данашњег јеванђеља, који размишља о томе како да развали старе житнице и начини нове, те тада да каже души својој: душо моја,.... И док данас широм свијета милиони гладних, жедних, босих и голих, болесних, заборављених и напуштених од својих најмилијих умиру и муче се, дотле западни евдемонисти, па и ми сами често пута заведени њиховом ''философојом'', мисле како богати да постану још богатији, моћни још моћнији. Највећи проблем савременог свијета јесте глобализација евдемонизма, односно глобализација западнога гријеха, гријеха који овај свијет учини ''царством гријеха''. ..... Савремено човјечанство слиједи претходне глобализације- римљана, османлија, нациста и комунизма, -глобализација које су једна за другом пропадале. Тако ће, будите сигурни, пропасти и ова глобализација гријеха и западњачког евдемонизма која нам се по сваку цијену и ултимативно намеће, нагласио је Владика Хризостом. Данашња главна прича свуда око нас јесте: интеграција у западноевропске интеграционе процесе – НАТО и ЕУ, односно у интеграцију високопотрошачког друштва, друштва суперпрофита и супер моћи. Ми хришћани имамо сасвим другу философију живљења, а то је богатсво у Боги и са Богом, односно богаћење Љубављу божијом која треба да порази философију глобализације свијета. Сјетите се како је Сатана пришао Господу Исусу Христу и нудио му цијели свијет само ако се њему покори. Шта му је Господ одговорио: иди од мене Сатано! Писано је: само се Богу клањај и Њему служи! То и ми данас и увијек кажемо и понављамо!, закључио је Владика своју бесједу.

Потом је позвао све присутне да се заједно са њим моле Богу да предстојеће рукоположење оца Бошка- њиховог будућег свештеника буде њему и њима срећно и на спасење свих којима ће служити и проповједати Ријеч божију.

Богољуб-Р

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

ИЗ ГРЧКЕ ЦРКВЕ УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ МИТРОПОЛИТ ЛАГКАДА СПИРИДОН

петак, 11 децембар 2009 14:25

Постављена слика

Блаженоупокојени Митроплит Спиридон(Сотирис Транделис) родио се у Солун 1926.године.

Студирао је на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солун. У чин ђакона и презвитера рукоположен је 1952.године. Радио је као средњошкослки професор и службовао као војни свештеник (капелан). Својевремено био је и игуман Манастира Свете Теодоре у Солуну, парох храма св.Николаја у Солуну те проповједник и протосинђел у Митроплији Касандијској на Халкидици.

Посебно се бавио писањем. Писац је многих књиха хришћанског и социолошког садржаја.

26. Јуна 1967.године изабран је и хиротонисан за Митроплита Лангада,-града недалеко од Солуна на путу Солун-Серез. Основао је Центар за Балкански сентар, Старачки дом, Дјечије јаслице и Радио станицу преко које је врло често проповједао ријеч божију.

Сво вријеме свог архијерејског служења остао је на својој митроплији. Блаженоупокојени Митроплит Спириод био је један од најугледнијих архијереја грчке Цркве. Упокојио се у Господу 4.децембра ове 2009. године. Многи наши архијереји, клирици и студенти осјетили су доброту и племенитос овог угледног јерарха.

Заупокојена лиругија служена је 6.о.м., а светој литургији начелсвовао је Блажењеји Архиепископ атински г.Јероним.

Вјечни помен блаженоупокојеном Митроплиту Спиридону

Епископ Хризостом

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

ОСВЕЋЕЊЕ ЗВОНА У ПОДОВИМА

понедељак, 14 децембар 2009 09:48

Постављена слика

Благословом Преосвећеног Владике Хризостома у суботу 12.децембра надлежни парох протојереј Љубомир Самарџић остветио је звоно и крст за цркву светог Николаја у Подовима, општина Сански Мост. Звоно је дар Кондић Милана и Зоре из Подова који тренутно живе и раде у САД. Иначе, Милан и Зора су заједно са Милованом Кондић који је био и кум звона највећи донатори за изградњу цркве. Њиховим свесрдним залагањем планирамо ако Бог да цркву идуће године осветимо.

На самом чину освећења звона и крста окупило се 30-ак Подовљана који су са радошћу дочекали да по први пут у историји села Подови зазвони црквено звоно.

Овом приликом се захваљујемо свима оним који су на било који начин помогли и помажу изградњу цркве.

Протојереј Љубомир Самарџић

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

 

БЛАЖЕНОПОЧИВШИ ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦИЈЕЛЕ РУСИЈЕ АЛЕКСИЈЕ II

субота, 26 децембар 2009 13:43

Постављена слика

5. Децембра ове 2009 године навршила се прва годишњица блаженог упокојења Патријарха Московског и цијеле Русије Алексеја II. Тим поводом у Богојавленском катедралном и сабором храму у Москви гдје је погребен петнаести Патријарх Руске Православне Цркве блаженопочивши патријарх Алексији, нови Патријарх Московски и цијеле русије Његова Светост Господн Кирил служио је свету архијерејску литургију. По завршетку литургије Патријарх Кирил се обратио присутним вјерницима бесједом посвећеној успомени на почившег Патријарха.

Између осталог Патријарх Кирил је рекао: „ данас ми обиљежавамо годишњицу од дана упокојења блажене успомене Патријарха Алексија II. Живот и смрт човијека – у Божијим је рукама. Од нас не зависи ни наше рођење – долазак у овај сијет, нити прелазак на онај свијет. Господ свакоме од нас даје вријеме живота и свакоага из нас призива у оно вријеме и у оно временско раздобље, које је за нас најприкладније у сагласју са Божијим промислом о нама. Патријарх Алексеј се родио и живео у сложном историјском периоду. Његов боравак на Патриаршиском престолу било је у време великих промјена не само у животу наше отаџбине, негп и у животи многих других држава....''

Са сајта ''православије.ру '' пренио у преводи Н.Перковић

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

НЕДЕЉА ПРАОТАЦА

понедељак, 28 децембар 2009 14:41

Постављена слика

Припрему за дочек великог хришћанског празника Божића - Рођења Господа Исуса Христа, Црква је започела четрдесетодневним постом. У богослужбену припрему спадају Недеља праотаца, Недеља отаца и претпразништво Рођења Христовог.

Ове Недеље праотаца, т.ј. у другу Недељу пред Божић, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Клисина.

Са Епископом су саслуживали настојатељ манастира високопреподобни игуман Василије и ђакон Невен Маринковић. Својом беседом у току службе Епископ је поучио верни народ о смислу и значају празника Праотаца.

Сходно српским народним обичајима ова недеља је посвећена и мајкама. Наиме, у хришћанским породицама на овај дан деца везују своје мајке, а оне их дарују поклонима те тако стварају празничну радост што нас подсећа на витлејемску пећину када су мудраци са истока даровали поклонима Богомладенца.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...