Епархија врањска

[Зоран]

Прослава празника Блажене Ксеније Петроградске у Епархији врањској

Недеља, 7. Фебруар 2010. 

''Петроградска помоћница и заштитница. Света Ксенија Петроградска је једна од најпоштованијих светитеља у Русији, а посебно време и у другим православним земљама. Иако ју је Руска православна црква канонизовала у последњим деценија двадесетог века, Света Ксенија је међу руским народом скоро два века сматрана за светитељку којој се народ свакодневно обраћао и од које је добијао помоћ. Оставши као млада удовица, ова изузетна жена је, обукавши мужевљево одело, преузела на себе велики подвиг јуродства. Немамо никаквих података о њеним родитељима и о датуму њеног рођења. Неки истраживачи сматрају да је блажена Ксенија рођена 1731. године. Међутим, познато нам је да је Ксенија Григорјевна имала добро васпитање и да је још од детињства знала да чита и пише''...

                                                          (из житија Свете Ксеније Петроградске)

Поводом празника Блажене Ксеније Петроградске, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, служио је Свету Архијерејску литургију у манастиру Свети Пантелејмон у Лепчинцу.

На овај дан, још се слави Преподобна Ксенија Римљанка, Свети мученик Вавила, Преподобни Македоније, Преподобни Филох, епископ кипарски, Преподобни Дионисије Олимпијски чудотворац и Блажена Ксенија Петроградска, која је и заштитница монахиње Ксеније из сестринства манастира Свети Пантелејмон, те је тим поводом Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије по завршетку Свете литургије извршио резање славског колача и освећење славског жита.

По свршетку Свете литургије сви присутни су се послужили славским житом и манастирским послужењем.

[Зоран]

Прослава празника Преподобног Јефрема Сирина у Епархији врањској

Уторак, 9. Фебруар 2010.

''Рођен у Сирији од сиромашних родитеља у време цара Константина Великог. Своју рану младост провео доста бурно, но наједном наста прелом у души његовој и он почне сав пламтети љубављу према Господу Исусу. Био је ученик светог Јакова Нисибијског (13. јануар). Од велике Божје благодати лила се мудрост с језика његовог као медени поток, а из очију су му непрестано текле сузе. Трудољубив као пчела Јефрем је непрестано или писао књиге, или усмено поучавао монахе у манастиру и народ у граду Едеси, или пак сам се предавао молитви и размишљању. Многобројне су његове књиге, прекрасне су његове молитве. Најпознатија му је она молитва уз Часни пост: Господи и Владико живота мојего: Кад су га хтели силом узети за епископа, он се направи луд и почне јурити кроз град Едесу вукући за собом хаљину своју. Видевши то људи, оставе га на миру. Био је савременик и пријатељ светог Василија Великог. Свети Јефрем је углавном апостол покајања. Његови списи и дан-данас мекшају многа срца отврдла од греха, и враћају их Христу. Упокојио се у дубокој старости 378. године.''

(из житија Преподобног Јефрема Сирина)

На празник Преноса моштију Светог Јована Златоуста, 09. фебруара 2010. године, Епископ врањски Пахомије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском, општина Врање. Тог дана у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана, игуманија Јефремија, настојатељица овог манастира славила је и свог заштитника Преподобног Јефрема Сирина у чију је част Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије пререзао колач и осветио славско жито.

После Свете литургије за све присутне приређена је трпеза љубави.

[Зоран]

Прослава празника Света Три Јерарха и Преноса моштију Светог Игњатија Богоносца у Епархији врањској

Четвртак, 11. Фебруар 2010. 

По Одлуци Светог архијерејског синода Српске православне цркве број 1612. и 1624./зап. 1191. од 23. децембра 2009. године, служба посвећена празнику Света Три Јерарха пренета је у четвртак 11. фебруара 2010. године.

Тим поводом, а и поводом празника Преноса моштију Светог Игњатија Богоносца, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, служио је Свету Архијерејску литургију у Саборном храму Свете Тројице у Врању.

У својој беседи Епископ врањски Пахомије подсетио је све присутне на значај и улогу Света Три Јерарха: Светог Јована Златоустог, Светог Григорија Богослова и Светог Василија Великог за православну хришћанску веру и њихову посвећеност на путу Господа Нашег Исуса Христа. Осим празника посвећеног овим великим Светим Оцима наше цркве, данас се слави и празник Преноса моштију Светог Игњатија Богоносца (беседу можете чути на сајту Радија ''Искон'' Православне епархије врањске www.radioiskon.org). Параклис у Саборном храму Свете Тројице у Врању посвећен је Светом Игњатију Богоносцу.

По завршетку Свете литургије, Епископ врањски Пахомије са свештенством Саборног храма Свете Тројице у Врању пререзао је славски колач у част Светог Игњатија Богоносца, поводом славе параклиса, а преразан је и колач у част Света Три Јерарха и славски колач Српске радикалне странке који данашњи празник обележавају као своју Крсну славу.

[Зоран]

Хуманитарна акција Радија ''Искон'' помоћи Дечијем одељењу Опште болнице у Врању

Субота, 13. Фебруар 2010.   

Радио ''Искон'' Православне епархије врањске,  у сарадњи са Здраственим центром у Врању и политичким партијама у Врању, донираће новац од емитованих Божићних и Новогодишњих честитки локалних политичких партија Дечијем одељењу Опште болнице.

Гостујући у ''Теми дана''  Радија ''Искон'', у четвртак 11. фебруара 2010. године, председник Градског одбора Демократске странке господин Горан Стефановић, потпредседник Градског одбора Социјалистичке партије Србије господин Бранимир Стојанчић, потпредседник Градског одбора Г 17+ госпођа Нела Цветковић, председник Градског одбора Демократске странке Србије господин Дејан Станојевић и потпредседник Градског одбора  Српске радикалне странке господин др Чедомир Станимировић, посебно су похвалили идеју Радија ''Искон'' да се на овај начин помогне деци која су на лечењу на дечјем одељењу.

Износ прикупљен у овој акцији, Дечије одељење врањске болнице искористиће за набавку постељина.

[Зоран]

Светски дан деце оболеле од рака

Понедељак, 15. Фебруар 2010.    Догађаји

Поводом Светског дана деце оболеле од рака, 15. фебруара 2010. године у 12 часова, у позоришту ''Бора Станковић'', за децу из Врања одиграна је представа Снежана и седам патуљака.

Уместо улазница, деца су поклањали своје играчке, књиге, ЦД-е и друге ствари. Сви ови дарови су намењени деци која су оболела од рака. Сва деца су се одушевљено одазвала позиву да се болесној деци помогне.

Позориште ''Бора Станковић'' и Радио ''Искон'' Православне епархије врањске, поводом светског дана за децу оболелу од рака покреће низ акција у Врању којима су се прикључиле низ институција, политичких партија али и појединаца. Акција је продужена до 19. фебруара 2010. године.

[Зоран]

Излет ученика веронауке на Власинско језеро

Четвртак, 18. Фебруар 2010.   

Верска настава при Саборном храму Свете Тројице у Врању, одржава се од 01. октобра 2009. године, сваке суботе и недеље. Веронауци редовно присуствује стотинак деце различитих узраста. Полазници верске наставе подељени су према узрасту и са њима раде вероучитељи Епархије врањске који своје слободно време користе на добробит ове деце. Резултати ове наставе видљиви су, пре свега, кроз посету деце богослужењима у храмовима у Врању. Деца редовно долазе у Цркву, причешћују се и активно учествују у богослужењима.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа врањског Господина Пахомија, вероучитељи при Саборном храму Свете Тројице у Врању организовали су 7. фебруара 2010. године излет на Власинско језеро за децу која похађају верску наставу при Саборном храму Свете Тројице у Врању.

Овај излет имао је врло садржајан програм који се састојао од више радионица које су имале за циљ да се време проведено на Власинском језеру искористи за едукацију и игру у природи.

Излети са сличним садржајима биће организовани и приликом посета манастирима Епархије врањске: Свети Прохор Пчињски, Свети Стефан, Свети Пантелејмон и Свети Никола.

[Зоран]

Састанак Друштва ''Отац Јустин Поповић''

 

У Епископском двору у Врању, 28. фебруара 2010. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа врањског Господина Пахомија, одржан је састанак Друштва ''Отац Јустин Поповић''. Састанку су присуствовали чланови овог Друштва, на челу са председником господином Миланом Михајловићем.

Тема састанка биле су даље активности у раду Друштва, посебно имајући у виду чињеницу да је Друштво ''Отац Јустин Поповић'' организовано као невладина организација у складу са позитивним прописима из ове области. Централни догађај у активностима Друштва представљају Благовести - 07. април, дан када је рођен и када се упокојио Отац Јустин Поповић. С тим у вези, чланови Друштва су предложили више активности везаних за овај значајан хришћански празник, који је и истовремено значајан датум из житија Оца Јустина Поповића.

На састанку је договорено да Друштво добије сталне просторије у обновљеној родној кући Оца Јустина Поповића. Договорено је да следећи састанак, на коме би био дефинисан програм обележавања Благовести, буде одржан 14. марта 2010. године.

[Зоран]

НОВО - мултимедија о Патријарху Павлу

Субота, 27. Март 2010.    Издања

У продаји је нови, мултимедијални ЦД о Његовој Светости Патријарху српском Павлу, под називом: "СВЕТЛОСТ МЕЂУ НАМА". Ово је свеобухватни зборник о животу, делу и речи блаженопочившег српског Патријарха, као и времену и народу у коме је живео, представљен кроз мноштво фотографија, видео-снимака, текстова и музику. Ово мултимедијално издање је урађено са изузетним дизајнерским и креативним решењима, а подељено је на 10 јасних и прегледних тематских целина.

Рубрика ЖИВОТОПИС бави се детињством и младошћу Павла (Гојка) Стојчевића, његовим монашким животом, тешким искушењима током епископске службе у Епархији рашко-призренској, мисијом и бројним постигнућима за време бремените патријарашке службе, историјском улогом, као и паралелама животних и духовних настојања Св. владике Николаја Велимировића и Патријарха српског Павла.

Рубрика МИРОТВОРАЦ даје темељит приказ Патријарховог помирења деценијског раскола у Америци, његове међународне улоге и мировне мисије, заштите српског народа током ратних страдања, а наводи и његова писма и јавне апеле домаћим и светским државницима и јавности, као и прелепе молитве, које су ушле у наш богослужбени поредак Свете Литургије.

Рубрика ПРОСВЕТИТЕЉ приказује научни рад Патријарха Павла, приказ његових књига, просветне и богословске делатности, доприноса богословској науци и просвећивању нашег народа.

У рубрици БЕСЕДЕ можете читати његове бројне очинске поуке српском народу, беседе, проповеди, неке од најбољих интервјуа (новинама "Православље", "Двери српске", новинарки Марини Рајевић-Савић, домаћим и страним медијима), беседе на устоличењу за епископа рашко-призренског, као и Патријарха српског, Божићне и Васкршње посланице. Беседе су тематски подељене ради лакше прегледности.

Посебну целину чине АНЕГДОТЕ, од којих је већина први пут објављена. Део тих доживљаја забележен је по казивању братства Саборне цркве и односи се на лична и заједничка искуства са блаженопочившим Патријархом Павлом. Анегдоте откривају особен хумор који је имао Патријарх Павле, хумор који никада није био подругљив ни баналан, већ мудар, усмерен на поуку или благу а оштроумну опомену. И кроз овај аспект остаје значајан утисак о мудрости и богатству личности коју је поседовао овај велики молитвеник и подвижник.

Две засебне целине чине ГАЛЕРИЈЕ и ВИДЕО. Галерије су, такође, подељене тематски ради лакше и брже прегледности, а чине их бројне фотографије из живота Његове Светости – портрети, богослужења, градске литије, историјски догађаји, посете страних делегација и званичника помесних цркава (Васељенског патријарха Вартоломеја, Руског патријарха Алексија...), посете нашим епархијама, опроштај стотина хиљада људи и поштовалаца Патријарха Павла крај одра у Саборној цркви, опроштај деце од Патријарха, фотографије са Литургије и опела, свечане погребне литије и најлепше слике манастира Раковица. У рубрици ВИДЕО можете погледати снимак његовог устоличења за Патријарха српског у Саборној цркви у Београду, снимак једне од градских литија улицама Београда 90-их година, емисију "Док анђели спавају" Марине Рајевић-Савић са вероватно најбољим интервјуом Свјатјејшег Патријарха, снимке са богослужења, као и снимак испраћаја блаженоупокојеног Патријарха у највећој и најтишој свечаној литији икад доживљеној на овим просторима, од Саборне цркве до Храма Св. Саве и манастира Раковица.

Мултимедија представља и рубрике РЕКЛИ СУ..., са успоменама савременика и јавних личности о Његовој Светости, као и ХРОНОЛОГИЈА, која бележи детаљан животопис Патријарха Павла по годинама, и хронологију српских патријараха и архијереја, у којој је назначено и ко је међу поглаварима Српске Православне Цркве прибројан Сабору Светих.

Издвојена целина је и рубрика УПОКОЈЕЊЕ, где су детаљно описани сви догађаји од упокојења Свјатјејшег Патријарха Павла, петодневни опроштај од њега у Саборној цркви, километарске колоне поклоника, Св. Архијерејска Литургија и опело, погреб, све до четрдесетодневног парастоса. Наведена су и реаговања светских медија поводом упокојења српског Патријарха, као и реакције домаће јавности. Једну од најлепших целина чине успомене и записи из "Књиге жалости" Саборне цркве, у коју су се уписивали они који су дошли да се опросте од вољеног Патријарха у Саборну цркву.

Највећи број фотографија уврштених у мултимедију чине остварења знаменитог мајстора фотографије, г. Милинка Стефановића, као и светлописца ђакона Драгана Танасијевића, Милутина Атанацковића и Архиве СПЦ. Видео-снимке уступила је Архива СПЦ, Епархија врањска, Марина Рајевић-Савић и "Cinnamon Production".

Овај мултимедијални ЦД је конципиран тако да се кроз све рубрике корисник може кретати слободно и по свом нахођењу и жељама, будући да је грађа веома обимна и богата, те је природно да се на све сегменте треба враћати увек изнова, упознајући тако сложену и несвакидашњу личност нашег Патријарха Павла, његову изузетну мисију и крст који је носио пред својим народом, али и читавом међународном јавношћу.

ЦД можете набавити у Саборној цркви у Београду, манастиру Острог, манастиру Фенек, књижари ''Отац Јустин Поповић'' у Врању, а ускоро и у свим црквама и манастирима Српске православне цркве.

"СВЕТЛОСТ МЕЂУ НАМА"

је драгоцен документ једне епохе, једног народа, његове Цркве,

страдања и обожења, што се све, као кроз чисто сочиво,

пролама кроз личност, дело и светост Патријарха српског Павла.

[Зоран]

Прослава празника Васкрсења Христовог у Епархији врањској

Четвртак, 1. Април 2010.   

На највећи хришћански празник, Васкрсење Господа Нашег Исуса Христа, у свим храмовима Православне епархије врањске биће служене Свете Литургије.

Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије служиће Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Свете Тројице у Врању, уз саслужење свештенства из Врања. На крају Свете Литургије, Епископ Пахомије ће извршити  освећење Васкршњих јаја, које ће поделити свим присутним верницима. Затим ће се Васкршња радост пренети из Цркве у порту Саборног храма у Врању, где ће  полазници верске наставе при Саборном храму Свете Тројице у Врању и ученици  музичке школе ''Стеван Мокрањац'' извести пригодан Васкршњи програм.

Након песама и рецитација, одржаће се проглашење победника за најјаче васкршње јаје, наградиће се најлепши ликовни радови и најлепша украшена васкршња  јаја.

На конкурсу ''Васкрсење Христово'' учествовала су деца из вртића и основних школа. Конкурс је био у организацији ''Искон'' радија, радија Православне епархије врањске.

Позивамо све вернике и децу наше Свете Цркве да у што већем броју узму молитвено учешће на Светој литургији и да присуствују Свечаном Васкршњем програму поводом празника Васкрсења Христовог - Васкрса.

[Зоран]

Благовести у Епархији врањској

Среда, 7. Април 2010. 

"Када се Пресветој Дјеви навршило 11 година пребивања у храму у Јерусалиму, односно 14 година од рођења, свештеници су јој саопштили да, по закону, више не може да остане ту него да је дужна да ступи у брак. Али она им је одговорила да се посветила Богу и да жели да остане девојка до смрти. Тада првосвештеник Захарија сабра 12 безжених људи из племена Давидова да би једноме од њих уручили Дјеву Марију. И уручили су је старцу Јосифу из Назарета, који јој је био сродник. У Јосифовом дому Пресвета Дјева је наставила да живи као у Соломоновом храму, у молитви и рукодељи. Али, када се навршило време које је прорекао пророк Данило, јавио јој се архангел Гаврило и рекао јој је да ће родити Сина Божијег."

Празник Благосвести, свечано је прослављен у свим храмовима Епархије врањске. У Саборном храму Свете Тројице у Врању, Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије уз саслужење свештенства парохија врањских.

Светој архијерејској Литургији присутвовала су сестринства манастира Свети Пантелејмон из Лепчинца и Свети Стефан из Горњег Жапског, као и велики број верника. По завршетку Свете архијерејске Литургије обављено је сечење славских колача, а у својој беседи Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије истакао је значај празника Благовести, посебно осврнувши се на личност Оца Јустина Поповића.

Након Свете архијерејске Литургије, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, са свештенством, монаштвом и верницима Епархије врањске, посетио је капелу у изградњи Светог Јустина Философа и обновљену родну кућу Оца Јустина Поповића у Врању, у којој се налази Свеправославни центар "Отац Јустин Поповић".

С обзиром да се празник Благосвести обележава посебно свечано у свим храмовима наше цркве, а нарочито у манастиру Ћелије код Ваљева, где је Отац Јустин Поповић провео већи део свог живота, где се упокојио и где је сахрањен, то се сви догађаји везани за Оца Јустина Поповића у Епархији врањској обележавају на дан Светог Јустина Философа 14. јуна, па ће тако бити и ове године.

[Зоран]

Источни петак у цркви Свете Петке у Раковцу

Петак, 9. Април 2010.   

ИСТОЧНИ ПЕТАК, СВЕТЛИ ПЕТАК (грч: Παρασκευή Διακαινησίμου), петак Светле седмице, који се још зове и Извор излечења, јер тога дана верни одлазе на оближњи извор и умивају се ради излечења од многих болести. Тај дан је дан посвећен прослављању Пресвете Богородице, која је на тај дан у богослужењу назива Живоносни источник (грч: Ζωοδόχος Πηγή).

Успостављање овог празника десило се у храму поред једног извора недалеко од Цариграда, који се звао "Живоносни источник". Тај храм је подигао цар Лав Велики (V век). По предању, једном приликом, још док није постао цар Византије, у шуми је наишао на слепог човека, одвео га до извора где га је напојио и умио, након чега је слепац прогледао. Када је постао цар, на месту где се то чудо десило, подигао је храм, у знак захвалности Пресветој Богородици. Народ је почео да пристиже са свих страна, тражећи и налазећи лека за многе болести.

Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије на Источни - Светли петак служио је Свету Литургију у храму Свете преподобномученице Параскеве у Раковцу, општина Бујановац, уз саслужење свештенства намесништва прешевског. У овој светињи, на данашњи дан окупља се велики број верника, а тако је било и ове године. Поред присутних верника учешће у Светој Литургији узео је и црквени хор ''Свети Прохор Пчињски'' из Бујановца.

После Свете Литургије, Епископ врањски Пахомије, поделио је Васкршња јаја и иконице окупљеним верницима, а по завршетку свечаности, у просторијама Црквене општине Раковац, приређена је трпеза љубави.

[Зоран]

Пуштена у пробни рад Мини-хидроцентрала ''Пчиња'' код манастира Свети Прохор Пчињски

Петак, 16. Април 2010.

У комплексу манастира Свети Прохор Пчињски, изграђена је између два светска рата (почетком 30-тих година 20. века) Мини-хидроцентрала која је, у то време, производила електричну енергију за унутрашње и спољашње осветљење манастира.

Нажалост, после Другог светског рата, тадашње комунистичке власти, уништиле су и ову хидроцентралу, тако да је и она, као и Стари тзв. Врањски конак била руинирана. Благодарећи напорима тадашњег Епископа врањског блаженопочившег Саве (Андрића) и игумана манастира Свети Прохор Пчињски блаженопочившег архимандрита Пимена (Милића) и подршку Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, а уз материјалну помоћ Извршног већа Владе Републике Србије, крајем 80-тих година 20. века, обновљена је ова Мини-хидроцентрала и дата на управљање ХК ''Врело'' Бујановачка бања. Из објективних и субјективних разлога, Мини-хидроцентрала ''Пчиња'' је радила врло кратко време.

Након дуготрајног вишегодишњег судског спора, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије као представник Епархије врањске, а уз сагласност Светог Архијерсјког Синода Српске Православне Цркве успео је да почетком 2001. године врати у државину и својину Стари тзв. Врањски конак, а Мини-хидроцентрала ''Пчиња'' враћена је у државину и својину манастира Свети Прохор Пчињски тек 31. децембра 2008. године, са обавезом враћања великих дугова по правоснажној судској пресуди, а који су настали приликом изградње ове централе, а које је оставила ХК ''Врело'' из Бујановачке бање.

Епархија врањска закључила је Уговор о закупу Мини-хидроцентрале ''Пчиња'' у манастиру Свети Прохор Пчињски са предузећем ''Хидроистел'' 14. априла 2009. године, а у току 2009. године предузети су сви радови на оспособљавању овог објекта за производњу електричне енергије.

Данас - 16. априла 2010. године у пробни рад пуштена је Мини-хидроцентрала ''Пчиња'' и она је произвела прве киловате електричне енергије. Пробни рад ће трајати три дана, а затим следи завршно техничко уређење Мини-хидроцентрале ''Пчиња'' која би у току маја 2010. године требала да почне са сталним радом и производњом електричне енергије. Пуштањем у рад Мини-хидроцентрале ''Пчиња'' манастир Свети Прохор Пчињски решава свој велики проблем везан за коришћење електричне енергије с обзиром да се ради о објектима у комплексу манастира Свети Прохор Пчињски површине преко 3000 квадратним метара и о спољашњем осветљењу манастира Свети Прохор Пчињски.

[Зоран]

У Сурдулици конституисан Одбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених од стране бугарског окупатора у Првом светском рату

Среда, 21. Април 2010. 

Дана, 20. априла 2010. године, у просторијама општине Сурдулица, конституисан је Oдбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених у Првом светском рату од стране бугарског окупатора. За председника овог одбора изабран је проф. др Томислав Радојичић, из Сурдулице, а чланови одбора су: протојереј Владан Милутиновић, секретар Епархије врањске, господин Чеда Митић, председник Скупштине општине Сурдулица, господин Миомир Стојановић, представник Завода за заштиту споменика културе из Ниша, јереј Небојша Стојадинов, старешина храма Светог Ђорђа у Сурдулици, јереј Павле Кандић, старешина храма Светог Пантелејмона у Доњем Романовцу, господин Бобан Банковић, председник Црквене општине Сурдулица, господин Виктор Томић, председник Црквене општине Доње Романовце, господин Драган Момчиловић, секретар Удружења потомака ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године из Сурдулице, господин Небојша Дојчиновић, директор Техничке школе у Сурдулици, господин Александар Пешић и господин Бранислав Михајловић, књижевник из Сурдулице.

На састанку је усвојен и програм обележавања овог свечаног чина, који ће се обавити 29. маја 2010. године.

Састанку су, поред чланова одбора присуствовали: Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, председник општине Сурдулица господин Новица Тончев и директор Завода за заштиту споменика културе из Ниша господин Миле Вељковић са сарадницима, представници Црквене општине Сурдулица, представници Удружења потомака из Сурдулице и представници грађана Сурдулице.

По завршетку састанка, чланови одбора на челу са проф. др Томиславом Радојичићем обишли су обновљену Спомен-костурницу и уверили се да је у потпуности спремна да се у њу пренесу мошти сурдуличких мученика.

Текст Удружења ''Стара Сурдулица'' поводом обнове Спомен Костурнице у Сурдулици (пренесен у изворном облику):

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Први светски рат или Велики рат трајао је од 28. јула 1914. до 11. новембра 1918. године. Вођен је између два блока: Антанте: Велике Британије, Русије и Француске и Савеза Централних Сила: Немачке, Италије и Аустро-Угарске монархије. 1914. године формирана су три фронта: западни, источни и балкански у Србији. Те године, војне победе на сва три фронта остварио је савез Антанте. Међутим 1915. године, након Немачке офанзиве на Србију и одлуке владе Краљевине Србије, да се повуче из Србије, преко Албаније у Грчку и са Енглезима и Французима формира солунски фронт, становништво Србије доспело је под Немачко-Аустријско-Бугарску окупациону зону.

ЗЛОЧИНИ

Почетак окупације био је 30. октобра 1915. године. Дошло је до промене унутар савеза. Италија је напустила Савез Централних Сила и пришла савезу Антанте, а Бугарска и Турска пришле су Централним Силама, што се одразило на Србију.

Након повлачења Краља, владе, војног врха, војске и великог броја цивила, преостало српско становништво било је изложено злочинима окупатора. Почетак злочина био је новембар 1915. године, а са мањим прекидима трајали су до капитулације Бугарске, септембра 1918. године. У таквој ситуацији, због географског положаја, Сурдулица је постала центар где су из свих крајева Србије довођени заробљеници и даље интернирани у логоре или убијани. Селекција, да ли ће заробљеник бити убијен или одведен у логор, вршена је на основу окупаторских спискова из места одакле је заробљеник. У периоду од 1915. до 1918. године, кроз Сурдулицу, тачније ''Власину'' - стара пошта, прошло је око 180.000 заробљеника, већином интелектуалаца, свештеника, учитеља, трговаца, правника или имућних српских домаћина. Осим злочина над цивилима окупатор је уништавао и привредну инфраструктуру, спроводио пљачке цркава, иконостаса и црквених звона која су била изливена од племенитих метала.

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕН КОСТУРНИЦЕ

По завршетку I Светског рата, Сурдулицу је посетила Међународна комисија за ратне злочине, предвођена доктором Арчибалдом Рајсом проф. на лозанском Универзитету и Вилијамом Драјтоном, америчким новинаром. Он је 18. децембра 1918. године, направио извештај у вези окупаторских злочина у Сурдулици, у 15 тачака, где је између осталог стајало:

''...да је према броју идентификованих жртава, број сурдуличких жртава, између 3 000 и 4 000...; ...неке од жртава биле су и живе закопане...; ... локалитети где су пронађене масовне гробнице са костима били су: Дубока долина, Калифер, Јанкова ливада, Пискавица, Влашки Дол, Попов мост, Врла река, Романовска река, Дубрава и Радићеве њиве... „

Након завршетка рада Комисије, становници Сурдулице и околних села, предвођени свештеником Сребрном Благојевићем, кренули су са сакупљањем земних остатака жртава.

Тада се јавила идеја да кости жртава буду сахрањене у заједничкој Спомен Костурници, која би била саграђена на платоу испред цркве Светог Ђорђа. У једном комплексу била би Грађанска школа, за децу од 1. до 4. разреда основне школе и Костурница, у оквиру које би била Капела. На реализацији идеје, осим поменутог свештеника радио је и ''Одбор за прикупљање добровољних прилога за изградњу Спомен Костурнице'', који је основан 1919. године у Сурдулици. Председник одбора био је учитељ Мило Лекић, а одбор је бројао 26 чланова. Након његове смрти 1920. године, на челу одбора били су Стојан Ђорђевић - књижар и Милан Нешковић - службеник. 1921. године у редакцији Одбора излази ''Правилник Друштва за подизање споменика мучки убијеним Србима'' и почиње сакупљање прилога за Спомен Костурницу. Те године Краљ Александар и Пошта Краљевине СХС издала је таксену марку у вредности од 1 динар на којој је стајало ''За подизање Спомен Костурнице у Сурдулици''.

ИЗГРАДЊА СПОМЕН КОСТУРНИЦЕ

Камен темељац за изградњу школе и Костурнице постављен је 28. јуна 1922. године испред цркве Светог Георгија, а поставили су га Иван Рибар - Председник Народне Скупштине Краљевине, Љуба Давидовић - Председник Владе Краљевине СХС и председник Демократске странке, у присуству 20 народних посланика и грађана Сурдулице.

У то време кости које су сакупљене, положене су у привремену Костурницу изнад стрељачког дома - данашња Циган Маала.

Свечано отварање Комплекса било је 24. августа 1924. године. Тада водећи дневни лист ''Политика'' 23., 24. и 25. августа 1924., своју насловну страну посветила је догађајима у Сурдулици.

Капелу - Спомен Костурнице пројектовао је архитекта Влахо Буковац и Петар Поповић - начелник министарства грађевине. Била је изграђена од камена и мермера, у подножју је била крипта где је било смештено 10 сандука са костима жртава. О унутрашњем изгледу остало је мало података, осим да су биле фреске на зидовима. Спољни изглед сачуван је на оригиналним форографијама. Посебно место на зиду заузимала је лобања прободена бајонетом, из које крвник није могао да извуче бајонет након ударца, па је жртва тако и закопана. Прилог од 2.000.000 динара, колико је изградња коштала, држава је дала 800.000, Краљ 100.000, а остатак је сакупљен у облику прилога од стране народа. На Спомен плочи урезано је 101 име. То су била имена само оних жртава које су биле идентификоване.

ОТВАРАЊЕ

Први су у Сурдулици тог 24. августа 1924. године, стигли Патријарх српски Димитрије и Епископ Варнава у 07,00 часова, у пратњи министра војске и морнарице господина Хаџића и министра пољопривреде господина Куловеца. Дошли су у цркву где их је дочекао свештеник Сребрн Благојевић и одржали Литургију.

Долазак Краља Александра Карађорђевића и краљице Марије са осталим достојанственицима на територију општине Сурдулица, огласио је први плотун из топа у Дубрави у 09,50 часова. Затим је на сваки минут испаљен по један метак, укупно 31 метак, док Краљ Александар није ступио на мост Врле реке - код данашњег општинског суда. Ту га је дочекао Јаков Ивановић, председник општине Сурдулица. Краљ је прошао испод славолука од зелених грана, тробојки и црних застава, где је на таблама златним словима стајало: ''Врла Река, Дубрава, Стојкова Шума, Дубока долина, Радићева Бара, Калифер, Влашки Дол'' и кренуо у правцу цркве и Спомен Костурнице. Најпре је ушао у цркву, а затим кренуо према Грађанској школи и Спомен Костурници где га је дочекао народ и натпис: ''Добро нам дошао наш мили Краљу осветитељу гробова светих''. Прво је директор сурдуличке Грађанске школе, како је био њен званични назив, Љуба Алексић одржао говор, где је између осталог нагласио: ''...Све је почело од 40 наполеона који су нађени код жртве и били су први прилог за Спомен Костурницу...''.

Затим је Патријарх Димитрије почео опело, док је 10 сандука са костима преношено из привремене Костурнице у новоизграђену. Том приликом Краљица Марија је плакала, као и многобројни окупљени народ.

По завршетку опела, говор је одржао Краљ Александар Карађорђевић. Ово је део говора који је требао да буде завет будућим генерацијама, да је човекоубиство највећи грех: ''...Деца која се буду учила у овој школи имаће се чему научити. Нема школе широм наше земље која ће дати нараштајима, који кроз њу прођу, снажнију поруку љубави према народу. Поворке наших младића биће и духом и телом снажне да прихвате дело својих старијих и да очувају скупо стечену слободу... Јер закон над свима и обавезан је за све...''! Тада су Краљ и Краљица положили венац од сребрног ловоровог лишћа: '' Нашим мученицима - Александар и Марија''.

На крају, говор је одржао господин Сотир Радојичић: ''...Колико је страшна сурдуличка Голгота говори изјава господина Драјтона приликом ископавања жртава - Био бих најсрећнији да што пре напустим овај хаос...''!

Након ручка приређеног у част Краљу и Краљици у школи, високи достојанственици су кренули у правцу Санаторијума - болнице за плућне болеснике, која је такође тада свечано отворена.

ЕПИЛОГ

Од 1924. до 22. априла 1941. године, сваке године, на Видовдан, одржавано је опело у Спомен Костурници, као спомен на жртве. Али након априлског рата и окупације Србије 22. априла 1941. године, упали су окупаторски војници и демолирали Спомен Костурницу. 1943. године, окупатори су наредили ђацима Грађанске школе да у периоду од 3. до 17. фебруара скину циглу по циглу и сруше Спомен Костурницу.

Крипта је затрпана са земљом, а кости су разбацане свуда унаоколо. Тада је локално становништво тајно сакупило део разбацаних костију и сахранило их на старом сурдуличком гробљу. Данас, на месту где почивају кости сурдуличких мученика постоји мало Спомен обележје, јужно од цркве Светог Пантелејмона на старом сурдуличком гробљу. После II Светског рата све до 1989. године, није постојала иницијатива да се обнови ово Спомен обележје.

Тек тада је пронађен пројекат у Патријаршији у Београду и формиран је одбор за обнову Спомен Костурнице и из темеља је кренула обнова. Али је рат и распад Југославије, допринео да се стане са обновом. Тек 2004. године формирано је Удружење ''Стара Сурдулица'' на челу са професором Томом Радојичићем које је уз помоћ донатора и министарства за рад и социјалну политику обновило у оригиналном изгледу Спомен Костурницу. Сада је она опет у функцији, скоро 80 година после њене изградње.

[Зоран]

Рукоположење у манастиру Свети Прохор Пчињски

Четвртак, 22. Април 2010.

 

Дана, 22. априла 2010. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свети Прохор Пчињски уз саслужење свештенства и монаштва.

На Светој литургији, Епископ Пахомије, извршио је рукоположење у чин јерођакона монаха Теодора (Секулића), сабрата манастира Свети Прохор Пчињски.

[Зоран]

Монашење у манастиру Свети Прохор Пчињски

Среда, 21. Април 2010.    Монашења

На дан Светих апостола Иродиона, Агава, Руфа и других, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије служио је бденије у манастиру Светог Прохора Пчињског уз саслужење свештенства Епархије врањске.

Пред лицем Божијим, покрај кивота Светитеља, а из руку Анђела Цркве врањске, Владике Пахомија, у присуству свештенства, монаштва и благоверног народа из Епархије врањске и целе наше помесне Цркве, свој монашки завет у малу схиму положио је расофорни монах Теодор, сабрат манастира Светог Прохора Пчињског.

У току бденија, Епископ врањски Пахомије, дао је и благослов за ношење мантије искушенику манастира Свети Прохор Пчињски Стевану Игњацу.

Монах, то је најлепше сведочанство предања саборности и љубави, јер бити монах у православном предању не значи ништа друго него бити распет на Крсту љубави, и раширених руку грлити сву творевину и све људе Божије.

Дивни сведок такве љубави је Свети Отац наш Прохор Пчињски, од кога нико не одлази празан, већ окрепљен и укрепљен за нови живот и нови подвиг.

Светиња манастира Светог Прохора од свог оснивања до данас место је освећења и посвећења српског народа на овим просторима. Светитељу Пчињском у својим немоћима и тугама притицали су сви свети из рода нашега почевши од светог Симеона Мироточивог до преподобног оца Јуситна Ћелијског. Тако и данас у овим тешким временима за српски народ манастир Светог Прохора остаје и опстаје као необорива тврђава.