Свети Симеон Нови Богослов

[Сефора]

Обрати пажњу на то како је људима несхватљиво оно што се тиче божанствене природе.

Бог је Дух речено је, и опет: А Дух је Господ. Ако је, дакле, "Бог Дух" и "Дух је Господ", где су ту очинство и синовство ?

На почетку беше Логос! Зашто није рекао "Син", него "Логос" ?

Зато да би нас поучио

да нити је Бога Логоса ико знао као Сина пре него што је Он сишао и оваплотио се, нити Бога као Оца ?

Јер после очовечења Бога Логоса и ми верни познали смо Бога Оца као Оца, и Бога Логоса Који се оваплотио ради нас као Сина Божијег, сагласно ономе што је Отац са висине изрекао.

Јер Он каже: Ово је Син Мој љубљени, Њега слушајте.

А Син каже: Ја и Отац једно смо.

Тројица је једно Божанство, а тако се, како је речено, зове због лица и ипостаси.

Ниједан од Њих ни на који начин није претпостојао - нити Отац у односу на самога Сина, нити Син у односа на самога Оца, нити су обојица пре Духа, да би један био први у односу на другог. Јер Њихов почетак је заједнички, беспочетан и савечан.

Дакле, Тројица је један Бог, неизрецив, беспочетан, несаздан, непојаман, нераздељив, такав да ми не можемо ни да Га замислимо, ни да Га искажемо.

А што се тиче рођења у симболу вере ... Наиме, ту се каже да је Отац узрочник рођења Сина када је реч о телесном рађању ( оваплоћењу ), а не да је Отац родио Логоса.

А у вези са божанственим и непостојећим постојањем, и нерођеним рођењем, и неипостасном ипостасју и надсуштаственом суштаственошћу, или не знам како другачије то да назовем !?

Верујеш ли да је Бог триипостасан, беспочетан, нестворен, непојаман, неистражив, невидљив, и да се нити умом може разумети, нити речју исказати, као и то да је Он увек био Он сам, те да никада није имао ни почетак дана, нити година и векова, него да свагда јесте?

"Да", рећи ћеш.

А ако верујеш у то да је био, као што и јесте био, јединствени Бог Света Тројица, и да је, када је то пожелео, небо и земљу и све на њима привео из небића у биће и створио све небеске силе, а да је потом последњег међу свима њима створио и човека, и да не постоји ништа нити од онога што је на небу, нити на земљи нити под земљом што није приведено и настало из небића, а да је једино њихов Творац и саздатељ Бог несаздан, беспочетан и јесте свагда и пре свега - зашто се и ти сам, попут свих небеских сила, не поклањаш Творцу у тишини и са страхом, него себи дозвољаваш да разматраш и испитујеш Његову непојамну природу својом дрском и својевољном душом?

Говорити или зборити о Богу, истраживати оно што се односи на Њега, обзнањивати оно што је неизрециво и наводити на мисао да се да схватити оно што је свима несхватљиво - дрско је и знак је својевољне душе. Тако греше не само они који се усуђују да сами од себе нешто говоре о Богу, него и они који напамет уче и брижљиво изучавају оно што су у давнини богонадахнути богослови изговорили против јеретика и што припада писменом предању, али не како би из тога стекли неку духовну корист,него да би им се дивили слушатељи и да би их називали богословима.

То ме посебно жалости и унеспокојава - да помислим на то колико је страшно поступати тако и какав суд чека оне који се на то усуде.

Јер изражавати се о неизразивом непоуздано је и опасно.

То, дакле, исповедајући, ми верујемо и сведочимо свима другима који не сматрају дрскошћу да говоре и да истражују Божије ствари како је Бог триипостасан, Отац, Син и Свети Дух, Света Тројица, у Коју смо се крстили, у шта смо се уверили по дејствима и даровима Духа које смо доживели и на основу самих свештених установа и Еванђеља. А на који начин постоји Тројица, или када, или каква је и откуда је, Она Која је саздала све, ми, као саздани, не знамо.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/SvetiSimeonNoviBogoslov/SvetiSimeonNoviBogoslov01.htm

[Сефора]

А ако кажеш да је Отац први у односу на Сина, као Онога Који је од Њега рођен, и да је по томе превасходнији и већи, ја теби исто кажем да Син има првенство у односу на Оца, јер да се Он није родио, ни Отац се не би звао Оцем. Али ако Оца уопште стављаш испред Сина и називаш га првим као узрочника Синовљега рођења, ја одбацујем и то да је Он узрочник Синовљев.

Јер скривени смисао тога што говориш јесте тај да Сина није било пре него што се родио.

Видиш ли на какве нас противречности, да не кажем хуле, наводе таква расуђивања?

[Сефора]

А ако ти Оца називаш узрочником Сина, то кажем и ја, осим ако тиме не наводиш на скривену мисао да је Бог некада постојао сам, када није било Сина, а да је Њега родио касније, поставши узрочником Његовога постојања, што те удаљава од Бога и истине као хулника и прибрајате онима који нечастиво говоре како је Син створен од Оца. Јер само и помислити тако знак је сваке безбожности и нечастивости.

[Сефора]

Ми, наиме, говоримо да је отац узрочник рођења сина када је реч о телесном рађању.

Због тога ми и у вези са неизрецивим и божанственим рођењем Бога Логоса са једне стране кажемо да је узрочник Сина Отац, као што је и речи узрочник ум.

[Сефора]

Јер у случају нераздељиве и несмешане Тројице не треба да мислимо и говоримо нити о првом, нити о другом, нити о трећем, нити о већем или мањем, јер оно што припада божанственој и надсуштној природи савршено је неизразиво и неизрециво и људском уму непојамно.

[Сефора]

Размисли добро о смислу ових речи. Јер Он каже: Ја и Отац једно смо, ставивши Себе испред Оца. Зашто тако? Да би показао да је Он у свему са Оцем исте части и једнаке славе, те да нити је Отац први, премда је узрочник Синовљев, нити је Дух Свети трећи, иако од Оца исходи. Јер ако је Тројица од искони једно које се према ипостасима назива Тројицом, то значи да то једно не може да буде прво нити у односу на себе, нити у односу на своје ипостаси, јер нити једно није претпостојало другом, да би било прво у односу на оно што је просијало од њега. Јер једна Тројица је једно Божанство, а тако се, како је речено, зове због лица и ипостаси; и када се нераздељиво раздељује, а несливено сједињује, Бог се назива једном Тројицом, а ниједан од Њих ни на који начин није претпостојао - нити Отац у односу на самога Сина, нити Син у односа на самога Оца, нити су обојица пре Духа, да би један био први у односу на другог. Јер Њихов почетак је заједнички, беспочетан и савечан.

[Сефора]

Јер речи о томе како створи Бог човека, прах узевши од земље, и удахну у лице његово дах живота, и постаде му душа жива показују да је са душом заједно постојао наш ум и реч, при чему ниједно од њих није постојало, нити било раније, као да је све троје истовремено било једно и као да нам је дато као један дух живота) - дакле, као што међу њима није претпостојало једно, нити је нешто од њих било пре у односу на друго, будући да су једне суштине и природе, тако ни у светој и једносуштној и једночасној Тројици није једно претпостојало у односу на друго.

[Сефора]

Тако, дакле, ми се одвраћамо од Апостола Христових и божанствених Отаца, и читамо празнословља оних који се ни за шта друго не занимају[41], осим за то да умују и да подробно испитују оно што је и ангелима недостижно. Уместо да ...

Држимо нетакнутим и непоколебивим своје исповедање вере[42] које смо од њих примили са висине, веру у Оца и Сина и Светога Духа једног Божанства и несмешане и нераздељиве Тројице у Коју смо се крстили, Којом живимо и знамо и мислимо, од Које јесмо и бићемо у векове векова, као они који су од Ње добили битије и благобитије и Која је премудрошћу све привела из небића. Нека бисмо са Њом прешли одавде у мирне луке чистога живота, где је пребивалиште свих који се радују[43] и место оних који празнују у Духу, и Њој приличи свака слава, част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин.

[Сефора]

Међутим, ти који стремиш томе да тако богословствујеш, веруј у једнога Бога Који нити је рођен од кога другог (јер пре Њега нити беше нешто старије, нити је постало), нити је створио Себе Самога, како су неки крајње неразумни тврдили (јер немогуће је да оно што постоји настане само од себе), у једнога Бога у трима ипостасима Који свагда јесте и претпостоји и Који ће вечно бити. Јер не би могао нико ко исправно исповеда истину да каже да је неипостасан Онај Који је ипостасан и триипостасан, него, примајући знање на основу онога што је његово о ономе што је веће од њега, поклања се једном Божанству у трима ипостасима. Јер да није страстима закрио и помрачио лик Божији у себи, он би прво познао себе самога и знао да је од Саздатеља примио душу живу и ипостасну, а да је она троделна и да са собом има ум и словесност. И на тај начин према оно што је његово он премудрим и пресветлим умом умује о Богу. Наиме, Дух Који покреће са висине покреће га да умује, а посебно о томе да Бог и Отац, Који је свему из небића Својом Речју дао постојање и Који то чува и одржава силом Свога Духа, безвремено и вечно рађа једносуштног Сина, Који се нимало од Њега не одваја, са Којим саисходи и Божанствени Дух, једносуштан са Сином, од једносуштнога Оца. И тако исправно умујући и уједно исповедајући оно што је Божије, он показује да носи лик Саздатеља, душу словесну и умну и бесмртну, створену заједно са умом и речју, једносуштним и ипостасним. У супротном, он себе самога свакако оптужује као безумног и бесловесног. Јер откуда ће друго и по којим својствима он бити по лику Саздатеља, ако отпада од божанских својстава? А ако неко сведочи да све то [= дух, душу и словесност] има у себи и то себи са правом приписује, док свога Творца и Бога неразумно лишава поменутог, колико је у стању то да чини, такав се, по мом мишљењу, ништа не разликује од незнабожаца, да ипак не кажем од стоке или гмизаваца и звери.

[Сефора]

Е сада ...

Њега ми некада некада тројично исповедамо као Тројицу, појемо Му у одвојеним ипостасима, како нас је посветио у тајну лично један од триипостасног Божанства, Господ наш Исус Христос Који позива на крштавање у име Оца и Сина и Светога Дуxa и Који опет овако говори: Умолићу Oца и другог Утешитеља послаће вам, Духа истине, Који oд Оца исходи.

Овде нам благодат даје да разумемо потпуно јединство Оца, Сина и Светог Духа.

И тако, када усходимо ка Оцу и Богу у Духу Који нас заједнички узноси кроз Логоса и када Му пружамо руке и ка Њему подижемо очи, ми кажемо: Оче наш Који си на небесима.

А када у Духу Који умудрује приступамо Сину да Му принесемо молитве, ми изговоримо: " Боже, смилуј се нашим гресима."

И исто тако, призивајући Духа Светога, ми говоримо: "Душе Свети, Душе љубави, мира, вере, уздржања, ходи и настани се и остани у нама неразлучно, нераздељиво, освећујући и преображавајући наша срца, ... "

Дакле, ми не приносимо славопој једном Богу, него тројици, не раздељујући недељивост свецеле јединице, него као они који се поклањају:

1. Оцу Сину и Духу,

2. а у Сину Духу и Оцу,

3. а у Духу Оцу и Сину.

Тако је и свима нама сам оваплоћени Логос, разјаснио Своју једносуштност у свему са једносуштним Оцем и Духом, овако рекавши: Ја и Отац једно смо. Јер премда је Он и примио плот, Он ју је обожио и учинио духовном.

А опет на другом месту Он каже: Дух је Бог и који Му се клањају у духу и у истини треба да се клањају.

Ако је, дакле, Отац Дух, јасно је да је Дух и од Њега рођени Син. И то показујући, Павле каже: А Дух је Господ.

Дух је Дух Свети. Јер Света Тројица је неразделна, а у ипостасима назива се лично Отац, Син и Свети Дух, при чему је то један Бог, а име Му је Тројица Која, будући изнад свакога имена које се именује и речи и слова, надилази и превасходи свако поимање разумом.

Међутим, обрати пажњу овде на то како Свето Писмо каже да је један три.

Наиме, добро је да се поново вратимо на исто и да то кажемо, јер наслађивање таквим питањима ономе ко зна да у њима богодолично ужива увек доноси задовољство, а његова душевна осећања реч Божија освећује.

Бог je, каже, Дух, а то је и Син, како је речено. Ако је, дакле, Бог Дух, а Дух је Господ и ако Божанствено Писмо Господа назива Духом, онда је Бог Који се познаје у трима ипостасима један Дух.

То сазнавши и тиме правилно посвећен у тајне о божанском, немој тражити да подробно испиташ ништа више од тога, него прими то само вером и ту се заустави, будући уверен и исповедајући да је оно што је изнад тога савршено непостижно.

Речи људске су пролазне и празне, а Реч Божија је жива и делотворна. Зато, браћо и сестре читајте Јеванђеље, јер Бог је и Онај који подстиче на добро душу човека у којој обитава и постаје у њој свако добро. И она није лишена ниједног добра када у себи има Бога, него се испуњава и преизобилује свагда у свим тим скривеним добрима Божијим, живећи и радујући се заједно са чиновима небеских сила, чега да се и сви ми удостојимо и да у изобиљу окусимо, благодаћу и човекољубљем Господа нашега Исуса Христа, који је и Бог и Син Божији и Свети Дух, Којем приличи слава, сада и свагда и у векове векова. Амин.

Свети Симеон Нови Богослов

[РАТНИК]

pravopop

algabacaju

kolo2

:group111: