Патријарх српски у Линцу и Бечу: Косово је наша незалечива рана

[Зорица екс Милева]

Патријарх српски у Линцу и Бечу: Косово је наша незалечива рана

Првојерарх Српске православне цркве (СПЦ), Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, посетио је јуче Линц у Горњој Аустрији, град у коме живи око 7.000 Срба. Патријарх је Свету Архијерејску Литургију служио у храму Св. Василија Острошког.

Патријарху Српском су саслуживали, поред надлежног архијереја, Преосвећеног Епископа средњоевропског Г. Константина, Његово Блаженство Архиепископ охридски и митрополит скопски Г. Јован, и Преосвећена Господа Епископ далматински Г. Фотије и викарни Епископ моравички Г. Антоније. Осим архијереја, у служењу Свете Литургије учествовало је и четрнаест свештеника и четири ђакона. Присутни су били и великодостојници римокатоличке цркве, бискуп-дијецезан Линца Лудвиг Шварц и умировљени бискуп Максимилијан Ајхерн. Св. Литургији су присуствовали и представници републичких власти Горње Аустрије и града Линца као и генерални конзул Зоран Јеремић из Линца и конзулица Јелица Димитријевић из Салцбурга. Овом приликом надлежни парох, о. Драган Мићић, одликован је правом ношења напрсног крста.

У својој проповеди, Његова Светост је пожелео вернима да им «подари снагу, мудрост и љубав» да превазиђу све разлике. Позвао их је да живе у слози и љубави, како налаже Хришћанство. Патријарх је у Линцу поменуо и тему јужне српске покрајине и назвао Косово и Метохију «нашом незалечивом раном». У овом контексту, Његова Светост Патријарх подсетио је и да је током Другог светског рата са Косова и Метохије прогнано око 250.000 Срба.

У аустријским медијима веома позитивно су примљени ставови Његове Светости, који се одлучно залаже за међуцрквени дијалог са Римокатоличком црквом и прикључење Србије Европској Унији, али непоколебиво заступа став о српству Косова и Метохије.

Након ручка у просторијама Црквене општине Линц, висока делегација СПЦ посетила је Маутхаузен, где се налази гробље из Првог светског рата. Тада је у заробљеничком логору Маутхаузен умрло око 8.000 Срба, који су сви тамо и сахрањени. Његова Светост је јуче осветио земљиште на којем ће се градити православна гробљанска капела. Након тога, Његова Светост се са пратњом вратио у Беч, где је посетио храм Васкрсења Христова у Другом Кварту и у њему присуствовао вечерњем богослужењу. У пратњи Његове Светости био је, поред Епископа који су служили у Линцу, и Преосвећени Епископ женевски Г. Михаило из Руске православне цркве. У кратком обраћању народу након вечерња, Патријарх је позвао вернике да чувају своју свету веру, која је осведочена апостолским предањем. Првојерарх СПЦ позвао је православне Србе у Аустрији да буду «достојни представници нашег народа» и амбасадори своје отаџбине.

Данас Његова Светост служи Свету Архијерејску Литургију у Храму Васкрсења Христова у Другом Кварту Беча (Engerthstr. 158) са више архијереја и свештеника. Очекује се и присуство римокатоличког кардинала Кристофа Шенборна, надбискупа Беча. У 16 часова, Патријарх ће присуствовати «Прослави имена Маријиног» у бечкој Градској хали, а затим је позван на пријем код фрањеваца.

Информативна служба Српске православне епархије средњоевропске

[Адмирал]

  Цитат

Патријарх српски у Линцу и Бечу: Косово је наша незалечива рана

Првојерарх Српске православне цркве (СПЦ), Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, посетио је јуче Линц у Горњој Аустрији, град у коме живи око 7.000 Срба. Патријарх је Свету Архијерејску Литургију служио у храму Св. Василија Острошког.

Патријарху Српском су саслуживали, поред надлежног архијереја, Преосвећеног Епископа средњоевропског Г. Константина, Његово Блаженство Архиепископ охридски и митрополит скопски Г. Јован, и Преосвећена Господа Епископ далматински Г. Фотије и викарни Епископ моравички Г. Антоније. Осим архијереја, у служењу Свете Литургије учествовало је и четрнаест свештеника и четири ђакона. Присутни су били и великодостојници римокатоличке цркве, бискуп-дијецезан Линца Лудвиг Шварц и умировљени бискуп Максимилијан Ајхерн. Св. Литургији су присуствовали и представници републичких власти Горње Аустрије и града Линца као и генерални конзул Зоран Јеремић из Линца и конзулица Јелица Димитријевић из Салцбурга. Овом приликом надлежни парох, о. Драган Мићић, одликован је правом ношења напрсног крста.

У својој проповеди, Његова Светост је пожелео вернима да им «подари снагу, мудрост и љубав» да превазиђу све разлике. Позвао их је да живе у слози и љубави, како налаже Хришћанство. Патријарх је у Линцу поменуо и тему јужне српске покрајине и назвао Косово и Метохију «нашом незалечивом раном». У овом контексту, Његова Светост Патријарх подсетио је и да је током Другог светског рата са Косова и Метохије прогнано око 250.000 Срба.

У аустријским медијима веома позитивно су примљени ставови Његове Светости, који се одлучно залаже за међуцрквени дијалог са Римокатоличком црквом и прикључење Србије Европској Унији, али непоколебиво заступа став о српству Косова и Метохије.

Након ручка у просторијама Црквене општине Линц, висока делегација СПЦ посетила је Маутхаузен, где се налази гробље из Првог светског рата. Тада је у заробљеничком логору Маутхаузен умрло око 8.000 Срба, који су сви тамо и сахрањени. Његова Светост је јуче осветио земљиште на којем ће се градити православна гробљанска капела. Након тога, Његова Светост се са пратњом вратио у Беч, где је посетио храм Васкрсења Христова у Другом Кварту и у њему присуствовао вечерњем богослужењу. У пратњи Његове Светости био је, поред Епископа који су служили у Линцу, и Преосвећени Епископ женевски Г. Михаило из Руске православне цркве. У кратком обраћању народу након вечерња, Патријарх је позвао вернике да чувају своју свету веру, која је осведочена апостолским предањем. Првојерарх СПЦ позвао је православне Србе у Аустрији да буду «достојни представници нашег народа» и амбасадори своје отаџбине.

Данас Његова Светост служи Свету Архијерејску Литургију у Храму Васкрсења Христова у Другом Кварту Беча (Engerthstr. 158) са више архијереја и свештеника. Очекује се и присуство римокатоличког кардинала Кристофа Шенборна, надбискупа Беча. У 16 часова, Патријарх ће присуствовати «Прослави имена Маријиног» у бечкој Градској хали, а затим је позван на пријем код фрањеваца.

Информативна служба Српске православне епархије средњоевропске

Kritičari ocenjuju da je poslednjih godina odnos Srpske pravoslavne crkve prema ostatku hrišćanskog sveta sve više sektaški i da SPC vodi politiku izolacionizma. Na čitavu katoličku crkvu se gleda isključivo kroz Nezavisnu državu Hrvatsku, Pavelića, pokolje i Jasenovac. Odnos prema pravoslavnoj Vaseljenskoj patrijaršiji je takođe loš zbog toga što se SPC protivi njenom ekumenskom opredeljenju.

Izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava ocenjuje da Srpska pravoslavna crkva zapostavlja univerzalne poruke Jevanđelja, klizeći u nacionalizam, i da su dva glavna obeležja njenog delovanja antikomunizam i filetizam, kojima pokušava sprovesti „čišćenje“ srpskog nacionalnog identiteta od posledica komunističke ideologije.Pojava nacionalizma u crkvi je postala predmet kritike ne samo laičke javnosti, već i pojedinih episkopa SPC, koji ovakvo delovanje ocenjuju kao „gradnju građevine raskolničkog duha“.Vladika Grigorije podseća da skrivanje iza ideje srpstva, svetosavlja i „čuvarke narodnog bića“, pokazuje „nespremnost i nesposobnost za pastirske izazove vremena“, odnosno „nesposobnost da budemo Crkva“.Srpsku pravoslavnu crkvu danas mnogi kritikuju i zbog ne spominjanja srpskih ratnih zločina, a posebno jer još uvek nema javnog pokajanja za masakr u Srebrenici.

[Дејан]

NOVI VETAR BLIZINE I PRIJATELJSTVA

Kardinal Šenborn predaje Patrijarhu Irineju relikvijar sa česticom moštiju Sv. Nikolaja Čudotvorca

Patrijarh srpski u poseti kardinalu Šenbornu, austrijskom predsedniku Fišeru i bečkom gradonačelniku Hojplu

(BEČ) Današnji dan posete Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Irineja Austriji bio je obeležen dijalogom sa predstavnicima Crkve i države. Patrijarh je najpre doručkovao kod bečkog nadbiskupa, kardinala Kristofa Šenborna u Nadbiskupskoj palati pored katedrale Sv. Stefana, a zatim posetio austrijskog saveznog predsednika Hajnca Fišera u dvorcu Hofburg i bečkog gradonačelnika Mihaela Hojpla u Gradskoj skupštini.

Prilikom susreta sa kardinalom Šenbornom vladala je atmosfera velikog međucrkvenog prijateljstva. Kardinal je naznačio da je poseta Patrijarha srpskog «znak zajedništva u veri i zajedničkog zalaganja da u ovom gradu i zemlji delamo kao Hrišćani». Prvojerarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) naglasio je da se nada da će poseta Beču «biti plodonosna, ne samo sada već i u budućnosti».

U toku doručka sa Patrijarhom, kardinal Šenborn je rekao: «Za nas kao Katoličku crkvu predstavlja duboku duhovnu radost da doživimo raznolikost hrišćanskih crkava u našem gradu i našoj zemlji. I to sve u duhu zajedništva, međusobnog poštovanja, međusobne ljubavi i međusobne pomoći.» Kardinal je takođe izrazio nadu da će Srbi koji žive u Austriji sačuvati svoju veru. «Bez vere je čovek bez otadžbine», pozvao se Kardinal na jučerašnju propoved Njegove Svetosti u hramu Vaskrsenja Hristova u Beču. Prilikom rastanka, kardinal je Patrijarhu srpskom poklonio jednu česticu moštiju Sv. Oca Nikolaja Mirlikijskog, Čudotvorca, što je Njegovu Svetost veoma obradovalo.

Patrijarh srpski je odgovorio da između Austrije i Srbije oseća jedan «novi vetar, vetar blizine, vetar prijateljstva», koji bi za sve mogao da bude koristan. Naglasio je svoju zahvalnost prema austrijskoj državi, koja je Srbe prihvatila «uz puno poštovanje njihove Vere, njihove tradicije i kulture.» Austrijska država je osim toga omogućila da se vaspitanje srpske dece nastavi u okviru njihove sopstvene tradicije, istakao je Patrijarh, misleći pre svega na činjenicu da se u Austriji pravoslavna veronauka predaje kao obavezni predmet u državnim školama. Njegova Svetost darovao je Kardinalu Šenbornu jednu ikonu Sv. Save.

Nakon doručka kod Kardinala, Patrijarh se sastao sa saveznim predsednikom Republike Austrije u bečkom dvorcu Hofburg, predsednikovoj rezidenciji. Nakon razgovora sa Fišerom, Episkop bački G. Irinej, port-parol Sv. Arhijerejskog Sabora i Sv. Arhijerejskog Sinoda, rekao je našoj Informativnoj službi: «Njegova Svetost i cela delegacija su bili veoma zadovoljni prijateljskim prijemom. S naše strane je naglašena važnost austrijskog poznavanja situacije na Balkanu: to nije uvek slučaj u Zapadnoj Evropi. Austrija bi stoga mogla da pomogne pri traženju rešenja za probleme i krizna žarišta, kao što je na primer Kosovo i Metohija. Predsednik Fišer je izuzetno dobro obavešten o situaciji na Balkanu i kulturno-istorijskoj pozadini konflikta, o kojem znalački govori.» Prvojerarh SPC pohvalio je, po izveštavanju agencija APA koja se oslanja na izvore u Hofburgu, uvođenje pravoslavne veronauke u austrijske državne škole i govorio o ulozi Austrije i posebno Beča u razvoju srpskog jezika i kulture.

Nakon prijema kod saveznog predsednika Fišera, delegacija SPC se uputila u bečku Gradsku Skupštinu gde ju je primio Mihael Hojpl, gradonačelnik Beča. U svom pozdravnom govoru, Hojpl je opisao Beč kao mesto susreta kultura i religija. Podsetio je na tradiciju religiozne tolerancije u Beču, kao i na činjenicu da su pravoslavni Srbi već vekovima prisutni u austrijskoj prestonici. Hojpl se pozvao na jednu raniju besedu Njegove Svetosti u kojoj je Parijarh govorio o važnosti dijaloga. Hojpl je u tom kontekstu naglasio da je upravo Beč mesto dijaloga Istoka i Zapada.

Njegova Svetost je u svom odgovoru na pozdrav gradonačelnika naglasio da su se Srbi još u toku prethodnih vekova integrisali u bečki i austrijski život. Oni su takođe doprineli brojčanom uvećanju grada: danas je Beč po veličini četvrti srpski grad. Patrijarh je i u obraćanju Hojplu rekao da ga raduje da su Srbi u Austriji prihvaćeni. Njegova Svetost se na kraju posete upisao u «Zlatnu Knjigu» grada Beča.

U jednom intervjuu koji je nakon današnjih poseta u Beču dao srpskim medijima, Patrijarh je ponovo naglasio da u Austriji Rimokatolička crkva i država pomažu Srbima da neguju svoju duhovnost, na čemu im je izrazio blagodarnost. Pomenuvši da u Beču danas postoje tri srpska pravoslavna hrama, Patrijarh je posebno istakao crkvu Vaskrsenja Hristova u Drugom Kvartu Beča, koja pleni «svojom veličinom i svojom opremom», kao i srpsku pravoslavnu crkvu u Lincu.

Njegova Svetost Patrijarh Irinej doputovao je 10. septembra u Beč na poziv Preosvećenog Episkopa srednjoevropskog G. Konstantina. Neposredan povod bila je proslava 150 godina od osnivanja Srpske pravoslavne crkvene opštine Sv. Save u Beču 1860. godine. U toku svoga boravka, Patrijarh je služio i prisustvovao bogosluženjima u Beču i Lincu. Njegova Svetost se sutra vraća za Beograd.

U Beču živi oko 100.000 Srba koji raspolažu sa tri pravoslavna hrama u kojima služi šest sveštenika i jedan đakon. U Beču se takođe nalazi i jedno od zvaničnih sedišta Episkopa srednjoevropskog, koji je od svog stupanja na episkopski tron u Austriji osnovao 14 novih parohija, koje su sve popunjene i obezbeđene. Pravoslavna veronauka se predaje kao obavezni predmet za pravoslavne učenike u austrijskim školama od školske 1992/93. godine, a SPC je pravno priznata na isti način kao i tradicionalne austrijske crkve.

[Адмирал]

  Jugoslovenski ratovi

Početkom jugoslovenske krize, Srpska pravoslavna crkva dobija sve veći prostor na političkoj sceni u Srbiji. Na vanrednom zasjedanju Svetog arhijerejskog sabora u januaru 1991. odlučeno je da se bez Crkve ne mogu donositi nikakve političke odluke koje se tiču Srba:

Teritorije pod srpskom kontrolom (1991-1995)“ Ničije pogodbe sa nosiocima vlasti u Srbiji koja nema mandat da istupa u ime čitavog srpstva ili sa organima jugoslovenske federacije ili komandujućim strukturama jugoslovenske vojske ne obavezuju srpski narod kao cjelinu bez njegove saglasnosti i bez blagoslova duhovne matere, Pravoslavne srpske crkve.

Tokom jugoslovenskih ratova 1990-ih godina mnogi učesnici ratova su se pozivali na Srpsku pravoslavnu crkvu, tražili podršku Srpske pravoslavne crkve i često je dobijali. Među njima su bili mnogi srpski političari, vojnici, vojni komandanti, uključujući i komandante paravojnih formacija, novinari, pesnici, pisci, itd.S druge strane, mnogi predstavnici SPC su javno podržavali srpske vojne i paravojne formacije. Trijada svetosavskog nacionalizma - bog na nebu, kralj u državi, domaćin u porodici - postaje veoma frekventna u govorima nacionalističkih prvaka. U to vreme, svetosavski nacionalizam postaje dominantna struja unutar crkve. Kao glasnogovornike nacionalizma unutar Crkve 1990-ih godina, kritičari navode sledeća četiri episkopa: Amfilohija Radovića, Artemija Radosavljevića, Atanasija Jevtića i Irineja Bulovića. Atanasije Jeftić i Amfilohije Radović su javno tražili spajanje svih srpskih krajeva u Ujedinjene srpske zemlje.Nacionalistička struja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je smatrala Velimirovićevu rehabilitaciju načinom da se srpsko nacionalno biće „pročisti od sablasti komunizma“. Mošti vladike Nikolaja prenete su u Srbiju u maju 1991. godine, u danima kada je otpočinjao rat na teritoriji bivše Jugoslavije.

Episkop Filaret Mićević tokom jugoslovenskih ratova.Iako se srpski patrijarh Pavle otvoreno izjašnjavao protiv nacionalizma, nije mogao da zaustavi episkope u ratnim vremenima. Suočavajući se sa zahuktalim nacionalizmom, srpski patrijarh je apelovao: „Budimo ljudi, iako smo Srbi“. Međutim, i sam srpski patrijarh je bio izložen kritikama zbog svoje uloge u jugoslovenskim ratovima. Pavle je u svom pismu 1991. godine tokom rata u Hrvatskoj izjavio:"Srbi ne mogu da žive sa Hrvatima ni u kakvoj državi. Ni u kakvoj Hrvatskoj" Kratko vrijeme potom Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve donosi u prvom mjesecu 1992. godine odluku da ne priznaje granice između jugoslovenskih republika

“ Tamo gde se prospe srpska krv i padnu srpske kosti, to mora biti srpska zemlja. ”

  Vladika Nikanor[

Uoči rata u Hrvatskoj, zvaničnici SPC su izjavljivali da teritorije na kojima žive Srbi »ne mogu ostati u sastavu bilo kakve nezavisne Hrvatske, već se moraju naći pod zajedničkim državnim krovom sa današnjom Srbijom i svim srpskim krajinama«. Tadašnji arhimandrit Filaret je javno pozivao na rat putem medija i išao na ratom zahvaćene prostore hrabreći srpske dobrovoljce. Njegova slika u mantiji sa puškomitraljezom isred tenka, koja je obišla svet, do danas izaziva žestoke kritike. Filaret je kasnije unapređen u episkopa eparhije mileševske.

Tokom rata u Hrvatskoj, gornjokarlovački Episkop SPC Nikanor je osuđivao one mirotvorce koji bi da mire Srbe i Hrvate, "te vjekovne neprijatelje". Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović je bio umeštan u ratna zbivanja na dubrovačkom ratištu. On je u jesen 1991. obilazio crnogorsku vojsku koja je vršila opsadu Dubrovnika i delio im krstiće i ikonice. Novembra 1991. godine Amfilohije je epskom pesmom "Mojkovačka bitka" izvođenom uz gusle hrabrio rezerviste podgoričke brigade „Veljko Vlahović“ na dubrovačkom ratištu. Amfilohije Radović je na Petrovdan 12. jula 1991. godine u cetinjskom manastiru primio Željka Ražnatovića Arkana, vođu srpske paramilitarne formacije „Tigrovi“, koji je sa svojom jedinicom pušten da uđe u manastir pod punim naoružanjem.Nakon pada Vukovara 18. novembra 1991. 'Pravoslavlje' je objavilo da deca Vukovara dišu radošću i srećom jer su oslobođena. Dalmatinski episkop Longin je blagoslovio srpke vojne i paravojne jedinice u Hrvatskoj. Kada je prvi put potpisano primirje u Hrvatskoj, episkopi SPC su objavili da nijedna vlada u ime srpskog naroda nema pravo da potpisuje nikakva primirja bez blagoslova svoje crkve.

Episkop Vasilije Kačavenda blagosilja mladiće za odlazak u rat.Tokom rata u Bosni i Hercegovini zvorničko-tuzlanski episkop Vasilije Kačavenda je u Bijeljini držao ratnohuškačke govore i javno podržavao politiku Radovana Karadžića. Ovaj episkop SPC je takođe poznat po blagosiljanju mladića za odlazak u rat. Kada je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić zamolio hercegovačkog episkopa Atanasija da ga obavesti ima li na terenu njegove eparhije nekih zločina koje čine srpske trupe, ovaj je odgovorio da je on vladika srpskom pravoslavnom narodu, a ne nekim tamo muslimanima ili nekim drugim i da on brine o svome narodu koji je žrtva i paćenik. Na osnovu ovoga analitičar Pavle Rak zaključuje da je Atanasije Jeftić kao plemenski vođa brinuo o ratnom uspehu svoga plemena, a ne kao episkop o dušama svoje pastve, jer ga nije interesovalo čine li ti ljudi zločine ili ih ne čine.Odnosi rukovodstva SPC i RS su bili veoma blisku, veronauka je tamo uvedena u škole, episkopi su prisustvovali zasedanjima Parlamenta, savetovani su prilikom svih važnijih odluka, a sam Radovan Karadžić je izjavljivao kako za svaku svoju odluku mora da se konsultuje sa episkopima ili patrijarhom.

Patrijarh Pavle sa Karadžićem i Mladićem tokom rata u BiH.Crkva se okreće od Miloševića nakon što on prestaje da podržava bosanske Srbe. Tokom '93 i '94. Crkva veliča ratno rukovodstvo bosanskih Srba, naglašavajući da Radovan Karadžić i Biljana Plavšić idu svetolazarskim putem.U poodmaklim godinama rata u BiH, kada su već neki poslanici Republike Srpske bili spremni na kompromise, srpska crkva je zastupala militantniji stav, suprotstavljajući se raznim mirovnim predlozima, kao što je Vens - Ovenov plan iz 93. godine, a zatim plan Kontakt grupe iz 94. godine, i insistirajući da nema uzmaka sa zaposednute teritorije. Na teritoriji Republike Srpske porušene su gotovo sve džamije (ukupno 1.186) i veliki broj katoličkih crkvi (preko 500), što crkva nije osudila. Neki sveštenici, poput episkopa Vasilija Kačavende, su čak optuženi za silovanje bosanskih žena i devojčica.

Povodom Dejtonskog sporazuma Slobodan Milošević je tražio da patrijarh aminuje ovlašćenja koju su mu bosanski Srbi dali u vezi sa pregovorima. Patrijarh je to potpisao, ali je Sinod već u jesen 1995. odlučio da je taj potpis nevažeći. 1996. godine episkop Amfilohije Radović je uredio zbornik Jagnje Božije i zvijer iz bezdana, u kome se izlaže pravoslavna filozofija rata. Knjiga sadrži doprinose mnogih srpskih sveštenika i učenjaka, među kojima je i Radovan Karadžić. Ovaj zbornik prvenstveno služi da opravda srpski rat u Bosni i da posluži kao "filozofska" opozicija anti-ratnoj literaturi objavljenoj u Jugoslaviji. 1997. godine srpski patrijarh Pavle je potpisao deklaraciju za obustavljanje postupka Haškog tribunala protiv Radovana Karadžića.

1998. godine kriza na Kosovu se razbuktavala. Jedan od monaha iz raško-prizrenske eparhije, Sava Janjić je progovorio o stradanjima Albancima na Kosovu, što je bio prvi put da neki pripadnik Srpske pravoslavne crkve pokaže brigu za položaj Albanaca.

[Зорица екс Милева]

Ево шта каже Пресс на исту тему:

Патријарх за помирење Православне и Римокатоличке цркве

Патријарх српски Иринеј заложио се данас у Бечу за помирење Православне и Римокатоличке цркве и нагласио да је Косово и Метохија било вековима српска земља и да је то колевка српске културе и историје.

"Морамо да учинимо све да се ове две цркве (Православна и Римокатоличка) врате себи и да путеви који су раздвајали поново приближе, јер је то жеља Божија", истакао је патријарх српски.

У обраћању верницима у храму Васкрсења Христова где је, заједно са владикама српске, руске и румунске цркве, служио архијерејску литургију, он је нагласио да Косово, та света земља, која је за Србе исто као и за јеврејски народ Јерусалим, вековима припада Србима.

Тамо се, како је истакао, налазе највеће српске светиње, међу којима је и Пећка патријаршија, у којој ће за две недеље бити устоличен, подсетио је патријарх Иринеј.

"Хоће ли патријарх бити устоличен у некој туђој земљи? Косово и Матохија је вековима било српска земља.Та земља је колевка српске културе, у којој је почела историја нашег народа и где је достигнут зенит", рекао је патријарх Иринеј.

Патријарх је истакао да је највеће искушење за српски народ данас на Косову и Метохији.

"Ових дана се расправља о Косову и Метохији у највишим институцијама света. Једино што нам преостаје јесте да се молимо Богу, који чини чуда и чудеса, за Косово и Метохију да осени духове оних који одлучују о судбини Косова и Метохије", нагласио је он.

Архијерејску литургију саслуживали су епископ средњеевропски Константин, далматински Фотије, бачки Иринеј, моравички Антоније, руски Михајло, румунски Серафим, архиепископ охридски Јован, као и митрополит Васељенске патријаршије и егзарх за Аустрију Михаил, као и српски свештеници и ђакони из Аустрије и Немачке.

Архијерејској литургији у храму Васкрсења Христова присуствовао је надбискуп бечки кардинал Кристоф Шенборн.

После подне патријарх Иринеј присуствоваће "Прослави имена Маријиног", а потом пријему Фрањеваца.

Патријарх Иринеј допутовао је у Аустрију поводм 150. годишњице српске православне црквене општине Свети Сава у Бечу.

Он ће се сутра састати и с представницима аустријске државе - председником Хајнцом Фишером и градоначелником Беча Михаелом Хојплом.

(Тањуг)

[Дејан]

http://www.spc.rs/sr/nova_crkva_za_srbe_u_becu