Глад за добрим делима

[Огњен]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6634.msg181056.html#msg181056

Врло инспиративно размишљање Светог Теофана Затворника на данашње читање.

...Таква је истинска врлина - дела и само дела, а не o6paћa пажњу на оно што је учињено. Она увек заборавља оно што је за њом, стремећи ка ономе што је пред њом. Код оних који су испуњени добротом, то се одвија као по природи. Снажан човек подиже велики терет без напора, а слаби се напреже и са малим товаром. Тако и снажни добротом свако добро дело врши без напрезања, чим му се само укаже прилика. Сиромашни добротом, пак, без напора ништа не може учинити. Прилика му је пред очима, а он се све погледа и све се осврће. Добро срце је жедно доброг дела и није задовољно када не нађе довољно прилика да своју жељу испуни, као што човек не бива сит док се не наједе. Гладан човек не заборавља јело све док не утоли глад. Кад је, пак, глад утољена, јело се заборавља. Тако и онај ко је истински добар стално мисли на добро дело све док га не уради, а затим га одмах заборавља.

Бити гладан да чиниш добро. Колико је то страно... (неприродно или натприродно?)  савременом духу времена?

[sqny]

Бити гладан да чиниш добро. Колико је то страно... (неприродно или натприродно?)  савременом духу времена?

Mislim da nemamo razloga da verujemo da je ikada bilo puno bolje pravopop .

[Огњен]

Бити гладан да чиниш добро. Колико је то страно... (неприродно или натприродно?)  савременом духу времена?

Mislim da nemamo razloga da verujemo da je ikada bilo puno bolje pravopop .

Можда није било боље али је сигурно било другачије. Људи су све више окренути себи. Све је јачи себецентризам. Више се не играју кола, сада игра свако за себе и често са намером да привуче пажњу било како. Исто је и са "уметношћу". Није битно шта је - само нека људи чују за МЕНЕ. Прославе и празници губе сваки други смисао до величање оног ко га организује. То је дух нашег времена. Себецентризам.

[sekastarča]

То јесте неприродно савременом духу времена! Јер истинско добро дело не прима плату, оно скровито учињено и не добија овоземаљске хвале и славе, као да га није ни било... Сабире у кесу нераспадљиво. Зато што га очи овога света не виде, оно нема ''плодова'' овоземаљсих, то је у очима овога света расипање, то је ''лудост'', лудост која је мудрост у Божијим очима... Савремени, али и дух сваког времена, гледа овоземаљским очима и не само да тако гледа, већ и човек очекује да се добро врати добрим. Чак и када би чинила бројна дела у скровитости, за која не би добила ни плате ни награде, дође дан када би у некој неправедној осуди, када би ме неко понижавао и лажно оптуживао, да би се бранила износећи сва добра која сам чинила, не би ли се одбранила, јер сам јелте неправедно оптужена... Што значи да ипак чиним за плату, макар и за одбрану у случају зла, као ас у рукаву... Господ не чини тако, он заборавља све што је чинио и на суду, пред Пилатом ћути.

И да додам да јесте неприродно и јесте лудост, али је присутна. Јер се и у савременом духу времена нађе мирођија да га зачини!  pravopop