dnevni svetitelji

[sasluzitelj]

ako Bog da od danas pa na dalje postavljamo zivotopise dnevnih svetih poces od danas 06. jula 2009. po novome kalendaru

[marija]

nešto kao Prolog?

[sasluzitelj]

dosta sire i sadrzajnije ali na taj kalup

[suza]

ako Bog da od danas pa na dalje postavljamo zivotopise dnevnih svetih poces od danas 06. jula 2009. po novome kalendaru

opet kalendar u pitanju ,znacili to daje isto kao na svetigori linku sto postavljaju jel po tome kalendaru ,nikako da ukapiram

[sasluzitelj]

nasa Sveta Crkva danas 06, jula 2009. gonine proslavlja

svetu mucenicu Agripinu koja je rodom bila Rimljanka, blagocestivog zivota, ispunjena vrlinama i podvizima. Postradala je u vreme gonjenja cara Valerijana  (253 - 259) predhodno poretrpevsi velik[pre][/pre]a mucenja, Njene svete mosti hriscanke Vas, Pelagija i Agatonika tajno su prenele na Siciliju, odakle su oko XI prenete u Konstantinopolj.

takodje danas se vrsi liturgijski spomen i sledecih ugodnika Bozijih

mucenika Evstohija, Gaja, Provija, Urvana i drugih s njima postradalih (IV vek),

prepodobnog Artemija Verkolskog (+1545)

svestenomucenika Mitrofana arhiepiskopa Astrahanskog (+1919)

svestenih novih mucenika Aleksandra, Aleksija, Petra, prezitera ruskih (+1918)

Takodje se vrsi secanje na

Drugi prenos mostiju svetitelja Germana arhiepiskopa Kazanskog (obavljen 1714)

Cudotvorne ikone Presvete Bogorodice

Vladimirsku (projavljena 1480)

Umiljenije Pskovo-pecersko

takodje se vrsi saborni praznih ugodnika Bozijih u Vladimiru prosijavsih

Da bismo osvezili ovu rubliku predlazem sledece da postavljamo pitanja i rsudjivanja vezano za svete ugodnike, spomene praznika i td.

Dakle za pocetak predlazem

diskusiju na temu Kako je Bog nadahnjivao svete mucenike da izdrze podvige u drevna vremena ili savremeno doba

kako pravilno posmatrati postovanje cudotvornih ikona

Diskusije cemo voditi u novoj temi koja ce se zvati Diskusije i rasudjivanje o temi dnevni svetitelji

[marija]

Агрипина, чистија од крина.
Обручница Божијега Cинa,
Светлија joj душа од пламена,
A тврђа joj вера од камена.
Под шибом сe Господу мољаше.
У ранама псалме псалмоваше,
Свим прашташе, све благосиљаше,
Ко стуб крвав на суду стајаше.
Кад joj кости беху сакрушене.
Ангел сиђе — ране залечене!
Нo кад нове муке налегоше,
Агритшу силе издадоше,
Агрипина дух Богу предаде,
Душа оде, a тело остаде.
Свете мошти свете Агрипине
Одбрана су земље Сицилије.
Лекарство су невољних и болних
A заштита од хорди убојних.
Молитвама свете Агрипине
Нека и нас многа беда мине.

[marija]

1. Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).

2. Свети Никита, епископ ремесијански. Друг и врсник светог Павлина Нолског (в. 23. јануар). Изгледа да је био Словен, и као такав да је проповедао Јеванђеље међу Словенима у области нишко-пиротској. Какву је промену учинио свети Никита међу Словенима, најбоље показује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: "Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор". Столица светог Никите био је град Ремесијан, под којим неки разумеју Пирот. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци (која је многе побудила на покајање). Упокојио се свети Никита у V веку.

3. Свети мученуци Орентије, Фарнакије, Ерос, Фирмос, Фирмин, Кириак и Лонгин. Рођена браћа. Беху римски војници у време цара Максимијана. Када Римљани ратоваху против Скита за Дунавом, свети Орентије изађе на мегдан скитском голијату Мароту и уби га. Због тога сва римска војска при- ношаше жртве боговима, али Орентије са браћом изјави, да су они хришћани и да не могу приносити жртве глувим и немим идо- лима. Без обзира на њихове војничке за- слуге, беху осуђени на прогонство у Каспијске пределе, но успут свих 7, један за другим, од глади и мука скончаше свој живот и преселише се у Царство Христово.

РАСУЂИВАЊЕ

Једна од разлика између красноречиве философије јелинске и вере хришћанске јесте у томе, што се философија јелинска да сва јасно речима изложити и читањем појмити, док вера хришћанска нити се да сва јасно речима изложити нити пак, још мање, само читањем појмити. При излагању вере хришћанске неопходан је и пример излагача, a при поимању и усвајању потребно је сем читања и вежбање читача. Кад је патријарх Фотије прочитао речи Марка Подвижника o Духовном Животу, он је приметио извесну нејасност код писца, за коју он мудро каже, да „не происходи од тамноће излагања него од тога што истине, ту излагане, боље се схватају посредством вежбања (него посредством речи), и не могу бити објашњене само речима... И ово", додаје велики патријарх, „није случај само код ових беседа нити само код овог јединог мужа, него код свију који су се трудили изложити подвижничке законе, страсти и упутства, која се боље разумеју из самог делања (вежбања)."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно распознавање старца Симеона Богопримца (Лк. 2, 27) и то:

1. како овај свети старац познаде духом нејачка Младенца као Господа и Месију, док заслепљени књижевници и свештеници не познаше Га ни онда када Он учини безбројна чудеса и објави нечувену мудрост,

2. како и моја душа, ако је заматорила у гресима, не може познати Господа.

БЕСЕДА

против злурадости

Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје (Приче Сол. 24, 17)

Човек је, немој се радовати паду његовом. Брат ти је, нека ти не игра срце, кад пропадне. Бог га је створио за живот, и Бог се не радује пропасти његовој. Не радуј се ни ти ономе што Бога жалости. Кад човек пропада, Бог губи; зар да се ти радујеш губитку Створитеља свога, Родитеља свога? Зар кад ангели плачу, ти да се веселиш?

Кад непријатељ твој падне, моли се Богу за њега, да га Бог спасе, и благодари Богу што ти ниси тако пао. Од истог сте материјала и ти и он, као два лонца из руку лончаревих. Ако се један лонац разбио, треба ли други да се смеје и радује. Гле, малени каменчић, који је разбио онај лонац, чека само нечију руку да га дигне, па да разбије и овај лонац. Од истог су материјала оба лонца, и малени каменчић може разбити стотину лонаца,

Кад се једна овца изгуби, треба ли да се радује остало стадо? Не, не треба да се радује. Јер гле, пастир оставља стадо и иде забринут да тражи овцу изгубљену. Губитак пастиров губитак је и стада. Зато не радуј се, кад непријатељ твој падне, јер се ни Пастир твој и његов, Господ Исус Христос, не радује паду његовом.

О Господе Исусе Христе, Пастиру Добри, изрини злурадост из срца наших, и место ње усади у срца наша сажаљење и братољубље. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[sasluzitelj]

danasnje pitanje rasudjivanje o svetotainstvu radjanja

[sasluzitelj]

danas se vrsi liturgijski spomen 

prepodobnoj mucenici Fevroniji devstvenici (ок. 304)

blagovernim Petru i Fevroniji knezu i kneginji Muromskim u monastvu Davida i Efrosinije (+1228)

prepodobnog ispovednika Nikona OIptinskog  (+1931)

svestenih novih mucenika Nikolaja i Vasilija (+1918) Vasilija prezvitera

(+1940)

pitanje tajna i podvig devstvenosti istorijska ili i danasnja realnost

[sasluzitelj]

prepodobni David Solunski (VI)

svestmuc. Georgije prezviter (1918)

prepodobni Jovan Gotski (VII)

svetitelj Dionisije arhiepiskop Suzdaljski (+1385)

spomen obretenja mostiju prepodobnog Tihona Luhovskog, Kostromskog (1569)

Spomen cudotvornih ikona Majke Bozije

Tihvinske

Lidske (Rimske)

Njamecke

[PD]

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/aplauz.gif

Predivna ideja i sazeto stivo.

1312_womens

[sasluzitelj]

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/aplauz.gif

Predivna ideja i sazeto stivo.

1312_womens

fala Bogu da nekoprimeti taman sam mislio da zapustim temu

[marija]

pecanje

Predivna ideja i sazeto stivo.

1312_womens

fala Bogu da nekoprimeti taman sam mislio da zapustim temu

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/0703_read.gif

redovno..

[PD]

E vala i ja od sad...ne primetih ovu temu ranije. 0205_whistling

[sasluzitelj]

Dana 10. jula 2009. godine Sveta Crkva liturgijski proslavlja

Pravedna Jovana Mironosica (I)

Prepodobni Sampson Stranoprimac (ок. 530)

prepodobni Sevir Prezviter (VI)

prepodobni Georgije Iverski (+1065)

prepodobni Martin Turovski (oko 1146)

prepodobni Serapion Kozejezerski (+1611)

svestenomucenici prezviteri Aleksandar i Vladimir (+1918) i Petar (+1939)

spomen obretenja mostiju prepodobnog Amvrosija Optinskog (1998)