Уз причу са насловне

[Guest Оливера]

На молбу нашег брата сербона, а и вас, које је заинтересовала прича са насловне, поставићу фотографије храма у Русинову о коме је реч.

П.С. Молила бих да ако неко преузима податке, наведе извор - Поуке.орг. Хвала.

[Guest Оливера]

Руска Федерација, Калушска област, Боровски реон, град Ермолино, село Русиново.

Храм св. Николаја пре рестаурације.

Место се налази на размеђи Московске, Смоленске и Калужске области.

[Guest Оливера]

Храм је посвећен светитељу Николају Мириклијском чудотворцу. Има веома интересантну историју.

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

14.05.2010.

Храм у току рестаурације, слике које следе, такође.

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Ако сте заинтересовани за ову причу, могу вам је превести. Овај храм је типичан пример судбине многих руских храмова. За сада нисам нашла фотографију завршеног храма, али потрудићу се. Ова прича ме је баш инспирисала да пишем о томе. Иначе, на овом подфоруму има заиста много прича (по разним темама) о обновама храмова у Русији, а велика пажња се придаје и градњи нових.

[Guest свештеник Иван]

Наравно да може.

[Danijela]

i mene zanima.

[Драган Јашић]

Ово је јако занимљиво постави све што можеш .

[Guest Оливера]

Добро, превешћу о овој цркви, али као што рекох, прича о запустелим храмовима је типична,  па ћемо мало писати о томе.

[Оља]

За мирођију:

 

Вышла книга священника Александра Дьяченко под названием «Плачущий ангел»

Священник-писатель – явление далеко не новое в православном мире. До революции пишущие священники были единичным примером. Сегодня многие из отцов пишут художественные произведения и можно говорить о новом жанре литературы – священнической прозе. Провинциальный священник из деревенского храма, публикующийся в ЖЖ, достаточно известен Интернет пользователями. Эссе Александра Дьяченко – художественные произведения о реальности нашей жизни, где жизнь и смерть, любовь и предательство. И всех их объединяет одно

Яркие, современные и необычайно глубокие рассказы отца Александра завораживают читателей с первых строк. Имея мастерство подмечать то, что уже многие разучились замечать, своими рассказами он доставляет читателю неудобство и беспокоит совесть. Но здесь не только боль и страдания, но и несказанная радость, ведущая нас к Свету. Сам отец Александр признается, что это продолжение его проповеди.

Простой, понятный язык священника со страниц издания о жизни обычных людей, с кем автору приходилось общаться, еще больше привлекает читателей. Они надеются увидеть продолжение историй из жизни сельского священника.

[Оља]

[мирођија]

За мирођију:

Вышла книга священника Александра Дьяченко под названием «Плачущий ангел»[/b

          Хвала, сада сам разумела... :cmizdrenje: