Средњовековна поезија

[andrej]

Како Западна тако и Источна. Ако има негде оваква и слична тема, молим да ме упозорите па да преместим.

[andrej]

Превод мог драгог пријатеља Радована Пилиповића, објављен у часопису ЛИБЕР.

Đakopo (Đakopone) da Todi

Čuveni franjevački pesnik Đakopo da Todi (1228? -1306) rođen je u plemićkoj porodici Benedeti iz severnoitalijanskog grada Todi. Pravne studije završio je u Bolonji, a po povratku u rodni grad bavio se advokaturom (procuratore). Nakon tragične smrti supruge Vane (Vanna di Guidone)1, odrekao se svetovnog života i priključio franjevačkim trećeredcima. Prijatelji su pomislili da je umno poremetio pa su ga prozvali Đakopone (Jacopone, u grubom prevodu Ludi Đakopo). Kasnije je postao jedan od vođa Spiritualaca, asketske struje unutar franjevačkog reda. Zbog toga je 1298. ekskomuniciran iz Crkve i zatvoren. Iako se odmah pokajao, oprošteno mu je tek pet godina kasnije kada je na papsku stolicu došao Benedikt XI. Svoju najpoznatiju himnu – Stabat Mater dolorosa – koju našim čitaocima predstavljamo u prevodu Radovana Pilipovića, napisao je pred kraj života.

Beše Majka uplakana

Beše Majka uplakana

pored krsta podignutog

na kom raspet beše Sin.

Njenu dušu jecajuću,

rastuženu i prebolnu

mač probode gvozdeni.

Kakvom tugom ophrvana

beše ova blagodatna

Mati jednog Sina svog?

Sva tužaše i plakaše

i drhtaše dok gledaše

muke čeda voljenog.

Ima li ga ko ne plače

Kada majku Hrista vidi

u tolikoj molitvi?

Da se sasvim ne dotakne

Majke Božije koja žali

Sina svoga ranjenog.

Zbog grehova svog naroda

vide Hrista u mukama

bičevima šibanog.

Vide svoga slatkog Sina

koji dušu ispuštaše

umirućeg, prezrenog.

Podaj, Majko, zaštitnice

snagu bola da osetim

i da s tobom tugujem.

Učini da srce moje

prema Hristu raspali se

jer mu život dugujem.

Sveta Majko, molim ti se

privij rane Raspetoga

srcu mome pričvrsti.

Čeda tvoga Ranjenoga

što je za me propatilo

da me greha oprosti.

Još da s tobom lijem suze

sa Raspetim da bolujem

baš sve dokle budem živ.

Pored krsta s Tobom stati

Spasitelja oplakati

u žudnji za Vaskrsom.

Najsvetija od svih, Djevo,

nisi prema meni škrta

pomozi da naričem.

Smrt Hristovu da iskusim

i njegova izmučenja

i sve rane ponesem.

Udarima da me rane

no da krstom ozarim se

i ljubavlju Sina Tvog.

Sav zagrejan i zažaren

Tobom Djevo sam odbranjen

u Dan strašnog Suda tog.

Pored krsta da stražarim,

Vaskrs Hristov da proslavim

blagodaću osvećen.

I kad smrtno telo truli

učini da dušom budem

višnjim rajem prosvećen.

Izvor: LIBER, časopis za umetnost, kulturu i književnost (sep/okt 2006)

Оригинални текст:

 

Stabat Mater dolorosa

Stabat Mater dolorosa

juxta crucem lacrimosa,

dum pendebat Filius,

cuius animam gementem

contristantem et dolentem

pertransivit gladius.

O quam tristis et afflicta

fuit illa benedicta

Mater unigeniti,

quae moerebat et molebat

et tremebat, dum videbat

nati poenas incliti.

Quis est homo, qui non fleret,

Matrem Christi si videret

in tanto supplicio?

qui non posset contristari

Matrem Christi contemplari

dolentem cum Filio?

Pro peccatis suae gentis

vidit Jesum in tormentis

et flagellis subditum,

vidit suum dulcem natum

morientem desolatum,

cum emisit spiritum.

Eja Mater, fons amoris,

me sentire vim doloris

fac, ut tecum lugeam;

fac, ut ardeat cor meum

in amando Christum Deum

ut sibi complaceam.

Sancta Mater istud agas,

crucifixi fige plagas

cordi meo valide:

tui nati vulnerati,

tam dignati pro me pati

poenas mecum divide.

Fac me vere tecum flere,

crucifixo condolere

donec ego vinxero;

juxta crucem tecum stare,

te libenter sociare

in planctu desidero.

Virgo virginum praeclara,

mihi jam non sis avara,

fac me tecum plangere;

fac ut portem Christi mortem,

passionis eius sortem

et plagas recolere.

Fac me plagis vulnerari,

cruce fac inebriari

in amore Filii.

Inflammatus et accensus

per te, Virgo, sim defensus

in die judicii.

Fac me crucem custodiri,

morte Christi praemuniri,

confoveri gratia.

Quando corpus morietur

fac ut animae donetur

paradisi gloria.

Napomena:

1 Predanje kaže da je Vana bila pobožna i velikodušna devojka, koja je čestim pokrama i hodočašćima pokušavala da okaje grehe svoga muža. Na jednom turniru srušila se tribina na kojoj je Vana sedela sa svojim prijateljicama, na mestu usmrtivši nesrećnu ženu.

[SveCovek]

Слово љубве

Ђорђе Трифуновић - СЛОВО ЉУБАВИ

1

Стефан деспот,

најслађем, најљубазнијему

и нераздвојном срца мог,

сугубо жељеном, и много,

премудрошћу обилном,

царства мог искреноме,

(име рекавши),

љубазан у Господу целов,

и неоскудно с тим

милости наше даровање.

2

Лето и весну Господ сазда,

што и псалмопевац каза,

красоте у њима многе,

птицама брзо, весеља пуно прелетање,

и горама врхове,

и луговима пространства,

и пољима ширине;

ваздуха танког

дивотним неким

гласима оглашење;

и земаљске дароносе

мирисног цвета, и травоносне;

но и човекове бити саме

обнову и разиграње

достојно ко да искаже?

3

Али све ово

и чудодела Божја ина,

што ни оштровидни ум

сагледати не може,

љубав све превасходи, —

и није чудо,

јер љубав је Бог,

као што рече Јован Громовник.

4

Свака лажа места у љубави нема,

јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:

„Изиђимо у поље".

5

Бистротечно и оштро

љубави је дело,

добродетељ превазиђе сваку.

6

Лепо Давид ову рекав украшава:

„К'о миро с главе

на браду силази Арону,

и к'о аермонска роса

на горе што силази сионске".1

7

Јуноше и деве,

љубави прикладни,

љубав узљубите,

ал' право и незазорно,

младићство да не повредите и девство,

божанственоме чим наше

пријања биће,

божанствено да не узнегодује.

Јер Апостол рече,

Божјега Светога Духа не растужујте,

знамење што јавно њиме

добисте у крштењу.

8

Заједно бејасмо, друг другу близу,

ил' телом или духом,

но да ли горе раздвојише нас,

да ли реке,

Давид да рече: „Горе Гелвујске,

дажд на вас да не сиђе, ни роса,

Саула јер не сачувасте,

ни Јонастана?"2

О безлобља Давидова,

чујте, цареви, чујте,

Саула ли оплакујеш, нађени?

Јер нађох, рече Бог,

човека по срцу мојему.

9

Ветри да сукобе се с рекама,

и да исуше,

као за Мојсија море,

судије као за Исуса,

ћивота ради Јордан.3

10

И снова да саставимо се,

и снова да видимо се,

и снова у Христу да сјединимо се,

самоме том,

коме слава са Оцем

и са Духом Светим

у бескрај на веке,

амин.

[andrej]

Изврсно Свечовече  :cheesy:, хвала ти од срца на овом дивном потсећању  , хтедох и ја да поставим ову песму светог Деспота  . Ту има догматских места, попут рецимо:

2

Лето и весну Господ сазда,

што и псалмопевац каза,

Дакле, Бог је створио само пролеће и лето, а јесен и зима су, баш као и смрт, последице пада човечанства у грех. Мислим да нису лоши и коментари стихова, мада је за то можда и боље отворити посебну тему.