Упуте чтецу и појцу

[Guest Evgenik]

Упуте чтецу и појцу

Пјевај и читај увијек са дубоким поштовањем и страхом Божјим

1.Богобојажљиви појац мора увијек да има на уму да он возглашава славословља и молитве за себе и за све оне који се моле у цркви, гдје су сам Господ, пресвета Богомајка, анђели и сви свети стално невидљиво присутни. Срцезналац Господ, познаје осјећања и став са којим појац обавља своју дужност.

2. Богобојажљиви појац зна да они који су присутни у цркви такође примјећују његове грешке, непажњу и слично, и да се тиме стављају у искушење. Стога се чувамо од непажње и страхујемо да својом небригом не разгњевимо Господа.

Јер је речено у Светом Писму : „Проклет је онај ко чини дјела господња са немаром“ (Јеремија 48:10). Када појемо ријечи молитве у светињи Цркве, у ушима присутних ми произносимо дјело Господње. Стога, пјевај са поштовањем, суздржано и са мјером, јасно и без журбе.

Пажљиво се припреми за читање

3. Морамо се увијек пажљиво припремити за појање : добро се упознати са смислом текста који ћемо пјевати, затим проћи неколико пута кроз текст промишљено, пазећи на изговор, акценте, и садржај текста, да би могли појати на тачан, савјестан и смислен начин. Ако лоше читаш, немој бити лијен да вјежбаш често појање црквено-словенског; мјесто које ћеш појати прођи неколико пута и замоли неког искуснијег да те преслиша. У тексту ћеш често наићи на скраћенице које мораш унапријед проучити, акценти у црквеним књигама нису случајно ту. Свака ријеч мора бити савршено изговорена, да не би појање било на штету појцу и присутном народу.

Читај тако да свима буде јасан смисао

4. Читај тако да ти први разумијеш шта читаш, тако да молитве и псалми које појеш дотичу срце.

5. Истовремено, не заборави побожни народ у цркви, и пјевај тако да те разумију, да би и они, заједно с тобом се молили и величали Господа једним устима и једним срцем: јер се због овога и окупљамо у цркви – ради заједничке молитве.

6. Кад појеш у цркви, немој заборавити да се кроз твоја уста молитва свих присутних уздиже до трона Господњег, и да свака твоја ријеч мора да допре до сваке душе која се моли у цркви.

Пјевај и читај молитве без журбе, јасно и прецизно

7. Стога, не жури кад појеш свете молитве, и не умањуј молитву ужурбаним појеањем; не гнијеви Господа.

Ужурбано и неодређено појање и читање вјерни народ ме разумије, оно не допире ни до мисли ни до срца вјерника.

Такво читање и појање, по ријечима светог Тихона Задонског, је "снисхођење лијенштинама, искрена жалост и туга правим вјерницима, и искушење и духовна штета за оне који тек улазе у цркву."

8.Да не би оне који се моле спријечио у правој побожној и дубокој молитви, богобојажљиви појац неће појати брзо и непажљиво да би удовољио неколицини, јер он разумије да је такво појање на штету и искушење вјернима које може неке и одбити честог долажења у цркву.

Неки који су склони површном зилотизму, или некој почетничкој ревности могу бити саблажњени оваквим односом чтеца и појца према молитви, и ако су неутврђени у вјери, могу чак отпасти од цркве или прећи у неку секту која своју дјелатност прикрива страхопоштовањем према молитви. На овај начин, неодговорношћу чтеца и појца, наше православно богослужење, свештенство и Црква, се обешчашћују пред онима ван цркве, а наши вјерници ускраћују за молитве преопуне вјерским и моралним садржајем, и дубином свевјечне мудрости и благочестивости.

Знајући све ово црквени чтец тј.појац не смије дозволити брзинско читање и појање које прелази у непажљиво и неодговорно, само да би удовољио онима који му траже да чита брзо,а у ствари, без страха божијег.

Јер по ријечима св.апостола Петра „већма се треба Богу покоравати неголи људима“ (Дјела апостолска 5:29).

9. Да би знали којом брзином да читамо и појемо свештене текстове, неопходно је да читамо и појемо са разумијевањем, а не механички, и да не обраћамо пажњу на спољашњу читања. Мора се читати или појати тако јасно да слушалац има времена и да чује и да схвати сваку ријеч молитве и да је осјети у срцу.

Најважније да нам садржај појаног светог текста приања за срце – тако ћемо се истовремено појући или читајући истовремено и молити за своју душу.

Такво стање душе се постиже пажљивом молитвом и умом и срцем како оном заједничком у цркви, тако и личном код куће. Појац и чтец увјежбани у оваквој молитви ће добити сваки благослов од Господа и брзо увидјети како је немогуће тако се молити прелетајући преко ријечи молитве, јурећи да се она што прије обави.

Сви свети оци углас свједоче : Молите се да вам Господ да праву молитву! О томе свједочи и постојање посебних молитава писаних за појце и чтеце прије појања и читања у цркви.

Морамо такође се чувати и од крајности, молитва не смије бити ни спора нити развучена, и то одвлачи молитвену пажњу.

10.Појање и читање мора да буде таман толико гласно да сви у цркви јасно разумију текст, али не јаче од тога. Молитва ни у ком лучају не смије прећи у вику или дерање. Такво понашање није примјерено цркви, а викањем не појачавамо дејство молитве, већ напротив, правимо искушење и себи и другима.

Чтец и појац морају стално пазити на себе како рече св. Василије Велики; у сваком моменту морамо спријечити самољубиве и сујетне помисли о томе како имамо добар, звонак или лијеп глас. Сујетна молитва није по вољи Господу како нам и он сам свједочи у причи о митару и фарисеју.

Читање и појање мора бити такво да пажњу присутних вјерника ништа не одвлачи од пјеваног или прочитаног текста и да су сва наша срца прикована за смисао молитве.

++++++

Такође погледати студију светога патријарха Павла "Питања (и одговори) чтецу пред производство"

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/PitanjaCtecu/pitanja_ctecu.pdf